Zahvaljujem.
Najpre, bilo mi je jako interesantno da slušam diskusiju danas. Više puta se čulo nešto o tome kako mi navodno ovde u Narodnoj skupštini vršimo nekakav pritisak na članove Saveta REM-a kao da mi nemamo kontrolnu funkciju i kao da gospoda poslanici koji ovde imaju mnogo više mandata od mene, meni je ovo prvi put i nema ni godinu dana kako sam narodna poslanica, ne znaju da u Zakonu o elektronskim medija piše, možete da proverite, član 8. i član 16. kako se biraju članovi Saveta REM-a i kako se smenjuju. Neću to da govorim, možete i sami da čitate. To bi verovatno trebalo da znate. Dakle, nije reč o vršenju pritiska, reč je o kontroli. Na to apsolutno imamo pravo, to je naša dužnost, ako niste znali.
Druga stvar, bilo je pitanja kako to sad neki ovde ljudi znaju šta se dešava u rijalitijima ako ih ne gledaju, stvarno ne mogu da govorim u ime mojih kolega i koleginica, ali recimo čitam izveštaje različitih instituta za istraživanje medija, uključujući naučne radove sopstvenih kolega i koleginica na Fakultetu političkih nauka. To je tema već jako dugo, tako da tu možete da nađete vrlo zanimljive primere koji su tu ne zato da ih mi ovde koristimo, ali nažalost došlo je do toga, nego da baš ukažu na različite nivoe govore mržnje, diskriminacije koji se očito kod nas promovišu.
Ovde je takođe pomenuta jedna narodna inicijativa, potpisalo je 42.852 građanina koji su tražili da se ograniči emitovanje rijaliti programa i da se obezbedi pola sata dečijeg programa ili pola sata programa za maloletna lica na nacionalnim frekvencijama, što u današnjem pravilniku nije slučaj. Zato možemo da imamo ove bizarne situacije. Čuli smo od kolega, čitali su one nule, 0,01% na Pinku ili Hepiju dečijeg programa, naučnog programa 0,17%, dokumentarnog 0,02%. Genijalne, vrlo ohrabrujuće kvote koje govore o tome kako se nagrađuje ovakva dodela našeg nacionalnog dobra, komercijalnim medijama i za šta ga oni koriste.
Zato mi je jako važno da u ovom trenutku podsetim građane da nacionalne frekvencije o kojima odlučuje i koje dodeljuje i koje onda monitoriše Savet REM-a jesu nacionalno dobro i REM bi trebalo da bude regulatorno telo za elektronske medije, ali ono se pokazuje kada je reč o ovim korisnicima nacionalnih frekvencija kao neregulatorno telo pa razmišljam da ga danas malo zovem drem, a ne REM, jer ono ne reguliše ono što bi trebalo da reguliše nego da reguliše sa ciljem zapravo ubijanja medijskog pluralizma i sa ciljem dezinformativnog programa koji se promoviše pogotovo ne televizijama Pink i Hepi.
Takođe, moram da kažem isto tako da sam imala prilike da čujem da ovaj izveštaj koji je pred nama iako predsednik Skupštine kaže da mi zapravo glasamo o nekom zaključku, a u zaključku piše da glasamo o izveštaju, da ga treba usvojiti, tako da je to malo neobično, ali hajde da uzmemo da je to tako.
Dakle, taj Izveštaj nije čak ni bio pred članovima Saveta REM-a. Oni ga nisu ni usvojili. Zaista je vrlo upitno kakav je to dokument. Međutim, ja sam ga čitala i, kolege su ga čitale, ali baš i nema mnogo sadržaja. Jako je taško samo o njemu govoriti, osim da ponovo čitamo te podatke - 0.01% dečijeg programa.
Ono što je moj omiljeni deo Izveštaja i što takođe daje dokaz zašto, prosto, članovi Saveta REM-a kontinuirano nisu čuvari našeg nacionalnog dobra i zašto bi morali da podnesu ostavke ili da budu smenjeni ili da ih mi smenimo, što ne možemo sada po ovoj tački dnevnog reda, ali možda možemo neki drugi put, jeste kada oni kažu da se, recimo, na TV „Hepi“ dokumentarni i naučno-obrazovani program emituje u trajanju od tri do šest minuta, ali da povremeno postoje relativno duža gostovanja kompetentnih osoba koja bi govorila o kulturi, tradiciji, istoriji ili sopstvenoj karijeri, pa bi se ovi sadržaji onda mogli svrstati u kulturno-umetničke. Dakle, moglo bi, prosto, ako nam zatreba da to tako pretvorimo u nešto više.
Na primer, ja očekujem da u sledećem Izveštaju pročitamo da je, recimo, gostovanje dr Vladimira Orlića na TV „Pink“ bude predstavljeno kao naučni program. Mislim da bi to bilo u skladu sa ovim zaključkom.
Dakle, REM se uopšte ne bavi kvalitetom programskog sadržaja, već iznalazi načine da opravda velike komercijalne televizije, koje su opet i u službi režima.
Takođe, REM, i to je drugi razlog zašto članovi Saveta REM-a treba da podnesu ostavke ili budu smenjeni, relativizuje nasilje i svoju odgovornost za njega i u ovom Izveštaju i u nastupima, pogotovo predsednice Saveta REM-a. U ovom Izveštaju se priznaje da npr. proizvođači rijaliti programa podstiču ekstremna nasilna ponašanja zbog procene da to u najvećoj meri privlači publiku i doprinosi gledanosti, te da regulatoru nije uvek lako da prepozna da li je reč o stvarnom ili glumljenom nasilju.
Zamislite, kako li je tek gledaocima, ako to nije lako da prepozna regulatoru? Dakle, šta gledaoci o tome misle? Da li zaista neko od njih misli da je u pitanju gluma ili zaista nešto što sva istraživanja sa medijskih studija pokazuju da izloženost i uticaj nasilja u medijima je u direktnoj vezi sa nasilnim ponašanjem u stvarnom životu.
Međutim, tvrdnje da smo mi toliko nasilno društvo i da, prosto, onda mediji samo to prepoznaju, pa nam daju ono što želimo, nisu tačne i o tome svedoče brojni građani koji godinama prepoznaju nasilje i prijavljuju sadržaje koje ugrožavaju javni interes, šalju prijave REM-u, ali ih REM tretira kao obaveštenja, odbacuju kao neuredne, čeka da prođu nekakvi rokovi, ne daju adekvatna obrazloženja. Sam ne koristi svoje mogućnosti da nešto prijavljuje po službenoj dužnosti.
Takođe, da mi nismo interiorizovali nasilje u potpunosti, govori ogroman broj građana koji izlazi na proteste Srbija protiv nasilja, što će učiniti i u subotu, 3. juna, u 18 časova ispred Narodne skupštine.
Treći razlog zašto bi članovi Saveta REM-a morali da podnesu ostavke jeste da je REM politički pristrasno telo. O tome dovoljno svedoči primer da je, recimo, reagovalo saopštenjem za emisiju „Decenija vlasti“ na televiziji N1, ali je potpuno žmurilo pred spotom protiv Olivera Ivanovića, nakon čijeg emitovanja je on ubijen.
Savet REM-a radi, s jedne strane, za SNS i to je vrlo očigledno. Vidi se iz tirade članova Saveta REM-a protiv opozicije, posebno predsednice Olivere Zekić, pravdanja medija koja krše kodekse, regulaciju i zakone, ali svakako i za interese, velike ekonomske interese onih koji su vlasnici ovih komercijalnih medija.