Reč ima Mirka Lukić Šarkanović.

Zahvaljujem.

Poštovani, koristim priliku da se obratim Ministarstvu zdravlja i ministarki prof. Grujičić.

Teške tragedije u Školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca pokazale su koliko je važno i da li i koliko zdravstveni sistem funkcioniše, pre svega Služba hitne medicinske pomoći, ali i kompletan zdravstveni sistem u celini. Srećom, zahvaljujući dobroj organizaciji i brzom delovanju svih zdravstvenih službi izbegnuta je još veća tragedija od preteške koja nas je zadesila.

Međutim, ono što je meni, a verujem i većini zapalo za oko jeste stalni apel za dobrovoljnim davaocima krvi da doniraju krv koji je danima bio prisutan u medijima.

Potreba za ovom dragocenom tečnošću je sve veća zbog toga što je ljudski vek se produžio zahvaljujući razvoju savremene medicine, a samim tim i veći i složeniji hiruški zahvati se odvijaju, koji zahtevaju primenu transfuzije krvi.

Takođe, ubrzan razvoj saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, savremena tehnička dostignuća sve češće su uzrok violentnih povreda koje takođe zahtevaju transfuziju. Mnoge teške bolesti traže primenu krvi i komponenti koje su kod pojedinih gotovo i jedini lek.

Sa druge strane, davalaštvo krvi u celoj Srbiji je u konstantnom padu, a razlozi su različiti i brojni. Mnoge bolničke ustanove, pre svega univerzitetski i klinički centri i kliničko-bolnički centri pokušavaju da reše ovaj problem tako što za planirane hiruške intervencije koriste tzv. autolognu krv. Šta to znači? Autologna krv je krv gde su i davalac i primalac krvi ista osoba, a za hitne hiruške intervencije i dalje se koristi dobijana krv od dobrovoljnih davalaca, znači transfuzija krvi i na ovaj način se štedi krv.

U maju mesecu ove godine u skupštinsku proceduru je stigao Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koji bi trebalo da doprinese da se unapredi problem nedostatka krvi. Zakon o transfuzijskoj medicini donet 2017. godine baziran na evropskim standardima predvideo je nov način organizacije transfuzijske službe i obuhvata četiri samostalne institucije, Institut za transfuziju krvi Srbije i Zavoda za transfuziju krvi Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i tri ovlašćene ustanove kao što su Subotica, Užice i Zemun, koji će vršiti prikupljanje, testiranje, obradu i distribuciju krvi u regionalne bolničke centre.

Sa druge strane, ono što je predviđeno ovim zakonom svaka regionalna bolnica predviđeno je da u njoj postoji bolnička banka krvi čiji je zadatak da čuva i distribuira krv prema potrebama bolnice, a dobijenu krv iz ovlašćenih centara i ona naravno ima potrebe da planira potrebe za sledeću godinu za krv. Dobra strana postojanja ovih banaka je mogućnost autologne predonacije, šta to znači? To znači da pacijenti koji se pripremaju za planiranu hiruršku intervenciju u narednom nekom periodu mogu otići u bolničku banku krvi, dati svoju krv, koja će se na adekvatan način prikupiti i čuvati do njegove hirurške intervencije gde će se primenjivati isključivo tom pacijentu. Dakle, ovde se ne radi o dobrovoljnom davaocu krvi, već se radi o davaocu krvi za svoju hiruršku intervenciju.

Na ovom konceptu treba insistirati zato što ne traži poseban kadar, a ni specijalnu opremu od one kojom će već biti opremljene bolničke banke krvi. Međutim, ovakav način transfuzijske službe u našim uslovima je doveo do značajnog pada davalaštva, a namera nam je bila da se unapredi. Od 44 ustanove koje smo imali pre ovih reformi gde se prikupljala krv, pet dana u nedelji puno radno vreme došli smo do sedam punktova gde se krv može prikupljati i oni mobilni punktovi gde se dva do tri puta mesečno organizuje akcija dobrovoljnog davanja krvi koja je, složićete se sa uslovima kada je dobrovoljno davalaštvo svakako u padu, veliki problem.

Problem je veliki ali nije nerešiv. Naš predlog bi bio da se sklopi ugovor između ovlašćenih uslova i regionalnih bolnica o mogućnosti prikupljanja krvi u svim bolnicama kao i ranije, a što omogućava Zakon o mreži zdravstvenih ustanova, gde zdravstvene ustanove radi opšte medicinske koristi mogu praviti ugovor o saradnji. Donorstvo se mora stimulisati i mora se pronaći način na koji će se stimulisati donorstvo.

Naš narodni poslanik pre nekoliko dana, profesor doktor Vladimir Đukić inicirao je akciju dobrovoljnog davanja krvi u Novom Sadu i u tom smislu ćemo i mi narodni poslanici biti uključeni u ovu akciju. U vezi sa tim bih postavila pitanje Ministarstvu zdravlja – da li ministarstvo razmatra ovakvu mogućnost rešavanja problema nedostatka krvi i pada dobrovoljnog davalaštva putem ugovorene saradnje ovlašćenih ustanova sa regionalnim bolnicama, obzirom da to zakon dozvoljava, a što i mi predlažemo kao racionalnu i korisnu mogućnost? Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala predsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, kao društvo i kao država skoro da smo pa navikli na situaciju da je uobičajen način borbe u Srbiji postao pretnja deci i porodici predsednika Republike Srbije. Taj način ste patentirali vi poslanici opozicije, a na terenu ga sprovodite kako vi lično, tako i vaši aktivisti.

Međutim, koliko god to nažalost našeg društva i nacije je postala jedna uobičajena stvar u političkoj borbi, većina pristojnih i normalnih ljudi u ovoj državi a takvih je velika, velika većina nikada neće pristati i smatrati normalnim takvu jednu pojavu i takav jedan vid političke borbe.

Naime, juče je po vašem naloga, vaših aktivista neki kako se zvaše Vidaković Dragan, zvani Mrki uputio direktne pretnje ubistvom deci predsednika države, ćerki Milici i sinu Danilu.

Nije to uradio na svoju ruku i nije čudno kada dolazi takva stvar od Aljbina Kurtija, od šiptarskih terorista sa KiM, ali izgleda da smo se navikli na situaciju da to dolazi i iz redova vas koji dolazite iz opozicije i od vaših aktivista. Valjda ste stali u isti stroj i valjda ste na istom zadatku.

Moje pitanje i pitanje poslanika SNS je upućeno tužilaštvu – šta ćete preduzeti na zaustavljanju ovakve pojave i koje radnje tačno ćete preduzeti kada je u pitanju pomenuti gospodin, moram da kažem nažalost gospodin, ali da li ćete utvrditi ko su njegovi politički nalogodavci.

Bilo vam je malo pa ste i ovih dana na društvene mreže izbacili imena nasumično 14.500 ljudi koji su se valjda drznuli da u medijskom prostoru, a to društvene mreže svakako jesu, iznesu svoje mišljenje i podržavaju politiku srpskog predsednika, politiku SNS i predsednika SNS. Među njima je ime moje malenkosti, ime moje koleginice Dragane Lukić, Tomislava Jankovića, kao da smo mi bog zna šta skriveno, a ne otvoreni borci i podržavaoci politike srpskog predsednika, podržavaoci politike SNS. Nema tu ništa skriveno, jesmo, nastojaćemo to da radimo i mi i onih 14.500 ljudi.

Međutim, otkud vam ideja da targetirate nasumično izabranih 14.500 ljudi, 14.500 porodica i da im upućujete pretnje. Pitanje za tužilaštvo takođe i za Zaštitnika podataka o ličnosti – šta će konkretno učiniti da zaustavi ovakvu pojavu, pitanje za nevladine organizacije i koje kakve aktiviste – koje su to radnje, koje su to mere i koje su aktivnosti koje ćete preduzeti da zaustavite progon 14.500 porodica? Vama je to smešno, 14.500 porodica nimalo to nije smešno.

Na kraju, pitanje za vas poslanici opozicije, ne očekujem da mi odgovorite danas, ali svakako u nekom narednom periodu, koji jeste direktni nalogodavci ovakvih stvari – dokle će da ide vaše bezčašće i politička nemoralnost? Dokle ćete koristiti decu, tragedije, pretnje da bi ste sačuvali ne vlast ili da bi ste se dočepali ne vlasti, jer na vlast nećete nikada. Narod vam ne da, već da biste sačuvali ovu nesretnu neudobnu skupštinsku fotelju? Dokle će ići pretnje i uvrede na račun jedne devojčice koja nosi ime Milica Vučić i čija je jedina krivica to kako se preziva i čija je ćerka, koja je srednjoškolka ničim uključena u politički i društveni život u Srbiji? Dokle će vam smetati jedan mladić koji se zove Danilo Vučić i čija je jedina krivica što je sin srpskog predsednika, koji ne obavlja nijednu javnu funkciju u ovoj zemlji i koji se pojavljuje na svim događajima širom republike, KiM, Crne Gore i trpi i od tamošnjih protivnika torturu?

Dokle ćete biti političke i ljudske hijene i koristiti sve ovo da biste sačuvali ovu nesretnu, neudobnu poslaničku klubu? Na vlast nećete nikad. Dokle ćete žaliti islamske teroriste i mudžahedine Nasera Orića, koji su uglavnom izginuli u okolini Srebrenice uz svakako nedužno stradale ljude nad kojima jeste načinjen zločin u Srebrenici, a koji su direktni krivci za ubistvo 3.500 ljudi u Podrinju, Birču, Skelanima, Kravicama, Bratuncu? Dokle će biti oni jedini koje žalite i dokle ćete ćutati o 3.500 ljudi, Srba, srpske nejači iz Podrinja? Ćutaćete. Mi nećemo, žalićemo nevine kako god bilo njihovo ime vera, nacija i one Srebrenici i one u Podrinju. Čuvaćemo mir među ljudima i moliti se da nam se to više nikada ne ponovi. Živeo mir, živela Republika Srpska, živela Srbija. Hvala vam.