Hvala vam.
Reč ima Dejan Manić.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma koristim poslaničko pravo da postavim pitanje premijerki Ani Brnabić, ministru za javna ulaganja Marku Blagojeviću i Ministarstvu prosvete, odnosno, trenutno ministru bez portfelja Đorđu Milićeviću, a moje pitanje ću obrazložiti u sledećem svom izlaganju. Naime, u Vranju, gradu odakle ja dolazim država je dosta uložila što u novo izrađene objekte, što u one objekte koji su rekonstruisani, odnosno, adaptirani. Ukratko ću samo navesti ono što je urađeno, pa ću na kraju reći ono što smatram, odnosno, na šta se odnosi moje pitanje.

Naime, država je uložila preko 350 miliona u rekonstrukciju zapaljenog pozorišta. Uložila je 16 miliona evra za izradu fabrike za prečišćavanje otpadnih voda sa sistemom za prihvat otpadnih voda. Rekonstrukcija bolnice oko 12 miliona evra. Izgradnja novog vrtića. Rekonstruisane su dve osnovne škole, osnovna škola „Svetozar Marković“ i osnovna škola „Vuk Karadžić“. Ostale škole su adaptirane, odnosno, pribeglo se rekonstrukciji u smislu rešavanja energetske efikasnosti, odnosno, zamene stolarije i tome slično.

Međutim, pored svih škola koje su koliko, toliko, renovirane koliko, toliko adaptirane, ostala je jedna škola osnovna škola „Dositej Obradović“, koja je najstarija škola u gradu i čiji objekat datira još iz 1959. odnosno 1960. godine, kada je sagrađena. Dograđena je 1974. godine, i još jednom je dograđivana 1990. godine. Naime, škola je prvo planirana 1959/60. godine za 500 učenika, i tako je i sagrađena. Migracija je učinila svoje, industrijalizacija grada Vranja takođe, da smo morali 1974. godine da se dogradi, jer je povećan broj učenika. Godine 1990. je takođe, dograđena zbog povećanja broja učenika.

Međutim, danas smo svedoci da zbog lošeg stanja škole i zbog lošeg izgleda i nesigurnosti da deca pohađaju tu školu, dolazimo do situacije da deca upisuju se u druge škole koje su renovirane i koje su adaptirane. Projekat za rekonstrukciju škole zajedno sa gradom je urađen početkom 2022. godine, odnosno, to je treća verzija projekta, koja je prihvaćena i na koju je data saglasnost, odnosno, dozvola za izgradnju.

Samo ću ukratko reći ono što je potrebno da se uradi u školi da bi ona bila bezbedna i da bi deca mogla da pohađaju i da se vrati broj đaka koji je nekada bio 1500, pa 1100, a sada ima svega 750 đaka. Mislim da rekonstrukcijom škole može škola da se vrati da opet ima 1100 đaka. Znači, potrebno je rušenje i izgradnja nove fiskulturne sale u skladu sa normativima i ostalim pozitivnim propisima. Zamena spoljašnje i unutrašnje stolarije u celoj školi, kao i postavljanje novih podova u svim učionicama. Zamena dela krovne konstrukcije uz zamenu krovnog pokrivača. Rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mreže. Rekonstrukcija električne instalacije i ugradnja odgovarajuće rasvete u učionicama. Adaptacija tavanskih prostora, ima preko 500 kvadrata tavanskog prostora koji bi se adaptirao za namene koje su potrebne školi. Stvaranje prostornih uslova za đačke kuhinju, trpezariju, uz korišćenje i adaptiranje postojećih prostorija. Proširenje školske biblioteke za oko 30, 40 kvadrata koji bi bio namenjen za čitaonice. Da se izvrši konverzija energenata za rad sistema centralnog grejanja, da bi se prilagodilo na što jeftiniji i isplativiji način grejanja. Izrada nove ograde školskog dvorišta i u skladu sa izgradnjom fiskulturne sale izgradnja novog igrališta za mali fudbal.

Posebno treba obratiti prilikom realizacije projekta da se obezbedi ulaz za lica sa posebnim potrebama, odnosno, za invalide.

Naime marta meseca je predsednik Aleksandar Vučić, kada je bi u poseti Vranju, obećao Vranjancima da će se obezbediti sredstva za izradu, odnosno za rekonstruciju osnove škole „Dositej Obradović“. Moje pitanje za premijerku, za ministra Blagojevića i za Đorđa Milićevića da li su do sada uspeli da obezbede sredstva za rekonstrukciju osnovne škole „Dositej Obradović“, ako nisu obezbeđena sredstva, da li će u narednom periodu škola ući u program za rekonstrukciju ili da budu obezbeđena sredstva u nekom narednom periodu. Zahvaljujem se.

Hvala .
Reč ima Bojana Bukumirović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani, želim da vas podsetim da je pre tačno godinu dana delegacija srpske stranke Zavetnici, koju su pored mene činili narodni poslanici u ovom sazivu Narodne skupštine, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Dragana Miljanić i Zoran Zečević, kao i drugi članovi rukovodstva naše stranke krenula u posetu spomen logoru Jasenovac, sa namerom da oda počast žrtvama najvećeg koncentracionog logora u tzv. NDH.

Nakon posete stratištu u Jasenovcu, naša delegacija istog dana uputila se ka delu jasenovačkog kompleksa logora koji se nalazi u Donjoj Gradini na teritoriji Republike Srpske. Prilikom povratka u Hrvatsku, na graničnom prelazu onemogućen nam je ulazak na teritoriju te zemlje, bez bilo kakvog obrazloženja pripadnici hrvatske policije izdali su svim članovima naše delegacije zabranu ulaska i tranzita kroz Hrvatsku teritoriju na neodređeno vreme. Tim povodom postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu pravde, da li su za ovih godinu dana zatražili zvanično objašnjenje od hrvatskih vlasti zbog čega nam je tog dana onemogućeno da uđemo na teritoriju susedne države i zbog čega je ta skandalozna odluka još uvek na snazi?

Želim da podsetim da smo mi ovim povodom uputili i dopis resornom ministarstvu, zatraživši da preduzmu adekvatne mere u cilju zaštite naših prava. Mi tog dana nismo išli u Hrvatsku da bismo počinili bilo kakvo krivično delo, niti da bismo rušili njihov ustavni poredak, kako su tada neistinito izveštavali pojedini hrvatski mediji, već smo krenuli sa namerom da u miru i dostojanstveno odamo počast jasenovačkim žrtvama. Do danas nismo dobili nikakve informacije zašto je Zavetnicima pre godina zabranjen ulazak na teritoriju Republike Hrvatske.

Takođe, postavljam pitanje zašto je ovim podovom izostala reakcija ambasadorke Srbije u Zagrebu gospođe Jelene Milić? Da i je ona tamo poslata da štiti interese građana Srbije ili je tom diplomatskom funkcijom možda nagrađena za svoje višedecenijsko sprovođenje NATO agende u Srbiji?

Podsećam da je prilikom prošlogodišnje zabrane hrvatskom poslaniku Marijanu Pavličeku da uđe u Srbiju reagovao čitav državni vrh Republike Hrvatske, od premijera do predsednika, a reagovala je i hrvatska ambasada u Beogradu koja je našem Ministarstvu spoljnih poslova uputila diplomatski protest.

Vladi Republike Srbije i Kancelariji za KiM postavljam pitanje - da li su upoznati sa činjenicom da je novi albanski tzv. gradonačelnik Severne Kosovske Mitrovice Erden Atić doneo odluku o promeni pečata ove srpske opštine na kome sada piše republika Kosovo?

Interesuje me da li Vlada i Ministarstvo lokalne samouprave imaju nameru da reaguju ovim povodom ili će i dalje da se ponašaju neodgovorno prema najvažnijim nacionalnim pitanjima? Da li će doneti zaključak o poništavanju nelegalne jednostrane odluke Kurtijevog tzv. gradonačelnika i stati u zaštiti ustavnog poretka Republike Srbije ili će bez otpora prihvatiti još jedan agresivni oblik nametanja tzv. kosovske državnosti na teritoriji južne srpske pokrajine?

Da li je ne protivljenje srpskih institucija ovakvim potezima Aljbina Kurtija samo još jedan pokazatelje da državno rukovodstvo tvrdoglavo i uporno nastavlja sa sprovođenjem francusko-nemačkom plana o nezavisnosti tzv. republike Kosovo? Hvala.

Reč ima Tatjana Manojlović.

Poštovani građani Srbije, u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke, predsednici Vlade postavljam pitanje – da li joj je bar malo neprijatno zbog brojnih upozorenja, permanentnih, da Srbija tone apsolutno u medijski mrak? Naročito posle jučerašnjeg saopštenja Kolegijuma Radio-televizije Srbije, u maniru najcrnjih izveštaja iz 90-ih godina i neslavne tradicije televizije Beograd i njenog informativnog programa, kada ovo saopštenje pre izgleda kao da ga je pisala šefica info službe Srpske napredne stranke ili neko drugi iz režimske mašinerije klevete i laži. Zašto neprimereno utičete na uredništvo informativnog programa Radio-televizije Srbije, koji se više trudi da se ne zameri i ugodi Aleksandru Vučiću, nego da poštuje zakonske obaveze javnog medijskog servisa?

Pitanje takođe za predsednicu Vlade i odlazećeg ministra policije – zašto policija šije nove uniforme, umesto da obezbedite nove stanove, stipendije za decu stradalih policajaca i dostojanstveniji život zaposlenih u ovom resoru?

Za ministarku zdravlja – da li ste razmatrali mogućnost da na program Medicinskog fakulteta vratite subspecijalizaciju iz dečje i adolescentske psihijatrije, kog nema poslednjih godina? I da li ste svesni odgovornosti, posebno u svetlu onoga što nam se dešavalo, tragičnih događaja poslednjih mesec dana?

Pitanje za ministarku zdravlja, ministarku poljoprivrede i ministarku ekologije – šta ste planirali po pitanju činjenice da jedemo najzagađeniju hranu, koja je posledica najzagađenijih vodotokova reka, jezera, potoka?

Zašto na dan Vučićevog kontramitinga nisu radili školski autobusi? Kako planirate da nadoknadite radnicima iz treće smene koji su se umesto organizovanim prevozom, vraćali taksijem u svoje domove sa radnih mesta? Da li je utvrđena odgovornost za smrt Momčila Vučkovića iz Gornje Budrige i koliko i danas ljudi na prostoru Kosova i Metohije strada zbog nemara Srpske liste, ćerke-firme Srpske napredne stranke?

Da li ste ikada za ovih deset, jedanaest godina koliko ste na vlasti pitali za mišljenje i intelektualce iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, kako oni vide situaciju u kojoj žive Srbi na tom prostoru i šta je za njih najbolje rešenje? Da li ste čuli poruku Nenada Todorovića, umetničkog direktora prištinskog Narodnog pozorišta, koji kaže: „Slobodni Beograde, odbranite vašu slobodu, kao što ćemo mi da osvojimo našu. Dobri ljudi, spasite Srbiju od sramote. Srba na Kosovu je malo, ali nas je mnogo među njima koji vas preklinjemo, menjajte Srbiju, vi ste nam poslednja nada“.

I na kraju, pitanje koje je izuzetno aktuelno za predsednicu Vlade – da li planira da iz procedure povuče Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima, na zahtev brojnih odgovornih udruženja i građana koji su svesni da bi to bila izuzetna šteta po sve građane i Republiku Srbiju? Hvala.

Reč ima Slavica Radovanović.

Hvala.

Imam, naravno, pitanje za ministra Selakovića – da li će se izviniti i da li će uputiti reči izvinjenja za ovakvo objavljivanje fotografija i ovakvo etiketiranje narodne poslanice da laže? Nije mu bilo dovoljno što je dao izjavu na televiziji „Pink“ i vrtelo se na „Dnevniku“ ceo dan, nego je to i objavio na svom nalogu.

Istina je da u domu za stara lica postoji ovakva prostorija, ali ovu prostoriju ne koriste korisnici, ovo je prostorija koja se nalazi ispred čekaonice direktorke doma zdravlja. Znači, fotografije koje je ministar Selaković objavio zajedno sa vršiocem dužnosti direktora tog doma zdravlja su fotografije iz službenih prostorija, odnosno prostorija koje koristi doktorka, koje koristi direktor i koje koristi osoblje.

Ovo su fotografije, gospodine ministre, iz odeljenja G3 i G6. Ovako vam žive i ovako funkcionišu i rade korisnici tog doma za stara lica u Jagodini. Evo pravih slika. Vi ih niste obišli. Prema tome, da li ste saučesnik u ovakvim slikama? Da li ste saučesnik u prikrivanju ovakve istine? Evo kako su sklonjene stvari i kako se bacalo u domu kada ste vi došli. Evo kako izgleda krov koji ste popravili, u koji ste uložili ne znam ni ja koliko miliona. Ovo jeste toalet, ali iz G4, a ovo je toalet koji koriste ljudi. Znači, nije tačno, slikali ste vaše toalete, slikali ste vaše prostorije, slikali ste vaše uređene delove zgrade i delove staračkog doma.

Ovako, gospodine ministre, izgleda jedna terasa koju koriste korisnici. Ovako izgleda prekriveni kauč koji ste prekrili i slikali sa prekrivačima da biste prikrili starudiju. Ovako su sakrivene uništene stolice za vaš dolazak, da ne vidite. Ovako, gospodine, izgledaju terase na odeljenju G6 i G4. Ovako izgleda sledeća terasa. Pogledajte kako vam žive štićenici doma. Učestvujete u laži, a mene nazivate lažovom. Vi ste uništili jednu dobru priču i nešto što su građani i javnost trebali da vide. Ovo je gledao moj otac, ovo je gledala moja familija i svi su mi rekli – da li je moguće da neko ko je toliko godina proveo u policiji iznosi lažne podatke? Ja ne iznosim, ja sam školovana da ih pokažem.

Evo kako izgleda klima koju koriste. Ovako je, gospodine ministre, izgledalo dvorište iza kuhinje kada ste otišli da jedete pasulj iz porcelanskog tanjira koji korisnici ne koriste. Ovako su sklonjena vozila da ih vi ne vidite, a ono što je najvažnije, napravili ste, izgleda, tj. ne znam da li znate, ali vršilac dužnosti direktora doma zdravlja vam je napravio Potemkinovo selo.

Ovo su korisnici psihogerijatrije, 30 korisnika ovog doma je bilo sklonjeno i ovako su proveli nekoliko sati da ih ne bi ministar video. Jedno od mojih pitanja je – da li ministar zna da u ovom domu postoji odeljenje psihogerijatrije? Da li je ovaj dom licenciran da pruži uslugu ovakvim korisnicima? Da li ima lekare specijaliste i da li ovi ljudi imaju adekvatnu pomoć? Ovi ljudi su pod ključem. Oni ne vide belog boga.

Ovo je jedna od poruka koju sam dobila. Evo, građani Srbije, pogledajte i pročitajte, non-stop mi se javljaju ljudi čiji su rođaci korisnici ovog doma. Čak mi se javio i čovek koji je iz Vranja, čija sestra ima multiple sklerozu, koju ne može mesecima da vidi i koju ne može mesecima da obiđe, zato što jednostavno im mu dozvoljavaju da dođe i da vidi, a otac koji je star i koji ne može da se kreće, ne može čak ni da se popenje na taj treći sprat zato što lift ne radi.

Znači, ove fotografije će dobiti tužilac, ove fotografije će dobiti predsednik, dobiće premijerka, dobiće sve organizacije koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.

Tražim od ministra da pod hitno sprovede nadzor i nalog da se direktor, odnosno vršilac direktora smeni, jer ga je možda doveo u zabludu i obmanuo, da ne vidi pravu sliku i pravo stanje ovakve slike.

Sada pogledajte ove dve slike. Prošli put nas je premijerka 10 sati, 20 minuta i četiri sekunde ubeđivala da živimo ovako i ovoliko je pričala, da je nama lepo i da ova država, i da Srbija… Mi, dragi građani, živimo ovako. Ovo je slika i prilika Doma za stara lica u Jagodini. Nije ova slika. Ovako žive predstavnici SNS, a ovako živimo mi.

Tražim odgovornost ministra za laži koje je izneo meni i za lažni prikaz Doma za stara lica u Jagodini.

Reč ima Marija Vojinović.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko pitanja za ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanasković.

Prvo pitanje se tiče sistema e-Agrar koji je definitivno zakazao zbog toga što veliki deo naših poljoprivrednika ne zna da koristi, jer se niste potrudili da ih obučite? Zašto se na silu sprovodi uvođenje e-Agrara kao obavezno iako su ga u Hrvatskoj i Sloveniji, državama koje imaju manje poljoprivrednika od nas, uvodili dve godine i još uvek nisu u potpunosti završili taj proces.

Da li je to što se stalno produžava rok za registraciju dokaz da sistem ne funkcioniše i neće profunkcionisati uskoro? Ušli smo u jun, većina poljoprivrednika po nekim procenama, čak 80% nije dobilo regres za biljnu proizvodnju. Zbog čega se toliko kasni? Smatramo vas direktno odgovornim, jer mnogi poljoprivrednici će i ovako preskupu setvu još skuplje platiti pošto novac nije uplaćen, pa su primorani da uzimaju đubrivo, semena i preparate na predloženo plaćanje.

Da li znate, možete li i smete li da nam kažete koliko je uvezeno mlečnih proizvoda od početka godine i koliki je deficit u ovoj oblasti? U zemlji Srbiji koja je Bogom dana za poljoprivredu i stočarstvo i koja je nekada naročito u vreme Kraljevine Srbije bila veliki izvoznik mlečnih proizvoda.

Rok za isplatu premija za mleko po e-Agraru je 30 dana, zbog čega premija još nije isplaćena svim proizvođačima pogotovo malim koji su to pravo po prvi put ostvarili? Da lis te svesni kakve će posledice ostaviti po naše seljake koji su računali na to i ukalkulisali u svoju cenu proizvoda?

Naredno pitanje za ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanasković i ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović.

Kompanija „Eliksir“ više puta je optužena od strane ekoloških udruženja i građana da u procesu dobijanja veštačkih đubriva koristi otrovne kiseline. Iz ove kompanije to nisu demantovali, čak su i u više navrata potvrdili da to rade, te da to nije ni sporno. Ove kiseline sadrže teške metale i otpade iz ovih kiselina završavaju u zemljištu, odnosno u letini koja se sa takvog zemljišta skida, a kojom se mi posredno ili neposredno hranimo. Ekološki aktivisti tvrde da zemljište đubreno ovakvim đubrivom ostaje zatrovano narednih hiljadu godina.

Pitanje, da li neka od javnih službi kontroliše sastav ovakvih đubriva ili kontrolu vrše isključivo laboratorije koje su u vlasništvu proizvođača đubriva? Na koji način Ministarstvo planira, i ako uopšte planira, da zaštiti građane od zagađenja?

Poslednje pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović. Kompanija Rio Sava d.o.o. koja je ćerka firme „Rio Tinta“ pokrenula je program održivog i lokalnog razvoja kako bi se kroz finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava podržale rast, razvoj, unapređenje poslovanja i samozapošljavanje u lokalnim zajednicama Loznice i Krupnja?

Naselje Štavice na području opštine Krupanj gde je dogovoreno odlaganje jalovine je dobilo asfaltiranje putnih pravaca od donacije Rio Sava. Poljoprivrednicima u ovom kraju se dele bespovratni vaučeri od 5.000 i 10.000 evra za kupovinu traktora, mašina i druge poljoprivredne mehanizacije. Ova kompanija Rio Tinto ne radi zato što je osnovna delatnost humanitarni rad, nego čist profit.

Da li to znači da „Rio Tinto“ ne odustaje od svoje ideja, a da li to znači da i vi ne odustajete od ovog projekta? Da li je istina da ste im obećali nastavak saradnje, pošto malo umirite javnost, a nešto ne potkupite vaučerima i asfaltom? Da li će se ministarka Vujović obratiti javnosti i objasniti o čemu se radi i prestati da se krije i beži od novinara? Javnost želi da zna njene stavove, a ne stavove njene PR službe koje zamaskiraju i ulepšavaju realnost. Hvala.