Predsedniče, jel mogu ja?

(Aleksandar Jovanović: Može.)

Hvala. Nemojte me prekidati, kad ste mi dali reč, nema smisla. Hvala. Nemojte me sad prekidati više. Kako ja progovorim, vi me prekinete.

Predsedniče, dajte mi reč da govorim. Jel može? Hvala.

Dakle, kaže – na pruženu ruku mi odgovaramo sve i svašta, pa pričamo o Rusiji. Evo, naslovna strana, sad ja ne znam da li je ovo „Dnevnik“ ili „Tjednik“, ali je u svakom slučaju poznato lice na toj strani, eno ga tamo klima glavom, kaže: „Srbija je spremna da se oslobodi od Vučića i, gle čuda, Rusije“. Ali mi smo ti koji ubacuju Rusiju u taj diskurs, nije on.

Idemo dalje. Kaže – neko bakljade pravi i time pravi jako velike probleme, to je nasilje itd. Pogledajte, „Ne davimo Beograd“, veliki je ovako transparent…

(Predsednik: I Marinika Tepić da ne dobacuje kao Ćuta.)

Ne smeta to, predsedniče Orliću, mora da se dokaže. Sad će i ona dugmetaru da razvlači, samo polako, prisustvujemo sada tuči ko će prvi do mikrofona na bini na kojoj ne smeju da priđu. Dakle, samo vi njih pustite.

Ali, ko diže baklju? Diže baklju jedan bradati čupavi buckobas, liči na ovoga koji je malopre govorio, doduše, malo je skratio kosu, malo je skratio bradu, malo je smršao, ali je ovo on. Evo ga sa sve bakljom. Ali nije ni tu kraj. „Fejsbuk“ stranica „Ne davimo Beograd“ – bakljada, 4. decembar u 23.07 časova, evo vam ga snimak, možete da vidite na vašem „Fejsbuku“, bakljada. Pa što radite to? Pa to je nasilje. Kako ono ide, kako da ja sad mogu to da ponovim?

(Aleksandar Jovanović: Prošlo vreme, hajde gasi.)

Šta je bilo? A malo je nervoza? A što je nervoza?

(Predsednik: Da ne dobacuje iz klupe ni Lazović.)

A što palite baklje? A što promovišete nasilje? A što lažete danima? Lagali ste kako sam organizovao haos na protestima. Kakav se haos desio na protestima? Kakav je haos bio u petak? Kakav je haos bio u subotu? Hajde sad lepo da se izvinite zato što ste lagali? Pa ste me onda optužili da sam ja organizovao one koji su tukli onog Amerikanca koji ih je provocirao.

Hajde sad da se izvinite zato što ste lagali. Dokle ćete da lažete, Lazoviću? Dokle ćete da lažete, Lazoviću? Kad je kraj vašim lažima, Lazoviću? O Rusiji, o bakljama, dokle lažete?

Poslovnik.

Član 104. stav 4, replika ne može da traje duže od dva minuta. Ja sam na prošloj sednici tražio da za Jovanova posebno izdvojite četiri minuta za replike, jer obično mu uvek toliko dajete. Objasnite zašto su mu dali više, jer direktno piše – ne može da traje duže od dva minuta.

Rekao sam malopre Lazoviću, a ni vi ne slušate, ne znam da li ste uopšte bili tu, kad god vi vičete i nekome oduzimate vreme koje ima pravo da iskoristi da govori ja to vreme nadoknadim, što vi manje vičete, manje će biti potrebe za nadoknadu. Cakiću, takođe sam jutros rekao kada vičete iz klupa onda ćemo to da sankcionišemo po Poslovniku.
Jeste razumeli to Cakiću? Niste. Da vam objasnim kako to funkcioniše. Vi vičete iz klupa, ja vas zamolim da to ne radite, vi to prihvatite i sve bude u redu ili ne prihvatite, nastavite to da radite, ja vas zamolim još jednom, dva puta i onda pređem na izricanje opomena, tako funkcioniše.
Da to važi za sve i za vas, pa da i za vas, za sve. Znači, nikome nisam prvi put kad to počne da radi izricao opomenu, svakoga zamolim, nekoga tri, nekoga 10, nekoga 30 puta, e onda ako to prihvatite mi nastavimo da radimo kako neki red nalaže, ako to baš ne prihvatate i insistirate da pređemo na opomene, onda pređem. Eto, jednostavna stvar.
Tako, gospodine Cakiću funkcionišu, sve jasno, u redu je. Odlično.
(Aleksandar Jovanović: To tako ide?)
Vi znate, Ćuto Jovanoviću kako to funkcioniše, više puta ste testirali.
Hajmo dalje, daću i vama, tako je, dva minuta, pa ćemo da idemo dalje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Znate, ako sam nekada nešto na tom istom stadionu koji vi tako ružno pominjete, naučio, a to je da u oči pogledam nekog i da mu pomenem ime i da mu kažem u lice ono što mislim znate, a ovde imamo nekoga ko ne sme da mi pomene ime, kao da mi ne bi dao osnov za repliku i toliko o njegovoj hrabrosti i toliko o njegovoj iskrenosti, a i o toliko licemerju pošto je gospodin Jovanov upravo malopre mu pokazao kakav je licemer.

(Narodni poslanik, Radomir Lazović dobacuje.)

Lazoviću, bez dobacivanja ponovo.

Prema tome, ja bih samo zamolio, ja neću puno oduzimati vremena, ali znate kada već govorimo o nasilju, ja nisam nikada, to ste vi uradili, a ima i snimak, rekli drsko policajcu ko te, pa da ne kažem šta dalje, to ste vi rekli pre neki dan policajcu.

Nikada u životu nisam blokirao ulicu, pošto govorite o mostu u Šapcu, a što da vas brani policija kada ste izašli na neprijavljeni skup, a što da vas brani policija, izađete i blokirate neku saobraćajnicu i ne pitate se kako je nekom što želi da prođe tamo, nego vas baš briga, vi ste oslobodioci, vi ste nova OZNA, vi ćete krizne štabove, kao što ste 2000. godine, radili zauzimate ulice, preduzeća, baš vas briga. I, vi pričate o nasilju, vi koji ste bakljama ulazili ovde u Skupštinu i motornom testerom u RTS, vi ćete da nam pričate o nasilju.

Malopre sam rekao i ostajem pri tome, vi ste gospodo generator nasilja, ali takvi kakvi ste hoćemo da pričamo sa vama, jer ste narodni predstavnici i dužni smo s vama da razgovaramo i koliko god ste sada ovde crveneli zato što vam je neko saopštio kakvi ste licemeri, želimo da razgovaramo sa vama, jer nam je to dužnost, jer ova zemlja mora da ide napred i ne sme da stane. Zahvaljujem.

(Aleksandar Jovanović: Tako je. Bravo, majstore.)

Kao što smo rekli, dalje, Boško Obradović ima reč, a Ćuta Jovanović, poslednje upozorenje.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim najpre u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, da izrazim našu podršku formiranju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanju odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera.

Dakle, ovakav jedan anketni odbor je zaista preko potreban da bismo ovde svi zajedno u Narodnoj skupštini utvrdili gde je sistem zakazao i kako smo došli u onako tragičnu situaciju da izgubimo toliko mladih života. Imamo dakle dva pravca u kojima treba da se kreće rad ovog anketnog odbora. Prvi se tiče, pre svega masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i prva stvar koju treba ispuniti jeste izaći u susret prvom, najstarijem zahtevu roditelja iz odeljenja 7/2, a to je bio zahtev za rekonstrukciju kako se zapravo uopšte desio taj zločin tog tragičnog dana 3. maja.

Potrebno je odgovoriti na sva sledeća pitanja. Gde je toga jutra bio direktor škole? Gde je tog jutra bio sekretar škole? Gde je školski policajac? Gde je privatno obezbeđenje? Treba pogledati sve snimke sa svih nadzornih kamera iz škole i treba naravno rasvetliti sve moguće uzroke kako je došlo do ovog jezivog i tragičnog događaja.

Pre svega da li je ubica pokazivao bilo kakve znake psiho-patologije pre toga? Zašto je promenio razred u ovoj osnovnoj školi? Da li je bio kod pedagoga i psihologa i kod koga i kada? Da li je tačno da je na ekskurziji prema svedočenju roditelja druge dece spavao sklupčan na fotelji, a ne na krevetu koji mu je bio dat? Da li je to uopšte primećeno i da li je iko razgovarao sa roditeljima posle svega toga? Kako je ubica došao do oružja? Verovatno najvažnije pitanje, gde se ubica obučavao i ko ga je obučavao da postane maltene profesionalni ubica? Da li se u svemu tome ogledao na bilo koje filmove, video-igrice ili je imao nekakve druge uzore koji su ga rukovodili u činjenju ovako monstruoznog zločina? Veoma važno pitanje na kome takođe insistiraju roditelji odeljenja 7/2, a to je ko je u javnosti objavio spisak dece koja su bila predviđena za streljanje od strane ovog maloletnog ubice i ko je objavio fotografije dece i njihovih roditelja?

Dakle, sve su to teme koje moraju da se isteraju na čistac, jer to osećamo kao dug pre svega prema roditeljima nesrećno, tragično poginule dece i uopšte prema roditeljima iz ove škole da bismo uopšte mogli da idemo dalje. Niko nema prava da sakriva ove činjenice, pre svega od roditelja, a onda i od kompletne javnosti.

Što se tiče drugog masovnog ubistva u selima Mladenovca i Smedereva, tu je situacija mnogo jasnija o uzrocima kako je do ovih tragičnih ubistava došlo. Pre svega tu tačno vidimo propuste nadležnih državnih institucija, policije, tužilaštva, sudstva i tim pravcem treba i da ide anketni odbor. Koliko je prekršajnih i krivičnih prijava ubica iz Mladenovca imao u svom životu?

Da li je ikada procesuiran, krivično gonjen i osuđen za sve te krivične i prekršajne prijave? Imena tužilaca i sudija koji su ostavili u fijoci svojoj slučajeve koji nisu po njima postupali, koji su direktno odgovorni za ova ubistva, jer da je ubica na vreme priveden pravdi, ne bi došlo do ovog masovnog zločina, već bi on bio u zatvoru. Celo selo je znalo za njegov arsenal nelegalnog oružja. Da li policija ikada ušla u njihovu kuću i njega i njegove porodice da zapleni to nelegalno oružje o kome su svi znali sve.

Konačno, ono što je najvažnije pitanje, šta su životni uzori ovako mladog ubice iz Mladenovca? Da li je njegov životni uzor Kristijan Golubović, jedna od velikih zvezda više televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li se ubica družio sa učesnicima rijaliti programa „Zadruga“ sa televizije „Pink“? Da li je u tom rijalitiju pronalazio svoje životne uzore? Da li se sa njima družio na raznim žurkama koristeći alkohol, drogu, oružje? Da li je sve to javno objavljivao na društvenim mrežama, jer je to zapravo bio ideal nekakvog javnog delovanja koji je video u tim rijaliti programima?

Konačno, zašto je policija bilo potrebno osam sati da uhvati mladenovačkog ubicu? Kako se izvukao iz tog obruča koji je napravljen oko mladenovačkih i smederevskih sela da bi ranije bio uhvaćen? Šta se tu tačno dešavalo ostalo je dužno MUP da nas obavesti.

Ono što treba da bude završni zadatak ovog anketnog odbora, a to je i predviđeno u ovom predlogu za obrazovanje, jeste da se utvrdi odgovornost. To je najvažnija reč ko je kriv, ko je odgovoran, ko je napravio propuste u državnom sistemu, gde je sistem zakazao? Samo iz ovih nekoliko pitanja koje sam postavio otprilike tačno vidimo pravac te odgovornosti. Ova se priča ne može završiti bez konkretne odgovornosti po imenu i prezimenu.

Konačno, ima ova važna, završna stvar u ovom Predlogu za obrazovanje anketnog odbora, a to je da je njegov zadatak, između ostalog, i da predloži mere kako nam se ovakve tragedije više nikada ne bi dogodile i mere kako da izađemo iz ove političke i sveukupne krize u kojoj se nalazimo nakon ove dve jezive tragedije.

Ja bih želeo u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri i našeg Patriotskog bloka, a verujem u ime kolega iz kompletnog državotvornog bloka patriotske opozicije, da ponovim naše predloge za rešenje ove političke krize, ali i za prevenciju nasilja u našem u društvu.

Pod jedan, mora se preuzeti objektivna odgovornost za ono što se desilo. Vi koji ste bili na vlasti poslednjih 11 godina, koji ste imali apsolutnu vlast, koji ste o svemu odlučivali, koji ste odlučivali o životu i smrti u ovoj državi, morate sada da preuzmete i objektivnu odgovornost i da podnesete ostavke.

Kada to kažem, mislim, pre svega, na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na predsednika Vlade Srbije Anu Brnabić i kompletnu Vladu Republike Srbije koja treba da podnese ostavku.

Drugi korak treba da bude okrugli sto, dijalog između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine, sa čim predsednik Republike nema ništa i ne treba da ima išta. Znači, dijalog između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine kako da izađemo iz ove krize, koji nas izbori čekaju narednih šest do 12 meseci i da u dogovoru napravimo taj kalendar izbora i kako će funkcionisati Vlada do tih izbora, a naš predlog je prelazna tehnička vlada koja je inače rešenje primenjeno u brojnim demokratskim zemljama kada su zemlje upadale u krizu.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Gospodine predsedavajući, ja vas molim da upozorite kolege iz vladajuće većine da me ne prekidaju, jer govorim o demokratskom mehanizmu koji je primenjen u jednoj Austriji kada je upala u političku krizu i u nama obližnjim, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kada su te zemlje bile u političkoj krizi kao što smo mi danas.

To nije nikakav dolazak opozicije na vlast bez izbora, jer mi ne možemo da izaberemo vladu kao manjina u ovom sazivu Narodne skupštine. Jedini način da se dođe do prelazne tehničke vlade jeste dogovor vlasti i opozicije i da mi zajednički izaberemo prelaznu tehničku vladu.

Postoje dva načina za to…

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Bez obzira koliko vi dobacivali, ja sam svestan koliko vas ova ideja boli. Ja sam svestan da svaki dan svi predstavnici režima sve čine da ne dođe do prelazne tehničke vlade, svesni da je to jedino rešenje i za izlazak iz ove naše političke krize.

Ta vlada može biti ne stranačka, sastavljena od nestranačkih ličnosti oko kojih se zajedno dogovorimo i ta vlada može biti koncentraciona, sastavljena od predstavnika svih poslaničkih grupa, i vlasti i opozicije, oko kojih se zajedno dogovorimo i izglasamo ovde u Narodnoj skupštini tu prelaznu tehničku vladu.

Ja razumem, naravno, da ćete sve učiniti da ne dođe do prelazne tehničke vlade. Razlog je veoma jednostavan - zato što bi prelazna tehnička vlada bila podela odgovornosti i vlasti sa vaše strane, a vi želite da se ništa ne menja, da i dalje jedini sami odlučujete o svemu u Srbiji, da nastavite po starom, kao i pre ove dve tragedije, da nastavite sa nasiljem na medijima, sa govorom mržnje u Skupštini i sa svim drugim elementima mržnje prema svakome ko govori drugačije i ko misli drugačije u odnosu na vašu vlast, ali moram da vas obavestim da je to vreme prošlo i da se na to vreme nećemo i ne možemo vraćati i da je zato veoma važno…

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Evo, ako vas to toliko boli, da u prelaznoj tehničkoj vladi ne bude niko od nas političara, niko od nas lidera opozicije.

Evo, da li je to predlog? Da li je to mogućnost da se dogovorimo? Pa, naravno da jeste, ali vi niste spremni ni na kakav dogovor, već ste spremni samo na nasilno održavanje vaše vlasti po svaku cenu, ali morate shvatiti da građani Srbije to više neće da trpe, da je građanima Srbije muka od vaše vlasti.

Da, idemo na izbore. Naravno da idemo na izbore.

Šta se čeka? Šta se čeka? Pa, mi tražimo izbore već tri meseca, od kad ste prihvatili protivustavni francusko-nemački sporazum o priznanju lažne države Kosovo.

Zašto nema izbora? Zato što vam Hil ne da da se raspišu izbori. Zato što vam zapadni mentori ne dozvoljavaju izbore dok ne primenite francusko-nemački sporazum, dok ne ispunite ono što ste obećali zapadu.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Šta se čeka? Zašto nema izbora? Pa, zato što vam zapad ne da izbore. Zato što Hil odlučuje u Srbiji više nego Aleksandar Vučić.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Naravno, sa druge strane, ako mi predsedavajući dozvoli, pošto nijednom ne opominje predstavnike vladajuće većine kada urlaju, kada dobacuju, kada vrište, kada se deru, kao što sada svi mogu da čuju u toku ovog mog obraćanja kako reaguje vlast kada govori neko iz opozicije, to je primer vašeg ponašanja, to je primer vašeg demokratskog poštovanja opozicije, to je primer kako vi vodite ovu državu već 11 godina, ne dozvoljavajući da se čuje uopšte drugačije mišljenje.

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

To je neverovatno, ali to ste vi. Vi ne možete da izdržite nekoliko minuta drugačijeg mišljenja, a da ne dobacujete i da ne vrištite.

Ono što je moja dužnost jeste da predložim i ono što su već predate u skupštinsku proceduru, mere za prevenciju nasilja u našem društvu.

Podsetiću vas da smo još u novembru mesecu, pre šest meseci, Narodnoj skupštini predložili mere Vladi Republike Srbije za prevenciju nasilja u našem društvu. Još uvek te mere nisu došle na dnevni red ove Skupštine.

U decembru smo predložili da ministri odgovaraju na aktuelna pitanja i pozvali Anu Brnabić i Branka Ružića da ovde razgovaramo o prevenciji nasilja u našem društvu. Ko će da odgovara za to što šest meseci nije bilo debate u ovoj Narodnoj skupštini, a predložili smo šest meseci pre ove tragedije da se o tome ovde razgovara i da donesemo mere prevencije nasilja u našem društvu? Ko je za to odgovoran?

Evo, i sada u skupštinskoj proceduri postoji samo jedan predlog mera za prevenciju nasilja u našem društvu u prosveti na medijima. To je predlog Sprskog pokreta Dveri i naše poslaničke grupe od 17. maja.

Vlada Republike Srbije do ovoga trenutka u skupštinsku proceduru nije predala nijedan jedini predlog za prevenciju nasilja u našem društvu, ništa. Nula predloga Vlade Republike Srbije, ali ste zato imali vremena da Skupštini predložite novi Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, da biste omogućili rasprodaju i privatizaciju javnih preduzeća i da bi vaš kapital, vaših kriminalaca i vama bliskih tajkuna ušao u naša javna preduzeća i da biste tako zadržali kontrolu nad njima i kada padnete sa vlasti i to je dobra vest. Vi već razmišljate o tome kako će izgledati Srbija kada padnete sa vlasti i kako da preživite taj pad sa vlasti. Znači, počinjete da shvatate da je vreme vaše vlasti prošlo.

Hvala vam na pažnji.

(Miodrag Gavrilović: Poslovnik!)

Vi ste hteli po Poslovniku?
(Miodrag Gavrilović: Da.)
Izvolite.