Nemojte da vičete tamo, Miketiću.

Da li mogu da završim?

Da završite?

Priznali ste da je po Poslovniku, jer ste rekli – da li treba da se izjasni Skupština? Kada je ona rekla da treba, onda ste vi rekli – oduzimam vam vreme od poslaničke grupe. To ne može. Izvinite, to ne može.

Dobro, minut i 11 sekundi ponovo vreme vaše poslaničke grupe.
Da li hoćete da glasamo za član 110?
(Zoran Lutovac: Ovo je bezobrazluk!)
Nećete?
Dobro.
Da ponovim pitanje – da li se neko javlja za reč od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima Usame Zukorlić.
(Radomir Lazović: Naučite od čoveka nešto.)
Imate nekih problema, Miketiću?
Izvinite, gospodine Zukorliću. Nadoknadićemo vreme. Nećemo ovo da računamo u vaše vreme ovlašćenog predstanvika.
Gospodine Miketiću, te probleme ne rešavate tako što vičete iz klupe, da naučite i vi nešto, ni vi, ni Lazović. Za vikanje iz klupe ima nešto što predviđa Poslovnik.
Da li želite to da radimo?
(Đorđe Miketić: Hteo sam da vas pitam nešto.)
Ne želite?
Pitajte u sebi.
Izvolite, gospodine Zukorliću.

Predsedavajući, pre nego nastavimo, da li smo završili sa pitanjima i prešli po tački dnevnog reda? Da li sada govorimo po tački dnevnog reda?

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću po prvi put imati prilike da govorim o onome što sam i promišljao svih ovih dana povodom stravičnih dešavanja koji su se dogodili u Beogradu, Mladenovcu i generalno u Republici Srbiji.

Zaista, šta reći mudro, pametno u jednoj veoma teškoj situaciji u kojoj bi trebali da se kanimo politikanstva i pokažemo saosećajnost, pokažemo osetljivost za temu koja je potresla građane u Republici Srbiji, bez obzira na nacionalnost i veroispovest.

Promišljajući šta mudro kazati u jednoj takvoj situaciji, odlučio sam kao neko ko je završio versku školu da vam citiram stih ajet iz časne knjige Kurana, ajet koji govori o ubistvu, o ubijanju i nešto što verujem da mnogi od vas ili većina vas niste znali da piše u Svetoj knjizi Muslimana: „Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga i ko ne čini nered na zemlji, kao da je cijeli svijet ubio. A ako neko bude uzrokom da se nečiji život sačuva kao da je cijeli svijet sačuvao“. Na ove reči ću nadovezati i šestu božju zapovest iz Biblije, koja glasi: „Ne ubij“. U tom duhu ću i koncipirati moje obraćanje, sa željom da nešto mudro kažemo i da građani koji nas slušaju imaju koristi, imamo mi pozitivan impuls na njih.

S obzirom da je tema mediji, cilj je sistemska prevencija. Uloga medija je veoma važna. Iz tog razloga i tema rijaliti programa u Republici Srbiji treba da bude tema o kojoj će se govoriti.

Ono što hoću pre svega da podvučem jeste da mi ovde generalizujemo stvari. Kada kažemo – rijaliti program, svi automatski mislimo da se to po automatizmu odnosi na nešto štetno, loše i nešto što treba ukinuti i zabraniti. Međutim, rijaliti program u osnovi, ne ovaj koji mi danas gledamo, vidimo, u Srbiji, na zapadu, on je kao ideja trebao da bude da građanima iz zabavnih i edukativnih razloga približi život nekih ljudi, određene grupe ljudi, način na koji oni vide, razmišljaju, žive i on je u samim svojim začecima čak imao i edukativnu konotaciju. Vremenom je to proisteklo u ovo što mi danas vidimo.

Sam poziv na ukidanje rijalitija može da bude problematičan zato što postoje bar u teoriji rijaliti programi koji su korisni i koji mogu da budu pozitivni. Zato ja savetujem sve oni koji traže ukidanje rijalitija – bolje je da traže da se zakonski uredi sadržaj rijaliti programa i da se u takvim programima zabrani prikazivanje nasilja, vulgarnosti, nemorala i svake vrste destrukcije.

Kad su u pitanju mediji, generalno podržavam da se u medijima zabrane psovke, prikazivanje brutalno neodgovorno prikazivanje i reklamiranje nasilja. Država Srbija će trebati da uvede neke mere koje će regulisati način prikazivanja nasilja na TV programima.

Smatram pozitivnim ono što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kazao na skupu „Srbija nade“ da će se ukinuti rijaliti program na televiziji Pink. To jeste pozitivan iskorak koji će doprineti barem malo, nadam se, podizanju stepena promocije morala odnosno smanjenja stepena promocije nemorala na televizijama.

Takođe, potrebno je urediti i zakonski ograničiti, onemogućiti medijima da u afirmativnom obliku promovišu ljude koji su počinili krivična dela kao što su ubistvo, kao što je silovanje, kao što je pljačka i da se ljudima koji su osuđeni, osuđeni krivično, sve vrste krivice, pa čak i ratni zločini, onemogući promocija na medijima. Mediji imaju veliku ulogu, međutim, nije dovoljno regulisati program, programske šeme na televizijskim ekranima.

Sve ovo o čemu sam govorio, i da se reguliše, mi imamo izazove, jer naša deca imaju mobilne telefone, pristup internetu, pristup aplikacijama, pristup socijalnim mrežama i sve to mogu pratiti i deca i ljudi i drugim putevima, ne samo putem televizijskih ekrana, tako da je ovaj izazov mnogo veliki i važan.

Nije dovoljno urediti samo medije, već i uloga roditelja, uloga škola, uloga stručnih lica, uloga, čak ne čujem dok se toliko spominje, verskih zajednica, koja je veoma bitna i svakako uloga državnog sistema.

Kad su u pitanju škole, potrebno je podržati škole određenim merama, kao što su uvođenje odgojnog programa u škole. Škole ne trebaju biti samo obrazovne ustanove, već odgojno obrazovne ustanove. Zatim, podržati psihologe i pedagoge u tim školama, da oni imaju značajniju ulogu u radu sa decom i organizovati u školama, ovo iznosim kao predlog, pa možda bude od koristi faktorima koji mogu to implementirati na terenu, u školama treba pokrenuti programe obuke prepoznavanja nasilja, gde ne samo psiholog i pedagog, nego i nastavnici i svo školsko osoblje treba biti obučeno kako da prepozna potencijalnog izvršioca nasilja i na koji način adekvatno da postupi u tom slučaju.

Država treba uložiti i podržati razvoj klinika koje se bave mentalnim zdravljem i, kao što rekoh, ne toliko spominjane verske zajednice i njihova uloga u ovom slučaju. Smatram da bi država trebala da uključi verske zajednice u dugoročno rešavanje ovih problema, da koordinira sa verskim zajednicama. Zašto? Zato što verske zajednice mogu da dopru i da prodru do onih umova ljudi do kojih ne dopire državni sistem kroz svoje verske aktivnosti na terenu.

Država u saradnji sa verskim zajednicama treba imati zajedničke programe promocije tolerancije, nenasilja i generalno pacifizma.

Kad je u pitanju država, želim i tu ukazati par stvari. Smatram pohvalnim što je državni sistem prikupio preko 50.000 komada nelegalnog oružja. Srbija je prema statistikama ili u samom vrhu ili prva u Srbiji po oružju po glavi stanovnika.

Prošla su vremena kada je trebalo da bude stanovništvo masovno naoružano i ako treba stanovništvo da je bezbedno o bezbednosti stanovništva će brinuti državna policija i državna vojska.

Smatram i podržavam pooštravanje mera zakonskog držanja oružja i naročito smatram da je potrebno uvesti posebne mere za držanje oružja od strane lica koja su vršila krivična dela ili imali bilo kakav vid iskazivanja nasilničkog ponašanja, a posebno osobe koje imaju poteškoće sa metalnim zdravljem.

Podržavam, takođe, da se pooštre kazne za ubice, čak slušajući u jednom trenutku izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada je kazao da razmišlja da traži da se vrati smrtna kazna, na tren sam i ja osetio potrebu da ga podržim u tome. Mi treba u društvu da znamo i osećamo da su krivična dela, kao što je ubistvo, nešto najstrašnije što neko može učiniti ovoj državi.

Pozitivno je što će se povećati broj policajaca u školama. Verujem da će doprineti javnom redu i miru, ali ne mogu da ne kažem, kao Bošnjak, da je potrebno da se u mestima gde žive nesrpske nacionalne zajednice ujednači u ustanovama bezbednosti broj pripadnika nacionalnih nesrpskih zajednica.

Govorio sam u poslaničkom pitanju u Priboju. Mi u Priboju imamo situaciju gde policajci čine nasilje, ponašaju se nasilnički. U tom Priboju, gde živi 20% Bošnjaka, svega 2% Bošnjaka možda i manje radi u policijskoj upravi i mi trebamo da imamo više pripadnika nacionalnih zajednica u redovima policajaca da bi se i ti policajci upoznali sa pripadnicima drugih naroda i u svojoj službi, što bi uticalo i na njihovu pacifizaciju.

Molim vas da vodimo računa o svim ovim stvarima, da stvari ne pratimo, ne gledamo samo iz svog ugla i da nas ne boli samo ono kada je vezano za moj narod. Ubijeni Srbi nisu ništa manje vredni od ubijenih Bošnjaka, niti ubijeni Bošnjaci manje vredni od ubijenih Srba. Svi su oni građani Republike Srbije i trebamo se odnositi pravedno.

Na sve to, zaključiću govor predlogom, da bi na paket mera koje je predložio predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije, potrebno je pružiti podršku porodicama ubijenih kroz sistemska rešenja i kroz materijalno, logističku podršku. Zahvaljujem.

Pretpostavljam da su sve prijave za reč, pošto niko ne signalizira drugačije?
Idemo dalje sa ovlašćenima.
Reč ima Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala vam.

Znači, na ovoj resetovanoj raspravi u stvari čuli smo još i neke nove detalje. Ja bih samo na početku podsetio zašto smo se mi ovde okupili. Znači, okupili smo se da raspravljamo o tome šta se dogodilo u Srbiji, zašto se to dogodilo i da li smo nešto možda pogrešili kada se to dogodilo. Prosto podsećam vas na to zato što vladajuća većina očigledno misli da je sve o njima ili da je sve o njihovom predsedniku i da se sve tiče skupljanja ili gubljenja glasova i rejtinga.

Mi smo tražili raspravu jer su naša Vlada i nadležni ministri, i to je zaista izuzetnost naše Vlade, jedini ikada u ovakvoj situaciji, bez ikakve analize ili pre bilo kakvog ozbiljnog uvida požurili da javnosti saopšte da su bezgrešni, da saopšte da niko nije kriv za tragediju koja se dogodilo, da su za to krive nekakve bezlične sile, poput interneta, dark veba posebno, da su za to krive uvezene zapadne vrednosti, kultura naoružavanja i pucanja koja je karakteristična za Srbiju. Znači, niko od nadležnih, niko od onih ljudi koji su mogli da deluju ili rade nešto drugačije.

Takođe smo tokom sednice čuli od te iste bezgrešne predsednice Vlade da je jedan univerzitetski profesor opasniji od TV „Pinka“ i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom i da postoji neki tajkun koji ugrožava Srbiju, pa valjda zbog toga Milomir Marić mora da nosi oružje u studiju i maše njime, da funkcioneri i pripadnici vladajuće većine zbog toga se slikaju naoružani sa pištoljima i automatskim oružjem koje je, inače, zabranjeno, valjda da brane državu od njega. Onda nam je došla kazna, a to je bezgrešni ovlašćeni predlagač za ovu tačku dnevnog reda koji, na primer, tvrdi da su se građani naoružali 5. oktobra i da sada nose to oružje na protestima. Da li su, recimo, Bajatović ili ovi drugi koje smo videli na slikama, takođe, uzeli to oružje 5. oktobra i da li onda to oružje nose okolo na ovaj način?

Čuli smo i razne druge fantastične misaone konstrukcije. Od istog ovlašćenog predlagača imamo ovu konstrukciju – opozicione korisnice „Tvitera“, na primer. Da li postoji vladajuća korisnica „Tvitera“? Recimo, postoji jedna Jelena Karleuša koja se slikala sa ministrima i slikala se na mitingu koji je bio ovde ispred Skupštine i koja je pisala one grozne stvari koje je pisala. Niko od nas ne tvrdi da su svi predstavnici vladajuće većine isti kao Jelena Karleuša ili da svi misle isto kao Jelena Karleuša, ali bih zamolio isto tako da se ne misli za sve opozicione predstavnike da misle kao opoziciona korisnica „Tvitera“. Tu reč prvi put čujem, pa moram da je ponovim.

Dragi predstavnici i predstavnice vladajuće većine, kada govorite takve stvari, kada radite takve stvari, a ono što bih želeo da vas pitam jeste – šta branite i koga štitite kada branite ovaj Izveštaj ili kada besramno napadate druge ljude, one koje smatrate svojim političkim neprijateljima ili bilo koga za koga smatrate da može da vam ošteti rejting, pa bio on u ovoj sali, bio član neke partije ili organizacije ili ne?

Hajde da vidimo o čemu se tu radi. Hajde najpre nekoliko reči da kažem o tom Izveštaju. Kada smo kod toga, imao bih jedno pitanje – da li je neko video Oliveru Zekić, možda? Ona nam je poslala ovaj Izveštaj, ali valjda nam se sada sveti time da slušamo Nebojšu Bakareca koji ne pokušava da govori o onome što je napisano u ovome Izveštaju, nego zloupotrebljava svoje mesto da prebaci ovu raspravu i da mi sada govorimo o N1 ili „Novoj S“ ili nečemu drugom.

Gospodo, zakažite sednicu o tome, pa ćemo razgovarati. Sada razgovaramo o Izveštaju REM-a, a šta piše u izveštaju REM-a? Pa piše, na primer, da su se TV „Pink“ i TV „Hepi“ malo popravili u odnosu na raniji period i da bi im predsednica Saveta REM-a dala možda neku slabu, ali prelaznu dvojčicu i da onda u stvari je sve u redu i sa „Pinkom“ i sa „Hepijem“.

Na primer, za TV „Prvu“ ili TV „B92“ ne kaže da čak zaslužuju i tu prelaznu dvojčicu, ali valjda nema veze, biće nekakav popravni ispit, pa će i oni dobiti prelaznu ocenu, a u međuvremenu će da emituju svoj program i da gledamo ono što oni emituju.

Dragi predstavnici većine, da li možda štitite odsutnu Oliveru Zekić i Savet REM-a i njihov revnosni politički rad i poslušnost i ono što je jako važno njihovo konstantno nepoštovanje zakona i konstantno izvrgavanje čak i one regulacije koju sami su doneli i koja uredno visi tamo, uredno je okačena na sajtu? Recimo, tamo možete naći, na primer, da se 2015. godine vodila rasprava o rijalitijima, ali to je plaćala EU, pa je bio verovatno neki dobar projektić iz koga je moglo da se uzme neki novac i da su oni obećali da će u stvari neke stvari ići samo iza ponoći.

To je bilo pre osam godina, ali se ništa u međuvremenu nije desilo, ali imamo sada obećanje Željka Mitrovića da će se deisti čim se završi finale „Zadruge“, zakazano neposredno pre finala „Lige šampiona“ u fudbalu.

Ono što takođe možda branite, jeste da li branite programe TV „Pinka“ ili TV „Hepija“, na primer? Da li branite ono što piše u Izveštaju da jesu ti programi, pa ako ih ne gledate, ako pročitate Izveštaj mogli ste svašta saznati unutra. Mogli ste saznati da tamo ima naučno-obrazovanog ili kulturno-umetničkog programa u emisijama kolažnog tipa, na primer. To su vam one emisije, na primer jutarnji program ili jutarnji program vikendom, pa kada Jovana Jeremić valjda stavi naočare, onda je to naučno-istraživački program, kada Sarapa stavi prst na čelo onda je to takođe naučno-istraživački program, a najobrazovaniji program je verovatno onaj kada Jovana Jeremić govori sa ove ovde govornice sa koje govore predsednik Vlade ili predsednica Vlade ili predsednik ili predsednica države ili kada sedi na vašem mestu, na primer, tu i obraća se gledaocima „Pinka“.

Da li štitite možda Željka Mitrovića ili Milomira Marića ili Dragana J. Vučićevića i njihovo pravo da nekažnjeno lažu, obmanjuju i sluđuju javnost u Srbiji, dok u stvari, dok kako predsednik države kaže gube novac teško stečen i teško zarađeni novac koji će izgubiti ukidanjem ovih rijaliti emisija koje su obećali da će ukinuti?

E pa dragi predstavnici i predstavnice većine, prosto to nam recite, recite nam kada branite ove izveštaje, da li branite sve ove stvari? Da li onda kada napadate nas ili napadate one koji su ovde odsutni, bili to tajkuni, univerzitetski profesori ili neki novinari, da li u stvari štitite sve ove ljude? Da li štitite sve njihove interese i da li štitite njihove zarade u tom smislu?

Da li onda u stvari ovo što nam radi Olivera Zekić i Savet REM-a jeste nešto što zajedno sa na primer TV „Pinkom“ ili TV „Hepijem“ jeste nešto što vi zdušno pozdravljate i podržavate u odnosu na način na koji se možemo informisati i na način na koji možemo koristiti elektronske medije da bi se ljudi i obrazovali i saznali nešto i dobijali kulturne i druge sadržaje koje bi trebalo da dobijaju zato što ti mediji imaju nacionalnu frekvenciju i imaju obavezu time što koriste neko javno dobro da to rade?

Hvala vam. Ja bih voleo da u budućoj raspravi u stvari mnogo više toga čujemo o ovim stvarima, a manje o ljudima i o ljudima koji su odsutni i o stvarima koje…

(Narodni poslanik dobacuje s mesta: Sve vreme pominješ ljude koji su odsutni.)

Oliveru Zekić, da, koja bi trebala da bude ovde, da, i koji nemaju veze sa tačkom dnevnog reda. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, Nebojša Bakarec.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, neću ja koristiti to pravo, nego repliku samo dva minuta pošto me je prethodni govornik pomenuo, neke stvari su mu nejasne pa ću mu kratko objasniti, dva minuta je dovoljno.

Dakle, niko nikada iz vlasti tokom ove tri nedelje od tragedije nije pominjao neke bezlične sile kao uzročnike. Apsolutno nismo, uvek smo rekli šta su uzročnici, pre svega ubica, pa njegovi roditelji, pa rođaci, pošto je i toga bilo u ovim tragedijama kod ubice iz Mladenovca i eventualno okruženje, uvek je to bilo jasno i preduzeli smo niz mera.

Vi kažete – opozicioni korisnici „Tvitera“, nešto vam nije jasno, ta moja oznaka. Znate šta, pa i sam „Tviter“, to je ukinuo, ali je označavao provladine medije širom sveta, srećom je to ukinuo. Postoje opozicioni korisnici „Tvitera“, naveo sam vam, kad sami sebe označe. Moji, recimo, profili su označeni sve kao SNS, ja privatnih nemam, svi su politički. Tako i pojedini mnogi korisnici iz opozicije stave svoje oznake stranačke, pa su to opozicioni korisnici „Tvitera“.

Nego da vas pitam, kad vi razgovarate sa svojim kolegom Jovom Bakićem na fakultetu, da li podržavate vi njegovo nasilje, pretnje? Kad razgovarate, kažete li – baš ti je to dobro, Jovo, to si sjajno uradio?

Poslednje moje pitanje vama, da li držite časove čoveku koji sedi ispred vas, koji je završio samo srednju školu? Vi ste univerzitetski profesor, to je sjajno, on vas predvodi, možda je on bolji od vas, ali ja ne vidim da je bolji. Međutim, pitam vas, da li mu držite časove da bi mogao da završi fakultet pošto je u 46. godini i dalje student? Da li ste mu objasnili kao profesor Filozofskog fakulteta norme u vezi lažnog predstavljanja, pošto je on u ovu Skupštinu ušao lažno se predstavljajući kao radnik u kulturi, što nije ništa i kao dizajner, a nije, nego je student poljoprivrede? Hvala.