Dva minuta, reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala.

Vrlo radu ću vam odgovoriti. Naravno da sam sa kolegom Jovom Bakićem razgovarao, mada nije isti fakultet na kojima radimo. On se bavi inače desničarskim partijama. Napisao je veliku knjigu o desnici u Evropi i raspravljamo o tome. Čak smo raspravljali i o ovome što je rekao, ali ja sam njemu to lično rekao šta mislim o tome, i siguran sam da ni on… Naravno da ne mislim da treba nekoga juriti po ulici, nisam siguran da su sve njegove tvrdnje bile da treba nekoga juriti po ulicama, ali da ne ulazim u raspravu o tome pošto ovo nije rasprava o Jovi Bakići i ne treba da bude rasprava o Jovi Bakiću i nije rasprava ni o vama. Rasprava je o ljudima koji su pretrpeli tragediju i o ljudima kojima treba na neki način pomoći i o tome da li Vlada i institucije čine sve to kako treba.

Što se tiče ovog drugog pitanja, vrlo radu ću vam odgovoriti. Kolega ispred mene zaista nije završio fakultet, ali to meni nikako nije problem. Čak sam i ponosan što nikada recimo niko od nas nije insistirao na sticanju diploma na način na koji mnoge vaše kolege, uključujući i ministre u Vladi, jesu sticale takve diplome i zaista ovde se na prste ruke u nekim situacijama mogu se nabrojati ljudi u Vladi na primer koji su regularno obavili svoje obrazovanje i zaista bih voleo da možda jedno dana o tome i raspravljamo.

To je bilo dva minuta. Vi ste čekali. Dva minuta, izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kada smo o temi, o dnevnom redu i šta je zaista bio duh pokretač ove sednice, koju ste vi kao predstavnici opozicije tražili, da to je bila nečuvena tragedija u osnovnoj školi i u Smederevu i Mladenovcu, masakr kakav Srbija ne pamti - šta je država uradila? Odmah na lice mesta je izašla ministarka zdravlja, posle nje ministar Ružić, ministar prosvete, koji je podneo ostavku, Skupština usvojila i konstatovala, vrlo brzo posle njih i ministar Gašić, ali nekako je medijski njegov dolazak na lice mesta bio izgubljen vrlo verovatno u prevodu.

Dolazak premijerke i određenih resornih ministara koji su ovde nekoliko dana odgovarali na sva moguća pitanja svih vas predstavlja čin odgovornosti. Nijednog momenta prva dama Vlade Srbije ili prvi ministar Srbije nije rekla da beži od odgovornosti, da beži od ostavke ili bilo čega sličnog.

Postavljalo se pitanje - zašto samo ministar unutrašnjih poslova, zašto ne cela Vlada? Evo, mi nudimo, predsednik Republike vas je pozvao, sve vas stranačke prvake na dijalog, od REM-a do cele Vlade. Svako će podneti svoju odgovornost.

Međutim, ono što je važnije za građane Srbije, vidite, roditelji te ubijene dece su sinoć u predsedništvu sa predsednikom Republike i svim nadležnim organima pričali o svojim zahtevima koji apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim. E, toliko o tome.

Hvala.
Reč ima Ilo Mihajlovski.

Hvala predsedniče.

Poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani, u ime Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda, najiskrenije želim da izrazim iskreno saučešće porodicama nastradale dece u školi „Ribnikar“ i porodicama mladića na području Smedereva, Mladenovca i porodici mladića u Priboju.

Danas je na dnevnom redu prva tačka dnevnog reda – Izveštaj o nadzoru programa komercijalnog pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštaj o slučajevima nasilja na televizijskim programima, koje je podnelo Regulatorno telo za elektronske medije sa predlogom zaključka Odbora za kulturu, informisanje od 17. maja 2023. godine.

Naša generacija i mlađe generacije bile su svedoci velikih promena u oblasti televizije kao medija. Od vremena kada je bio samo jedan televizijski kanal došli smo do toga da danas u Srbiji imamo više desetina manjih ili većih televizijskih kuća, koje prave od jednog do više desetina zasebnih televizijskih kanala, a kada se na to dodaju i inostrani kanali dolazimo do broja od više stotina televizijskih kanala sa najrazličitijim sadržajima. Samim tim jasno je koliko je ova oblast značajnija i kompleksnija za odnos između emitera i države.

Za postupak i način na koji se emituju programi odgovorni su urednici koji uređuju programe i plasiraju u javnost, da li su to televizije, Internet ili novine. Regulatorno telo za elektronske medije ima nezahvalnu funkciju da prati, nadgleda i drži sva emitovanja u zakonskom okviru. To nije lak posao ako se ima u vidu da se emituju više stotina televizijskih programa.

Regulatorno telo za elektronske medije treba da prati i analizira sve programe i pravovremeno da reaguje na pokušaje koji se neposredno prave u toku emisije. Zato potenciram da su najodgovorniji vlasnici televizije i urednici koji pripremaju emisije, a REM u drastičnim slučajevima mora da deluje brže i odlučnije.

Moram da istaknem da je REM za ovo kratko vreme od oktobra 2022. do 17. maja 2023. godine dostavio iscrpni Izveštaj o četiri emitera koji smo mogli da pročitamo u podnetom Izveštaju.

Mi nemamo razloga da ne verujemo podacima koje je dostavio REM. Sva četiri emitera u najvećoj meri drže se emitovanja sadržaja koje je propisao zakon i podzakonski akti, te sopstvenim planovima, elaboratima emitovanja.

Iako u ovom konkretnom slučaju REM je u relativno kratkom vremenskom roku uspeo da dostavi podatke koji čine ovaj Izveštaj, na skoro svim ovim kanalima je učešće zabavnih programa, rijalitija, informativnih programa koji u zbiru dostižu i preko 80 do 90% emitovanog sadržaja, ja imam razumevanja za ovakvu vrstu sadržaja. Ona je plod pre svega činjenice da ove televizije nastoje da ugode ukusu i željama svoje publike, a to smo upravo svi mi građani, dok su sa druge strane najpopularniji sadržaji iz oblasti sportskih prenosa i novih filmskih ostvarenja odavno visoko komercijalizovani pa se stoga emituju na uskospecijalizovanim kablovskim kanalima koji imaju više novca da plate autorska prava i prava prenosa.

No, to ne mogu biti opravdanja ovim emiterima za to što svoje programe, programske šeme nastoje da upućuju najjeftinijim produkcijama. Mislim da se i pored toga ne može rukovoditi samo finansijskim kriterijumima kada se kreiraju programski sadržaji. Možda mladim generacijama televizija kao medij nije interesantna. Nama starijima ona to svakako još uvek jeste. Naša generacija je ranije i te kako gledala televizijski program. To rado čini i danas, pa ako smo možda prerasli emisije obrazovnog programa, mislim da bi veliki broj pripadnika najstarije populacije rado voleli da vide i više dokumentarnih i naučnih emisija.

Moj kolega Hadži Milorad Stošić je dao određene predloge u tom pravcu i ja bih dodao još neke. Ako je izgovor to što snimanje i emitovanje ovih emisija nije finansijski isplativo, nadam se da se možemo složiti da bi se trebala izdvojiti i određena finansijska sredstva za snimanje takvih sadržaja. Isto važi i za obrazovne programe. Možda su naši mladi sada više okrenuti internetu i na njemu traže odgovor na pitanja koja ih interesuju. Ako bi se više pažnje posvetilo ovim programima, ako bi se izdvojila sredstva za takve emisije savremenih producenata i da na pravi način obrade interesovanje i probleme mladih, onda bi se moglo očekivati da bi ovi programi bili više gledani i imali više uticaja među tom populacijom.

Sa druge strane, da bi sagledali širu sliku, mi smo svedoci dramatičnog porasta senzacionalističkih izveštaja o raznim sociopatološkim pojavama, poput ubistva, samoubistva, kao i raznih formi nasilja i nasilničkog ponašanja. Iako je u završnom delu ovog Izveštaja REM dostavio da se ovim pojavama u elektronskim medijima daje manje prostora nego u štampanim medijima, toga ipak ima i na televizijama, neretko i u udarnim, najgledanijim terminima.

Mislim da to nije dobro, jer se time promovišu takve pojave i pojedinci koji ih čine i daju im se na značaju, pogotovo, ovde bi emiteri morali biti svesni da sloboda izveštaja uređivanjem programa nije i ne može biti apsolutna i da bi se oni morali biti svesni svoje uloge na formiranje društvenih vrednosti.

U nadi da će ovi događaji uticati na sve nas, da podignemo svoj nivo svesti kada je reč o ovome i da ćemo u perspektivi dobiti kvalitetniju strukturu televizijskih programa, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće ovaj Izveštaj REM-a. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala gospodina Mihajlovski.
Reč ima Boško Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je Prva sednica vanrednog zasedanja Narodne skupštine. Obzirom da smo juče završili Redovno prolećno zasedanje, danas je jedina tema Prve vanredne sednice moralo biti aktuelno stanje na Kosovu i Metohiji.

Pokušavao sam na Kolegijumu svih šefova poslaničkih grupa i vlasti i opozicije da predložim nešto ovako, ali nažalost nisam naišao na razumevanje ni kolega iz vlasti, ni kolega iz prozapadne opozicije, ali mislim da je moj predlog bio veoma konstruktivan, da najpre imamo vanredno zasedanje na temu Kosova i Metohije. Još ranije je to obećano od strane predsednika Narodne skupštine da ćemo se baviti francusko-nemačkim sporazumom, a sada moramo i o ovom aktuelnom krizom na severu Kosova i Metohije, a da onda druga vanredna sednica, ovog vanrednog zasedanja bude posvećena ovim tekućim temama kojima se inače bavimo.

Mislim da smo napravili krupnu grešku, da građani Srbije od nas očekuju da zauzmemo stav po pitanju svega onoga što se dešava na Kosovu i Metohiji i u tom smislu samo ću vas podsetiti na konkretne mere koje aktuelno državno rukovodstvo još uvek nije uzelo ni da razmatra, a koje smo predložili kao državotvorni blok patriotske opozicije, a to je pre svega prekid bilo kakvih daljih pregovora u Briselu, gde su apsolutno svi na strani kosovske nezavisnosti, prelazak na razgovore o Kosovu i Metohiji isključivo u formatu SB UN gde imamo podršku Rusije i Kine.

Zato ne možemo da razumemo zbog čega ne pozivate ruskog i kineskog predsednika da se direktno uključe u ovaj problem. Zašto ne tražite vanrednu sednicu SB UN, jer je Rusija predsedavajuća do kraja meseca maja i sigurno bi to bilo povoljno po našu državu i zašto ne poništavate sve ove štetne i protivustavne dosadašnje sporazume od briselskog, preko vašingtonskog do francusko-nemačkog koji su nas doveli u ovu situaciju, kao što nas je vaš kontramiting od petka kad ste 1000 Srba izmestili sa severa Kosova i Metohije ka Beogradu zbog ličnih stranačkih interesa i omogućili skidanje srpskih zastava i zauzimanje uopšte srpskih državnih institucija na severu Kosova i Metohije od strane albanske separatističke i terorističke vlasti?

Dakle, mislim da je vreme da skrenemo pažnju Narodne skupštine Republike Srbije na ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Prosto je neverovatno da još uvek nemamo, mesecima nemamo sednicu nadležnog skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju zato što Milovan Drecun konstantno opstruiše bilo kakvo zasedanje Odbora za Kosovo i Metohiju i javnu raspravu o onome što se dešava na Kosovu i Metohiju.

Zaista je to neshvatljivo da mi danas dok naši sugrađani na Kosovu i Metohiji svojim telima brane srpske državne institucije, najviši državni dom ovog naroda i države ne raspravlja o tome kako mi u svemu tome možemo da im pomognemo, šta država Srbija treba još da uradi. Jer, očito on što ste vi radili za ovih 11 godina vlasti nas je dovelo u ovu situaciju. Očito da vaše mere i vaši pregovori, vaši pregovarači, vaše oslanjanje na EU i NATO ne donose nikakve rezultate, a Rusiju i Kinu praktično ne smete da pozovete u pomoć iz meni zaista nepoznatih razloga.

U tom smislu, još jednom vas pozivam da ovo zasedanje preusmerimo na temu Kosovo i Metohiju i da što pre ovde imamo i predsednika republike i da što pre imamo ovde tekst francusko-nemačkog sporazuma i aneksa iz Ohrida, iz koga se jasno vidi da sve ovo što se dešava se dešava po francusko-nemačkom sporazumu koji je Aleksandar Vučić prihvatio 27. februara u Briselu.

Ono što posebno boli jeste ovo poniženje koje svi mi ovde trpimo zbog ovakvog ponašanja REM-a koje kad god je trebalo da interveniše u poslednjih 11 godina vaše vlasti, uvek je propustilo da interveniše i da zaštiti zakon od onih koji ga konstantno krše, a dobili su nacionalne frekvencije za svoje televizije.

Podsetiću vas da je ovaj sastav REM-a ponovo dao nacionalne frekvencije istim televizijama koje su godinama unazad kršile sve propise za to da uopšte imaju televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, ove televizije prema izveštaju REM-a krše Zakon o elektronskim medijima, krše Pravilnik o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijskih usluga na osnovu sprovedenog javnog konkursa i krše čak i sopstveni programski elaborat na osnovu kog im je izdata dozvola za nacionalnu frekvenciju.

Sve to ovaj REM trpi i dozvoljava. Kao što je ovaj sastav REM-a onaj koji je godinama trpeo kršenje zakona od strane ovih televizija. Ove televizije jednostavno ne emituju program za koji su dobile dozvolu. Nema dečijeg programa, nema kulturno-obrazovnog programa, nema dokumentarnog programa, nema programa za mlade, nema programa za maloletnike, nema ničega što su se obavezali da će imati u svom programskom sadržaju. To REM trpi. To REM dozvoljava. Ne samo to, iznova im daje nacionalnu frekvenciju.

To je isti onaj sastav REM-a koji je za dve od ove četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom koje su u svoje vreme dobile dozvole kao dečije televizije. Mislim na Pink i na Hepi, a pretvorile su u monstruozne, propagandne centra aktuelne vlasti i širitelje najgoreg govora mržnje protiv svakoga ko drugačije misli od aktuelne vlasti.

Ne znam da li postoji uporedni primer u evropskoj praksi, da isti vlasnik ima dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, u ovom trenutku u Srbiji. Recite mi, zar i to nije dovoljan razlog da ovaj Savet REM-a odavno bude smenjen, ako već nemaju časti i osnovnog ljudskog i moralnog dostojanstva da sami podnesu ostavke?

Ono što posebno želim da istaknem jeste da je u sred ovog haosa koji se dešava u našoj državi, posle ovakve dve ogromne tragedije koje smo doživeli, u sred ovog haosa koji se dešava na Kosovu i Metohiji, REM imao vremena da se bavi, za njih najvažnijom temom, a to je tema da dnevni list „Informer“ dobije dozvolu za kablovsku televiziju, za televiziju „Informer“.

To mi govori samo dve stvari. Prva je, da je panika u redovima vladajućeg režima, da su svesni da će ovaj REM morati da se menja i da će morati doći novi sastav REM-a i onda na brzinu dodeljuju televizijske kablovske frekvencije „Informeru“ kao novini, da bi nakon što budu smenjeni imali još jedan svoj tabloid, sada u TV formi, da bi mogli da nastave sa svojom propagandom i sa širenjem mržnje protiv svakoga ko drugačije misli od aktuelne vlasti.

Druga stvar, da oni nemaju minimum moralnog obzira, da su oni izgubili sve moralne kompase, da posle dozvole ovakvog haosa sa televizijama sa nacionalnim frekvencijom u kojima se emituju rijaliti programi sa nasilnim sadržajima, to njima nije dovoljno, nego oni sada žele da podignu još jedan, i to najgori dnevni list, koji na svojim naslovnim stranama prepričava sve što se najnasilnije i najodvratnije i najnemoralnije svakodnevno dešava u rijaliti programima i sada mu dodeljuje, nagrađuje ga time što mu dodeljuje i televizijsku frekvenciju, jer eto nije dovoljno da „Informer“ bude dnevna novina i štampano medijsko zlo, nego hajde da ga podignemo da sada „Informer“ postane još jedno televizijsko medijsko zlo, pored već opštepoznate televizije „Pink“.

U jednoj takvoj situaciji u kojoj se mi danas nalazimo, zapravo sve nas ovde treba ozbiljno da zabrine da aktuelna vlast nije izvukla ni jednu jedinu pouku iz tragedije koja se desila. I to je nova tragedija. Umesto da spustite tenzije, umesto da smanjite govor mržnje, umesto da podnesete ostavke zbog objektivne odgovornosti, vi ste 11 godina na vlasti, vi ste držali u ovome ovde sistemu sve, i medije i REM i Skupštinu i Vladu i sve druge poluge vlasti. Vi utičete na sistem vrednosti. Vaš sistem vrednosti su kriminalci i starlete na naslovnim stranama medija.

To su vaši režimski mediji, to su vaši prijatelji. Oni javno podržavaju vašeg predsednika, i Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević, pa to su njegovi najbliži saradnici. To su njegovi medijski savetnici. Oni su šefovi vaše režimske propagande. Oni su vaši stranački prijatelji. Oni rade za ovu vlast najprljavije moguće poslove koje Regulatorno telo za elektronske medije dozvoljava. Umesto da ih kažnjava, umesto da im oduzme nacionalnu frekvenciju, umesto da budu zabranjene takve tabloidne novine, umesto da oni budu krivično gonjeni za svo zlo koje rade u ovom društvu i državi, vi ih praktično nagrađujete, vi im praktično dozvoljavate da nastave svoj prljavi posao, uprkos tragediji koja nam se desila. To je suština čitave priče.

Da izađemo iz ove političke krize u kojoj se nalazimo imamo samo jedan put, a to je ostavka predsednika Republike Aleksandra Vučića, ostavka kompletne Vlade Republike Srbije, okrugli sto između vlasti i opozicije, da se dogovorimo kada i koje izbore imamo u narednih šest do 12 meseci i prelazna tehnička Vlada koja će omogućiti slobodne i poštene izbore, jer se vama više ne može ništa verovati, niti se vi možete više za bilo šta pitati u ovoj državi i u ovom narodu.

Naravno da idemo na izbore, jer je to ono čega se vi u ovom trenutku najviše plašite, jer su se građani Srbije oslobodili straha od vas. Možete koliko god hoćete da ometate ovaj govor, možete da dobacujete i da vređate, možete da vrištite, možete da radite sve to što radite, ali ne možete da zaustavite narodni bunt koji se valja ulicama Beograda i koji će se preneti na sve gradove i opštine u Srbiji, jer je vaše vreme isteklo. Puklo je narodno trpilo, narod više neće da trpi vašu vlast. Zato ostavke, izbori i promena kompletnog vašeg korumpiranog sistema.

Samo ovo što ste pitali vezano za sednicu. Imamo dnevni red koji ste vi potpisali, vi ga tražili, cela vaša poslanička grupa potpisala, i vaše i sve ostale, zajedno sa ostalima, potpisali i vi zajedno sa Marinikom Tepić, sa Srđanom Milivojevićem i DS, sa Zelenovićem i Zelenima, jednim, drugim, trećim i Kamberijem. Svi zajedno potpisali da hoćete ovaj dnevni red. Sada ste se predomislili. Sada više nećete taj dnevni red, predomislili ste se. Pazite samo sa tim predomišljanjima.
(Boško Obradović: Ta sednica je završena juče.)
Pošto ovo mitingovanje koje ste malopre reklamirali i u kom učestvujete, koliko vidim, iz Rusije ocenjuju kao obojenu revoluciju, čestitam što u tome učestvujete. Odlično s vaše strane.
Marina Raguš, dva minuta.

Nema tragedije koju niste zloupotrebili. Direktnu uzročno-posledičnu vezu tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i protesta građana pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, molim vas, nađite mi. Ja vam kažem da nema nikakve veze sa tragedijom tih nesrećnih ljudi kojima niste dali ni da ožale svoju decu. Ti ljudi imaju sedam zahteva. Tih sedam zahteva nema nikakve veze sa zahtevima političkih skupova. Dajte da konačno nazovemo stvari pravim imenom.

Sinoć nakon sastanka u Predsedništvu sa relevantnim predstavnicima državnih institucija, da vam kažem i da vas obavestim, zaključak je da je izlazak iz krize koja nam se desila nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kraj nastavne školske godine zaključno sa 5. junom. Između ostalog, usaglašeni su stavovi oko pravljenja memorijalnog centra u delu škole iz Kralja Milutina, što je pokrenula majka tragično nastradale devojčice.

Gde su ti roditelji tragično nastradale dece u vašim protestima i u vašim zahtevima? Ispolitizovali ste nešto što se nikada ne radi. Najgoru moguću stvar u politici ste uradili i nema tragedije koju vi od početka do kraja niste iskoristili i stavili na teret ovom narodu.

Što se tiče izbora, samo da vam i to pojasnim, tehničke Vlade neće biti, a vi šetate sa onima koji su rekli da kosti vladike Nikolaja treba baciti psima, onima za koje Ruska Federacija kaže da prave obojene revolucije. Pa kakvi ste vi to desničari? Gde je tu veza? Ili ste sa svakima po malo kada treba da uberete neki politički poen?