Da li ste osetili to sada? Tu pravdu, da li ste osetili sada, za ovih minut i po koliko ste govorili, šta god da ste hteli.
I, šta ćemo sada? Šta pokazujete Gavriloviću? Da ste se isključili? Znam da ste se isključili. Onog momenta kada ste seli vi ste se isključili. Šta sada hoćete? Hoćete ponovo da vam uključim mikrofon, još minut i po tako u prazno da slušamo. Da li osećate tu pravdu? Da li treba da glasamo za vaš osećaj pravde? Ne treba. Vi samo nastavite tako i jedni i drugi da se uključujete, isključujete i da pričate bambadava šta vam padne na pamet, a posle kukajte kako ste uskraćeni za nešto.
Ima li još povreda Poslovnika?
Ajde, onda da čujemo i tu repliku.

Hvala gospodine predsedavajući, baš ste ljubazni. Drago mi je da me tako oslovljavate lepo, predivno.

Želeo bih da vam kažem neke stvari koje su ovde iznete kao mnoge laži na moj račun. Ja ni na kakvo nasilje nisam pozivao, ja sam samo upozoravao, dobronamerno, kao što je to u svojim govorima stalno govorila predsednica moje stranke Milica Đurić Stamenkovski. Sve ono što se vama dobronamerno kaže u tom momentu se to vama ne dopadne, a onda kada neke neprijatnosti doživite, kada vam narod izađe na ulice, kada narod ne možete da obmanama, parama i lažima da stišate, onda vam je neko drugi kriv.

Ja sam sve pitao dobronamerno, kao što sam imao nameru da pitam gospođu premijerku kada je mene i društvo i potomke Karađorđevih junaka u Orašcu nazvala da smo fašisti. Znači, pogledajte malo snimak, pa da vidite oko toga.

Ko je to vama rekao? Šta vi sada izmišljate Zečeviću.

Što se tiče govora gospodina pre mene, na koji iznosim repliku, što se tiče njegovog govora, to je čovek koji je sa njegovim bratom od ujaka opljačkao, urnisao grad Aranđelovac. Dođite, pa vidite na šta liči grad Aranđelovac. Grad Aranđelovac liči na Bahmut, Aranđelovčani ga zovu Bahmut. To je radio Mikica Milojević, kako on voli da ga Aranđelovčani zovu Mika kockar i njegov brat. Dođite, pa pogledajte o čemu se radi, pa onda pričajte.

Ja koji to iznosim, iz dobronamernih razloga, ja doživim određene napada na moju porodicu, na moj posao i tako dalje. Sve što sam pitao gospodina Gašića, stojim iza toga kao čovek i neću glasati, evo, sada kažem, neću glasati za njegovu smenu, ja lično zato što oni…(Isključen mikrofon.)

To je bilo dva minuta.
To je bilo to. Znači, sve što ste radili, iz svega stojite kao čovek i iza onih odvratnih uvreda upućenih koleginicama u Narodnoj skupštini?
(Zoran Zečević: Šta sam rekao?)
Pročitajte u novinama, pišu svi i to ovi vaši pišu kakvim ste odvratnim seksističkim uvredama komunicirali sa poslanicama sa druge strane. Hoćete da vam dostavimo to? Moraćete te vaše da tužite, pošto ste to što ste radili opisali, onako sa sve detaljima kako ste se ponašali. Odlično, nadam se da će tajkun da bude spreman, da ga to košta kada ga vi tužite.
(Zoran Zečević: Ja sam porodičan čovek, gospodine Orliću, nisam nastran.)
Nemojte da urlate. Sedite lepo.
(Zoran Zečević: Sram vas bilo.)
Nemojte da urlate, ne može vaš poslanik da govori od vas.
(Zoran Zečević: Sram vas bilo, kako vas nije sramota.)
Smetate čoveku iza sebe.
(Zoran Zečević: Sram vas bilo.)
Čoveku iza sebe smetate, a to šta su novine napisale, to ćete sa njima da raspravite.
(Zoran Zečević: A šta pišu o vama? Imam ja dosije i o vama.)
Odlično je sve to, nego će Nikolić posle meni da se žali što ste mu vi smetali.
(Zoran Zečević: Pa, ćeš da vidiš.)
Da, da, sve je to u redu, te vaše pretnje, ako ste mislili da bilo koga impresioniraju, imali ste koliko, devet meseci da shvatite da od toga nema ništa.
(Zoran Zečević: Samo polako, dosije vaš je tu.)
Odlično, i ono od malo pre takođe, ne znam prosto koje je strašnije.
(Zoran Zečević: Sram vas bilo.)
Samo vi galamite Zečeviću, ali svom poslaniku oduzimate vreme, samo vi galamite.
(Zoran Zečević: Ma, želim vam sve najbolje.)
Da, da. Da li ste završili? Da li može sada poslanik Nikolić?
(Zoran Zečević: Niste vi Bog i batina.)
Šta sad, neke batine?
(Zoran Zečević: Pa, vi ste prema meni batina.)
Da li je to vaš prilog i doprinos borbi protiv nasilja? Odlično.
(Zoran Zečević: Dosije vam stoji ovde.)
Gospodine Nikoliću, šta da vam kažem, kažite bar koji član.

Gospodine uzvišeni, gospodine faraon, gospodine tzv. predsedniče Narodne skupštine Srbije, mi vam se divimo. Poklanjamo vam se do poda. Zadivljeni smo vašim ponašanjem.

Vi kršite sve članove ovoga Poslovnika, naročito član 100. kojim ulazite u debatu sa svim narodnim poslanicima.

Vidim da se vi divno zabavljate i da vam je sve ovo smešno, ali neće to moći tako.

Da li ćete da mi dopustite da završim?

Završili ste.

Da li neko hoće nešto, a da nije pravljenje cirkusa u Narodnoj skupštini?

(Tatjana Manojlović: Povreda Poslovnika!)

Tatjana Manojlović ima reč.

Izvolite.

Pozivajući se na članove 255. i 257. Poslovnika o radu Skupštine, o javnosti rada Skupštine, još jednom apelujem da dozvolite novinarima da prisustvuju ovde u sali i da odavde izveštavaju kako bi stekli pravi uvid u ono što se u ovoj sali dešava i da bi javnost izvestili o svemu tome šta se dešava sa jedne i sa druge strane, šta zapravo jedni i drugi poslanici govore i kakve poruke upućuju jedni drugima.

To bi bilo u interesu građana Republike Srbije i u interesu javnosti i kredibilnosti rad