Cakiću, vi ste već dobili poslednje upozorenje danas. Već sam vam to saopštio pre sat vremena i šta sad? Vi ćete kad god počne neka od koleginica iz istog reda u kom i vi sedite da viče da se pridružujete? Baš lepo ponašanje, svaka vam čast. Još mi kažete „ja to zbog replike“. Jel se tako ponaša u Skupštini? Vičete sa svog mesta na druge narodne poslanike, nadajući se da će neko da vas oslovi imenom i da vas zamoli da to ne radite, pa onda da se na to pozovete da bi ste dobili pravo na repliku. Kakvo vam je to ponašanje? Toga nema u predškolskoj ustanovi tako. U predškolskoj ustanovi to nema tako.
(Jelena Jerinić: Sramno.)
Sramno. Sramno, u pravu ste.
A vi, Cakiću, ne znam šta bih vam rekao više. Ceo Božji dan.
Gospođo Radovanović, Poslovnik. Izvolite.

Hvala vam.

Ja bih povredu člana 107. i ovaj deo „kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.

Zaista smatram, gospodine predsedniče, da je van pameti pričati o našoj deci, spominjati naše sinove i naše porodice.

Kao neko ko je radio u policiji, ja zaista posedujem jako puno podataka i informacija, jer po prirodi posla slivaju se, intervenišemo, itd, ali imam jednu profesionalnu etiku i nikad neću spomenuti ni ko je vršio razbojništvo, ni ko je prodavao paštete, itd. Nije lepo da se koriste sinovi i da se spominje da su to neki razbojnici.

Isto tako, to ne treba da radi čovek kojeg mogu samo da pitam – da li je vaš sin ozdravio… (Isključen mikrofon.)

Dobro, gospođo Radovanović.
Vi ste sada hteli da negodujete zbog toga što je ukazano na činjenicu da je demolirana prostorija SNS i opisano na koji način i opisano kada i ko je to uradio. Potpuno ste svesni…
(Slavica Radovanović: Ali zašto se spominje sin?)
Samo nemojte da vičete.
(Slavica Radovanović: Ne vičem.)
Potpuno ste svesni da je u kontekstu optužbi koje je izgovorio narodni poslanik koji sedi tu do vas, tu do vas sedi, nema dva centimetra između vas, bili ste tu, slušali ste sve što je govorio. Dakle, on optužuje za nasilje drugu stranu. Kao odgovor čuje- nasilje koje je sprovodio sam i koje su sprovodili članovi njegove porodice, koje je političko nasilje, nema veze sa ne znam kakvim nestašlucima iz mladosti, nego je reč o demoliranju političke stranke, varvarskom i nasilnom. Onda vi kažete da to nešto nije u kontekstu ove rasprave koju vodimo.
Ne, rekao bih samo da demaskira nasilnike koji ovde pokušavaju sebe da predstave za neke žrtve. Ne kažem da ste to sad uradili vi, nego da ste pokušali takve da zaštitite, a sede tu odmah do vas. Odmah tu do vas.
(Slavica Radovanović: Ne, ja ne štitim. Ne možemo da spominjemo sinove, nemojte Bakarec to da radite.)
Pošto nemamo još mnogo vremena, Dejan Bulatović.

Hvala.

Ovde smo imali situaciju da razgovaramo o REM-u. Mislim da neki ljudi nisu shvatili da ne možemo mi ovde u Skupštini niti da glasamo protiv REM-a, niti da menjamo REM, ovde smo samo da pričamo o Izveštaju REM-a. Neki poslanici, očigledno to namerno neće da shvate i namerno guraju nama poslanicima da mi nešto pričamo, nešto govorimo što nema nikakve veze sa nama, da pričamo o Izveštaju, ali samo da vas pitam – o kom Izveštaju? O čemu mi to treba da pričamo? Da pričamo o slobodi na RTS-u?

Onda ja sad kažem građanima Republike Srbije, baš onima koji su na protestu, treba da znaju jednu star, razumem to zašto su na protestu, ali šta je redosled stvari od svega toga? Što su dobili građani od toga? Dobili su moju bivšu koleginicu iz stranke iz koje sam izašao, sa kojom nisam hteo ni da delim prostoriju u kojoj se nalazimo. Dobili smo je na RTS-u dva puta u roku od 10 dana.

Taj isti RTS kad sam izašao iz te stranke nije me zvao da pričamo o tome. Kada sam dao podršku premijerki, kada sam podržao ministra Gašića, kada sam istakao kao poslanik tu podršku, RTS nije našao za shodno da me zove kao narodnog poslanika. Šta sad ja treba da radim? Da zovem građane na proteste, hajde da okružimo RTS i da tražim reč na RTS-u, a to tako ide? A to tako radite?

Onda, šta vi u stvari hoćete od svega toga? Šta hoće opozicija na tim protestima? Da zloupotrebe građane jer ne mogu da dovedu ni hiljadu ljudi na njihove proteste.

Ni hiljadu ljudi na te proteste ne mogu da dovedu, a onda ti građani će shvatiti vrlo brzo da ta gospođa, moja bivša koleginica, jedina ima koristi od svega toga i da će onda ti građani, vrlo brzo ćete videti, kako će im reći i šta će im reći i kako će to sve da se okrene u njihovu štetu, a ono što posejete, to ćete i požnjeti.

Znate, to je neverovatna stvar da juče čujemo ponovo istu tu moju koleginicu i kaže – ja imam najnovija saznanja. Izvinite, a koja su to vaša saznanja? Mi imamo saznanja, ja sam kao narodni poslanik to rekao, lagala si za Morović. To je čista laž. Zašto država nije tada reagovala, tužilac nezvan? Postavio sam joj ovde to pitanje, ministarki pravde i da pitam zašto se ne reaguje kada političari iznose lažne afere i time urušavaju državu.

Isto tako, moja bivša koleginica bi htela nešto da saopšti, a da mi sada ovako se zaprepastimo, kažemo – jao, da li je to moguće? Jao, kako nam je država zglajznula, jao kako ništa ne valja i da je dovoljno da se neko zove Aleksandar Vučić i da mi onda budemo protiv njega. Ma nemojte, molim vas. Nemojte to ovde meni da prosipate, nemojte meni da zamerate neke stvari, a ja vas dobro znam. Znate, sedeli smo zajedno. Znam tačno šta mislite, šta radite i koji su vam ciljevi, da dođete na vlast, a da ne idete na izbore, od toga nema ništa, to smo jasno čuli. Ja nisam hteo u tome da učestvujem i neću nikad na taj način da učestvujem u politici.

Izašao sam iz te priče, ali ta demagogija koju vi zastupate, to moraju građani Republike Srbije da znaju. Ko to bolje zna od mene? Ko to bolje zna od mene? Ako vam ja to kažem i ako vam ja kažem u lice da ste manipulanti, da ste lažovi, da ste prevaranti, da ste sve najgore i da nikada nećete pobediti kao takvi i da sve što valja tamo kod vas je otišlo i otići će ako je i malo ostalo i neće nikad biti u toj priči.

Sram da vas bude sve. Možete da dobacujete, možete da se smejete, možete sve, ali da na vlast dođete, nećete više nikad jer ste opljačkali, uništili, saznao sam sve šta ste uradili i ja ću vam biti ovde u parlamentu najveća opozicija. Opozicija najvećoj opoziciji, jer ste lažni Evropljani, lažne demokrati. Najveći lopovi ste bili, ostali i nikada više nećete doći na vlast. Hvala.

Šta kažete, Milivojeviću? Teško da se priberete posle ovoga? Dobro.

Određujem redovnu pauzu i nastavljamo sa radom za 60 minuta.

Nastavljamo sa radom. Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, moram pre svega istaći da je nekako čudno govoriti nakon završetka ovog prvog dela sednice pre pauze, kada smo od ljudi koji su direktno činili i vršili ne samo verbalno, već i fizičko nasilje, nad svima nama, čuli onakav govor koji je valjda trebalo nekog da uplaši, zastraši ili da pošalje poruku kako ti ljudi danas se bore protiv nasilja.

Vrlo interesantno, neko je od koleginica iz opozicije rekao da je neophodno da se služimo činjenicama i ja to potvrđujem, apsolutno se slažem sa tim, i činjenica koju ću ja sad izneti je da je bivši gradonačelnik Novog Sada, koji je govorio pre pauze, vršio direktno fizičko nasilje nad policijom. Naime, u septembru 2018. godine u Vrbasu, bivši gradonačelnik Novog Sada je fizički napao policajce, naneo im povrede i zbog toga je osuđen na šest meseci zatvora ili dve godine uslovno, pa se sada mi nalazimo u paradoksalnoj situaciji da taj čovek danas priča nešto priča protiv nasilja. I samo se postavlja pitanje koliko je to licemerno. O drugim detaljima o kojima je govorio predsednik naše poslaničke grupe Milenko Jovanov, neću više analizirati to niti isticati. Ali složićete se sami da je nekako neprirodno da taj čovek koji je napadao policiju, osuđen je za to, i ovde u ovoj sali se više puta zaletao na nas, priča o nekakvoj borbi protiv nasilja. Složićete se, paradoksalno je.

Danas nastavljamo diskusiju o REM-u, a da o REM-u konkretno nismo ništa ni čuli. Sve se pretvorilo diskusiju i borbu protiv Aleksandra Vučića, i u targetiranje njega kao glavnog krivca za dve tragedije koje su zadesile našu zemlju. I složićete se da to nije dobro i da to nije ispravno. I kako vreme prolazi, sve se više udaljavate od bilo kakvih diskusija i dijaloga koji je neophodan da se vodi u ovom trenutku, već sve pretvarate u nekakav lični i stranački obračun protiv Aleksandra Vučića.

Ono što je meni zanimljivo, jesu dve teze koje želim ovde da istaknem, a tiču se rijaliti programa, o kome smo toliko slušali u ova dva dana, pa i prethodne nedelje. Dakle, pričate o rijalitijima, kako su zlo, kako su sve najgore, kako rijaliti proizvode nasilje. A mene samo zanima prva stvar, kako ako ne pratite i ako ste toliko protiv tih rijaliti programa, kako bre ljudi znate sva imena i prezimena tih učesnika tamo. Ko je gde šta rekao, kad je koga napao, ko se s kim posvađao, ko je kome pretio. Evo, ja to ne znam. Možemo o rijalitijima da diskutujemo apsolutno koliko god želite, ali ajte da to bude konstruktivno. Dakle, mene muči, kao i građane Srbije, kako bre ljudi sve to znate. Kako, ako ne gledate te rijalitije? Dakle, vi ste fanovi rijalitija. Da jeste, potvrdiće vam i moja druga teza. Kažete da rijaliti proizvode nasilje u našoj zemlji. Pa ako uzmemo u obzir koliko nasilje vi sprovodite nad svakim ko ne misli kao vi, ili podržava SNS, apsolutno dolazimo do toga da vi gledate rijalitije nula 24. Ako nije tako vi me demantujte. Pokušajte... Pa onda ne budite paradoksalni, ako je za nasilje u društvu odgovoran rijaliti program, preuzmite onda krivicu i na sebe. Jer ... e pa tako, dobro je. Hvala Bogu da smo prvi put dobili priznanje da ste vi odgovorni za nasilje u društvu.

Ono što je meni takođe interesantno, jeste da poziv predsednika Aleksandra Vučića na mir i dijalog vi zloupotrebljavate i bežite od tog dijaloga, kako u Skupštini tako i na svakom drugom mestu. Juče ste najavili da će ovaj skup, Srbija protiv nasilja, miting vaš, biti pomeren sa petka na subotu. I prilikom te najave izneli ste maršrutu, i šta ćete sve raditi, gde ćete se kretati, ali za mene, i za građane Srbije, niste izneli ništa novo, jer prsten oko Predsedništva ste već jednom pravili. I to sa najgorim mogućim nasiljem. I ljudi koji sede, koji negde je bilo planirano da sede ovde danas, ali nisu tu, i ljudi koji sede među vama, zatrčavali su se na ogradu ispred Predsedništva, napadali one policajce, a Boško Obradović je čak i komandovao vozaču kamiona da prođe kroz tu masu i da prođe kroz tu barijeru. Imate i snimak na kome se čuje, kad je vozač odbio da tu prođe, na snimku se čuje "Izbaci ga napolje, razbij prozor, neka sedne neko drugi da vozi". Pa sad ja na vas apelujem, kao organizatore ovog političkog skupa, da povedete računa da vam se takve stvari ponavljaju, jer bi paradoksalno bilo da opet na protestu protiv nasilja vi sprovodite nekakvo nasilje.

Ono što je meni takođe zabrinjavajuće, jeste i u najmanju ruku degutantno. Prvi protest je bio i skup kako ste rekli komemorativni. Kada su vas pitali na ostalim skupovima zašto se smejete, pevate, zviždite, rekli ste da je to protest. Juče ste najavili da će u subotu opet biti komemorativni skup. Dakle, ovi pre toga nisu bili, a ovaj u subotu sad jeste. Ali mi samo objasnite onda ovu morbidnost, da ćete na pet punktova postaviti knjige utisaka. Knjige utisaka. Vi ste bili na toj konferenciji, nemojte ja da vam ponavljam, stajali ste tamo. Niste čuli? E to je onda već drugi problem. Ali, ponoviću vam, dakle, u subotu na pet punktova ćete postaviti knjige utisaka. Ljudi, koliko je to morbidno, na komemorativnom skupu postavljati knjige utisaka. A sve to hoćete da podvedete pod nekakvu vrstu dijaloga jer kažete da ćete na taj način pričati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Smatram da je to jako neodgovorno i neozbiljno. Isto onako kako ovaj dijalog i ovu raspravu doživljavate ovde, tako to želite da sprovodite i na ulici u subotu.

Čuo sam takođe i da postavljate prvi put neku binu, ovde ispred Skupštine. Da će se glumica Svetlana Ceca Bojković obratiti. Moje pitanje vama je, a to potvrđuje tezu da ste izgubili kompas što se tiče ovih skupova, jeste zašto se neko od vas, organizatora, ne obrati na tom skupu? Ne daju vam? Poštovani građani, vi ste sad čuli da im i ne daju. Dakle, molim vas poštovani građani Srbije, da znate, da poslanicima opozicije organizatori ne daju da se obrate. Dakle to vam je zaključak. Poštovani građani, sad ću vam ja reći zašto im ne daju da se obrate - zato što, kada biste vi izašli na binu, bilo ko od vas, od ovih potpisnika i organizatora protesta, bili biste izviždani i oterani sa te iste bine. I toga ste svesni. I nemojte molim vas da nam pričate sada nećemo da se obratimo zato što ne želimo da politizujemo taj skup. Pa kud ćete više da ga politizujete kad ste vi organizatori, i danima svaki dan ovde iz Skupštine pričate samo o tom mitingu.

Dakle, svesni ste i vi da niste vi tako sjajni i bajni i da ti ljudi koji dolaze tamo ne dolaze zbog vas. To potvrđuje ova teza da ne sme niko od vas ni da izađe na binu, a kamoli da se obrati.

Za sam kraj, možete da dobacujete, ali hvala vam za informacije koje ste izneli, vidim da vam je već šef ili čovek koji sedi iza vas podelio packe pa ste sada mirniji, ono što želim na samom kraju da kažem jeste da je poziv na dijalog i razgovor uvek sa naše strane upućen vama, ali vidim da ga vi izbegavate. Sada vas pitam ovo što vas pitaju i građani na društvenim mrežama koji se okupljaju tu i koji će doći u subotu – šta je vaš cilj, sem da dođete na vlast bez izbora? Odgovorite.

Ako je to nacionalna frekvencija za ove televizije za koje se borite, onda to kažite. Nemojte varati ovaj narod koji dolazi, jer vi sem gole želje da se dočepate vlasti bez izbora, nemate ništa drugo da ponudite i ni za šta se drugo ne borite.

Za sam kraj, kad smo već kod toga, Srbija je zemlja u kojoj sigurno niko neće nasiljem doći na vlast. U Srbiji niko sem građana Srbije neće odlučivati ko će biti vlast i ko će voditi našu zemlju. U Srbiji niko sa strane neće odlučivati ni ko će biti predsednik, ni ko će biti premijerka ili ministar, kao što je bilo u neko vaše vreme. U Srbiji će se jedino pitati građani Srbije.

Zato, poštovane kolege iz opozicije, poziv za izbore vam je odavno upućen. Evo, kažite kad želite da idemo na te izbore, jer je SNS uvek spremna da izmeri poverenje građana, kako u našu politiku, kako u SNS, tako i u Aleksandra Vučića. Jer, rezultate koje smo postigli, vizija koju ima predsednik Aleksandar Vučić, neće ni jedna od vaših hiljadu laži uspeti da umanji.

Zato, poštovani građani, kad god oni budu tražili izbore, mi smo za njih spremni, jer Srbija neće i ne sme da stane. Hvala vam i živela Srbija!

Borislav Novaković nije tu.

Sledeći prijavljeni je Dušan Radosavljević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, obzirom da se prvi put obraćam u toku ovog zasedanja, dozvolite mi na početku da najiskrenije i najdublje izjavim saučešće porodicama stradalih anđela, uz molitvu svemilosnom bogu da njima uputi utehu a sadašnjim anđelima rajski mir.

Dame i gospodo, privodi se polako ova tačka dnevnog reda o REM-u odnosno medijima i mislim da je toliko dovoljno toga rečeno da ne bih da ponavljam, nego da primenim onu staru helensku mudrost da sve što se ima pametno reći, mora se i dosta kratko reći.

Naime, svaki demokratski i civilizovani sistem počiva na tri stuba – nacionalni mediji, opozicija i vlast. Kada tu postoji sinhronizacija, onda postoji kakav-takav red i mir u društvu, a ako toga nema, onda nastaje nered.

Kada kažemo REM, dosta građana i ne zna šta je to. To je regulatorno telo gde bi trebali da sede ljudi od ugleda, od estetike, od znanja, od kulture i da spreče da u javni prostor uđe kič, primitivizam, neznanje, bahaćenje, bilmezluk i sve ono što nije dostojno čoveka.

Nažalost, ta institucija nije radila ništa. Zašto nije radila ta institucija ništa? Zato što nijedna institucija ovde nije radila ništa i ovde je 80 godina stvaran kult da je uvek opozicija narodni neprijatelj a da je vlast bič režima. E, zato, što bi rekao naš narod – nekad krčag ide na vodu, ide na vodu dok se nije razbio. I sad je nastao muk. Sad je manje-više i bitno šta ću da kažem ja, šta ćete da kažete vi, šta će da kažu ostale kolege. Sad će se desiti proces. Te procese više niko ne zaustavlja.

Dotakli ste se rijalitija. Naglasiću nešto. Ovde se radi o formatu. Svaki format je sačinjen od ljudi, da li je to rijaliti ili bilo šta. I nisu bitni formati, bitno je ko tamo gostuje. Ako je tamo okupljeno dno, šljam, osuđene ubice, monstrumi, manijaci, starlete i slično, šta ćete dobiti? Neće vi dobiti, gospodo, rijaliti. Dobićete Sodomu i Gomoru.

Napravite test, neka mi bude bogom oprošteno što moram da kažem, ali nema ništa praktičnije, sve te likove zatvorite u crkvu, dobićete satansku ćeliju a ne crkvu. I obrnuto – u stočni vagon zatvorite časne i poštene ljude, dobićete divan razgovor a ne riku goveda. Ko shvati ovaj put, on je shvatio gde smo mi pošli i na koju smo stranu pošli – tamo gde nigde nismo stigli.

Ima jedan izraz koji kaže – put vode i naroda niko ne može da kreira. On jednostavno ide svojim tokom. Sva ova dešavanja su složila jednu sliku, jer mudri ljudi kažu da kroz istoriju čovečanstva jedna slika mnogo govori od vekova napisanih knjiga, a ta slika je sledeća, gde nemo ljudi koji su dovođeni, novac im neki dat, sendviči, oborenih glava, poniženi, odlaze sa jednog skupa.

A sa druge strane dolazi neka druga Srbija. Niko je nije zvao posebno, ne dajte nama nikakvu snagu. To je to što se izliva. To je taj proces. To je ta lepota koja se neće nikom svetiti, nikom. Tamo je moje dete. Tamo je moja ćerka. Tamo smo svi mi, da kažemo vama, da vam skinemo teret sa vrata – nemojte ljudi, ovo više ne vodi ničemu. Dajmo, formirajmo drugi sistem, u drugom sistemu, da vaskrsnemo sve ono za šta je rođena ova Srbija. Ovo ne vodi ničemu! I vama će, ponavljam, biti dosta lakše. Dosta više kulta ličnosti! Mi smo hrišćanski narod. Ovi ljudi islamske veroispovesti isto. Ne može ovo da vodi više ničemu.

Zato i kažem – promena sistema je uslov svega. Dani koji dolaze, budite deo radosti tih dana. Jer, ova Srbija koja je izašla na ulice, ona želi samo jedno – vaskrs snage i slave neke lepše, bogatije, plemenitije Srbije.

Kao pripadnik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, samo znam jednu stvar – da vama više nemam šta da pričam. Ovim ljudima iz opozicije kažem – moramo shvatiti, između nas tolerancija, između nas da budemo čestiti. Nama narod gleda u leđa, druge opozicije nema. Ja se nadam jednog dana i Kraljevini Srbiji. Živeli mi na mnogaja ljeta!

Oduševili ste Srđana Milivojevića.
Inače, šta je to o čemu ste se tako divnim rečima upravo izrazili i čemu služi i čemu vodi, videli ste skoro. Iz Rusije su saopštili da po njihovim ocenama vodi u obojenu revoluciju. I lepo je znati da ste o tome imali tako divne reči, i vi i ovi ostali sa vama.
Ima reč Milan Radin.