Zahvaljujem, gospođo Božić.
Danas privodimo kraju raspravu o Izveštaju o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga, a koji nam je dostavilo Regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, o kome govorimo nekoliko dana, a sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima.
Ova tačka dnevnog reda posledica direktna je posledica želje da se izađe u susret svim zahtevima da se raspravlja o svim važnim pitanjima u društvu.
Mi smo, gospođo predsedavajuća, kao vladajuća većina pokazali dodatnu odgovornost, jasno poručivši da smo spremni za razgovore, da želimo da razgovaramo o svemu, da želimo da vodimo dijalog sa svim relevantnim faktorima, ma šta mislili o njima, ali da želimo da razgovaramo o svemu, između ostalog i o REM-u. To je ono što je dobro.
Ono što nije dobro, to je što su neki poslanici opozicije ovu sednicu doživeli kao priliku da se svim snagama obruše na Aleksandra Vučića, na Vladu Srbije, na SNS, stvarajući time atmosferu produbljivanja, da kažem, podela, generišući dalju mržnju u društvu.
Podsetiću vas, draga gospođo koja mi dobacujete, podsetiću vas kako i zašto je došlo do ove sednice Narodne skupštine.
Do ove sednice je došlo nakon dve ogromne tragedije koje su nas zadesile, koje su zadesile našu zemlju i iz želje da kao Narodna skupština dođemo do odgovora na brojna pitanja koja, ubeđen sam u to, muče svakog čoveka u Srbiji, a to su šta se to tačno dogodilo pre nešto manje od mesec dana, kako nam se ovo dogodilo i još važnije, kako da prevaziđemo sve ovo, kako da se izborimo sa tim i, ono što je najvažnije, kako da nam se više nikada ovo ne ponovi.
Međutim, ono što je tužno i poražavajuće je činjenica da se ogroman broj narodnih poslanika, ne svi, zaista moram da kažem ne svi, ali ogroman broj narodnih poslanika uglavnom ovih koji sede prekoputa mene ponaša kao da nije ni pročitao ovaj izveštaj ili još gore, kao da ih apsolutno ne zanima sadržaj ovog izveštaja. Sve vreme jedino samo i isključivo što rade, to je pokušaj da se ove tragedije iskoriste u političke svrhe ili, bolje rečeno, u dnevno-političke svrhe, zloupotrebljavajući sve ono što se desilo, zloupotrebljavajući pogibiju velikog broja dece i zloupotrebljavajući emocije ljudi koji su sasvim prirodno potrešeni onim što se desilo. I to rade sve vreme i to rade od prvog dana, bukvalno od prvog dana. Dakle, bukvalno nekoliko sati nakon što se desio prvi masakr, oni su otpočeli kampanju koju dan danas vode. Ja ću vam to pokazati, gospodine predsedniče.
Jedan narodni poslanik, neću da mu kažem ime, mada nije u sali, ne bi ni imao pravo na repliku, ali neću da mu kažem ime, poznat je po tome što je to najlepši, najpametniji i najelokventniji poslanik koji sedi prekoputa mene, a nosi non-stop one žute košulje. Znate na koga mislim. E, pa taj narodni poslanik je 3. maja u 9.53 prepodne, podsetiću vas, masakr je otpočeo od osam ujutru, prve vesti o tome su počele oko pola 9, 15 do 9, 9.00 časova, niko još nije znao o čemu se radi, stigla je samo vest da se desila pucnjava ispred jedne osnovne škole. On je već u 9.53 časova, dakle, sat i po vremena po otpočinjanju masakra tvitovao, a znate li šta je tvitovao? Mir, stabilnost, Vučić, napredni radikali su stvorili Srbiju po svojoj meri u kojoj caruju mržnja i nasilje, sada ta politika uzima svoj krvavi danak i nažalost i među našom decom, Vučićev jezik mržnje i nasilja iz politike se prelio u sve sfere našeg društva.
Sat i po nakon što se tragedija desila, on tvituje čistu politiku, čisto politički motivisan tvit piše. A da dokažem, odnosno da poentiram na ovome, pročitaću sledeći njegov tvit koji se desio sat i po nakon ovog prvog tvita. Dakle, nakon sat i po vremena on tvituje – izražavam najdublje saučešće porodicama svih stradalih u ovoj ogromnoj tragediji. Dakle, shvatio je koliko je pogrešio, a onda je tek nakon sat i po vremena smogao snage i hrabrosti da izrazi saučešće. Pogledajte koliko je to bedno. Sat i po vremena, cela nacija je zanemela, niko nije mogao da izusti ništa, a on je već posle sat i po vremena tvitovao politički tvit, da bi sat i po vremena nakon toga izrazio saučešće. O kakvoj vrsti licemerstva se ovde radi?
Šef njegove stranke, profesor Atlagić ima dobar nadimak za njega, ni njemu neću da spomenem ime, tvituje isto 3. maja, prvog dana tragedije, tvituje u 4.30 popodne – verbalno nasilje i netrpeljivost, koje generiše Vučić sa saradnicima, prenosi se na Skupštinu, medije, Vladu i celo društvo, 3. maja u 4.30 popodne, dakle, bavi se politikom, umesto da izrazi saučešće.
U 11.57 popodne kaže – posle večerašnjeg obraćanja jasno je da Aleksandar Vučić ne bi smeo više da obavlja bilo koju javnu funkciju. Dakle, ni ovde nema saučešća, nego čiste politike.
Prvog dana žalosti, 5. maja, prvog dana žalosti proglašene, on tvituje – samo jedna mera ima smisla, demontaža Vučićeve autokratije. Ni tada ne izražava saučešće. E, toliko o saosećanju, toliko o empatiji, toliko o solidarnosti i toliko o svemu tome.
Njegova koleginica koja sedi pored njega u Skupštini retvituje njegov tvit i kaže – Samo jedan zahtev, ostavka Aleksandra Vučića, i to 8. maja 2023. godine.
Zašto vam sve ovo čitam? Po ovome se vidi da ovde nema ni trunke empatije, ni trunke saosećanja, ni trunke solidarnosti, već je u pitanju čista zloupotreba onoga što se desilo u dnevnopolitičke svrhe.
Tek što su prošli dani žalosti, organizovali su proteste koji su se vrlo brzo pokazali kao čisto politički protesti, sa čisto političkim zahtevima. I onda dolazimo, predsedniče, do ove sednice Narodne skupštine, a koja je zakazana na njihovu inicijativu, na način na koji su oni želeli, sa dnevnim redom koji su oni želeli, u vreme koje su oni izabrali, a šta su oni uradili? Nisu se udostojili ni da glasaju za predloženi dnevni red. Da ne pričam o tome da su pojedine poslaničke grupe napuštale sednicu, da ne pričam o tome da su i jutros i juče, na početku sednice, da ih je bilo prisutno tek možda oko 20 njih.
Prema tome, da skratim zbog ostalih govornika iz moje poslaničke grupe koji žele da govore, jasno se vidi da njih ne interesuje ni REM, ni dijalog, ni stanje u društvu, ni bezbednost, niti bilo šta od suštinskog značaja za državu i građane. Jedino što njih zanima to je da pošto-poto, po svaku cenu, dođu na vlast, i to ako je moguće bez izbora, jer dobro znaju da na izborima to ne mogu da ostvare. Ali, moraju da znaju da se ulicom i sličnim scenarijom tako nešto neće desiti. Dakle, nikakvi scenariji, nikakve obojene revolucije, nikakvi peti oktobri se u Srbiji više neće ponoviti. Zahvaljujem.