Moram da ukažem na povredu člana 27. zato što ste dužni da se starate o redu na sednici Narodne skupštine.

Malopre ste objasnili da gospodin Jovanov može da dobije duže da govori zato što je bio prekidan. Mislim da je to pravilo trebalo isto primeniti na Boška Obradovića.

S druge strane, niste zaista uticali da rad u Skupštini bude bar malo pristojniji.

Primenio sam ista pravila. Boško Obradović je govorio dokle je Boško Obradović hteo. Šta se vi sada brinete za to kada je sam čovek završio kada je on smatrao da je kraj?
Da li treba da se glasa?
(Miodrag Gavrilović: Demokrate se brinu za poštovanje procedure.=
Ne, za glasanje vas pitam, ne za to šta demokrate misle.
(Miodrag Gavrilović: Ne treba da se glasa.)
Ne treba da se glasa.
Hvala.
Idemo dalje.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Dobro, čuli smo neke predloge o kojima je u javnosti već bilo reči. Ja mogu samo da ponovim, a čuli ste i po reakciji poslanika koliko je za nas kao poslanike prihvatljiva ideja o bilo kakvoj prelaznoj Vladi.

Dakle, mi ipak za to treba da glasamo da bi to moglo da bude realizovano, a po reakcijama, rekao bih da će to teško da prođe, tako da tu ideju možete da zaboravite.

Što se tiče ostavke predsednika Republike, predsednik Republike vam je ponudio opciju da ga razrešite sa te funkcije tako što ćete da prikupite odgovarajući broj potpisa ovde u Skupštini. Slikali su se neki poslanici da su krenuli u prikupljanje potpisa i bilo je pitanje dana kada će da objave da su prikupili dovoljan broj potpisa.

Nažalost, mi bismo u toj varijanti morali da dopunimo onaj potrebni broj glasova da se pokrene postupak opoziva, a onda bi se narod na izborima, gle čuda, ipak izjasnio.

Šta oni sve vreme pokušavaju da izbegnu? Da se narod izjasni. Prelazna Vlada, ali da se narod ne izjasni. Da predsednik podnese ostavku, ali da se narod ne izjasni. Znači, sve da se narod ne izjasni i sve bez naroda. Zašto? Znaju ljudi koliko ih narod hoće. Pa, njih neće ni ovi koji šetaju sa njima. Oni ne smeju da dođu do bine, oni ne smeju da govore. Oni traže, ankete prave ko će da govori na skupu. Svi mogu da govore, samo oni ne smeju da govore.

(Aleksandar Jovanović: Jel smeš ti da govoriš?)

Na vašem mitingu? A zašto ja da govorim na vašem mitingu?

Ja samo da čuju, pošto građani verovatno čuju buku, ali ne čuju šta se dešava. Dakle, gospodin Ćuta Jovanović, veliki gospodin Ćuta Jovanović mi džentlmenski nudi da ja govorim na njihovom skupu. Pa, kako bih vam rekao, ja kada dođem na skup koji organizuje moja stranka, mene ljudi zaustavljaju, pozdravljaju, slikaju se sa mnom itd. Za razliku od vas, ja nemam razloga da bežim i da se sklanjam. Tako da, čim vi budete govorili na našem skupu, ja ću tu posetu uzvratiti.

Suština je, o svemu će odlučivati narod. Ne Kajl Skot, kao nekada da uvede pet poslaničkih grupa preko noći u Skupštinu, pa oni koje je Kajl Skot uveo u Skupštinu misle da to tako funkcioniše i u ovoj Srbiji. Ne. Niti Hil, niti bilo ko drugi. Narod Srbije će da odluči.

Što se tiče izbora, da biće ih, samo ćemo da vidimo da li ćemo pre toga ići na promene izbornog zakona, na promenu izbornog zakonodavstva, jer i to narod traži, pa da vidimo da li doktor Nestorović može u pet do 12 da podigne sa 2% na 5% rejting ili sedam za koalicije, kao što je uspeo sa 2% da podigne na tri. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ako možete samo malo da svoje emocije obuzdate. Nekada je teško, znam i sam, nekada ne mogu.

Dragi građani, da li ste primetili, niste primetili …

Izvinite, gospodine Lazoviću.
Aleksandru Jovanoviću izričem opomenu zbog dobacivanja.
Nastavite.
(Aleksandar Jovanović: Ovakvom čoveku da izreknete opomenu?)

Rekao bih sada da je ova opomena potpuno neosnovana i nepravedna, ali ja ne znam sada, znate, nije da se moje mišljenje ovde nešto uzima u obzir, a moglo bi da se uzima u obzir, zato što je često pravično i na mestu. Ali, ostavimo to za neku drugu diskusiju.

Molim vas, građani, vi nemate u desnom uglu vašeg televizora vreme koje se koristi ovde u ovoj Skupštini. Mi koji smo ovde na ovoj internoj televiziji u desnom uglu svakog televizora imamo vreme koje je prošlo dok neko govori.

Sada, hteo bih da vam skrenem pažnju na nešto. Svaki govornik po članu 104. ima pravo da replicira. Replika može da traje do dva minuta. Nigde ne piše u tom Poslovniku da ona može da traje dva minuta i 48 sekundi, tri minuta i 15 sekundi, dva minuta i 53 sekunde, kao što to koristi predstavnik vladajuće većine.

Dakle, zašto vam ovo govorim? Nije to čak toliko ni važno što je vladajuća većina, iako ima svo vreme ovog sveta, uspela i trudi se da tako po malo ovde uzme pola minuta, ovde ne da pola minuta. Nije to u široj slici toliko važno, ljudi, ali znate šta je važno? Pa ako njima to treba, znači da negde tu nešto nije u redu, neka nervoza se uvukla u redove. Nešto bi dodatno da objasne. Nije jasno, mora još jednom da se ponovi, pa onda treba, uzdaju se u to da imaju predsedavajućeg, pa će valjda on da toleriše, evo još samo jednom da ponovim neistinu koju sam već ponovio sedam puta, kaže u sebi predstavnik vladajuće većine i tako svaki put kada dobije reč, po jedan minut ovde, po pola minuta tamo i to traje i traje, a sve u nadi da će toliko puta ponovljena neistina kod građana postati istina. Ali, ne ide očigledno, ne ide. Građani vide šta se dešava. Vreme je za promene. Vreme je da se ispune zahtevi. A vaše priče o izborima, ostavkama, svemu ostalom što ste ovde rekli, sačuvajte za neki drugi put, za neku drugu temu.

Mi smo vam ovde rekli vrlo jasno šta treba da se uradi. Možete da krenete da ispunjavate ili možete da prestanete da pričate o svemu drugom.

Hteo bih da se osvrnem i na prethodnog govornika, gospodina Boška Obradovića. Samo da se razumemo, različite ideje za rešavanje ove društvene i političke krize su poželjne, dobre, o njima treba da govorimo. Ima i sa ove strane različitih ideja šta sve treba uraditi, ali nemojte to mešati sa zahtevima protesta.

Moje mišljenje o Rusiji, o svetu, o ljubičicama, je nevažno u ovom trenutku. Ono što je važno jeste da "Pink" i "Hepi" izgube frekvenciju, zato što su nas zatrpali nasiljem.

Ono što je važno jeste da Savet REM-a podnese ostavku, zato što su dozvolili zatrpavanje nasilja, da fabrike mržnje "Informer", "Alo", dnevne novine koje to rade prestanu da šire mržnju koju su sve ovo vreme radile, da se smeni rukovodstvo RTS-a, da podnesu ostavku ovi bez kojih očigledno ne možete, a koji nisu krivi, ali su odgovorni za ono što se dešava u našoj državi.

Dakle, građani, setite se toga svaki put kada vidite predstavnike vladajuće većine. Svim silama se ovde trude da nekako osvoje tih pola minuta, taj još jedan minut, kako bi ponovili svoje poruke, svoje neistine za koje se nadaju da će nekim magičnim sredstvom postati istine. Od toga nema ništa. Hvala.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Dobro.
Za građane koji nemaju u svom desnom delu ekrana sat, informacija da ste četiri minuta i 58 sekundi objašnjavali kako radi sat na 30 sekundi, a kako na minut.
Povreda Poslovnika, izvolite.

Gospodine predsedavajući, znate li koji ste član povredili? Sad ću da vam kažem.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Samo ponovite ispočetka, pošto se ne čuje.