Cakiću, vi ste već dobili poslednje upozorenje danas. Već sam vam to saopštio pre sat vremena i šta sad? Vi ćete kad god počne neka od koleginica iz istog reda u kom i vi sedite da viče da se pridružujete? Baš lepo ponašanje, svaka vam čast. Još mi kažete „ja to zbog replike“. Jel se tako ponaša u Skupštini? Vičete sa svog mesta na druge narodne poslanike, nadajući se da će neko da vas oslovi imenom i da vas zamoli da to ne radite, pa onda da se na to pozovete da bi ste dobili pravo na repliku. Kakvo vam je to ponašanje? Toga nema u predškolskoj ustanovi tako. U predškolskoj ustanovi to nema tako.
(Jelena Jerinić: Sramno.)
Sramno. Sramno, u pravu ste.
A vi, Cakiću, ne znam šta bih vam rekao više. Ceo Božji dan.
Gospođo Radovanović, Poslovnik. Izvolite.

Hvala vam.

Ja bih povredu člana 107. i ovaj deo „kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.

Zaista smatram, gospodine predsedniče, da je van pameti pričati o našoj deci, spominjati naše sinove i naše porodice.

Kao neko ko je radio u policiji, ja zaista posedujem jako puno podataka i informacija, jer po prirodi posla slivaju se, intervenišemo, itd, ali imam jednu profesionalnu etiku i nikad neću spomenuti ni ko je vršio razbojništvo, ni ko je prodavao paštete, itd. Nije lepo da se koriste sinovi i da se spominje da su to neki razbojnici.

Isto tako, to ne treba da radi čovek kojeg mogu samo da pitam – da li je vaš sin ozdravio… (Isključen mikrofon.)

Dobro, gospođo Radovanović.
Vi ste sada hteli da negodujete zbog toga što je ukazano na činjenicu da je demolirana prostorija SNS i opisano na koji način i opisano kada i ko je to uradio. Potpuno ste svesni…
(Slavica Radovanović: Ali zašto se spominje sin?)
Samo nemojte da vičete.
(Slavica Radovanović: Ne vičem.)
Potpuno ste svesni da je u kontekstu optužbi koje je izgovorio narodni poslanik koji sedi tu do vas, tu do vas sedi, nema dva centimetra između vas, bili ste tu, slušali ste sve što je govorio. Dakle, on optužuje za nasilje drugu stranu. Kao odgovor čuje- nasilje koje je sprovodio sam i koje su sprovodili članovi njegove porodice, koje je političko nasilje, nema veze sa ne znam kakvim nestašlucima iz mladosti, nego je reč o demoliranju političke stranke, varvarskom i nasilnom. Onda vi kažete da to nešto nije u kontekstu ove rasprave koju vodimo.
Ne, rekao bih samo da demaskira nasilnike koji ovde pokušavaju sebe da predstave za neke žrtve. Ne kažem da ste to sad uradili vi, nego da ste pokušali takve da zaštitite, a sede tu odmah do vas. Odmah tu do vas.
(Slavica Radovanović: Ne, ja ne štitim. Ne možemo da spominjemo sinove, nemojte Bakarec to da radite.)
Pošto nemamo još mnogo vremena, Dejan Bulatović.

Hvala.

Ovde smo imali situaciju da razgovaramo o REM-u. Mislim da neki ljudi nisu shvatili da ne možemo mi ovde u Skupštini niti da glasamo protiv REM-a, niti da menjamo REM, ovde smo samo da pričamo o Izveštaju REM-a. Neki poslanici, očigledno to namerno neće da shvate i namerno guraju nama poslanicima da mi nešto pričamo, nešto govorimo što nema nikakve veze sa nama, da pričamo o Izveštaju, ali samo da vas pitam – o kom Izveštaju? O čemu mi to treba da pričamo? Da pričamo o slobodi na RTS-u?

Onda ja sad kažem građanima Republike Srbije, baš onima koji su na protestu, treba da znaju jednu star, razumem to zašto su na protestu, ali šta je redosled stvari od svega toga? Što su dobili građani od toga? Dobili su moju bivšu koleginicu iz stranke iz koje sam izašao, sa kojom nisam hteo ni da delim prostoriju u kojoj se nalazimo. Dobili smo je na RTS-u dva puta u roku od 10 dana.

Taj isti RTS kad sam izašao iz te stranke nije me zvao da pričamo o tome. Kada sam dao podršku premijerki, kada sam podržao ministra Gašića, kada sam istakao kao poslanik tu podršku, RTS nije našao za shodno da me zove kao narodnog poslanika. Šta sad ja treba da radim? Da zovem građane na proteste, hajde da okružimo RTS i da tražim reč na RTS-u, a to tako ide? A to tako radite?

Onda, šta vi u stvari hoćete od svega toga? Šta hoće opozicija na tim protestima? Da zloupotrebe građane jer ne mogu da dovedu ni hiljadu ljudi na njihove proteste.

Ni hiljadu ljudi na te proteste ne mogu da dovedu, a onda ti građani će shvatiti vrlo brzo da ta gospođa, moja bivša koleginica, jedina ima koristi od svega toga i da će onda ti građani, vrlo brzo ćete videti, kako će im reći i šta će im reći i kako će to sve da se okrene u njihovu štetu, a ono što posejete, to ćete i požnjeti.

Znate, to je neverovatna stvar da juče čujemo ponovo istu tu moju koleginicu i kaže – ja imam najnovija saznanja. Izvinite, a koja su to vaša saznanja? Mi imamo saznanja, ja sam kao narodni poslanik to rekao, lagala si za Morović. To je čista laž. Zašto država nije tada reagovala, tužilac nezvan? Postavio sam joj ovde to pitanje, ministarki pravde i da pitam zašto se ne reaguje kada političari iznose lažne afere i time urušavaju državu.

Isto tako, moja bivša koleginica bi htela nešto da saopšti, a da mi sada ovako se zaprepastimo, kažemo – jao, da li je to moguće? Jao, kako nam je država zglajznula, jao kako ništa ne valja i da je dovoljno da se neko zove Aleksandar Vučić i da mi onda budemo protiv njega. Ma nemojte, molim vas. Nemojte to ovde meni da prosipate, nemojte meni da zamerate neke stvari, a ja vas dobro znam. Znate, sedeli smo zajedno. Znam tačno šta mislite, šta radite i koji su vam ciljevi, da dođete na vlast, a da ne idete na izbore, od toga nema ništa, to smo jasno čuli. Ja nisam hteo u tome da učestvujem i neću nikad na taj način da učestvujem u politici.

Izašao sam iz te priče, ali ta demagogija koju vi zastupate, to moraju građani Republike Srbije da znaju. Ko to bolje zna od mene? Ko to bolje zna od mene? Ako vam ja to kažem i ako vam ja kažem u lice da ste manipulanti, da ste lažovi, da ste prevaranti, da ste sve najgore i da nikada nećete pobediti kao takvi i da sve što valja tamo kod vas je otišlo i otići će ako je i malo ostalo i neće nikad biti u toj priči.

Sram da vas bude sve. Možete da dobacujete, možete da se smejete, možete sve, ali da na vlast dođete, nećete više nikad jer ste opljačkali, uništili, saznao sam sve šta ste uradili i ja ću vam biti ovde u parlamentu najveća opozicija. Opozicija najvećoj opoziciji, jer ste lažni Evropljani, lažne demokrati. Najveći lopovi ste bili, ostali i nikada više nećete doći na vlast. Hvala.

Šta kažete, Milivojeviću? Teško da se priberete posle ovoga? Dobro.

Određujem redovnu pauzu i nastavljamo sa radom za 60 minuta.

Borislav Novaković nije tu.

Sledeći prijavljeni je Dušan Radosavljević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, obzirom da se prvi put obraćam u toku ovog zasedanja, dozvolite mi na početku da najiskrenije i najdublje izjavim saučešće porodicama stradalih anđela, uz molitvu svemilosnom bogu da njima uputi utehu a sadašnjim anđelima rajski mir.

Dame i gospodo, privodi se polako ova tačka dnevnog reda o REM-u odnosno medijima i mislim da je toliko dovoljno toga rečeno da ne bih da ponavljam, nego da primenim onu staru helensku mudrost da sve što se ima pametno reći, mora se i dosta kratko reći.

Naime, svaki demokratski i civilizovani sistem počiva na tri stuba – nacionalni mediji, opozicija i vlast. Kada tu postoji sinhronizacija, onda postoji kakav-takav red i mir u društvu, a ako toga nema, onda nastaje nered.

Kada kažemo REM, dosta građana i ne zna šta je to. To je regulatorno telo gde bi trebali da sede ljudi od ugleda, od estetike, od znanja, od kulture i da spreče da u javni prostor uđe kič, primitivizam, neznanje, bahaćenje, bilmezluk i sve ono što nije dostojno čoveka.

Nažalost, ta institucija nije radila ništa. Zašto nije radila ta institucija ništa? Zato što nijedna institucija ovde nije radila ništa i ovde je 80 godina stvaran kult da je uvek opozicija narodni neprijatelj a da je vlast bič režima. E, zato, što bi rekao naš narod – nekad krčag ide na vodu, ide na vodu dok se nije razbio. I sad je nastao muk. Sad je manje-više i bitno šta ću da kažem ja, šta ćete da kažete vi, šta će da kažu ostale kolege. Sad će se desiti proces. Te procese više niko ne zaustavlja.

Dotakli ste se rijalitija. Naglasiću nešto. Ovde se radi o formatu. Svaki format je sačinjen od ljudi, da li je to rijaliti ili bilo šta. I nisu bitni formati, bitno je ko tamo gostuje. Ako je tamo okupljeno dno, šljam, osuđene ubice, monstrumi, manijaci, starlete i slično, šta ćete dobiti? Neće vi dobiti, gospodo, rijaliti. Dobićete Sodomu i Gomoru.

Napravite test, neka mi bude bogom oprošteno što moram da kažem, ali nema ništa praktičnije, sve te likove zatvorite u crkvu, dobićete satansku ćeliju a ne crkvu. I obrnuto – u stočni vagon zatvorite časne i poštene ljude, dobićete divan razgovor a ne riku goveda. Ko shvati ovaj put, on je shvatio gde smo mi pošli i na koju smo stranu pošli – tamo gde nigde nismo stigli.

Ima jedan izraz koji kaže – put vode i naroda niko ne može da kreira. On jednostavno ide svojim tokom. Sva ova dešavanja su složila jednu sliku, jer mudri ljudi kažu da kroz istoriju čovečanstva jedna slika mnogo govori od vekova napisanih knjiga, a ta slika je sledeća, gde nemo ljudi koji su dovođeni, novac im neki dat, sendviči, oborenih glava, poniženi, odlaze sa jednog skupa.

A sa druge strane dolazi neka druga Srbija. Niko je nije zvao posebno, ne dajte nama nikakvu snagu. To je to što se izliva. To je taj proces. To je ta lepota koja se neće nikom svetiti, nikom. Tamo je moje dete. Tamo je moja ćerka. Tamo smo svi mi, da kažemo vama, da vam skinemo teret sa vrata – nemojte ljudi, ovo više ne vodi ničemu. Dajmo, formirajmo drugi sistem, u drugom sistemu, da vaskrsnemo sve ono za šta je rođena ova Srbija. Ovo ne vodi ničemu! I vama će, ponavljam, biti dosta lakše. Dosta više kulta ličnosti! Mi smo hrišćanski narod. Ovi ljudi islamske veroispovesti isto. Ne može ovo da vodi više ničemu.

Zato i kažem – promena sistema je uslov svega. Dani koji dolaze, budite deo radosti tih dana. Jer, ova Srbija koja je izašla na ulice, ona želi samo jedno – vaskrs snage i slave neke lepše, bogatije, plemenitije Srbije.

Kao pripadnik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, samo znam jednu stvar – da vama više nemam šta da pričam. Ovim ljudima iz opozicije kažem – moramo shvatiti, između nas tolerancija, između nas da budemo čestiti. Nama narod gleda u leđa, druge opozicije nema. Ja se nadam jednog dana i Kraljevini Srbiji. Živeli mi na mnogaja ljeta!

Oduševili ste Srđana Milivojevića.
Inače, šta je to o čemu ste se tako divnim rečima upravo izrazili i čemu služi i čemu vodi, videli ste skoro. Iz Rusije su saopštili da po njihovim ocenama vodi u obojenu revoluciju. I lepo je znati da ste o tome imali tako divne reči, i vi i ovi ostali sa vama.
Ima reč Milan Radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Voleo bih da podelim sa kolegama sa druge strane jednu priču iz 2012. godine.

Naime, 2012. godine smo mi bili opozicija u Novom Sadu, na pokrajinskom nivou i na republičkom nivou. Godine 2012. se u Novom Sadu desila ogromna tragedija – šest mladih života je izgubljeno u požaru u jednom noćnom klubu. To se sve dešavalo u aprilu 2012. godine, mesec dana pred izbore, jedan mesec pred izbore. Nikome iz SNS nije na pamet palo da politizuje tu tragediju.

Niko nije iskorišćavao smrt mladih ljudi zarad političkih poena do vas.

Što se tiče medija koje ste hvalili ovde danas, koje ste prikazivali kao neki primer objektivnog izveštavanja, kao primer najboljeg novinarstva izveštavanja, 4. maja Aleksandar Fatić u emisiji „“Njuznajt“ na N1 televiziji izjavljuje bez ikakvog stida, bez ikakvog srama izjavljuje da slučajno nikome ne pada na pamet da onog malog monstruma odvaja od roditelja, da je po njegovom mišljenju dosta da on promeni školu i da se sa njim rade psihoterapija. Dan posle te tragedije on to izjavljuje, da ga treba pustiti napolje odmah.

Da li je iko od vas ustao da se zapita kakva je to televizija, gde je normalno takve stvari emitovati dan posle takve tragedije?

Na sestrinskoj njihovoj televiziji, na „Novoj S“, u jednoj od emisija jedan od vaših lidera, ako ne i sam lider, moralna gromada, intelektualna, Marko Vidojković za patrijarha SPC kaže, i citiram ovde Marka Vidojkovića, ja stvarno mislim da je ovo ispod svakog moralnog dna, reći za patrijarha da je nakaza bradata i bradati jadnik, a ostatak tog citata ne mogu da ponovim. Ne bih ga ponovio ni privatno, a pogotovo mislim da ostatak tog citata nije za Dom Narodne Skupštine, a pogotovo nije za bilo kakvu frekvenciju, makar išli i preko kabla, makar se emitovali preko Luksemburga.

Sramotno je što niko od vas to nije ustao da osudi, a tu sa vaše strane ima pripadnika svih avramovskih religija, da je tako nešto išlo u bilo kom mediju za bilo kog verskog poglavara u Srbiji, ne samo patrijarha SPC, da je išlo za poglavara islamske zajednice, jevrejske zajednice, katoličke ili protestantske, ja bih ustao da osudim. Niko od vas nije osudio najgore uvrede Marka Vidojkovića koje su išle na „Novoj S“ prema patrijarhu SPC.

A onda čujemo i one među vama koji sebe zovu desnom i nacionalnom opozicijom da vas podržavaju, da podržavaju to. Kako iko može sebe zvati srpskim patriotom, srpskim nacionalistom, a sedeti i šetati sa istim ljudima koji imaju takvo mišljenje o patrijarhu?

Kada smo već kod šetnji, iskoristili ste donekle strah naroda da biste se ubacili u njihove šetnje, da biste preuzeli sve to, ali niste se samo vi ubacili. Da li bi mi iko od vas objasnio šta rade hrvatski većnici na prosvjedima, kako neki od vas kažu? Zašto hrvatski većnici dolaze u Beograd? Protiv čega će hrvatski većnik da protestvuje u Beogradu?

Ako mislite da neki od njih Beograd i dalje doživljavaju glavnim gradom, nemam ništa protiv ako će glasati ovde, ali zašto mislite da su vam potrebni hrvatski većnici na protestima u Beogradu?

Da li je tu admiral Zelenović? Nije prvi put da dovodi nekog. Podsetio bih vas, on je juče pričao o nasilju na protestima. Hajde da vas podsetim na to šta je Teodora Gavran sa njegove liste pisala. Kaže, ovo je naš drug Undi, nakon borbe u Siriji, otišao je u Ukrajinu, a između svega toga je proveo tri meseca u Srbiji u vreme protesta.

Da li bi iko od vas odgovorio zašto su vam potrebni „psi rata“ u Srbiji na protestima? Kažete, dovodite „pse rata“ iz Sirije, plaćenike na proteste i još kažete - vaši prijatelji, koji sa vam piju pivo i trče po Novom Beogradu i slično.

Zašto imate potrebu da dovodite strane plaćenike na vaše proteste? Ovo nije nikakva fraza. Čovek je plaćenik, „pas rata“, čovek koji ide u Siriju i u Ukrajinu. Neka od radi svoj posao negde drugde. Nemojte takve ljude dovoditi. I onda ćete reći ko izaziva nasilje na protestima? Koliko vam još treba takvih da se dovedu ovde da biste nešto pokušali da uradite?

Na kraju, još jedno pitanje upućeno patriotama, nacionalistima, ljudima koji će sve učiniti za Srbiju, onima kojima su se zavetovali da će vratiti Kosovo - kažite mi, kako se šetate sa Radom Trajković na tim protestima?

Da li ste znali da je Rada tamo? Da li ste znali da je Rada bila na prvom, ista ona Rada koja je sedela sa Kušnerom i smeškala se kada su ga pitali za „Žutu kuću“, pa raširila ruke i kaže – ma, to je nemoguće, to su izmišljotine srpskih medija, isto kao sada što vi govorite šta su izmišljotine. Tada je Rada stala pored Kušnera i govorila da nije bilo „Žute kuće“, ista ona Rada Trajković koja se nijednom nije setila da osudi prebijanje, mučenja i pucnjavu na Srbe na Kosovu i Metohiji. Sada se Rada šeta sa vama.

I vi ste svi sprski nacionalisti, vi ste svi srpske patriote zajedno sa Radom Trajković u istom paketu? Ništa vas ne razlikuje od njih, ništa vas ne razlikuje od Rade. Svi ste isti.

Zahvaljujem.

Reč ima Anna Oreg.