Gospodine, hoćete mi vratiti vreme gospodine?

Jel možemo?

Gospodine Gašiću, ja vas pitam iskreno kao čovek da li ćete sa te pozicije da se borite za sve gradove i za svu decu u Republici Srbiji? Ako se borite onda dajte malo borite se i za Aranđelovac. U Aranđelovcu vaše kolege iz MUP rade u objektu koji je građen pre 50 godina.

Vatrogasci rade u propaloj zgradi gde gledaju da li će da im se sruše plafoni na glavu. Pa, da li ćemo da kažemo da je Aranđelovac gospodine Gašiću, jednako vaš i sva ostala deca, kao i Kruševac. Ja vas cenim i poštujem i cenim i poštujem vaš rad i smatram da Srbija ništa ne bi dobila vašom ostavkom ili razrešenjem zato što bi gospođa Brnabić možda na vaše mesto dovela kadrove koji sada rade u Ministarstvu spoljnih poslova i na taj način oštetila to ministarstvo, kao što je recimo Jelena Milić, da dođe Jelena Milić na vaše mesto ili možda bi na vaše mesto mogao da dođe, da ga umirite i Šormaz. Znate, gospodine, nemojte to.

Znači, još jedno pitanje da postavim. Vi sedite u Vladi koja želi da donese sledeće zakone. Evo, već u domovima zdravlja, u dečijim dispanzerima dolaze obrasci na kojima piše roditelj 1. i roditelj 2. Gospodine Gašiću, ukida se otac i majka to ću da vam potvrdim. Uvodi se roditelj 1. i roditelj 2, pa vas ja pitam šta će biti sa dedama i babama da li ćemo možda gospodine Gašiću, da li ćemo ja i vi gospodine Gašiću da se zovemo deda ili možda da nas stave da budemo baba? Ja stvarno ne mogu da verujem. Šta ćemo da radimo?

(Narodni poslanici viču u glas.)

Ja vas molim, vi gospodine Gašiću, kao i ja imamo unučiće, sa njihovim rođenjem mi smo znali da li imamo unuka ili unuku, po novom zakonu koji gura gospođa Brnabić vi nećete znati da li ste dobili unuka ili unuku, dobili ste unuče. Tek posle 16 godina vi ćete saznati da li vam je unuk ili unuka. Jel želite da budete učesnik u tome gospodine Gašiću? Da sedite u takvoj Vladi?

Sledeća stvar koja vam se sprema usvojiće se zakon da će našu decu moći da usvajaju bračni parovi po celoj EU, a po EU bračne parove čine dva muškarca ili dve žene ili muškarac i žena. Hoćete da dočekate i to gospodine Gašiću? Da našu decu love centri za socijalni rad i da ih rešavaju.

Gospodine Gašiću, šta je sa predmetom ukradene bebe? Zašto je to stalo? Da li se možda u tim istražnim radnjama došlo do nekih doktora koji su nedodirljivi. Moj prijatelj Radiša Pavlović 20 godina juri da pronađe svoje blizance, svoju decu, gospodine Gašiću. To je greh što mi radimo.

Znači, sedite u Vladi koja ima cilj da nam razbije porodicu, da nam ukine sve moguće vrednosti, pa vi se danas postavljate u tu poziciju gospodine Gašiću i ako mi odgovorite delimično na ta pitanja i ako vi i dalje mislite da možete kao čovek da sedite u takvoj Vladi, ja se zahvaljujem. Hvala vam neka vam je srećan rad, nastavite dalje, ali vrlo brzo… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Sa onim prvim, to je bilo preko 20 minuta.
Sada ćemo da vidimo šta su sve povrede Poslovnika. Verovatno ima jedan ili dve.
Svašta ste ispričali, a toliko ste se potresli zbog ovog događaja da ste u ovih više od 20 minuta posvetili možda ceo jedan minut. Toliko vas je potreslo sve.
Reč ima Dragan Nikolić.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, povredili ste čl. 100. i 106. ovog Poslovnika.

Član 100. kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Dakle, vi ste u sred govora koji se očigledno vama nije dopao, nije dobar bio valjda za vaše uši, prekinuli govornika, isključili mu mikrofon i polemisali sa njim.

(Predsednik: Jel ste bili u sali kada se to dogodilo?)

Vi ste dali repliku predsedniče Skupštine, poslaniku na koju nemate prava. Ako želite replike da dajete …

(Predsednik: Ne, pitam vas da li ste bili prisutni, nisam nikakve replike davao.)

Morali ste da siđete dole među nas narodne poslanike.

Pošto niste bili prisutni, nemate pojma šta se desilo, evo objasniću vam.
Vaš poslanik Zečević se zabavljao sa idejom da bi možda neko mogao kao krajem 19. veka da bude ubijen u političkim obračunima. To nisam hteo da dozvolim, nego sam vašeg poslanika zamolio da ako hoće govori šta god mu padne na pamet i kao što ste videli, tako je i radio, ali da ne govori o nasilju, da ne govori o političkim obračunima koji nekoga mogu da koštaju života. Ništa tu nema ni zanimljivo, ni zabavno. Eto to se desilo.
(Dragan Nikolić: Nisam završio, i član 106. ste povredili.)
Završili smo sve nego vas samo pitam, jel ste se javili zato što vam je prihvatljivo da slušate takve ideje od vašeg poslanika?
Jel treba da glasamo za 106. ili 100? Jel treba ili ne treba?
(Dragan Nikolić: Stvarno nema smisla. Rekao sam i član 106.)
Nema smisla da glasamo? Dobro nećemo da glasamo.
Šta je još povreda Poslovnika?

Član 108.

Ja bih vas zamolio da objasnite svojim kolegama poslanicima zašto dozvoljavate da imate različite standarde i o čuvanju reda na sednici mislim da bi trebalo da pokažete primerom da opomenete i Bakareca koji je javno našem kolegi rekao da je ubica. To je nedopustivo da se govori u ovom domu.

Sa jedne strane vam se ne sviđa kada …

(Predsednik: Nije niko u govorima sa ove strane danas rekao da je neko ubica.)

To je potpuno neprimereno, zašto to radite?

Znači, nije niko u govorima sa ove strane danas bilo koga optužio da je ubica. To ste izmislili.
(Miodrag Gavrilović: Ja sam izmislio?)
Da. Znači, u govorima to niko rekao nije sa ove strane, a jeste se Zečević naslađivao idejom da bi neko mogao da bude ubijen. To je bilo.
(Miodrag Gavrilović: Izmislio sam?)
Šta ste rekli?
(Miodrag Gavrilović: Izmislio sam da je Bakarec rekao za njega da je ubica. To sam izmislio?)
Bakarec danas govorio?
Da li hoćete da se glasa? Nemam vremena ceo dan da gubim na vaše glupiranje, želju za pažnjom i izmišljotinama. Da li hoćete da se glasa ili nećete?
(Miodrag Gavrilović: Hoću, naravno.)
Dobro.
Da li hoće još neko povredu Poslovnika? Tamara Milenković Kerković.
Još vi i idemo dalje, ali niste u sistemu. Prijavite se.
Ne vredi. Kada se budete prijavili. Morate da se prijavite za reč. Ne mogu da vam dam reč bez toga. Ajde, ja hoću da vam dam reč, ali vi morate da se prijavite.
(Tamara Milenković Kerković: Ne radi vam sistem, predsedniče, očigledno. Sistem je zakazao.)
Ne znam šta da vam kažem. Ništa.
Prijavite se samo za pravo na repliku.

Dakle, nije ovde važno to što nam predavanja o nasilju drži čovek koji proganja poslanicu koja sedi s moje desne strane, dakle Jelenu, po Aranđelovcu, zajedno sa svojim sinovima. I za to ima asistenciju kompletne tamošnje strukture, gospodine Gašiću, molim vas i na to da obratite pažnju, jer mu asistira policija u tome što radi. Neće da izađe na teren, neće da da asistenciju inspekcijskim službama itd, pa vas molim da o tome povedete računa, kada već govorimo o prethodnom govorniku. Nisu bitne ni činjenice da je to čovek koji je ovde tokom sednice gurao srednji prst u usta, obraćajući se poslanicima itd. Ni to nije važno.

Ovde je rečeno nešto mnogo strašnije. Ovde je dovedeno u pitanje da je monstrum mali ubio sve one svoje drugare u školi. Ovde je teorija zavere da je to uradio neko drugi upravo preneta i ja to tumačim isključivo i jedino onako kako može da se tumači, kao zahtev ove poslaničke grupe, dakle, Zavetnici, da se taj pusti iz pritvora, jer šta on traži u pritvoru, jer on to nije ni mogao da uradi.

Mi smo ovde imali, gospodine Gašiću i poštovana premijerko Brnabić, odbranu Veljka Belivuka. Sada prelazimo na novi deo priče. Ovo je sada odbrana Koste K. Ovo nije on uradio. Čuli ste, ponovljeno, objašnjavao čovek pet minuta zašto on to nije mogao da uradi. E, to je problem i to je sporno, iz više aspekata. Prvo, da nam to sve priča čovek koji nas na početku ukori kako mi nemamo osećaja prema roditeljima, prema onom. Pa kakav vi osećaj imate kada tako nešto možete da kažete? Nekome je decu pobio, a vi kažete – ne, ne, nije on. A ko je? Ko je? Marsovci. Ko je? Klimajte glavom, samo nemojte prst u usta da stavljate. To je stvarno odvratno. Dakle, klimanje glave je u redu, a srednji prst u usta, nemojte ovde. Nemojte ovde.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Đurđica, molim te, Đurđica, ti si tvoju porciju dobio danas. Sada budi miran. Celo pre podne si bio na tapetu, tako da sada odmori. Odspavaj malo, kao juče što si spavao. Odspavaj. Evo, ponovo Ćuta Jovanović, očigledno mu nije dovoljno ovo što je pre podne proživeo, a ne spava mu se, izgleda kao juče što je spavao. Hoćeš da nastaviš, da stanem ja, nije nikakav problem?

(Aleksandar Jovanović: Sedi, hajde.)

Evo, hoćeš li ti da uzmeš reč?

(Aleksandar Jovanović: Hoću.)

A šta je, popodne si opet umislio da si, a šta sada misliš, da si predsednik Skupštine, jel? Jesi to?

Dobro je, ovo smo već imali danas.