Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije konstatujem da je prisutno 87 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja tačnog broja prisutnih u sali, molim sve poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice sistema.

Primenom elektronskog sistema utvrđeno je da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika i imamo sve uslove za dalji rad.

Četvrtak je, pa pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287.

Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Od trenutka kada smo kao poslanici opozicionih poslaničkih klubova 5. maja nakon dana masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i masakra u Duboni i Malom Orašju pozvali građane na protest, izneli zahteve protesta Srbija protiv nasilja, vladajuća koalicija nas napada da smo hijene i lešinari, da politizujemo, odnosno kako oni razumeju politizaciju zloupotrebljavamo tragediju. Nije njima zapravo važno šta se stvarno dešavalo u svetu i kakve su se rasprave i protesti odigravali nakon tragedija, šta je suština, onoga što tražimo, jer da je ste i sami bih shvatili da bi trebali jednako da vrednujem ljudski život i da jednako vrednujemo javni interes, ali za njih je najvažnije da oni nisu odgovorni, a to se najbolje postiže tako što se razgovor odgovornosti premešta na napadanje političkih protivnika uz često ponavljanje neistina o njima. Što se više puta one ponove, čak i onih koji ih izgovaraju poveruju u njih, a kad i oni sami poveruju, pošto trenutno zapravo ni sami ne veruju, onda možda i uspeju da ubede nekoga ko je neiformisan.

Problem je što oni koji te napada iznose toliko slabog i nepostojećeg integriteta, da oni i sami sebi ne veruju, a ne veruje više niko ni od građana.

Jedna od stvari koja se prethodnih dana takođe govorila je da zahtevi protesta Srbija protiv nasilja nemaju nikakve veze za zahtevima roditelja. Ja bih očekivala u tom slučaju da nam je Vlada odavno rekla kako je ispunila apsolutno sve zahteve roditelja. Dakle, da su oni davno ispunjeni, jer mislim da bi ovo društvo apsolutno trebalo da postoji saglasnost da u ovakvim kriznim situacijama oni imaju prioritet i njihovi zahtevi, ali da li je baš tako?

Dakle, pitanje za Vladu Republike Srbije šta ste uradili da se ispuni sedam zahteva roditelja dece iz odeljenja VII2 OŠ „Vladislav Ribnikar“ i posebno pitanje o tome šta ste uradili povodom zahteva roditelja da se utvrdi odgovornost ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz VII2 odeljenja koji je obišao ceo svet, kao i slike roditelja i dece i da li je za to neko odgovarao u skladu sa zakonom?

Dok se nama zamera što protestvujemo protiv nasilja, što ćemo opet učiniti u subotu 3. juna u 18.00 časova ispred Narodne skupštine, što tražimo odgovornost, vlast istovremeno gazi javni interes na drugim poljima onda kada je sva pažnje usmerena na suočavanje u prevazilaženje ove najveće tragedije.

Tako na sednici Vlade, samo dan nakon masovnog ubistva u školi Ribnikar, Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojima se ukida naknada za konverziju prava korišćenja o pravu svojine za određene privilegovane kategorije lica koje će tako steći privatnu svojinu na državnom građevinskom zemljištu besplatno, a sve u cilju izgradnje 15 miliona novih kvadrata.

Dakle, moram da postavim pitanje Vladi Republike Srbije da li je zaista taj interes privatnih investitora bio toliko hitan da se taj zakon razmatrao dan nakon masakra u OŠ?

Da li ste upoznati sa mišljenjem vašeg Saveta za borbu protiv korupcije, koja ukazuje na štetnost ovakvog predloga zakona? Kako se kao izvršna grana vlasti odnosite prema činjenici da je Ustavni sud Srbije još 2013. godine u jednoj odluci utvrdio da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta, subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, samo promenu vlasništva na društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima, te da …neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.

Isto tako Vlada je neposredno pre svog kontramitinga usvojila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koje su vlasništvo Republike Srbije kojim planira ono što je u EPS-u već započela, promenu forme organizacije koja omogućava privatizaciju.

Dakle, u tom Predlogu zakona se ne navodi koje su to preduzeće, govori se o nekih 23 javnih preduzeća, neću čitati sva samo neka, „Jugoimport“, Nacionalni parkovi Đerdap, Tara, „Službeni glasnik“, „Pošta Srbije“, „Srbijašume“, Javno preduzeće za skloništa Beograd, Javno preduzeće za gazdovanje zaštitnim šumama, parkovima, lovištima, Nacionalni park Fruška Gora, „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, skijališta Srbije, Zavod za udžbenike.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić i čitavu Republike Srbije – šta je stvarna svrha ove promene koja nam se sprema, ako to nije lakša prodaja, privatizacija državne imovine ili netransparentno upravljanje onih koji nisu privatizovani ili delom privatizovani.

Pitanje za čitavu Vladu Republike Srbije – da li ste više osećate kao hijene ili kao lešinari? Zahvaljujem.

Reč ima Borko Puškić.

Poštovani građani Srbije, pomaže Bog.

Moje pitanje je upućeno ministru odbrane – kada će biti rešen status profesionalnih vojnika koji su na određeno vreme zaposleni u Vojsci Srbije, kada će isti biti primljeni u stalni radni odnos, jer nije pošteno, a nije ni logično da u trenucima kada nam fali vojnika, mi imamo vojnike koji nisu primljeni u stalni radni odnos?

Takođe, pitanje ministru odbrane – da li su ispunjeni zakonski uslovi za stanje pripravnosti Vojske Srbije imajući u vidu da je činjenično stanje da Zakon o vojsci, član 14. tačka 10) kaže da je vrhovni komandant predsednik republike Aleksandar Vučić, to može da pokrene samo u situacijama kada je proglašeno ratno ili vanredno stanje. Mi nemamo zvanično proglašeno ratno stanje, nemamo vanredno stanje. Takođe pitanje za ministra. U proteklih 12 meseci koliko dana tačno se srpska vojska nalazi u stanju pripravnosti?

Takođe pitanje za ministra odbrane – zašto nisu povećane dnevnice za vojna lica, dnevne naknade za rad na terenu, kada znamo da ista iznosi mizernih nedovoljnih 1100 dinara. Predlažemo momentalno povećanje dnevnica, isplata zaostalih dnevnica koje nisu do sada isplaćene.

Takođe pitanje za ministra odbrane – kada mislite da povećate vrednost boda za naknadu dela troškova za zakup stanova i za naknadu u vezi sa rešavanjem stambenih pitanja vojnih lica, jer preko 15 godina nije promenjena vrednost boda, što je zaista sramota.

Pitanje takođe za ministra odbrane, za Zastava oružje – koliko je u proteklom periodu zaposleno novinara, navodnih eksperata, košarkaških trenera, verovali ili ne, hostesa, koji koštaju Zastavu oružje preko 100.000 evra. To pitaju građani i zaposleni u Zastavi oružje. Takođe, milion i po evra je kredit koji treba tek da se vraća zbog izvođena radova na grejanju? Onda u periodu od 2018.-2023. godine je napravljen dug od 45 miliona evra u Zastava oružje i da li su utvrđene okolnosti ministre odbrane? Ovo pitaju iz Zastava oružje.

Još jedno pitanje za ministra odbrane – zašto u proteklih 200 dana ne postoji imenovan, delegiran, generalni direktor „Zastava oružja“?

Pitanje za Anu Brnabić i Sinišu Malog – da li planirate, po uzoru na EPS, da transformišete 23 vrlo rentabilna, ozbiljna preduzeća, koji predstavljaju državni ponos i državni ozbiljan resurs i da ih pretvorite u a.d. – akcionarsko društvo ili d.o.o, po uzoru na EPS?

Samo od nekih preduzeća su „Srbijašume“, „Srbijagas“, „Pošte“, „Nacionalni parkovi“, „Putevi Srbije“, „Službeni glasnik“, „Zavod za udžbenike“, imajući u vidu da, recimo, „Srbijašume“ ima preko 1.000 hektara, da ima nekoliko hiljada zaposlenih, da se praktično 30% srpske teritorije nalazi, odnosno zemlje države na samoj teritoriji „Srbijašuma“?

Pitanje za ministarku energetike – da li planirate da izdvojite 11 hidroelektrana iz sistema EPS-a?

Pitanje za ministarku pravde – kada ćete izdati nalog za skidanje table osuđenog ratnog zločinca, potvrđenog fašiste i naciste, saradnika okupatora Aćifa Efendije Bljute Hadžiahmetovića, koji je direktno dirigovao ubijanjem hiljada Srba, Jevreja, Muslimana, koji nisu bili njegovi nacistički istomišljenici? Mi smo ponosni antifašisti i antinacistički narod i tražimo da se to hitno interveniše i da se ta istorijska nepravda ispravi.

Ministarka ekologije – građane Užica zanima naziv pravnog lica koje je u reku Đetinju ispustilo ekstremno opasnu veliku količinu hemikalija, jer se preduzeće bavi proizvodnjom hemijske industrije?

Ministarstvo za saobraćaj – put od Sat kule u Prijepolju pa do manastira Mileševa, zašto je stalo sa rekonstrukcijom i revitalizacijom? Tražimo momentalni odgovor i da se krene sa tom realizacijom, koja kasni već dve godine.

Takođe, predsednik Republike Aleksandar Vučić je pre tri godine dolazivši u Prijepolje javno obećao da će se izgraditi put od manastira Mileševa do Zlatara preko velikog sela Kosatice do Vodenje poljane u dužini od 11,5 kilometara. Tražimo intervenciju zašto to ne počinje da se radi.

Pitanje za BIA, VBA i MUP – kakva su saznanja pomenutih, da li su napadima na severu Kosova nad Srbima, od pre dva, tri dana, učestvovali pripadnici američke 101. vazdušno-desantne divizije?

Ministar za boračka pitanja – kada će se isplatiti zaostale nepravedno neisplaćene dnevnice rezervista iz 1999. godine?

Ministar odbrane – da li je planirano održavanje na Vidovdan NATO vežbe sa srpskom vojskom u Bujanovcu na jugu Srbije?

Pitanje Vladi Republike Srbije – sestrinstvo manastira „Izvor“ pokraj Paraćina duboko je zabrinuto, gde im preti oduzimanje imovine od strane opštine Paraćin. Pomenutom manastiru preti oduzimanje imanja na kome se nalazi voda koju koriste dve opštine Ćuprija i Paraćin već 60 godina. Igumanija Marija je uputila zahtev opštini, jer im se ista ne oduzima. Pomozite, molim vas, jer se radi o zaista posebnoj kategoriji, jer one brinu o osobama sa invaliditetom. Zahvaljujem.

Reč ima Marija Jevđić.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.

Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.

Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.

Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.

Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.

Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.

Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.

U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?

Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.

Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Nikola Nešić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje za ministra Gašića. Svedoci smo da je ova sednica bila klasična zamena teza. Vladajuća koalicija je ta koja je nametnula da su neke druge dve televizije problematične i da je sporno u REM-u to kako radi „Nova S“ i „N1“. Pitanje za ministra Gašića je – da li je reagovao na napade na „N1“ koji su se desili preksinoć? Kada je stigao poziv, šta je on uradio po tom pozivu?

Takođe, želim da pitam i Anu Brnabić, pošto su svi rekli da su rijalitiji ukinuti, pa ja želim da pitam – po kom to članu zakona je taj rijaliti ukinut? Na osnovu čega je rijaliti ukinut? Evo, može da mi izvestilac Nebojša Bakarec takođe kasnije to odgovori. Voleo bih da čujem. I ovde je bila zamena teza. Šta je u stvari rijaliti? Kakav je to televizijski format? Vi, kolege, niste bili dovoljno informisani da razdvojite da rijaliti može da ima i takmičarski deo, da može da bude i kulinarska emisija, da može da bude čak i u obliku kviza. Nametnuli ste, opet ste zamenili teze i stavili ste, recimo, na primer, „Survajver“. „Survajver“ je klasifikovan, pošto se emituje u mnogim zemljama sveta, pa je tako podesan i za maloletnike u Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Nemačkoj. Da li ste odradili klasifikaciju rijalitija i kako ste to ukinuli rijalitije? Baš me zanima.

Takođe REM na sve ove zahteve koje ste vi iznosili je morao da reaguje. Vi ste dokazali da REM ne radi svoj posao. Zanemarite ove hiljade građana koje su na ulicama. Zašto niste reagovali? Zašto vi niste podneli zahtev za smenu REM-a. Naveli ste mnogo razloga.

Ja ću samo da ponovim neke od razloga, a svaki od njih je dovoljan da budu članovi REM-a ili smenjeni, ili da podnesu ostavke, zato što je REM zavisna institucija. Oni nisu nezavisna institucija. Zato što ostaju nemi na prikazivanje obezglavljenih leševa u udarnim terminima na nacionalnim televizijama, zato što ćute na pretnje i na nasilje u nacionalnim televizijama.

Ko je kriv za dato uputstvo o tome kako ubiti čoveka od strane Kristijana Golubovića? Zašto ne nalaze sporno kada voditelji jutarnjih programa drže replike pištolja i vitlaju po emisijama na nacionalnim televizijama? Zašto nastavljate da tolerišete sadržaje poput objavljivanja spota sa mladićem koji puca iz snajpera tokom gostovanja vašeg predsednika? Mada, od skora i naš predsednik. Da li je tako?

Zašto podržavate medije koje targetiraju političke protivnike, aktiviste, kritičke novinare? Oliver Ivanović, „Pink“ meta porodice, „Pink“ spot protiv lidera opozicije B92? Zašto dodatno viktimizirate žrtve seksualnog nasilja i zašto kažnjavate televizije koje narušavaju dostojanstvo i privatnost tih žrtava, čitanje astralne karte optuženog za seksualno nasilje Miroslava Aleksića?

Zašto se pravite nemušti kada se promoviše nadrilekarstvo na televiziji, ponavljam dr Željko Mitrović i lečenje Kovida? Zašto dozvoljavate nacionalnim televizijama da preko cele godine emituju propagandu i neobjektivno izveštavaju?

Kako može Olivera Zekić da kaže sve što je bilo pre nije važno, idemo dalje? Zašto slobodni mediji nazivaju kvazinovinarskim, kvazipolitičkim, kvazipolitičkim pošastima, zakržljalim tabloidima i slično? Da li to može REM da saopštava? Zašto REM može da kaže da neće da može? Da li je to odgovornost? Ko snosi odgovornost za ovakvo ponašanje REM-a?

Želim samo da podsetim, i ako se ne reši REM, vidimo se ponovo na ulicama, već sada u subotu. Pozivamo sve, zato što je ovo jedan od zahteva svih onih građana zbog kojih je ova sednica i zakazana, iako je sama tema promenjena, iako je REM rekao da nije spreman za ovu sednicu, iako diskutujemo o drugim temama, moramo ove stvari da rešimo. Jednostavno moramo. Hvala.

Reč ima Marko Ristić.

Zahvaljujem.

U ime Srpske stranke Zavetnici, od Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane tražim odgovor. Da li razmišljaju o otkazivanju održavanja NATO vojne vežbe pod nazivom „Platinasti vuk“ koja je planirana za sredinu juna meseca na teritoriji juga Srbije?

Smatram da u situaciji ozbiljne eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji, kada Kurtijeve parapolicijske snage prebijaju srpski narod i kada misija koja rukovodi NATO ne preduzima ništa. Nije ni primereno, a ni razumno da Srbija učešćem u vojnoj vežbi daje legitimitet takvoj politici zapadne vojne alijanse.

Takođe, juče je NATO najavio da će na Kosovo poslati dodatnih 700 vojnika. Tim povodom pitam ministra odbrane. Da li je na bilo koji način od Srbije zatražena saglasnost za dodatno razmeštanje NATO trupa, imajući u vidu da će one biti razmeštene na teritoriji koja je prema Ustavu i Rezoluciji 1244 deo Srbije? Ako nisu tražili našu dozvolu, da li će Ministarstvo odbrane protestovati tim povodom?

Želim da podsetim da je Srpska stranka Zavetnici u više navrata tražila objašnjenje od nadležnih organa, zašto je ukinuta civilna zaštita Republike Srbije na Kosovu i Metohiji? U pitanju je bila formacija od nekoliko stotina pripadnika ljudi policijskog i bezbednosti sektora koji su bili obučeni da reaguju u slučaju albanskih napada na srpski narod. Briselskim sporazumom iz 2015. godine, civilna zaštita je raspuštena. Na taj način Srbima u pokrajini uskraćena je mogućnost organizovanog otpora nasilju iz Prištine.

Zato ovom prilikom ponovo pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Zar ne mislite da je krajnje vreme da se u ovoj kriznoj situaciji obnovi civilna zaštita, da se srpskom narodu na Kosovu i Metohiji omogući ovaj vid institucionalnog organizovanja i da im se na taj način olakša da zaštite svoju bezbednost i svoje domove?

Predsednika Narodne skupštine pitam. Zašto ne postupi u skladu sa članom 34. Zakona o lokalnim izborima i raspiše lokalne izbore na opštinama na severu Kosova i Metohije? Kurtijeva okupacija kojoj svedočimo na Kosovu i Metohiji pokazala je da je politika ove vlasti, politika popuštanja pred zapadnim ultimatumima, naivnom verovanju u ZSO i sprovođenja francusko-nemačkog plana, doživela potpuni debakl?

Vreme je da se konkretnim odlukama pruži zaštita i bezbednost Srbima na Kosovu i Metohiji. Vreme je da vratimo institucije Srbiju u pokrajinu. Prva mera je svakako da se srpskom narodu u Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku omogući da sami uspostave svoje organe vlasti u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Želim da vas podsetim da je predsednik Republike prilikom posete Topličkom okrugu u kampanji 2019. godine u prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije, rekao da je krajnje vreme da za četiri naša najsiromašnija okruga damo poseban dodatak, nešto poput kosovskog, poznatiji kao Toplički dodatak, za naše učitelje, profesore, lekare i medicinsko osoblje, u nameri da pomognemo i podstaknemo ljude da ostanu da žive i rade na ovim prostorima.

Ne znam da li znate da je Toplički okrug za 11 godina izgubio 17.000 stanovnika. Predsednik je tada izdao predlog da se taj dodatak isplaćuje u iznosu od 10%, pa da plata lekara u ovim najsiromašnijim okruzima bude veća za 10% od plate, recimo, lekara u Beogradu.

Zato danas predsednici Vlade postavljam pitanje. Zašto još uvek nije realizovano obećanje o posebnom dodatku za četiri najsiromašnija okruga u Srbiji? Da podsetim, u pitanju su Jablanički, Pčinjski, Toplički i Raški. Zašto se stalo sa tim?

Da li je uopšte postojala ozbiljna namera da se to sprovede u delo ili je bio samo još jedan politički manevar Aleksandra Vučića u kampanji pred tadašnje izbore? Zahvaljujem.