Mogu da nastavim?

Da, da nastavite.

Dakle, vi ste dopustili da nas jedan nesvršeni student koji studira 20 godina, a za penziju je potrebno 15, permanentno vređa. Završio je sa rečenicom da nasilju nema mesta.

Gospodine predsedavajući, pre godinu i po dana, pomenuti gospodin, nesvršeni student, večiti student je sa 10 pristalica sačekao mene kao narodnog poslanika da mi batinama objasni, ali mu taj pokušaj nije uspeo, da objasni da ja više nisam narodni poslanik zato što je on smatrao da su nama istekli mandati i danas ta osoba koja je to pokušala nasilno da uradi sa pristalicama Srđana Noga pokušava da kaže da smo mi fabrika mržnje, kao da smo mi tražili da se ljudi bacaju u Savu i Dunav, kao da smo mi tražili streljati, silovati, ubiti, obesiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, tome nema mesta. Takođe ste dopustili da predlagač akta govori nešto što je protivno Ustavu. Dakle, da se zalaže za ne slobodu medija, da od plastične igračke pravi pištolj, itd. da govori neistinu kao predlagač jednog akta, i sve vreme to dopustili da kolumnistu predstavi, ne znam, kao urednika u REM-u itd. Dopustili ste da traži da mi politički opredeljeni da kao članovi partija uređujemo medije, zabranjujemo medije itd. To je protivustavno. To je kršenje dostojanstva od strane čoveka koji se zalagao da se batinama utera strah meni, odnosno da dokaže da ja više nisam poslanik.

Dakle, ne tražim da se o tome glasa, ali, molim vas, nemojte da dopustite da nas čovek mrzi, da nam preti nasiljem itd. i još da govori da smo mi fabrika mržnje. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Hvala i vama na tome.
Onda nećemo posebno da se izjašnjavamo.
Šta da vam kažem, da prekidam nekoga ko priča - e to je tako i tako, ali ne vidi se dobro, pa mi verujte na reč.
Da vodimo mi ovu raspravu ozbiljno. Kako to izgleda, jasno je svima.
Sada imamo replike. Prvo je pomenuta vaša poslanička grupa. To je tačno. Ovde takođe, prvo dva minuta Krkobavić Stefan.

Zahvaljujem predsedavajući.

Treća je nedelja kako radimo na ovaj način. Puno je gorčine, očito i besa, što je i razumljivo, ali hajde da budemo potpuno jasni. Anketnog odbora ne bi bilo da ga nije podržala koalicija SNS, PUPS, SDPS i SVM pre svega. Da li je ovo način da se ovako prilazi i razgovara o ovoj temi?

A, za kraj, vrlo prosto, ako smo mi podržali predlog o anketnom odboru, i mislim da jesmo, hajde onda da svi zajedno stavimo prst na čelo i podržimo ono što je sledeći korak, a mislim da je to da prepustimo odluku narodu. Hvala.

Da, s tim što, rekao sam, ne znam da li ste to čuli, izgleda da su neki poslanici protiv tog anketnog odbora, ali to ćemo još da vidimo.

Da, pa sve ovo o čemu je gospodin Lazović govorio on je zapravo govorio o sebi i medijima koje on podržava.

Sada ću vam i ilustrovati primerom od prošle nedelje kako to izgleda. Iako čovek nije bio u sali uopšte, oni su, dakle, govorio sam i odgovorio sam poslaniku Jovanoviću na neku njegovu diskusiju i rekao da oni ne smeju da se pojave na sopstvenim protestima i da ih već neki ljudi jure po ulicama. Dva sata kasnije drže konferenciju za štampu u holu, pojavljuje se novinarka N1 i postavlja pitanje Lazoviću, koji uopšte nije bio u sali, da prokomentariše što sam ja rekao kako će narod u petak juriti po ulicama lidere opozicije. Dakle, to je u ponedeljak. U utorak, sreda, četvrtak pričaju o tome kako sam ja to najavio, to stavljaju u svoje medije, organizuju upravo ovo o čemu je pričao, pričao je o tome u jutarnjim programima, to im je tema stalno. Lazović o tome govori sam - Jovanov najavio, Jovanov najavio, Jovanov najavio itd.

Međutim, odjednom, pomera se protest za subotu. Sada, ja najavio za petak, a ovo u subotu, i u subotu šta se dešava. Dakle, uključuje se kamera N1 direktno i kaže čovek iz obezbeđenja da je pijani Amerikanac provocirao neke tamo koji su bili prisutni i oni krenuli da se biju sa njim, da je obezbeđenje reagovalo, policija reagovala i svi privedeni. Šta kaže Lazović? To je posledica onoga što je najavio Milenko Jovanov. Evo vam ga taj njihov fašizam koji sprovode svaki dan. Evo vam tog optuživanja bez ikakvog dokaza.

Dakle, niti sam šta najavljivao, niti se šta slično desilo, ali to vam je to targetiranje. Znate samo u čemu je razlika? U tome što ja kažem da je pogrešno i odvratno to što je neko napao Marka Janketića verbalno na ulici, a vi pravite heroje od onih koji su napali Marijana Rističevića ovde ispred ove zgrade kao narodnog poslanika. U vašim medijima kako su žene heroine maltretirale Marijana Rističevića i svašta mu dobacivale. U tome je razlika između nas i vas što ja nemam problem da kažem principijelno da je nešto pogrešno, a vi to gledate kroz stranačke naočare, ako je neko napao Rističevića to su heroji, ali ako je neko napao Janketića to ne može. Ne može ni jedno ni drugo zato što je ovo zemlja u kojoj se može slobodno govoriti i misliti, a to je, najbolji dokaz ste vi sami. Evo ovlašćeni predlagač koji govori ceo dan i koji kuka kako nema vremena.

Mislite li repliku isto?

Dakle, samo da kažem da sam pomenuo Boška Obradovića da ne bude da nije bilo.

Druga stvar, hteo sam da kažem nešto, teško da ja kukam za vreme. Očigledno je da ja pričao ovde onoliko koliko mislim da treba. Tako da, hteo sam da ukažem građanima, nije se ova sednica desila tako što je većina rekla – hajde da pričamo o dve najstrašnije tragedije koje su se u novije vreme desile u Srbiji. Ne, ova se sednica desila tako što smo vas naterali zajedničkom akcijom opozicije u parlamentu i građana na ulici kako bi do ovde sednice došlo.

Tako da je ovo nešto na šta ste bili prisiljeni. Da ste se vi pitali i gospodin predsedavajući u ponedeljak bi ova sednica bila završena, otkazana, gotova, ali ste nakon upozorenja da nećemo izaći iz ove Skupštine, da ćemo ostati ovde da spavamo ne budete li nastavili sednicu, gle čuda ipak može da se nastavi u utorak.

Građani, ono što ja hoću da vam kažem na ovaj način, mi ovde imamo ljude koji jedino pritisak prepoznaju. Ne interesuju ih zakoni, ne interesuje ih logika, ne interesuje ih zdrav razum. Da je tako, odredili biste se o situaciji sa nasiljem u našem društvu, odredili biste se sa oružjem koje je sveprisutno u našem društvu. Da je tako, zakazali bi sami ovu sednicu. Da nisam ja u pravu ne bi bilo potrebe ni za anketnim odborom, ne bi bilo potrebe ni za protestom. Imali bismo smene ministara koji su odgovorni za ono što se dešava u oblastima koje su važne za slučajeve masovnih ubistava kao što je prosveta, kao što je policija i kao što je BIA. Ne bi trebalo niko da vas na to tera, ne bi trebalo da se objašnjavamo sa SPS jel to moralni ili kakav je čin ili je pritisak građana. Imali bismo lepo prekid sa onim dokle smo danas došli, a došli smo do toga da je ovo društvo palo veoma nisko. Ako je palo nisko, ajmo da to promenimo.

Dva minuta. Hvala.
Samo što se tiče ovoga što ste rekli malopre, iznenađujete me, da se u ponedeljak, što je bilo juče, prekine sednica. To nije moguće. Ja sam završetkom poslednjeg radnog dana prethodne nedelje rekao da se nastavlja u utorak u 10.00 časova.
(Radomir Lazović dobacuje.)
Što viče sada iz klupe, Lazoviću? Imate neki problem? Nešto vas muči?
Dakle, mi smo danas nastavili da radimo onako kako smo i najavili, ali pošto pričate šta je i šta nije volja većine, samo da vam skrenem pažnju na jednu stvar, da poslanici većine ne dođu u ovu salu na primer danas u 10.00 časova, vi ne biste mogli da radite ništa, jer vas nema 84 da sedite ovde koliko je neophodno po Poslovniku da bi se nastavila sednica uopšte.
Tako da svaki dan kada ste u ovoj sali prvo ste dužni, ako ćete već time da se bavite, da se zahvalite poslanicima većine što su došli, jer da to zavisi od vas, ne bi bilo ništa, ni ovaj dan, ni bilo koji drugi.
Evo, Ćuta Jovanović se zaprepastio sad kad je shvatio. Kakvo otkriće, gospodine Jovanoviću! Jel ste videli?! Evo, Lazović se i dalje čudi.
Boško Obradović ima reč, dva minuta.