Hvala.
Reč ima ministar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Vojvoda kolubarski ima ustaljenu praksu u Narodnoj skupštini da vam u tri minuta saspe 1.000 neistina i onda misli da je sad zadatak ministara u Vladi Republike Srbije da na svaku od tih 1.000 neistina koje je izgovorio treba da mu odgovaram.
Pre svega, Aleksandar Vučić nije priznao, niti će priznati, niti će bilo ko od nas priznati nezavisnost KiM. Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji, niti postoji namera i plan da se te sankcije uvedu.
Što se tiče francusko-nemačkog sporazuma o kome se često govori od strane te tzv. patriotske opozicije, ja bih dao jednu sugestiju vojvodi kolubarskom. Da o sadržini tog sporazuma pita svog koalicionog partnera koji je francuski državljanin, Miloša Jovanovića, jer ako iko zna šta tačno piše u francusko-nemačkom sporazumu, dakle, u francusko-nemačkom, ne u nemačko-francuskom, nego u francusko-nemačkom, pa valjda bi trebao da zna čovek koji je francuski državljanin. Znate i u Francuskoj postoji i to pre nego što je uveden u Republici Srbiji, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa bi taj francuski državljanin mogao da pita svoju Vladu, Vladu Francuske, šta je to napisala u francusko-nemačkom sporazumu i da o tome obavesti svog koalicionog partnera vojvodu kolubarskog.
Što se tiče francusko-nemačkog sporazuma, koga bi još mogao da pita o sadržini tog sporazuma? Pa, mogao bi da pita iste one sa kojima je potpisao sporazum sa narodom. Da li se sećate poštovani narodni poslanici, tog dokumenta? Kada je potpisan, 2019. godine. Sporazum sa narodom je u to vreme otprilike imao status kao što sada imaju status izjave Stanislave Pak i Zorane Mihajlović. To je bilo političko sveto pismo. To niste smeli da dovodite u pitanje, jer ako dovedete u pitanje bilo koju rečenicu iz sporazuma sa narodom, onda ste pristalica diktature Aleksandra Vučića, onda ste protiv demokratije, onda ste protiv slobode mišljenja, onda ste protiv evropskih političkih vrednosti itd.
Sporazum sa narodom potpisao je čovek koji sada postavlja pitanje o sadržini francusko-nemačkog sporazuma, sa istim onima koji kritikuju Vladu Srbije i Aleksandra Vučića zašto do sada već nisu priznali nezavisnost KiM. Zašto do sada već Aleksandar Vučić nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji, koji nam svakog dana govore da to što nismo priznali nezavisnost Kosova, da to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, da je to prepreka na našem putu u EU.
Taj sporazum sa narodom je potpisao poslanik koji nam drži patriotske lekcije i koji nas pita šta piše u francusko-nemačkom sporazumu.
(Radmila Vasić: Šta piše u njemu?)
Pitajte one sa kojima ste potpisali sporazum sa narodom. Pitajte njih, ja ne znam.
(Radmila Vasić: Kako ne znate?)
Pa tako što ja nisam potpisao sporazum sa narodom. Vi ste potpisali sporazum sa Draganom Đilasom. Vi ste potpisali sporazum sa Marinikom Tepić. Čekajte malo da podsetimo građane Srbije.
Vi stalno mislite da je neko zaboravan i da je zaboravio šta je bilo 2000, 2008, 2011, 2012. i 2019. godine itd.
Dakle, vi ste potpisali sporazum sa Draganom Đilasom koji kaže da Srbija svakog dana gubi politički, ekonomski, na svakom drugom planu to što nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Dakle, to je čovek sa kojim ste vi potpisali taj sporazum sa narodom. Sećate se da su mahali tim sporazumom i 2019. i 2020. godine, kaže – evo, ovo je sporazum sa narodom, ovo je naš politički program, ovo je ono za šta ćemo da se zalažemo.
Pa ste taj sporazum sa narodom potpisali sa Marinikom Tepić, sa ženom koja je u medijski i politički prostor, da vas i to podsetim Republike Srbije ušla, ne 2015. godine kada je ovde u Narodnoj skupštini podnela rezoluciju o tome da Narodna skupština treba da glasa za to da su Republika Srbija i srpski narod odgovorni za navodni genocid u Srebrenici, ali nije ona dame i gospodo narodni poslanici sa kojima su ovi iz stranke vojvode kolubarskog potpisali sporazum sa narodom ušla u javni medijski prostor te 2015. godine. Ona je ušla ranije tako što je iznosila grube neistine, grube laži i falsifikate o tome da su 1991. i 1992. godine zarobljeni pripadnici u to vreme protivustane i protivzakonite Tuđmanove paravojne formacije Zbora narodne garde mučeni, zlostavljani, ubijani u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, u Stajićevu, u Begejcima, u Nišu. Ona je na taj način i tada je ušla u javni i medijski prostor Republike Srbije.
Naravno, niko nije toliko naivan i niko nije toliko politički neiskusan da bi mogao da poveruje da su takve laži i neistine uperene protiv Republike Srbije, protiv JNA, protiv ljudi koji su branili ustavni poredak države koja je te 1991. godine bila međunarodno priznata, a koja se borila protiv paravojnih formacija Franje Tuđmana, to radila iz hira. Ne ona je to radila za novac, ona je to radila za nečije tuđe interese, kao što i danas radi. Kao što danas blokira Gazelu zbog nečeg tuđeg interesa.
Tako je 2001, 2002. godine za nečije tuđe interese servirala laži i neistine o navodnom zlostavljanju i ubijanju hrvatskih ratnih zarobljenika u pomenutim zatvorima.
Pogledajte danas izjave pojedinih zvaničnika iz Hrvatske. Oni se u stvari pozivaju na izjave Marinike Tepić. Pogledajte nekad sednice hrvatskog Sabora, vi velike patriote, vi veliki rodoljupci, vi veliki branioci KiM. To su teze žene sa kojom ste vi potpisali sporazum sa narodom 2019. godine. Nije potpisao niko iz SNS. Vi ste potpisali. Da vas podsetim da ste sporazum sa narodom potpisali sa Vukom Jeremićem, koji je dao Albancima na KiM, što bi rekao narod bez božije volje, bez da ga je bilo ko terao, ali opet zbog tuđih interesa, ne zbog interesa Republike Srbije, nekakav pravni legitimitet za deklaraciju koju su doneli 17. februara 2008. godine o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo. Sa njim ste potpisali sporazum sa narodom, jel ste zaboravili na tu činjenicu?
Šta je uradio Vuk Jeremić? To vam je svima poznato. Postavio pitanje Međunarodnom sudu pravde da li je u skladu sa međunarodnim pravom deklaracija od 17. februara 2008. godine, kojom se Kosovo i Metohija proglašava od strane Albanaca za nezavisnu državu i time direktno naneo skoro pa nenadoknadivu štetu Republici Srbiji. Skoro pa nenadoknadivu. Aleksandar Vučić se trudi, zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa Petrom Petkovićem, direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zajedno sa našim pregovaračkim timom, sa upravljačkim timom.
Divim se ovoj gospođi sa Kosova i Metohije, narodnoj poslanici, koja je pre neki dan, bez da je čitala, u 10 minuta uspela da iznese sve principe koje je upravljački tim Republike Srbije i Srba sa Kosova i Metohije 2015. godine napisao, a odnosi se na zajednicu srpskih opština.
Tu je suština tog političkog greha Vuka Jeremića. Ne što je on postavio pitanje, nego što je unapred znao kakav će odgovor da dobije, jer nemoguće je da ministar spoljnih poslova bilo koje zemlje, pa čak i da je Vuk Jeremić, koji je navodno diplomirani fizičar, a ne zna kako glasi drugi Njutnov zakon, dakle, čak i takav ministar inostranih poslova morao je da zna, i to je ono što građani Srbije treba da znaju, čak i takav ministar inostranih poslova morao je da zna da sudije Međunarodnog suda pravde ne donose odluke onako kako oni misle, nego u skladu sa stavovima svojih država koje su ih delegirale u taj sud. Dovoljno je bilo samo da prebroji koliko je sudija Međunarodnog suda pravde iz država koje su već priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo. Dakle, najprostija matematička operacija, jedan, dva, tri, četiri, pet, itd, hej, pa ovi imaju većinu. Pa znam unapred kakvu će odluku da donesu. Znam da moraju da glasaju u skladu sa stavovima svojih vlada koje su priznale nezavisnost Kosova, inače više neće biti sudije Međunarodnog suda pravde. Niko nije postao sudija Međunarodnog suda pravde na lepe oči, nego zato što ga je neka država tamo predložila. Države imaju svoju politiku.
Nažalost, većina zapadnih država, koja je imala, a i dan-danas ima većinu u Međunarodnom sudu pravde, priznala je nezavisnost tzv. Kosova. I Vuk Jeremić se obraća, unapred znajući da će biti odgovor onakav kakav odgovara ne Republici Srbiji, nego kakav odgovara kosovskim Albancima, i sa njim je potpisao sporazum sa narodom vojvoda kolubarski. Što ga zovu vojvoda kolubarski? Zato što je bio finansiran na nelegalan način iz rudnika Kolubara u vreme vlasti ovih koji su sad napustili sednicu Narodne skupštine.
S kim je još potpisao sporazum sa narodom, i to da se podsetimo, 2019. godine? Veliki Srbin, najveći na svetu. Veliki pravoslavac, najveći na svetu. Veliki rusofil, najveći na svetu, potpisao je sporazum sa narodom sa Nebojšom Zelenovićem i još nekoliko njih, koji se valjda sad spremaju da za jedno pola sata po Beogradu šutiraju kosti vladike Nikolaja. O tom čoveku sam, ja mislim, dovoljno rekao, na kraju krajeva, i vi ste sigurno upoznati u to šta je vladika Nikolaj radio za svog života, koliko je propatio, koliko je imao težak život zato što je bio protivnik nacističke Nemačke, zato što je bio protivnik Hitlera i zbog toga je završio u logoru Dahau. I vojvoda kolubarski 2019. godine potpiše sporazum sa narodom baš sa tim Nebojšom Zelenovićem.
I sad se vi pitate, u maju 2023. godine, što bi rekao naš narod, ko je ovde lud. O čemu se ovde radi? Da li ti ljudi imaju bilo kakvu političku ideju? Da li imaju bilo kakvu političku viziju? Razumem da hoće da dođu na vlast, to mi je jasno, ali ne mogu da razumem da hoće da dođu na vlast bez izbora. Toga u demokratiji nema. Dakle, morate da pobedite na izborima. Niko iz Vlade Republike Srbije, ni predsednica Vlade, ni članovi Vlade, ni predsednik Republike Aleksandar Vučić, nisu krivi što građani Republike Srbije neće da glasaju za Dragana Đilasa, za Vuka Jeremića, za vojvodu kolubarskog, za Mariniku Tepić, za Nebojšu Zelenovića, za skup političkih baba i žaba, koji inače između sebe nikakve veze nemaju, sem jedne stvari, njih ujedinjuje mržnja protiv Aleksandra Vučića i svakoga dana nemilice na svojim medijima 24 sata plasiraju najgore moguće neistine i uvrede na račun tog čoveka, njegove porodice i stranke čiji je predsednik.
Evo, to je moj odgovor na pitanje šta piše u francusko-nemačkom sporazumu. Dakle, moj odgovor je – pitajte one sa kojima ste potpisali sporazum sa narodom. Pitajte Dragana Đilasa koji bi da uvede sankcije Rusiji. Pitajte Vuka Jeremića, koga u Prištini slave kao jednog od očeva njihove lažne državnosti. Pitajte o tome Mariniku Tepić, koja kaže da je 1991. i 1992. godine bio u pravu Franjo Tuđman što je formirao protivustavnu paravojnu formaciju Zbor narodne garde i ustao protiv legalne oružane sile koja se zvala Jugoslovenska narodna armija. Pitajte tu istu Mariniku Tepić, sa kojom ste potpisali sporazum sa narodom, a koja tvrdi ne da je Republika Srpska, ne da je vojska Republike Srpske, ne da je Ratko Mladić, ne da je Radovan Karadžić, nego da su svi Srbi odgovorni za navodni genocid koji se desio u Srebrenici 1995. godine. Pa njih pitajte. Pitajte ovog vašeg Miloša Francuza. On može u originalu, bez prevoda na srpski, da vam kaže šta piše u francusko-nemačkom sporazumu, francuski jezik govori. Pa pitajte njih. Što pitate nas?
Došli ste u Narodnu skupštinu i postavljate pitanje nama koji sa tim nemamo nikakve veze. Pa pitajte ove koji sa kojima ste u koaliciji, sa kojima zajedno blokirate „Gazelu“, sa kojima biste zajedno da šutirate kosti vladike Nikolaja, sa kojima svakoga dana ponavljate laži o tome da je Vučić diktator, lažov, kriminalac, da je priznao Kosovo, da je uveo sankcije Rusiji itd. Pa njih pitajte. Doduše, nisu sad ovde, otišli su.
Govorili ste o nekom političkom dijalogu. Pa ljudi neće sa nama da razgovaraju. Mi kada dođemo u Narodnu skupštinu poslednjeg četvrtka u mesecu, u periodu od 16 do 19 časova, oni nam ili okrenu leđa ili izađu iz sale. Ja hoću da razgovaram i svi mi u Vladi Srbije hoćemo da razgovaramo, ali s kim da razgovaramo? Ne mogu da razgovaram sa praznim klupama. Potrebni su nam živi ljudi, koji su spremni da razgovaraju sa svojim političkim neistomišljenicima, koji su spremni da saslušaju i nečije tuđe mišljenje, koji su spremni da čuju istinu i o onome što se dešavalo tokom 90-ih godina i o onome što se dešavalo posle 5. oktobra 2000. godine i o onome što se dešavalo posle 2012. godine.
Ne počinje istorija ni od Aleksandra Vučića, ni od ove Vlade, niti od bilo koga od nas pojedinačno. Geneza problema sa kojima se država Srbija danas suočava je veoma, veoma dugačka i to je vama, ja se nadam veoma dobro poznato. Vi iz dnevno političkih razloga, misleći da vam to donosi neku političku korist, stalno ponavljate jednu te istu laž na koju mislite da mi treba da vam svakoga dana po 100 puta odgovaramo. Ne, moj odgovor vama, za sve što vas zanima, o Kosovu, o sankcijama Rusiji, pitajte one za to da se prizna nezavisnost Kosova, sa kojima ste potpisali sporazum sa narodom.
Ako, vas nešto zanima o sankcijama protiv Rusije? Pitajte one koji svakoga dana kažu i pitaju kada će Aleksandar Vučić i kada će Vlada Republike Srbije da uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. Ako, vas zanima nešto o dešavanjima u Srebrenici 1995. godine? Pa, pitajte vašeg koalicionog partnera, Mariniku Tepić. Ako, vas zanima ko je od srpskih zvaničnika dao legitimitet Šiptarima za ono što su radili 2008. godine? Pa, pitajte vašeg supotpisnika sporazuma sa narodom, Vuka Jeremića. Što pitate Anu Brnabić? Što pitate Miloša Vučevića? Što pitate Tanju Miščević? Što pitate Marka Blagojevića? Što pitate Vesića? Što pitate Đorđa Milićevića?
Što pitate bilo koga od nas? Pa pitajte njih. To je njihova politika, ne naša. Naša politika je odbrana Republike Srbije, njenog suvereniteta, odbrana Kosova i Metohije, odbrana prava Srbije da bude suverena i slobodna zemlja kojoj niko neće diktirati kada će i kome uvesti sankcije. Nećemo ih uvesti zato što smo sami bili žrtve sankcija i znamo kako je naš narod patio pod tim sankcijama i zato što se zalažemo za mir.
Svako od nas bi hteo da rat u Ukrajini danas stane i da prestanu da padaju slovenske i pravoslavne glave i na ruskoj i na ukrajinskoj strani. Republika Srbija niti je započela rat u Ukrajini, niti može da utiče na njegov završetak.
Sve što vas zanima vezano za odnose sa Rusijom, sve što vas zanima vezano za Kosovo i Metohiju, sve što vas zanima za Srebrenicu, sve što vas zanima za kriminal pitajte one koji su u sve to bili i dan danas su umešani do grla i koji o tome znaju mnogo bolje nego cela Vlada Republike Srbije i cela vladajuća koalicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Hvala.
Reč ima ministar, Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice ministri i dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se nadovežem na ovo o čemu je govorio gospodin Martinović.
Dakle, prosto ne mislim da se neke stvari baš danas u Srbiji dešavaju sasvim slučajno. Ne mislim da su protesti koji navodno nose naziv borba protiv nasilja, a jesu sve osim borbe protiv nasilja, jer svako od nas koji sedi ovde zalaže se i uvek će se zalagati za borbu protiv nasilja, ali ovo je klasična zloupotreba tragedije, klasična zloupotreba ljudskih osećanja, jer Srbi su emotivan narod, zarad onih najjeftinijih političkih poena i to je neki novi, rekao bih, modelitet ponašanja na političkoj sceni Srbije, sraman modalitet ponašanja koji je uvela ovdašnja opozicija, ne mi.
Ne mislim da su ti protesti baš danas slučajni i ne mislim da je baš tog petka kada su bili protesti, navodno promovisan, nakon sramnih izbora koji su održani u severnom delu Kosova i Metohije, promovisan gradonačelnik Kosovke Mitrovice, danas još tri gradonačelnika. Kvinta, naravno, priznaje te izbore kao legitimne, legitimne izbore i sa 3% izlaznosti, odnosno 0,02%, a kada u Srbiji izađe 50% građana, a navodno opozicija bojkotuje, onda su pod znakom pitanja.
Ne mislim prosto da je bilo šta slučajno. Priština i Kurti jako dobro sagledavaju situaciju u Srbiji i tragaju za svojima, zapravo oni već imaju saveznike u Srbiji i njima jeste cilj da kroz ovakav haos, kroz nemire, kroz nasilje, oslabe poziciju Srbije, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane akte, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane poteze.
U Skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, ispravite me ako grešim, ali proteklog petka kada je bila sednica Narodne skupštine Republike Srbije, dnevni red ste definisali i prihvatili na osnovu stavova predstavnika opozicije. Zahteva, izvinite.
Umesto da se o tome razgovara u institucijama sistema, a ja ću da vas podsetim, tokom međustranačkog dijaloga, sve ono što su predložili evropski parlamentarci, na kojima su insistirali oni kojih danas nema na ovoj strani, nije imalo nijednu dodirnu tačku sa onim što je predložio Aleksandar Vučić, a to im je omogućilo da sede danas u parlamentu, a to je da snizimo cenzus sa pet na tri posto. Cilj je bio da politiku sa ulice vratimo u institucije sistema, da i vlast i opozicija rade daleko više, ali njima nije cilj izgleda, ne izgleda, nego definitivno nije cilj da stvari rešavamo u institucijama sistema i da o gorućim pitanjima vodimo demokratsku raspravu i demokratski sučeljavamo mišljenja.
Dugo godina, kao i gospodin Martinović sam bio u parlamentu, parlament je za mene glas naroda. Ovde nije dovoljna snaga sile, ovde nije dovoljno da lupate o poslaničke klupe i da se derete i da pretite i da mašete prstom, ovde je potrebna snaga argumenata. Snažni ste kao poslanik onoliko koliko su vam snažni argumenti sa kojima nastupate. Dakle, niste spremni da o tome razgovarate ovde u parlamentu.
Pa, nemojte mi reći da je slučajan i ovaj protest poljoprivrednika, pa sasvim slučajno u Kraljevu se obraća neko ko je predstavnik jedne od političkih opcija koja dolazi iz redova opozicije. Pa, se javljaju sindikati, neka me ministar finansija ispravi, govori o minimalnoj ceni rada, a minimalna cena rada u januaru mesecu je 14,5% povećana. Da li sam u pravu, gospodine Mali? Najavljen je nastavak, kontinuitet u povećanju i plata i penzija.
Pa, nemojte mi reći da je slučajno tekst u Njujork tajmsu izašao u kojem se najnegativnije govori o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, baš u trenutku kada u Vašingtonu, u senatu spoljno-politički komitet, govori o odnosima SAD prema zapadnom Balkanu i predsednik komiteta zamislite pita, Dereka Šolea o tekstu u Njujork tajmsu. Pa, ko je finansirao taj tekst? Pa, da li smo mi toliko politički naivni? Ali, doći će vreme da i o tome govorimo.
Dakle, apsolutno ništa ovde nije slučajno. Danas kada postavljaju pitanje, gospodine Martinoviću, tu ste u potpunosti u pravu, francusko-nemačkog sporazuma, pa ja sam od opozicije čuo izdaja, predaja. Pa, čekajte, koja je to pravna obaveza koju je predsednik prihvatio u Ohridu, a koja je protivna državnim interesima Srbije? Pa, zar nije u Ohridu rečeno da, dijalog, jer Srbija se uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja. Zar nije rečeno da, normalizacija odnosa. Zar nije rečeno, najpre ZSO, pa onda razgovaramo o svemu ostalom. Zar nisu po ko zna koji put ponovljene i jasno definisane crvene linije.
Dakle, ništa protivno državnim interesima, već u skladu sa državnim interesima i evropskom putu Srbije. Kada kažete, izdaja i predaja, čekajte, da je izdaja i da je predaja, pa, ne bi Kurtiju pretili Molotovljevim koktelima dole u Prištini, nego bi valjda bacali cveće pred njega.
Oko sankcija, pa ispravite me ako grešim, ali mi smo tokom izborne kampanje slušali samo da prođu izbori, pa će Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija da uvedu sankcije Rusiji i da priznaju nezavisnost Kosova. Koliko traje ukrajinski sukob? Koliko dana traje ukrajinski sukob? Da li imamo u kontinuitetu dve pretnje, dva pritiska, ili priznajte Kosovo, tzv. nezavisnog Kosova i uvedite sankcije Rusiji. Pa, šta je Srbija promenila u svojoj politici? Šta je Aleksandar Vučić promenio u svojoj politici od trenutka i od završetka parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora do danas? Uspeo je da sačuva samostalnost. Valjda je suština vođena jedna države u toj samostalnosti.
Kada govorimo o sankcijama Rusiji, uvek imamo ove floskule političke, da bi se došlo do jeftinih političkih poena. Ne, nisu uvedene sankcije Rusiji, jer mi kao država imamo i nešto drugačije sagledavamo kada govorimo o sankcijama, imamo drugačiji osećaj naspram ostalih naroda u država u Evropi i u svetu, jer smo narod koji je decenijama bio pod sankcijama i jako dobro znamo da restriktivna politika, da politika sankcija ne doprinosi miru i stabilnosti, već samo dijalog i već samo razgovor.
Za mene je uvek ključna reč bila u parlamentu pristojnost. Nekako smo uvek tu pristojnost tumačili na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa kada govorite ovde izbacite ono sve što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalan dijalog. Ali, pristojnost znači da snosite i odgovornost za ono što učinite ili ne učinite i ono što uradite ili ne uradite. Kada pozivate ove ljude koji sede ovde na odgovornost, pa mi smo uvek spremni da položimo račune za ono zašta smo preuzeli odgovornost.
Kada pomenete reč izbori, dobijete od predsednika Srbije vrlo konkretan i precizan odgovor, pristojan, demokratski odgovor - poštujem političke protivnike, poštujem političke neistomišljenike, ako želite izbore, nema problema, spremni smo da razgovaramo i o izborima.
(Svetozar Vujačić: Neće oni.)
U pravu ste, gospodine poslaniče. Ali, suština je napraviti haos, napraviti nemire, suština je doći po svaku cenu do vlasti, ali bez izbora, ako je to moguće. E, ne može, tu je gospodin Martinović u potpunosti u pravu.
Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i nikako drugačije. To - nećemo mi izbore, mi ćemo da vi podnesete ostavke, pa ćemo prelaznu Vladu, eto načina da dođete na vlast bez izbora, pa onda da razmišljamo koje ćemo izbore da raspišemo. I tu ste dobili odgovor. Hoćete izbore? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vam je jasno poručio – pa, sve izbore idemo odjednom, to je najracionalnije, to je najefikasnije. Zašto bežite od toga? Mi ne bežimo. Evo, spremni smo da položimo račune. Preuzimamo potpunu odgovornost za sve što vi kažete. Hoćete izbore - tu smo.
Pored te frustriranosti koju gospodin Obradović ima prema Aleksandru Vučiću, ima veliku frustriranost i prema partiji kojoj pripadam, SPS i Ivici Dačiću. Po ko zna koji put provlači tezu – vi ste 30 godina na vlasti. Znate, vi i mi socijalisti, ja se izvinjavam predsednici Vlade, ali moram da odgovorim, jer sam predstavnik SPS, moći ćemo da razgovaramo na ravnopravnim osnovama kada budete trajali koliko i SPS, a to je 32, evo 33. godina i kada svih 32 godine budete relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije, a to sasvim dovoljno govori o vitalnosti i snazi SPS.
O tome da li je bilo grešaka, svakako, ko radi taj i greši. O tome možemo da govorimo. Najveća greška je to što tih grešaka niste svesni onda kada imate apsolutnu odgovornost, nego nakon toga.
Podsetiću vas, 2000. godine u Srbiji je trebalo da teče med i mleko. Te 2000. godine Srbija je trebala već da uđe u EU. Ja vas pitam, dame i gospodo, a šta je bio osnov i tada odbrane nacionalnih i državnih interesa? Da li su to političke tekovine devedesetih, da li je to Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da li je to Dejtonski sporazum? Dakle, da. Trajemo 32 godine i svih 32 godine, sa ponosom ističem, relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.
Naša politika je nada, naša zajednička politika je budućnost i to će Srbija već sutra da pokaže ovde u Beogradu. Naša politika nije mržnja. Mržnja razgrađuje, mržnja ne gradi, a mi želimo budućnost za svako dete, želimo sigurnost i stabilnost za svakog građanina Srbije, želimo da se bavimo i da nastavimo da se bavimo i ekonomijom i napretkom i prosperitetom i razvojem i izgradnjom, o tome je govorio gospodin Vesić, i na tome ćemo svakako istrajati. Zahvaljujem.

Hvala.
Boško Obradović, tri minute. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, meni je drago da ste imali priliku da vidite kako Vlada Republike Srbije izbegava da odgovori na pitanja narodnih poslanika opozicije. Zapanjujuća je neodgovornost koju pokazuje Vlada Republike Srbije u ovom trenutku, odsustvo bilo kakve objektivne ili subjektivne odgovornosti bilo kog od ministara.

Zapanjujuće je da nisu izvukli ni jednu pouku iz onoga što nam se desilo, da nisu doneli ni jednu suštinsku meru kojom smanjili nasilje u našem društvu, u medijima, u rijaliti programima, u filmovima, video igricama, na internetu, na društvenim mrežama, tamo gde nasilje zapravo se reklamira, kao što se reklamira i u medijima, što još uvek nismo povukli ni jednu suštinsku stvar da sprečimo da nam se takve stvari ponavljaju.

Ono što meni ovde jeste zaista, ajde da kažem, jedino ostalo, jer mene verujem nećete poslušati, ali možda poslušate jednog drugog čoveka, koji je trenutno predsednik Republike i zove se Aleksandar Vučić i koji je 2012. godine u predizbornom nastupu rekao sledeće, a ja ću ga citirati, a vi onda razmislite o tim rečima. „Kada pošaljete dete na ulicu, ne znate više ko će da ga ubije, da li će da ga ubije kriminalac ili policajac. Pri tome, da me neko pogrešno ne razume, nisu policajci krivi, 99,90% tih ljudi časno, odgovorno i pošteno obavlja svoj posao. Imate 0,01 onih neodgovornih. Valjda ima neki ministar unutrašnjih poslova koji treba da snosi odgovornost. Valjda neki Ivica Dačić, kada je već drugi čovek ubijen, drugo dete ubijeno, pa podnesi, bre, ostavku, nije tvoja fotelja važnija od života.“ Rekao je i vama poručio Aleksandar Vučić još 2012. godine.

Vi ste, gospođo Brnabić, i vaša vlast izveli ljude na proteste, ne opozicija. Nema opozicija nikakve veze sa ovim protestima i ovih više stotina hiljada ljudi koji su izašli zato što ste vi rekli da sistem nije zakazao, zato što ste se smejali ljudima u lice i pravili fotomontaže, zato što su vaši mediji saopštavali javnosti da je to neka minorna grupica lešinara, hijena, pijanih i drogiranih ljudi.

Ako ne otkažete kontramiting, koji sutra treba da bude u Beogradu, izazvaćete još veći broj ljudi da u subotu izađe na proteste, jer ti ljudi izlaze zato što im je muka ovog nepravednog, nehumanog i nenormalnog sistema koji vi generišete 11 godina na vlasti.

Dakle, morate preuzeti odgovornost. Morate se povući, omogućiti izbore, koje mi tražimo od ranije, još zato što ste prihvatili protivustavni francusko-nemački sporazum kojim ste priznali lažnu državu Kosovo.

Dakle, idemo na izbore, ali morate imati, i sa tim završavam, gospodine predsedavajući, moramo imati prelaznu tehničku Vladu koja će garantovati slobodu medija. Vama se više ne može verovati, mora neko drugi da preuzme, ne mi iz opozicije, evo niko iz opozicije da ne bude u toj prelaznoj tehničkoj Vladi, već neki nestranački ljudi.

Hvala.
Sada reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Poštovani građani Srbije, čuli ste da se svako izlaganje, na kraju krajeva, svede na to – prelazna tehnička Vlada. Svako izlaganje, po svakoj temi se završi time hoćemo na vlast bez izbora.
Nikakav problem nisu izbori, nikakav problem nije da podnesemo mi političku odgovornost. Nikakav problem nisu ni protesti u Republici Srbiji, jer otkad smo mi na vlasti i otkad Aleksandar Vučić vodi Srbiju, protesti su demokratsko pravo svake grupacije u našoj zemlji i u našem narodu. Mirni protesti, protesti gde nemate čak ni prisustvo policije. Jedino kada imate prisustvo policije je kada neko pokuša da upadne u institucije, kao npr. kada vi kao narodni poslanik pokušate nasilno da uđete u Skupštinu u kojoj ste narodni poslanik, napadnete sa ostalim siledžijama koje ste doveli pripadnike MUP, policiju, zastavu Republike Srbije, iskoristite kao običan štap da bi lomili vrata na Narodnoj skupštini Republike Srbije kako bi nasilno ovde ušli, seli u ove klupe i onda tako oteli na silu vlast ne od nas ovde, nego od građana Republike Srbije koji su učestvovali na demokratskim izborima i rekli velikom većinom koga žele da vodi ovu zemlju.
Tada to niste uspeli i nikada nećete uspeti to na silu, svakako ne dok ovu zemlju vodi SNS i, naravno, podrazumeva se naši koalicioni partneri, ne na silu. Vlast će se menjati na izborima. Nemoguće je, ali apsolutno je nemoguće, i prestanite da se nadate, prestanite da verujete u to, nemoguće je da budete vlast, a da vas narod nije izabrao. Ne može to da se desi. Ne postoji ta tehnička Vlada gde će neko da vam ustupi volju naroda i da proda svoje glasače i da kaže - nije važno šta narod kaže nego šta vi kažete. Ne postoji način da se to desi.
Nemojte da vam se svako izlaganje na svaku temu svede na to da vi morate da budete vlast, da ćete vi da budete u nekoj tehničkoj Vladi ili ćete voditi neku tehničku Vladu, pa ćete onda vi, kao ta tehnička Vlada, koja je preuzela vlast bez izbora, da ugasite sve medije koji vam se ne sviđaju. Vaš problem sa "Pinkom" i sa "Hepijem" nije problem nasilja koje kažete da se emituje tamo zato što se gori, sto puta gori pozivi na nasilje emituju na tajkunskim medijima, ali oni vam ne smetaju zato što vas oni podržavaju.
Nije vaš problem u medijima nasilje. Vi delite medije na one koji vas podržavaju i na one koji vas ne podržavaju, vašu politiku, i onda bi one koji vas ne podržavaju da ugasite, a ove druge koji sto puta više pozivaju na nasilje bi da im date sve nacionalne frekvencije i ne samo to, nego bi da ove druge, koje su privatne televizije i privatni štampani medije, da zatvorite. Njihovu imovinu da oduzmete, valjda konfiskujete i da date onima koje podržavaju vlast.
Zar zaista vi mislite da je to moguće u Srbiji? Zar zaista mislite da će neko odgovoran da vam dopusti da takve stvari radite u ovoj zemlji za koju smo se borili toliko godina da ustane, da se podigne sa kolena na koju su je doveli, sa polomljenom kičmom, da se uspravi, da otvori radna mesta za svoje ljude, da da perspektivu za svoju decu, da postane zemlja koja je prepoznata kao zemlja savremenih tehnologija u odnosu na zemlju koja je pre 10 godina bila prepoznata kao zemlja jeftine radne snage, i to ko je bio srećan da ima posao, od 150 evra minimalne plate i 320 evra prosečne plate, sa nezaposlenošću od 26% i nezaposlenošću mladih od 51%. Vi mislite da ćemo mi sada da kažemo - u redu, evo, vi tražite tehničku Vladu, vi tražite Vladu koju ćete vi voditi, u kojoj ćete vi biti, da ugasite medije koji vam se ne sviđaju i da onda imate izbore po uslovima koje vi želite. Nije moguće, nije realno. Nije realno ni u jednoj normalnoj zemlji, pa nije realno ni u Srbiji.
Konačno, što se tiče protesta, još jednom da kažem, ovo je mnogo drugačija zemlja nego 2008. godine. To je zemlja u kojoj oni koji ne misle isto kao mi mogu da izraze svoje mišljenje, mogu da protestuju, mogu da izađu na ulice. Godine 2008. Srbija je bila zemlja u kojoj ste imali prijavljen skup dela opozicije, gde su ljudi izašli da kažu da se ne slažu sa nečim, gde je policija bila do te mere brutalna, policija koju je tadašnja vlast poslala, koja je danas sve skupa zajedno opozicija, do te mere brutalna da je čovek ubijen - Ranko Panić, ubijen. Vi hoćete danas da ubedite građane Republike Srbije da je to tada bila slobodna i demokratska zemlja, a da je ovo danas, kada imate skupove ne prijavljene, na kojima nema policije, zato što verujemo u demokratiju i da može da se čuje i da treba da se čuje neko drugo mišljenje, Srbija koja je zarobljena i Srbija koja nije slobodna. Besmisleno je. Ko će vam poverovati? Naravno da niko ne poveruje i, naravno, da niko za to ne glasa.
Još jednom, upravo zbog toga, da ne budemo ponovo Srbija iz 2008. godine, da nemamo ponovo nezaposlenost od 26%, da nemamo ponovo nezaposlenih mladih od 51%, da nemamo ponovo u 10 godina 450 hiljada izgubljenih radnih mesta, 450 hiljada ljudi i porodica koje su ostale bez hleba, da nemamo policiju koja ubija na ulicama, kao pse, neistomišljenike. Ponovo zbog toga u ovim užasno teškim trenucima pozivam sve građane Republike Srbije, bez ikakve razlike, da se vidimo sutra, u petak, 26. maja, da se nađemo ovde na platou ispred Narodne skupštine Republike Srbije,d a se okupimo na skupu "Srbija nade", da pokažemo jedinstvenu Srbiju, snažnu Srbiju, nedeljivu Srbiju, da pokažemo da nikada nećemo pristati na deljenje našeg naroda, na politizaciju najstrašnijih tragedija koje su nas zadesile, da ćemo umeti da sačuvamo Srbiju od svega ovoga u teškim trenucima, da pokažemo da Srbija ne sme da stane. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Vidim da ima još ministara prijavljenih, ali pošto je 19.00 časova, po Poslovniku ćemo sada da zaključimo deo sednice posvećen odgovaranju na pitanja koja su postavljena Vladi.
Zahvaljujem svima koji su učestvovali u današnjoj sednici.
(Boško Obradović: Ima još dva minuta.)
Upravo objašnjavam ministrima da im neću dati reč iz tog razloga, a znate da imaju prednost.
Dakle, hvala još jednom svima koji su učestvovali u radu i nastavljamo raspravu u ponedeljak, u 10.00 časova.