Zahvaljujem, gospođo Božić.

Danas privodimo kraju raspravu o Izveštaju o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga, a koji nam je dostavilo Regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, o kome govorimo nekoliko dana, a sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima.

Ova tačka dnevnog reda posledica direktna je posledica želje da se izađe u susret svim zahtevima da se raspravlja o svim važnim pitanjima u društvu.

Mi smo, gospođo predsedavajuća, kao vladajuća većina pokazali dodatnu odgovornost, jasno poručivši da smo spremni za razgovore, da želimo da razgovaramo o svemu, da želimo da vodimo dijalog sa svim relevantnim faktorima, ma šta mislili o njima, ali da želimo da razgovaramo o svemu, između ostalog i o REM-u. To je ono što je dobro.

Ono što nije dobro, to je što su neki poslanici opozicije ovu sednicu doživeli kao priliku da se svim snagama obruše na Aleksandra Vučića, na Vladu Srbije, na SNS, stvarajući time atmosferu produbljivanja, da kažem, podela, generišući dalju mržnju u društvu.

Podsetiću vas, draga gospođo koja mi dobacujete, podsetiću vas kako i zašto je došlo do ove sednice Narodne skupštine.

Do ove sednice je došlo nakon dve ogromne tragedije koje su nas zadesile, koje su zadesile našu zemlju i iz želje da kao Narodna skupština dođemo do odgovora na brojna pitanja koja, ubeđen sam u to, muče svakog čoveka u Srbiji, a to su šta se to tačno dogodilo pre nešto manje od mesec dana, kako nam se ovo dogodilo i još važnije, kako da prevaziđemo sve ovo, kako da se izborimo sa tim i, ono što je najvažnije, kako da nam se više nikada ovo ne ponovi.

Međutim, ono što je tužno i poražavajuće je činjenica da se ogroman broj narodnih poslanika, ne svi, zaista moram da kažem ne svi, ali ogroman broj narodnih poslanika uglavnom ovih koji sede prekoputa mene ponaša kao da nije ni pročitao ovaj izveštaj ili još gore, kao da ih apsolutno ne zanima sadržaj ovog izveštaja. Sve vreme jedino samo i isključivo što rade, to je pokušaj da se ove tragedije iskoriste u političke svrhe ili, bolje rečeno, u dnevno-političke svrhe, zloupotrebljavajući sve ono što se desilo, zloupotrebljavajući pogibiju velikog broja dece i zloupotrebljavajući emocije ljudi koji su sasvim prirodno potrešeni onim što se desilo. I to rade sve vreme i to rade od prvog dana, bukvalno od prvog dana. Dakle, bukvalno nekoliko sati nakon što se desio prvi masakr, oni su otpočeli kampanju koju dan danas vode. Ja ću vam to pokazati, gospodine predsedniče.

Jedan narodni poslanik, neću da mu kažem ime, mada nije u sali, ne bi ni imao pravo na repliku, ali neću da mu kažem ime, poznat je po tome što je to najlepši, najpametniji i najelokventniji poslanik koji sedi prekoputa mene, a nosi non-stop one žute košulje. Znate na koga mislim. E, pa taj narodni poslanik je 3. maja u 9.53 prepodne, podsetiću vas, masakr je otpočeo od osam ujutru, prve vesti o tome su počele oko pola 9, 15 do 9, 9.00 časova, niko još nije znao o čemu se radi, stigla je samo vest da se desila pucnjava ispred jedne osnovne škole. On je već u 9.53 časova, dakle, sat i po vremena po otpočinjanju masakra tvitovao, a znate li šta je tvitovao? Mir, stabilnost, Vučić, napredni radikali su stvorili Srbiju po svojoj meri u kojoj caruju mržnja i nasilje, sada ta politika uzima svoj krvavi danak i nažalost i među našom decom, Vučićev jezik mržnje i nasilja iz politike se prelio u sve sfere našeg društva.

Sat i po nakon što se tragedija desila, on tvituje čistu politiku, čisto politički motivisan tvit piše. A da dokažem, odnosno da poentiram na ovome, pročitaću sledeći njegov tvit koji se desio sat i po nakon ovog prvog tvita. Dakle, nakon sat i po vremena on tvituje – izražavam najdublje saučešće porodicama svih stradalih u ovoj ogromnoj tragediji. Dakle, shvatio je koliko je pogrešio, a onda je tek nakon sat i po vremena smogao snage i hrabrosti da izrazi saučešće. Pogledajte koliko je to bedno. Sat i po vremena, cela nacija je zanemela, niko nije mogao da izusti ništa, a on je već posle sat i po vremena tvitovao politički tvit, da bi sat i po vremena nakon toga izrazio saučešće. O kakvoj vrsti licemerstva se ovde radi?

Šef njegove stranke, profesor Atlagić ima dobar nadimak za njega, ni njemu neću da spomenem ime, tvituje isto 3. maja, prvog dana tragedije, tvituje u 4.30 popodne – verbalno nasilje i netrpeljivost, koje generiše Vučić sa saradnicima, prenosi se na Skupštinu, medije, Vladu i celo društvo, 3. maja u 4.30 popodne, dakle, bavi se politikom, umesto da izrazi saučešće.

U 11.57 popodne kaže – posle večerašnjeg obraćanja jasno je da Aleksandar Vučić ne bi smeo više da obavlja bilo koju javnu funkciju. Dakle, ni ovde nema saučešća, nego čiste politike.

Prvog dana žalosti, 5. maja, prvog dana žalosti proglašene, on tvituje – samo jedna mera ima smisla, demontaža Vučićeve autokratije. Ni tada ne izražava saučešće. E, toliko o saosećanju, toliko o empatiji, toliko o solidarnosti i toliko o svemu tome.

Njegova koleginica koja sedi pored njega u Skupštini retvituje njegov tvit i kaže – Samo jedan zahtev, ostavka Aleksandra Vučića, i to 8. maja 2023. godine.

Zašto vam sve ovo čitam? Po ovome se vidi da ovde nema ni trunke empatije, ni trunke saosećanja, ni trunke solidarnosti, već je u pitanju čista zloupotreba onoga što se desilo u dnevnopolitičke svrhe.

Tek što su prošli dani žalosti, organizovali su proteste koji su se vrlo brzo pokazali kao čisto politički protesti, sa čisto političkim zahtevima. I onda dolazimo, predsedniče, do ove sednice Narodne skupštine, a koja je zakazana na njihovu inicijativu, na način na koji su oni želeli, sa dnevnim redom koji su oni želeli, u vreme koje su oni izabrali, a šta su oni uradili? Nisu se udostojili ni da glasaju za predloženi dnevni red. Da ne pričam o tome da su pojedine poslaničke grupe napuštale sednicu, da ne pričam o tome da su i jutros i juče, na početku sednice, da ih je bilo prisutno tek možda oko 20 njih.

Prema tome, da skratim zbog ostalih govornika iz moje poslaničke grupe koji žele da govore, jasno se vidi da njih ne interesuje ni REM, ni dijalog, ni stanje u društvu, ni bezbednost, niti bilo šta od suštinskog značaja za državu i građane. Jedino što njih zanima to je da pošto-poto, po svaku cenu, dođu na vlast, i to ako je moguće bez izbora, jer dobro znaju da na izborima to ne mogu da ostvare. Ali, moraju da znaju da se ulicom i sličnim scenarijom tako nešto neće desiti. Dakle, nikakvi scenariji, nikakve obojene revolucije, nikakvi peti oktobri se u Srbiji više neće ponoviti. Zahvaljujem.

Reč ima Dragan Nikolić.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, najpre bih hteo da ispred Srpske stranke Zavetnici izrazim najdublje saučešće članovima porodica i prijateljima tragično izginulih dečaka i devojčica 3. i 4. maja 2023. godine i da im poželim da im bog da rajska naselja, da ti anđeli budu tamo gde zaslužuju. Bog dušu neka im prosti!

Gospodine predsedniče, molio bih vas da mi vratite, odnosno mojoj poslaničkoj grupi, dva minuta i 17 sekundi, jer sam juče reklamirao povredu Poslovnika koju ste vi načinili, nijednom rečju nisam replicirao ni jednom poslaniku osim što sam se obratio vama kao predsedniku i mislim da ste zloupotrebili i iskoristili da oduzmete vreme mojoj poslaničkoj grupi, na taj način onemogućavajući nas da se građanima Srbije i vama, poštovanim kolegama, obratimo vezano za tačku dnevnog reda o kojoj je malo ko danas pričao. Uglavnom smo imali razne druge teme, uglavnom smo imali borbu između vlasti oličene u SNS-u i opozicije.

Žao mi je što su se poslanici vladajuće stranke obraćali opoziciji u paketu, što bi rekli – džumle, sa željom da sve nas stave u isti koš, pa ističem da mi ne učestvujemo na mitinzima, gospodine predsedniče i poštovani građani Srbije. Nismo učestvovali ni na kontramitinzima. Još nije prošlo 40 dana od strašne tragedije koja nikada nije zadesila Srbiju posle rata do danas, a molimo boga da se to više nikada ne ponovi i ne možemo da šetamo, ne možemo da govorimo, ne možemo da šaljemo političke poruke u ovih 40 dana, tihujemo, tugujemo. Svi smo i roditelji i nečija deca i znamo šta znači kad izgubite nekog člana porodice, a pogotovo kada se radi o dečacima, devojčicama od 12-13 godina.

Umesto da se sa pijetetom obraćamo svim građanima, da se međusobno uvažavamo i shvatimo da smo svi u jednoj ogromnoj nesreći, mi smo uneli ostrašćenost. Možda je u prva dva dana bilo nekog poštovanja i pijeteta, ali nakon toga je krenula artiljerija.

Došli smo do toga da je na dnevnom redu REM, odnosno Izveštaj REM-a i umesto da ovde budu predstavnici tog regulatornog tela koji su sačinili ovaj izveštaj, umesto da bude predsednica toga tela, umesto da bude, ako ona ne može, njen potpredsednik ili bilo koji član iz tog Saveta, nema ni jednog od njih. Za mene kao narodnog poslanika, a ja mislim i za sve građane Srbije, to je uvreda, to je poniženje ovog visokog doma. Još veće poniženje je to što smo umesto Olivere Zekić dobili narodnog poslanika koji je izvestilac, koji je ovlašćen da predstavlja ovaj izveštaj, da ga brani. Najmanje što je radio, to je da je branio ovaj izveštaj. On je čitao razna saopštenja, pominjao maloletnu decu, pominjao raznorazne rekao bih i gadosti i nedostojnosti ovoga parlamenta, prozivao kompletnu opoziciju i opet i on pokušavao da sve nas smesti u isti koš.

Žao mi je, što bi neki rekli – neće da može. Srpsku stranku Zavetnici nećete moći da stavljate u isti koš, jer smo mi jedina stranka koja je imala hrabrosti da izađe samostalno na izbore i da samostalno uđe u ovaj parlament. Zahvalni smo na tome građanima Srbije i zbog toga smo uvek sa njima, uz njih. Slušamo ono što nam oni kažu, ono što oni osećaju i ponašamo se prema njima na najdostojanstveniji mogući način.

Zato smo i tu sam da vas podsetim, razgovarali smo o tome i insistirali na tome da zakažete vanrednu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, gde biste pozvali, pošto pre toga usaglasite termine sa predsednikom Republike, da i on bude prisutan u ovoj sali, a ne da pričamo o finansijskom izveštaju, ko je koliko para potrošio i dao za Kosovo, nego da pričamo o ovoj dramatičnoj situaciji koja se ne iz dana u dan, nego se iz sata u sat menja.

Mi bi tada predložili da se donese rezolucija kojom bi teritorija KiM bila proglašena okupacijom i ne bismo bili prvi koji su to uradili. Godine 2005. u novembru mesecu, počivši patrijarh Pavle je to predložio u slučaju da se nešto drastično desi, u slučaju da neko predvidi ili proglasi nezavisnost Kosova i ponese se suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Da podsetim, to isto 2006. godine ovde u parlamentu su predložili poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Oni su tada rekli – ukoliko Kosovo predloži ili usvoji da je nezavisno, proglasi svoju nezavisnost, bude doneta rezolucija kojom će biti proglašena okupacija tog dela naše teritorije.

To je bilo kompletno preostalo vreme poslaničke grupe.

Niste mi vratili dva minuta koja sam vam tražio.

U redu, završavam.

Žao mi je što niste zakazali ovu sednicu. Ja očekujem od vas, znajući da ispunjavate zadatu reč, da ste čovek od reči i da ćete u junu mesecu zakazati sednicu, da mi ovde vidimo predsednika Republike, da se suočimo, da čujemo koji su njegovi argumenti, koji su naši argumenti, da kažemo šta mi mislimo, da odvojimo žito od kukolja. Želimo da vidimo predsednika Republike ovde, gospodine predsedniče Skupštine.

Hvala, razumeo sam vas.
Što se tiče ovih stvari koje ste pitali direktno mene, odnosno uputili ih meni, tri ili četiri koliko ih je bilo ukupno, prvo što se vremena tiče, dakle ako zaista želite da što više vremena posvetite tački dnevnog reda, nemojte vi da ga trošite na druge teme, a to ste uradili juče i prekjuče. Koristili ste ga da se obračunavate sa drugim narodnim poslanicima. Pogledajte sada i ovih ne sedam, nego skoro osam minuta koliko ste govorili o dnevnom redu, pa, će vam biti sve jasno. Nije vam to vreme nedostajalo, naprotiv.
Što se tiče ovlašćenih predstavnika predlagača, mi, ako ne znate, se izjašnjavamo na kraju rasprave o predlogu zaključka koji je definisao Odbor za kulturu i informisanje. Taj Odbor odlučuje ko će biti predstavnik tog Odbora na ovoj sednici. Nikakav REM nisam pozvao na ovu sednicu, tu je predstavnik predlagača. To je da ponovim još jednom Odbor, skupštinski Odbor i sami članovi Odbora su glasali ko će da ih predstavlja na ovoj sednici. Čuli ste to uostalom na predlog predsednika Odbora, Siniše Kovačevića. Ne znam, nije više predsednik Odbora kaže – pokajao se.
U svakom slučaju, dakle, ovi vaši predlagali, glasali i vi sada niste zadovoljni onim što čujete, ali da budete i vi informisani i da budemo do kraja fer, to tako funkcioniše.
Što se tiče dnevnog reda, a inače zamerili ste što je predstavnik predlagača upravo Nebojša Bakarec i pozvali se na pitanje vulgarnosti, pa pogledajte svog poslanika, Zečevića, za početak pre nego što o vulgarnosti bilo kojoj i bilo čijoj kažete bilo šta dalje, samo na to da vam skrenem pažnju. Što se tiče dnevnog reda, kompletan ovaj dnevni red i sve što mi imamo na ovoj sednici, nedeljama već, je nešto što ste vi ljudi tražili, čitava vaša poslanička grupa svojim potpisima zajedno sa Demokratskom stankom, Grupom Marinike Tepić, Zelenima, jednim, drugim, trećim. Dakle, vi ste tražili ovu sednicu baš na ovaj način, sa ovim dnevnim redom, sa ovim rasporedom tačaka.
Sada, ako ste se predomislili, to je nešto što ćete morati među sobom da raspravite, ali vi ste te stvari zamerili meni.
(Dragan Nikolić: Poslovnik.)
E, sada ćemo da damo priliku ovima koje ste pomenuli da odgovore.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milenko Jovanov. Izvolite.

Prvo, gospodine Nikoliću, u pravu ste u ovom delu i ja delim vaše mišljenje i ja sam očekivao da će sednica ići drugačijim tokom posle jedne ovakve tragedije i ja sam očekivao da će se drugačije razgovarati, ali vi sada kao da niste prisustvovali svemu ovome i kao da niste slušali, ako ne prethodnih par dana sve šta se dešavalo, a onda bar kolegu Aleksandra Markovića koji je govorio neposredno pre vas, koji vam je pročitao da je poslanik, koji nije običan poslanik, koji je lider Boga mi, kompletno opozicije ovde, uključujući i vašu poslaničku grupu, jer on tu donosi svoje neke predloge, pa šapuće šta da se kaže, aplaudira, vodi navijanje itd. Dakle, da je sat i po vremena nakon tragedije optužio predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku za tragediju koja se desila u školi „Ribnikar“, a šta vi očekujete da mi na to kažemo? Šta vi očekujete da bilo koji čovek kaže na takvu optužbu?

S druge strane, tačno je to da mi kažemo da kompletna opozicija, ali vi sami treba da sebe izdvojite iz te grupe, nećemo mi da vas izdvajamo. Vi se sami u to kolo hvatate ponašanjem ovde u ovoj sali, ne van toga, da vam pokazujemo snimke i slike sedenja u vašim klupama, komunikacija sa drugim poslanicima, šta očekujete?

(Nikola Dragićević: Šta treba, da ne razgovaramo međusobno?)

Izvolite? Ne, nego je problem u tome, možete da kažete - kolega da li treba da ne razgovaraju međusobno? Nije problem što vi razgovarate, problem je što vi koordinirate. Problem je što kada kaže Srđan Milivojević - aplauz, vi aplaudirate. U tome je problem.

(Boško Obradović: Kao vi sa Zelenskim.)

Problem je u tome, ali ja ne sumnjam da vi apsolutno razumete spoljnu politiku i u to se odlično razumete. Motornom testerom bi vi sve to rešili, ali u svakom slučaju, dakle voleo bih da smo iskoristili ovu priliku da smo ozbiljnije razgovarali i videli ste sami kakve su bile reakcije pojedinih poslanika kada sam čitao da je Norveška, norveški tim došao ovde da pomogne za prevazilaženje takvih situacija koje su uradili u Norveškoj posle Brejvikovog itd. Smejali se ljudi.

Dakle, o konkretnim merama i time da završim, dakle o konkretnim merama, nismo pričali ni kada su mere bile tema, a sada priča ko šta hoće. Naše je da odgovaramo, jer nemamo razloga da ćutimo onima koji su ovu zemlju upropastili, koji su upropastili sve čega su se takli, koji su i te medije uprošćavali i uništavali kada su bili na vlasti i njima da ćutimo, na optužbe koje generišu da bi izazvali građanski rat, a vi dobro razmislite da li hoćete da budete deo toga ili nećete.

(Dragan Nikolić: Poslovnik.)

Po Poslovniku, Dragan Nikolić.

Prvo, Poslovnik. Naravno da sam je javio odmah nakon vašeg izlaganja jer ste povredili član 100. ovog Poslovnika jer ste nakon mog govora umesto da ustupite mesto nekom od potpredsednika da vodi Skupštinu, da sednete ovde…

Obratili ste mi se.