Kao što smo rekli, dalje, Boško Obradović ima reč, a Ćuta Jovanović, poslednje upozorenje.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim najpre u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, da izrazim našu podršku formiranju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanju odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera.

Dakle, ovakav jedan anketni odbor je zaista preko potreban da bismo ovde svi zajedno u Narodnoj skupštini utvrdili gde je sistem zakazao i kako smo došli u onako tragičnu situaciju da izgubimo toliko mladih života. Imamo dakle dva pravca u kojima treba da se kreće rad ovog anketnog odbora. Prvi se tiče, pre svega masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i prva stvar koju treba ispuniti jeste izaći u susret prvom, najstarijem zahtevu roditelja iz odeljenja 7/2, a to je bio zahtev za rekonstrukciju kako se zapravo uopšte desio taj zločin tog tragičnog dana 3. maja.

Potrebno je odgovoriti na sva sledeća pitanja. Gde je toga jutra bio direktor škole? Gde je tog jutra bio sekretar škole? Gde je školski policajac? Gde je privatno obezbeđenje? Treba pogledati sve snimke sa svih nadzornih kamera iz škole i treba naravno rasvetliti sve moguće uzroke kako je došlo do ovog jezivog i tragičnog događaja.

Pre svega da li je ubica pokazivao bilo kakve znake psiho-patologije pre toga? Zašto je promenio razred u ovoj osnovnoj školi? Da li je bio kod pedagoga i psihologa i kod koga i kada? Da li je tačno da je na ekskurziji prema svedočenju roditelja druge dece spavao sklupčan na fotelji, a ne na krevetu koji mu je bio dat? Da li je to uopšte primećeno i da li je iko razgovarao sa roditeljima posle svega toga? Kako je ubica došao do oružja? Verovatno najvažnije pitanje, gde se ubica obučavao i ko ga je obučavao da postane maltene profesionalni ubica? Da li se u svemu tome ogledao na bilo koje filmove, video-igrice ili je imao nekakve druge uzore koji su ga rukovodili u činjenju ovako monstruoznog zločina? Veoma važno pitanje na kome takođe insistiraju roditelji odeljenja 7/2, a to je ko je u javnosti objavio spisak dece koja su bila predviđena za streljanje od strane ovog maloletnog ubice i ko je objavio fotografije dece i njihovih roditelja?

Dakle, sve su to teme koje moraju da se isteraju na čistac, jer to osećamo kao dug pre svega prema roditeljima nesrećno, tragično poginule dece i uopšte prema roditeljima iz ove škole da bismo uopšte mogli da idemo dalje. Niko nema prava da sakriva ove činjenice, pre svega od roditelja, a onda i od kompletne javnosti.

Što se tiče drugog masovnog ubistva u selima Mladenovca i Smedereva, tu je situacija mnogo jasnija o uzrocima kako je do ovih tragičnih ubistava došlo. Pre svega tu tačno vidimo propuste nadležnih državnih institucija, policije, tužilaštva, sudstva i tim pravcem treba i da ide anketni odbor. Koliko je prekršajnih i krivičnih prijava ubica iz Mladenovca imao u svom životu?

Da li je ikada procesuiran, krivično gonjen i osuđen za sve te krivične i prekršajne prijave? Imena tužilaca i sudija koji su ostavili u fijoci svojoj slučajeve koji nisu po njima postupali, koji su direktno odgovorni za ova ubistva, jer da je ubica na vreme priveden pravdi, ne bi došlo do ovog masovnog zločina, već bi on bio u zatvoru. Celo selo je znalo za njegov arsenal nelegalnog oružja. Da li policija ikada ušla u njihovu kuću i njega i njegove porodice da zapleni to nelegalno oružje o kome su svi znali sve.

Konačno, ono što je najvažnije pitanje, šta su životni uzori ovako mladog ubice iz Mladenovca? Da li je njegov životni uzor Kristijan Golubović, jedna od velikih zvezda više televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li se ubica družio sa učesnicima rijaliti programa „Zadruga“ sa televizije „Pink“? Da li je u tom rijalitiju pronalazio svoje životne uzore? Da li se sa njima družio na raznim žurkama koristeći alkohol, drogu, oružje? Da li je sve to javno objavljivao na društvenim mrežama, jer je to zapravo bio ideal nekakvog javnog delovanja koji je video u tim rijaliti programima?

Konačno, zašto je policija bilo potrebno osam sati da uhvati mladenovačkog ubicu? Kako se izvukao iz tog obruča koji je napravljen oko mladenovačkih i smederevskih sela da bi ranije bio uhvaćen? Šta se tu tačno dešavalo ostalo je dužno MUP da nas obavesti.

Ono što treba da bude završni zadatak ovog anketnog odbora, a to je i predviđeno u ovom predlogu za obrazovanje, jeste da se utvrdi odgovornost. To je najvažnija reč ko je kriv, ko je odgovoran, ko je napravio propuste u državnom sistemu, gde je sistem zakazao? Samo iz ovih nekoliko pitanja koje sam postavio otprilike tačno vidimo pravac te odgovornosti. Ova se priča ne može završiti bez konkretne odgovornosti po imenu i prezimenu.

Konačno, ima ova važna, završna stvar u ovom Predlogu za obrazovanje anketnog odbora, a to je da je njegov zadatak, između ostalog, i da predloži mere kako nam se ovakve tragedije više nikada ne bi dogodile i mere kako da izađemo iz ove političke i sveukupne krize u kojoj se nalazimo nakon ove dve jezive tragedije.

Ja bih želeo u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri i našeg Patriotskog bloka, a verujem u ime kolega iz kompletnog državotvornog bloka patriotske opozicije, da ponovim naše predloge za rešenje ove političke krize, ali i za prevenciju nasilja u našem u društvu.

Pod jedan, mora se preuzeti objektivna odgovornost za ono što se desilo. Vi koji ste bili na vlasti poslednjih 11 godina, koji ste imali apsolutnu vlast, koji ste o svemu odlučivali, koji ste odlučivali o životu i smrti u ovoj državi, morate sada da preuzmete i objektivnu odgovornost i da podnesete ostavke.

Kada to kažem, mislim, pre svega, na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na predsednika Vlade Srbije Anu Brnabić i kompletnu Vladu Republike Srbije koja treba da podnese ostavku.

Drugi korak treba da bude okrugli sto, dijalog između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine, sa čim predsednik Republike nema ništa i ne treba da ima išta. Znači, dijalog između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine kako da izađemo iz ove krize, koji nas izbori čekaju narednih šest do 12 meseci i da u dogovoru napravimo taj kalendar izbora i kako će funkcionisati Vlada do tih izbora, a naš predlog je prelazna tehnička vlada koja je inače rešenje primenjeno u brojnim demokratskim zemljama kada su zemlje upadale u krizu.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Gospodine predsedavajući, ja vas molim da upozorite kolege iz vladajuće većine da me ne prekidaju, jer govorim o demokratskom mehanizmu koji je primenjen u jednoj Austriji kada je upala u političku krizu i u nama obližnjim, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kada su te zemlje bile u političkoj krizi kao što smo mi danas.

To nije nikakav dolazak opozicije na vlast bez izbora, jer mi ne možemo da izaberemo vladu kao manjina u ovom sazivu Narodne skupštine. Jedini način da se dođe do prelazne tehničke vlade jeste dogovor vlasti i opozicije i da mi zajednički izaberemo prelaznu tehničku vladu.

Postoje dva načina za to…

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Bez obzira koliko vi dobacivali, ja sam svestan koliko vas ova ideja boli. Ja sam svestan da svaki dan svi predstavnici režima sve čine da ne dođe do prelazne tehničke vlade, svesni da je to jedino rešenje i za izlazak iz ove naše političke krize.

Ta vlada može biti ne stranačka, sastavljena od nestranačkih ličnosti oko kojih se zajedno dogovorimo i ta vlada može biti koncentraciona, sastavljena od predstavnika svih poslaničkih grupa, i vlasti i opozicije, oko kojih se zajedno dogovorimo i izglasamo ovde u Narodnoj skupštini tu prelaznu tehničku vladu.

Ja razumem, naravno, da ćete sve učiniti da ne dođe do prelazne tehničke vlade. Razlog je veoma jednostavan - zato što bi prelazna tehnička vlada bila podela odgovornosti i vlasti sa vaše strane, a vi želite da se ništa ne menja, da i dalje jedini sami odlučujete o svemu u Srbiji, da nastavite po starom, kao i pre ove dve tragedije, da nastavite sa nasiljem na medijima, sa govorom mržnje u Skupštini i sa svim drugim elementima mržnje prema svakome ko govori drugačije i ko misli drugačije u odnosu na vašu vlast, ali moram da vas obavestim da je to vreme prošlo i da se na to vreme nećemo i ne možemo vraćati i da je zato veoma važno…

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Evo, ako vas to toliko boli, da u prelaznoj tehničkoj vladi ne bude niko od nas političara, niko od nas lidera opozicije.

Evo, da li je to predlog? Da li je to mogućnost da se dogovorimo? Pa, naravno da jeste, ali vi niste spremni ni na kakav dogovor, već ste spremni samo na nasilno održavanje vaše vlasti po svaku cenu, ali morate shvatiti da građani Srbije to više neće da trpe, da je građanima Srbije muka od vaše vlasti.

Da, idemo na izbore. Naravno da idemo na izbore.

Šta se čeka? Šta se čeka? Pa, mi tražimo izbore već tri meseca, od kad ste prihvatili protivustavni francusko-nemački sporazum o priznanju lažne države Kosovo.

Zašto nema izbora? Zato što vam Hil ne da da se raspišu izbori. Zato što vam zapadni mentori ne dozvoljavaju izbore dok ne primenite francusko-nemački sporazum, dok ne ispunite ono što ste obećali zapadu.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Šta se čeka? Zašto nema izbora? Pa, zato što vam zapad ne da izbore. Zato što Hil odlučuje u Srbiji više nego Aleksandar Vučić.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Naravno, sa druge strane, ako mi predsedavajući dozvoli, pošto nijednom ne opominje predstavnike vladajuće većine kada urlaju, kada dobacuju, kada vrište, kada se deru, kao što sada svi mogu da čuju u toku ovog mog obraćanja kako reaguje vlast kada govori neko iz opozicije, to je primer vašeg ponašanja, to je primer vašeg demokratskog poštovanja opozicije, to je primer kako vi vodite ovu državu već 11 godina, ne dozvoljavajući da se čuje uopšte drugačije mišljenje.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

To je neverovatno, ali to ste vi. Vi ne možete da izdržite nekoliko minuta drugačijeg mišljenja, a da ne dobacujete i da ne vrištite.

Ono što je moja dužnost jeste da predložim i ono što su već predate u skupštinsku proceduru, mere za prevenciju nasilja u našem društvu.

Podsetiću vas da smo još u novembru mesecu, pre šest meseci, Narodnoj skupštini predložili mere Vladi Republike Srbije za prevenciju nasilja u našem društvu. Još uvek te mere nisu došle na dnevni red ove Skupštine.

U decembru smo predložili da ministri odgovaraju na aktuelna pitanja i pozvali Anu Brnabić i Branka Ružića da ovde razgovaramo o prevenciji nasilja u našem društvu. Ko će da odgovara za to što šest meseci nije bilo debate u ovoj Narodnoj skupštini, a predložili smo šest meseci pre ove tragedije da se o tome ovde razgovara i da donesemo mere prevencije nasilja u našem društvu? Ko je za to odgovoran?

Evo, i sada u skupštinskoj proceduri postoji samo jedan predlog mera za prevenciju nasilja u našem društvu u prosveti na medijima. To je predlog Sprskog pokreta Dveri i naše poslaničke grupe od 17. maja.

Vlada Republike Srbije do ovoga trenutka u skupštinsku proceduru nije predala nijedan jedini predlog za prevenciju nasilja u našem društvu, ništa. Nula predloga Vlade Republike Srbije, ali ste zato imali vremena da Skupštini predložite novi Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, da biste omogućili rasprodaju i privatizaciju javnih preduzeća i da bi vaš kapital, vaših kriminalaca i vama bliskih tajkuna ušao u naša javna preduzeća i da biste tako zadržali kontrolu nad njima i kada padnete sa vlasti i to je dobra vest. Vi već razmišljate o tome kako će izgledati Srbija kada padnete sa vlasti i kako da preživite taj pad sa vlasti. Znači, počinjete da shvatate da je vreme vaše vlasti prošlo.

Hvala vam na pažnji.

(Miodrag Gavrilović: Poslovnik!)

Vi ste hteli po Poslovniku?
(Miodrag Gavrilović: Da.)
Izvolite.

Moram da ukažem na povredu člana 27. zato što ste dužni da se starate o redu na sednici Narodne skupštine.

Malopre ste objasnili da gospodin Jovanov može da dobije duže da govori zato što je bio prekidan. Mislim da je to pravilo trebalo isto primeniti na Boška Obradovića.

S druge strane, niste zaista uticali da rad u Skupštini bude bar malo pristojniji.

Primenio sam ista pravila. Boško Obradović je govorio dokle je Boško Obradović hteo. Šta se vi sada brinete za to kada je sam čovek završio kada je on smatrao da je kraj?
Da li treba da se glasa?
(Miodrag Gavrilović: Demokrate se brinu za poštovanje procedure.=
Ne, za glasanje vas pitam, ne za to šta demokrate misle.
(Miodrag Gavrilović: Ne treba da se glasa.)
Ne treba da se glasa.
Hvala.
Idemo dalje.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Dobro, čuli smo neke predloge o kojima je u javnosti već bilo reči. Ja mogu samo da ponovim, a čuli ste i po reakciji poslanika koliko je za nas kao poslanike prihvatljiva ideja o bilo kakvoj prelaznoj Vladi.

Dakle, mi ipak za to treba da glasamo da bi to moglo da bude realizovano, a po reakcijama, rekao bih da će to teško da prođe, tako da tu ideju možete da zaboravite.

Što se tiče ostavke predsednika Republike, predsednik Republike vam je ponudio opciju da ga razrešite sa te funkcije tako što ćete da prikupite odgovarajući broj potpisa ovde u Skupštini. Slikali su se neki poslanici da su krenuli u prikupljanje potpisa i bilo je pitanje dana kada će da objave da su prikupili dovoljan broj potpisa.

Nažalost, mi bismo u toj varijanti morali da dopunimo onaj potrebni broj glasova da se pokrene postupak opoziva, a onda bi se narod na izborima, gle čuda, ipak izjasnio.

Šta oni sve vreme pokušavaju da izbegnu? Da se narod izjasni. Prelazna Vlada, ali da se narod ne izjasni. Da predsednik podnese ostavku, ali da se narod ne izjasni. Znači, sve da se narod ne izjasni i sve bez naroda. Zašto? Znaju ljudi koliko ih narod hoće. Pa, njih neće ni ovi koji šetaju sa njima. Oni ne smeju da dođu do bine, oni ne smeju da govore. Oni traže, ankete prave ko će da govori na skupu. Svi mogu da govore, samo oni ne smeju da govore.

(Aleksandar Jovanović: Jel smeš ti da govoriš?)

Na vašem mitingu? A zašto ja da govorim na vašem mitingu?

Ja samo da čuju, pošto građani verovatno čuju buku, ali ne čuju šta se dešava. Dakle, gospodin Ćuta Jovanović, veliki gospodin Ćuta Jovanović mi džentlmenski nudi da ja govorim na njihovom skupu. Pa, kako bih vam rekao, ja kada dođem na skup koji organizuje moja stranka, mene ljudi zaustavljaju, pozdravljaju, slikaju se sa mnom itd. Za razliku od vas, ja nemam razloga da bežim i da se sklanjam. Tako da, čim vi budete govorili na našem skupu, ja ću tu posetu uzvratiti.

Suština je, o svemu će odlučivati narod. Ne Kajl Skot, kao nekada da uvede pet poslaničkih grupa preko noći u Skupštinu, pa oni koje je Kajl Skot uveo u Skupštinu misle da to tako funkcioniše i u ovoj Srbiji. Ne. Niti Hil, niti bilo ko drugi. Narod Srbije će da odluči.

Što se tiče izbora, da biće ih, samo ćemo da vidimo da li ćemo pre toga ići na promene izbornog zakona, na promenu izbornog zakonodavstva, jer i to narod traži, pa da vidimo da li doktor Nestorović može u pet do 12 da podigne sa 2% na 5% rejting ili sedam za koalicije, kao što je uspeo sa 2% da podigne na tri. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ako možete samo malo da svoje emocije obuzdate. Nekada je teško, znam i sam, nekada ne mogu.

Dragi građani, da li ste primetili, niste primetili …

Izvinite, gospodine Lazoviću.
Aleksandru Jovanoviću izričem opomenu zbog dobacivanja.
Nastavite.
(Aleksandar Jovanović: Ovakvom čoveku da izreknete opomenu?)

Rekao bih sada da je ova opomena potpuno neosnovana i nepravedna, ali ja ne znam sada, znate, nije da se moje mišljenje ovde nešto uzima u obzir, a moglo bi da se uzima u obzir, zato što je često pravično i na mestu. Ali, ostavimo to za neku drugu diskusiju.

Molim vas, građani, vi nemate u desnom uglu vašeg televizora vreme koje se koristi ovde u ovoj Skupštini. Mi koji smo ovde na ovoj internoj televiziji u desnom uglu svakog televizora imamo vreme koje je prošlo dok neko govori.

Sada, hteo bih da vam skrenem pažnju na nešto. Svaki govornik po članu 104. ima pravo da replicira. Replika može da traje do dva minuta. Nigde ne piše u tom Poslovniku da ona može da traje dva minuta i 48 sekundi, tri minuta i 15 sekundi, dva minuta i 53 sekunde, kao što to koristi predstavnik vladajuće većine.

Dakle, zašto vam ovo govorim? Nije to čak toliko ni važno što je vladajuća većina, iako ima svo vreme ovog sveta, uspela i trudi se da tako po malo ovde uzme pola minuta, ovde ne da pola minuta. Nije to u široj slici toliko važno, ljudi, ali znate šta je važno? Pa ako njima to treba, znači da negde tu nešto nije u redu, neka nervoza se uvukla u redove. Nešto bi dodatno da objasne. Nije jasno, mora još jednom da se ponovi, pa onda treba, uzdaju se u to da imaju predsedavajućeg, pa će valjda on da toleriše, evo još samo jednom da ponovim neistinu koju sam već ponovio sedam puta, kaže u sebi predstavnik vladajuće većine i tako svaki put kada dobije reč, po jedan minut ovde, po pola minuta tamo i to traje i traje, a sve u nadi da će toliko puta ponovljena neistina kod građana postati istina. Ali, ne ide očigledno, ne ide. Građani vide šta se dešava. Vreme je za promene. Vreme je da se ispune zahtevi. A vaše priče o izborima, ostavkama, svemu ostalom što ste ovde rekli, sačuvajte za neki drugi put, za neku drugu temu.

Mi smo vam ovde rekli vrlo jasno šta treba da se uradi. Možete da krenete da ispunjavate ili možete da prestanete da pričate o svemu drugom.

Hteo bih da se osvrnem i na prethodnog govornika, gospodina Boška Obradovića. Samo da se razumemo, različite ideje za rešavanje ove društvene i političke krize su poželjne, dobre, o njima treba da govorimo. Ima i sa ove strane različitih ideja šta sve treba uraditi, ali nemojte to mešati sa zahtevima protesta.

Moje mišljenje o Rusiji, o svetu, o ljubičicama, je nevažno u ovom trenutku. Ono što je važno jeste da "Pink" i "Hepi" izgube frekvenciju, zato što su nas zatrpali nasiljem.

Ono što je važno jeste da Savet REM-a podnese ostavku, zato što su dozvolili zatrpavanje nasilja, da fabrike mržnje "Informer", "Alo", dnevne novine koje to rade prestanu da šire mržnju koju su sve ovo vreme radile, da se smeni rukovodstvo RTS-a, da podnesu ostavku ovi bez kojih očigledno ne možete, a koji nisu krivi, ali su odgovorni za ono što se dešava u našoj državi.

Dakle, građani, setite se toga svaki put kada vidite predstavnike vladajuće većine. Svim silama se ovde trude da nekako osvoje tih pola minuta, taj još jedan minut, kako bi ponovili svoje poruke, svoje neistine za koje se nadaju da će nekim magičnim sredstvom postati istine. Od toga nema ništa. Hvala.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)