Zahvaljujem, predsedavajući

Na kraju ove rasprave koja je trajala dva dana treba sumirati ono što smo slušali. Nažalost, neću stići sve, ali prosto moram da prokomentarišem situaciju u kojoj jedan ministar kaže, recimo, da će Zakon o planiranju i ukidanju konverzije biti antirecisiona mera, a drugi ministar negira da smo u recesiji i kaže – stanje srpskog javnog duga ocenjuje kao bolje i ekonomski stabilnije od jedne Nemačke. Da li smo u recesiji ili nismo, valjalo bi da se to pojasni u narednim danima.

Zadužujemo se za finansiranje infrastrukturnih projekata. Nije baš jasno građanima da svi oni od toga imaju koristi. Podržavamo uspon građevinarstva i privlačimo strane investicije konkurentnošću tržišta radne snage. Baš tim rečima piše u obrazloženju izmena Zakona o strancima i zapošljavanju stranaca.

Istovremeno, ova dva zakona, zajedno i sa Zakonom o državljanstvu, koji niste stavili na dnevni red, se objašnjavaju i kao primeri populacione politike koja je ovde jasno stavljena u službu stranih investicija.

Podsetila bih da je predsednik Srbije pre nekoliko godina baš govoreći o populacionoj politici rekao - rađajte decu, neće imati ko da nam radi u fabrikama. Ministar Selaković ovde pre neki dan žalio se isto tako da naša deca neće da rade, neće da budu zanatlije, jer zaboga svi sada studiraju.

U Srbiji imamo 15,5% visokoobrazovanih. U EU prosek je 41,2%. Ja sada opet nisam sigurna da li je politika ove Vlade da nam ne trebaju visokoobrazovani, da treba samo da ih uvozimo, pošto to piše u obrazloženju ovih zakona, ili nam trebaju i naši visokoobrazovani, ali onda isto tako imamo dualno obrazovanje koje će mnogu decu sprečiti da studiraju? Dakle, da li mladi treba da studiraju ili ne treba da studiraju?

Takođe, za šta nam tačno treba strana radna snaga? Već sam rekla da u obrazloženju ovih zakona stoji da se traže visokokvalifikovani. Gotovo se opisuje Srbija kao da ulazi u bitku za migracije talentima kao SAD, Kina, EU, a zapravo ovih dana govorite o građevinskim radnicima, fabričkim radnicima. Mi koji živimo u Beogradu znamo da već imamo vozače autobusa koji su stranci. Da li su oni baš visokokvalifikovani ili nisu? To se ovde u vašoj priči nešto ne slaže.

Ja moram da kažem da u tim predlozima zakona ima i nekih dobrih odredbi. Dakle, svakako je dobro da postoji jedinstvena dozvola za boravak i rad. Dakle, to ne sporim. Ima nekih vrlo opasnih rešenja koja su zabrinjavajuća, a o njima ću detaljnije govoriti svakako kada budemo raspravljali o pojedinostima ovih zakona.

Mene brinu implikacije društvene, ekonomske, pa i političke ovih zakona i zato kažem, verujem da nije slučajno što niste uključili Zakon o državljanstvu koji potpuno logički pripada ovoj raspravi na ovu sednicu dnevnog reda. Taj zakon je u proceduri. Usvojen je na Odboru za unutrašnje poslove.

Meni se čini da ste hteli da skrenete pažnju sa tog važnog političkog pitanja, jer državljanstvo je pitanje članstva u političkoj zajednici. Članovi moraju da imaju pravo da se pitaju kako se živi u toj zajednici, a vi želite da tretirate državljanstvo kao ekonomski resurs dakle bilo za interese stranih investitora lično ili interese kapitala domaćeg ili stranog na način koji je izrazito ne demokratski i urušava princip jednakosti i građanstva.

Svakako, biće vremena da detaljnije pričamo i o tom zakonu. To neće pobeći, osim ako ga ne povučete iz procedure.

Mene sve ovo brine zato što obrazloženje koje ste dali o zakonima o strancima i o državljanstvu i zapošljavanju stranaca, inplicira jedan otvoren prostor za radnu eksploataciju stranih radnih, poput indijskih ili vijetnamskih, što smo nažalost imali prilike da vidimo kroz investicione projekte od kojih naših građani baš i nemaju previše koristi, jer profit završava u džepovima malobrojnih.

Dakle, mi smo imali praksu radne eksploatacije u vezi sa licima u radnom odnosu kod stranog poslodavca i, samo da vam kažem, nama je svejedno da li je to američki ili kineski ili ruski, zato što ne podržavamo radnu eksploataciju nikoga. Dakle, nažalost, u tim situacijama naše institucije su se ponašale kao da za te ljude ne važi pravni poredak Srbije. pozdravljam da ima odredbi u ovim zakonima koje to sprečavaju, ipak to ništa neće promeniti ako se naše institucije i dalje budu pravile lude na to i ostavlja se predugačak rok da strani radnici rade u okviru ovakvih aranžmana. Tako svi mi možemo biti saučesnici kao država u lancu trgovine ljudima ili radne eksploatacije.

Ovo obrazloženje koje ste dali takođe dovodi do damping cene rada domaćih radnika i unižavanja njihovih radnih prava, jer ako postoji rezervna armija inostranog rada, kome će domaći radnici moći da se bune i da traže veće plate? Logično je, ako pričate da nedostaje radna snaga, onda da raste cena rada, ali vi u stvari ovim setom zakona se odlučujete da uvozite rad upravo da biste to izbegli.

Samo da kažem, niste originalni. To rade sve imigracione zemlje. To ne znači da je to u redu. Dakle, to ne znači da mi ne treba da se borimo kao društvo koje je izrazito nejednako da postanemo još nejednakije, jer to će dodatno razarati našu političku zajednicu.

Odgovori ministra Selakovića da će inspekcija da proveri sve prijave o radnoj eksploataciji su neubedljivi, jer znamo da imamo jednog inspektora na 1550 preduzeća samo u Srbiji za sada, a kako će tek biti sa tim silnim stranim radnicima koji će doći? Dakle, imamo nedovoljno inspektora za rad. Takođe, ne uverava nas baš ni da ćete se baviti statusom stranih radnika činjenica da ste situaciju u „Linglongu“ nazvali fabrikovanom aferom.

Najzad, ako već je odluka ove Vlade da ide sa politikom trajnog nastanjivanja stranih radnika, mi moramo da učimo na iskustvu zemalja koje su imigracione i izbegnemo probleme već u startu tako što planiramo kako da te ljude integrišemo, kako će se njima priznavati diplome, kako će se vršiti spajanje porodica, gde i na kom jeziku će deca iz spojenih porodica učiti školu, kako će sticati nekretnine. Ništa od toga za sada ne vidimo da se time bavite.

Što se ostalih zakona tiče, dobro je da se ispravlja nepravda prema mamama preduzetnicama koje je baš vaša Vlada oštetila donošenjem ovog Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ali to su i dalje odredbe prema kojima porodice sa više, četvoro, dece ne primaju roditeljski dodatak i to je proglašeno posrednom diskriminacijom prema Romima.

Zakon o ozakonjenju je ovde da amortizuje nezadovoljstvo Zakonom o planiranju kojim se nastavlja politika favorizovanja investitorskog urbanizma. Čisto da bude jasno, mi nemamo ništa protiv toga da ljudima koji su trajno rešavali svoje stambeno pitanje se omogući priključenje na struju ili na vodu. Meni, priznajem, srce brže je kucalo kad god ste spomenuli da je stanovanje ljudsko pravo. Međutim, ministar Vesić kaže da pristup struji i vodi ne treba da ima veze sa statusom objekta, ali ovo i te kako ima veze sa Zakonom o ozakonjenju. Stadandardna romska naselja ne mogu da se ozakone mnoga od njih. Ja se nadam da ćete brinuti o pravu na stanovanju, vodu i struju za sve građane Republike Srbije.

Hvala.

Radmila Vasić ima reč. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, kolege, na kraju ove načelne rasprave da zaključimo nekoliko važnih stvari u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok. Nedopustivo je bilo spajanje 30 potpuno različitih tačaka dnevnog reda. Podržavamo i pozdravljamo nekoliko tačaka koje se tiču porodica, ali sve ostalo je za povlačenje i za ponovnu kontrolu.

Morate da da se zahvalite i premijerki Ani Brnabić i SNS što će nakon ove sednice Srbija biti zadužena dodatno za 1,3 milijarde evra. Već smo sada dužni 35,5 milijardi evra. Uvodite Srbiju u dužničko ropstvo. Ponavljam, 11 novih katastrofalnih kredita sa grejs periodom otplate i do nekoliko godina sa kamatama koje su oko 5% i za projekte koji su u ovom trenutku nepotrebni i pogrešni, koji ne rešavaju probleme običnih ljudi, njihovo siromaštvo, siguran posao, bezbednost. Da ponovim, uvodite Srbiju u dužničko ropstvo.

Da li je kredit u iznosu od 30 miliona evra za izgradnju zatvora u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici prioritet u ovom trenutku? U ovako komplikovanoj geopolitičkoj i ekonomskoj krizi, sigurno nije.

Gospođo Đedović, vi ćete ostati upamćeni kao neko ko je uspeo da bude pogubniji za Srbiju čak i od Zorane Mihajlović. Preko noći ste prebacili EPS iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. I to nije dovoljno, nego sada tražite kredit u iznosu od 50 milina evra za promenu drvenih bandera. Pedeset godina menjate drvene bandere i niste ih promenili. Iznova i iznova trebaju vam neki krediti.

Ponovo zahtevam i pre svega tražim od premijerke, a zatim i od ministra Vesića, da uzme u obzir zahtev za povlačenje Zakona o planiranju i izgradnji. Postoji mnogo razloga za to. Promenjen je 15 puta. Ovo je 16 promena. Treba nam novi zakon, a ne ovo što sada predlažete. Vi ste svi zajedno dužni da poštujete odluku Ustavnog suda koja se odnosi na isti zakon od ranije, koja je poništila sve članove koji se odnose na besplatnu konverziju, jer su neustavni.

Za ovu zemlju se ratovalo, gubili su se životi. Ne možete ni vi, ni Ana Brnabić, ni Goran Vesić da je poklanjate, ne možete, odgovaraćete.

Mišljenje Saveta za borbu protiv korupcije, kao i odluka Ustavnog suda je dovoljan razlog da ovaj zakon povučete iz skupštinske procedure usvajanja.

Vaše mišljenje, ministre Vesiću, ne može i ne sme biti starije i bitnije od Ustavnog suda i zakona koji su na snazi. Vi morate da ih poštujete.

U zakonu je pored besplatne konverzije nedopustivo osnivanje novih agencija u moru neefikasnih agencija, da su investitori privilegovani jedine stranke u postupku. Nedopustivo je fazno projektovanje. Nema odredbe o obaveznoj izvedi prethodne studije o uticaju na životnu sredinu, posebne studije o zaštiti kulturnoistorijskih celina koje bi radile isključivo organizacije koje se bave zaštitom kulturnih dobara. Bar da imate jedan član koji bi rekao da nije dozvoljeno graditi u kulturnoistorijskim i zaštićenim celinama, nacionalnim parkovima. Toga nema. Pa, zašto u stvari onda vi ovaj zakon menjate, ako od onog katastrofalnog koji već imamo na sceni sada predlažete katastrofalniji i štetniji i po građane i po zemlju?

Licemerno je da o zelenoj agendi govori neko ko je u Beogradu predlagao 43 mere za smanjenje zagađenja u gradu, a nijednu nije sproveo, koji je predlagao sadnju milion stabala, posekao svako drvo na koje je naišao u Beogradu i to mesto izbetonirao da slučajno se neko drugi ne doseti i posadi drvo.

U poslednje vreme, gospodine Vesiću, trend je kome ste vi kumovali da se gradi u kulturnoistorijskim celinama. Na osnovu nezakonito usvojenog plana detaljne regulacije uništava se Kosančićev venac. O tome ste obavešteni. Uništava se Konak kneginje Ljubice, ali poseban zločin koji je učinjen Beogradu …

To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.

Da završim, ako može rečenica jedna.

Ali, poslednji čin kojim ste kumovali je uništavanje Kalemegdana i gde ste od jedne lepote potpuno uništili ovaj spomenik kulture. Zbog ovoga morate da odgovarate. Povucite zakon.

Da li je to bila ta rečenica? Hvala.
Reč ima Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem.

Ja neću govoriti o svih 30 tačaka dnevnog reda, prosto nemam vremena. Fokusiraću se na ovu jednu i na onu koju verujem, to što su rekli u raspravi moje kolege, koja je u suštini najspornija.

Ja verujem i ubeđen sam u to da se nama ovde sprema pljačka veka sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i zbog ukidanja konverzije sa naknadom. Zašto verujem u to? Znate, priče i obrazloženja da zbog toga što ćemo sad ukinuti naknadu će se osloboditi parcele, da će se ukinuti u izgradnji, da su to zablude iz prošlosti, da je to novi zamajac za građevinsku industriju, da će dobiti država kroz prihode za poreze, za privredu, za građane. To su sve lepa obrazloženja i pripremljene rečenice kako bi ministar Vesić obrazložio tu veliku pljačku.

Zašto ja verujem da je ona velika? To je zato što ako ovo nije toliko veliki problem i ako svih ovih godina vi niste uspeli da naplatite te naknade, to znači da one i nisu bile dramatično bitne i važne. Pa, kad nisu, što ih niste naplatili? Zašto ste uveli jedan pravni nered u sistem građevine i zašto ste dozvolili pravnu nejednakost?

Prvo, da objasnim građanima šta je to konverzija i to konverzija uz naknadu. Dakle, veliki broj firmi tokom privatizacije je kupljen od strane privatnih lica i privatnih kompanija i nisu platili zemljište. Kupili su firmu, omogućeno im je poslovanje, uz mogućnost da otkupe zemljište i da iz statusa korisnika postanu statusi vlasnika. I to se nije desilo, gospodo, evo 20 i više godina.

Dakle, 20 i više godina neki ljudi koji su kupili firme, ušli u procese privatizacije i nikada ih nisu doveli do kraja, su ostali kao korisnici i sada ne mogu dalje da raspolažu time.

Svi su znali šta kupuju, sve do jednog njih su znali šta kupuju i znali su da kupuju firmu i da ne plaćaju zemljište i da će jednom to zemljište morati da plate. Ali, 20 godina se ovde traži izvođač radova koji će tu jednu strašnu stvar za te privatne kompanije da završi.

Probalo se sa mnogim ljudima. Bilo je pet ili šest ministara građevine pre gospodina Vesića. Bio je npr. Milutin Mrkonjić. Njemu nije palo na pamet da predloži takav jedan propis. Bio je npr. gospodin Antić, ni njemu nije palo na pamet da predloži ovakav propis. Na kraju krajeva, bila je i Zorana Mihajlović, pa čak i ona, ja verujem da je to jedan od glavnih razloga, nije ponovo ministar baš zato što nije htela da progura jedan ovakav zakon. Ni ona nije htela da sprovede tu pljačku za koju je sada nađen odgovarajući izvršilac u liku Gorana Vesića. Goran Vesić je neko ko će da sprovede tu veliku pljačku za potrebe vlasti i da izvuče, poštovani građani Srbije i poštovane kolege, desetine milijardi evra od građana Srbije. Kako će to da uradi uvaženi gospodin Vesić? Evo, tako što će da napravi dobar plan i da čeka odgovarajući trenutak.

Nije slučajno što danas i juče sedi ceo dan ovde i čeka da brani ovo zlodelo i ne pomera se s mesta i svakome daje iste odgovore iz sata u sat. Mora da se odbrani ta pljačka. Iskoristio je pravi trenutak, gospodo. Zamislite perfidnost jednog ovakvog čina. Proguraćemo ga na Vladi 5. maja. Trećeg maja i 4. maja Srbija se suočila sa najvećim tragedijama. Svi smo pali u žalost, u tugu, u nevericu, u jednu apsolutnu konfuziju društvenu i zamislite sednicu Vlade 5. maja. Još uvek se traži onaj kriminalac iz Mladenovca koji je ubio ljude. Potraga za kriminalcem i za ubicom i sednica Vlade u isto vreme.

Sada mene interesuje, gospodo, šta se dešava na sednici Vlade kada vas 25 sedne i počne da priča u deset ujutru kako će da progura zakon? Prethodno Ribnikar, prethodni dan Mladenovac, traži se ubica i vi sada pričate o tome kako treba da se progura konverzija bez naknade. Gde će vam duša? Gde će vam duša?

Šta se dešava u vašim glavama, u vašim dušama kada radite to? Mene interesuje, dakle, pada u vodu svaka vaša optužba da je bilo ko zloupotrebio tragediju i izveo neki narod na ulice koji se pobunio zbog nesigurnosti, bezbednosti, govoreći da neko zloupotrebljava to. Vi ste ti koji su zloupotrebili tragediju 5. maja, ne 20. jula, nego 5. maja ste to uradili. Petog maja. Sada treba da prođe, da se umire stvari, da dođemo u duboko leto, pa da se o tome glasa ovde u parlamentu.

Sada vi, gospodo, prvenstveno vi iz vlasti, treba da glasate da se ta pljačka izvede. Vi ste prvi posle 20 godina koji su pred tim činom… Da, tako je, sve podatke imamo, samo nemamo spisak kompanija koje će postati vlasnici bez plaćanja naknade za zemljište. Sve ste nam podatke dali, samo nam taj spisak niste dali. Dajte nam spisak. Dajte nam parcele. Ne možete da kažete da je to što imate neki spisak i tek ćete da napravite spisak „braunfild investicija“, posle 11 godina na vlasti dostignuće, jer nije. To je besmislica i laž. Znate vi dobro kome ćete da konvertujete zemljište bez naknade. Nemojte da se pravite blesavi ovde. Znate koliko to košta. Samo jedna parcela na Novom Beogradu od 36 hektara koju su ovde pominjale moje kolege je 70 miliona evra. Više nego što ste naplatili za sve ove godine. Zašto niste naplatili više? To je pitanje za vas.

Mi smo u Šapcu naplatili. Molim lepo, naplatili smo. Dakle, platila je kompanija „Lekovit“, platila je kompanija „Eliksir“, platila je kompanija „Hemofarm“. Izvinite, to su sve poznate srpske kompanije. Svaka je, kada je htela da radi u svom industrijskom krugu, svaka je platila naknadu za konverziju.

U tome se mi, gospodo, razlikujemo. Mi smo dva sveta. Vi i mi, dva sveta. Sada ću da vam kažem kako. Imate svet vladavine prava i imate svet vladavine pojedinaca, imate svet javnosti i transparentnosti, imate svet mraka. Vi ste svet mraka. Imate svet odgovornosti i imate svet bežanja i skrivanja od odgovornosti. To ste vi. Sada ćete vi nama ovde da pričate kako je to pravno-politički promašaj naplatiti nekome koji nije platio zemlju, naplatiti je.

Drugo, kada su bile privatizacije tih fabrika, nikada nije bila ideja da se tu zidaju stanovi. Nikada nije bila ideja da se prave stambeni kvadrati, nego da se omogući ljudima da razviju biznise, da podignu preduzeća i da plate onda to što nisu platili na početku, ali očigledno da je vama važnije da se zidaju stanovi, nego da se dižu fabrike.

Sada vas pitam, ako je to tako, što ne odete na neku privatnu livadu, ti vaši investitori pa podignu stanove i ozidaju zgrade? Kako možete samo na državnom da ne platite, a na privatnom da platite? Što ne odete u Busije pa kupite ar po 15 i 16.000 evra, pa ozidate? Ne, nego vam je zgodno da na Novom Beogradu i po drugim atraktivnim lokacijama uz reku Savu dižete stambene kvadrate i da prodajete ekskluzivne lokacije. Sada mi treba da kažemo bravo, to je progres. Koji crni progres, ovo je najveća pljačka koja se desila.

To je kompletno vreme ovlašćenog predstavnika.
Oni su se razišli unutar partije. To je više od dva sveta. Sada ćemo da vidimo ko je sledeći.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Gde će vam duša kaže čovek koji je kao sekretar škole oteo stan solidarnosti od žena koja nije imala para da plaća ratu. Gde će ti duša? Oteo si stan solidarnosti od žene koja nije imala više novca da plaća rate. To se zove pljačkaška konverzija – otimačina. Gde će nam duša kaže čovek koji je, kada je izgubio izbore u Šapcu, pet puta ponavljao izbore ne bi li nekako ostao na vlasti. To se inače zove demokratija. Pet puta ponavljao izbore ne bi li preživeo nekako na vlasti kad ga većina nije htela. Priča nam čovek o razvoju koji je ostavio 48 sela bez kanalizacije. Bez kanalizacije 48 sela, i to priča čovek, ali hajde što to priča, nego što govori ne istine.
Kaže čovek – 30 godina ili 20, kako reče, nije bila dozvoljena konverzija bez naknade. Što pričate neistine? Bila je dozvoljena od 2006. do 2009. godine. Najnormalnije, bila bez naknade. Što pričate neistine? Taman dok su oni koje je Dušan Petrović, inače njegov šef, doveo i omogućio da kupuje firme. Taj isti Dušan Petrović koji dobro zna ko je sve od 2006. do 2009. godine sprovodio privatizacije, pa znaju ga po zlu mnogi i sa ove i sa one strane. Znaju ga. Znaju ga.
Prema tome, pričate o tome, pričate vi o nečijoj pljački, vi koji ste se držali za fotelju dva meseca i ponavljali izbore iz nedelje u nedelju, kada ste izgubili većinu, vi ćete da pričate da neko nešto pljačka, vi koji ste potrčko Dušana Petrovića koji je opljačkao ovu zemlju, svaki sud u ovoj Srbiji nije smeo da pisne, da donese odluku bez Dušana Petrovića. Znate dobro šta ste radili, ni tad niste smeli da ne ponavljate izbore dok ne odete kod njega da ga pitate kako ćete to da radite. Vi pričate o nečemu. Vi pričate da ste nešto naplatili. Pitate nas zašto nismo naplatili, a zašto vi niste naplatili konverziju od 2009. do 2012. godine? Tad je bio vaš šef na vlasti. Što niste naplatili konverziju? Što niste naplatili? Što smo naplatili za 12 godina 30 miliona evra? Bili ste vi na vlasti u to vreme, u jednom periodu svakako, i vi pričate o pljački, vi, vi koji treba da se stidite, treba da se stidite, ali šta je problem sa gospodinom Zelenovićem?
Problem je u tome, kao što vidite, ono što je veliki napredak u njegovom govoru, kada je birana Vlada on me je zamišljao golog, sad me bar zamišlja obučen. Sećate se toga. Nije lako imati frustraciju. Nije lako biti Vesić. To je tačno. Znam da to želite i znam da pokušavate. To vam je životna želja i moraćete još puno da učite da biste uspeli u tome. Znači, da ponovim, od 2006. godine, kada je prvi put donet Ustav Republike Srbije koji je predviđao privatno vlasništvo na građevinskom zemljištu, do 2009. godine bila je moguća konverzija bez naknade i svako ko kaže da to nije tako ne govori istinu. Godine 2009. njegov šef, ovog čoveka, se naljutio na dva privrednika i doneo zakon, odnosno ubacio u Zakon o planiranju i izgradnji konverziju uz naknadu.
Za 12 godina Srbija je naplatila 30 miliona evra a zarobila pet hiljada lokacija. Zbog toga danas Beograd ima milion i 200 hiljada kvadrata poslovnog prostora, Sofija dva miliona i 600, Bukurešt dva miliona i 700 a Budimpešta četiri miliona i 200. Toliko su bili pametni da u vreme kada je počela ekonomska kriza, 2009. godine, kada su sve zemlje donosile mere koje su podsticale građevinarstvo, oni su doneli meru koja je potpuno uništila građevinarstvo. Desetine firmi ste uništili. Nisu, naravno, one koje su bile dobre sa Dušanom, tu nije. Ali sve druge jeste. Otpustili ste ljude.
Vi nama pričate o našim fabrikama. Pa, 510 hiljada ljudi je više zaposleno u Srbiji nego 2012. godine, 250 fabrika otvoreno. Nisu to one fabrike na koje ste vi naučili, one fabrike iz Šapca, onih par tajkuna što su uništili, što su se protiv njih posle vodili sudski procesi, što su kupovali i "Politiku" i "Večernje novosti", nismo mogli više da izvučemo ko je šta kupio. Nisu to te fabrike, nego fabrike ozbiljne, kao što je rekla premijerka jutros, "Kontinental".
Mi izvozimo četiri puta više u IT industriji od Turske koja ima bar deset puta više stanovnika od nas. I mi pričamo o nekoj radnoj snazi koja je nisko kvalifikovana.
Prema tome, da ponovim, za 12 godina 30 miliona evra. Ova zemlja se razvija i taj razvoj nećete zaustaviti svojim recidivima prošlosti. Jer, proći ćete svaki put onako kako ste prošli u Šapcu, iako ste četiri, pet ili šest puta ponavljali izbore. To što ste vi radili je sramota. To nikad niko nije radio. Nikad niko ko je izgubio izbore nije ponavljao izbore dok na kraju niste više ni mogli da ih ponavljate.
Što se tiče, ovde je jedna poslanica malo pre pomenula Kosančićev venac, moram da odgovorim na to, zato što je to inače dokaz koliko ne razume ono o čemu pričam. Postavila je na Tviteru pitanje meni zašto građevinska inspekcija nije izašla kad se gradilo pored Konaka kneginje Ljubice, pritom ne zna da to nije nadležnost republičke inspekcije već gradske građevinske inspekcije. Inače ona kao gradska odbornica trebalo bi da zna neku nadležnost, ali ne zna. Kao što me je pre neki dan pitala zašto u Beogradu nije očišćen sneg. Ali, dobro, nije važno.
U svakom slučaju, onog časa kad je gospođa to pitala, pošto sam tog časa saznao za to jer je to nadležnost gradske inspekcije, tražio sam, tražila je naša republička inspekcija da se pošalju svi spisi tog predmeta. Nismo ih dobijali. Tražili smo dva puta i tek na drugu urgenciju smo uspeli da dobijemo spise. Iz tih spisa smo saznali da je kontrola počinjena 30. maja. Ali, posle naše dve urgencije, tek 10. jula su zaustavljeni radovi, stavljena je traka i podnet je zahtev za preispitivanje građevinske dozvole, koji takođe nije republička, već gradska.
Prema tome, kao što možete da vidite, uradio sam više nego što je moja nadležnost, tačno onoliko koliko sam mogao. Evo sada vas obaveštavam, pošto vi kao gradska odbornica ne znate to i ne znate kome treba da se obratite kada je u pitanju takva gradnja, a trebalo bi da znate. To govori o vašem kredibilitetu da govorite o drugim stvarima, pošto ne znate osnovne stvari, a gradski ste odbornik, trebalo bi da naučite šta je čija nadležnost. Ali, pošto ne znate, evo ja sam uradio posao za vas i za Beograđanke i Beograđane. Sada vas obaveštavam šta se dogodilo, a vi i dalje nastavite da se bavite time u gradu i pitajte gradsku inspekciju šta se dalje dešava, pošto su zaustavili radove 10. jula i podneli su zahtev za preispitivanje građevinske dozvole, zakonitosti izdavanja građevinske dozvole.
Sada nastavite time da se bavite i sledeći put kada budete nekoga optuživali, ja vas molim samo propise pre toga da pročitate, da vidite ko je za šta nadležan i ništa više, samo to. Evo, uradio sam vaš posao. Sada vi možete da nastavite, pa vi mene obavestite šta ste saznali kasnije, pa da vidimo kako se ta stvar završila do kraja. E, to je vaš kredibilitet, onako kao što govorite o presudi Ustavnog suda, kao vaš kolega koji juče nije znao da pogodi ime sudije. Znači, ta presuda Ustavnog suda, pričali ste o presudi Ustavnog suda a pri tom Ustavni sud ne donosi presude nego odluke. Drugo, o ustavnosti se odlučuje kada se donese neki akt. Prema tome, ne pričate istinu, loše tumačite i trebalo bi da naučite da tumačite tu odluku.
Ustavni sud je rekao vrlo jasnu odluku - ukoliko imate konverziju uz naplatu, ne smete nekoga da oslobodite konverzije. To je vrlo jasno. Stvar je države da li će imati konverziju uz naknadu ili bez naknade, a to ćete naučiti, pošto očigledno pogrešno tumačite. Mogu da razumem, niste pravnik, ne morate da znate. Vaš kolega juče nije znao ni to. Nije znao ni da li je presuda, ni da li je odluka, kao neki advokat, ništa nije znao.
Malo pre smo pričali o tome, jedna od poslanica se javila i rekla kako pričamo o tome da je država finansijski stabilna i pričamo o recesiji. Pričamo o recesiji u građevinskoj industriji koja je u čitavoj Evropi. Sve zemlje Evrope imaju recesiju u građevinskoj industriji, izuzev Poljske, verovatno zato što se tamo grade baze i zato što je blizu Rusiji. Izuzev Poljske, sve zemlje. Imala je do pre par meseci Albanija, pa je sada i ona upala u problem. Sve zemlje imaju problem, zato što u vreme kada se vodi rat i kada naprosto ne postoje ljudi, oni koji su investitori razmišljaju šta će se dogoditi, svi manje investiraju. Prema tome, ovo što se radi je preventivna mera, to je antirecesivna mera za građevinsku industriju.
Čuli smo inače jednu neverovatnu stvar, a to je da populaciona politika je u službi stranih investitora, stranih investicija, ne znam kako to da objasnimo, ali dobro. U svakom slučaju, nisam primetio da ste se bunili kada sam ja prozvao jednog zapadnog investitora za tretiranje radnika. Tu ne smete reč da kažete, ćutite. Ali zato kad Kinezi nešto urade, tad ste glasni. A ista je situacija i svi moraju da poštuju radnike, i Kinezi i Francuzi i Nemci i Amerikanci i svako drugi ko investira, jer naš zakon treba da štiti svakog radnika i štitiće i strane radnike, jer kada rade u Srbiji, oni rade po našim zakonima i treba da štite i strane radnike.
Vidim malo pre smeta nekome što su vozači autobusa u Beogradu stranci. A ne smeta vam kad Srbi u Nemačkoj voze autobus? To nije problem? U Nemačkoj može, ali ne može u Srbiji. U Nemačkoj može, to vam ne smeta. Ne smeta vam kada neki naš lekar ode da radi negde, to je super, to je sve predivno, ali kada dođe neko da radi kod nas, to je strašno. Šta treba, da se zatvorimo? Da se zatvorimo u granice i ne pustimo nikog? To, nažalost, ne rade moderne evropske zemlje.
Mi smo zemlja koja želi da se priključi EU. Mi smo zemlja koja pokušava da uredi dolazak stranih radnika. Biće ih sve više zato što ima sve više investicija, ima sve više posla i potpuno je normalno i to pokazuje, između ostalog, da ova zemlja napreduje jer kada neko želi da dođe i da radi u našoj zemlji znači da može da zaradi više nego u svojoj zemlji. Valjda se oko toga slažemo, što ne znači da je našoj zemlji loše, što ne znači da će uzeti radno mesto nekom našem čoveku. Postoje pravila kako se dovodi strani radnik i kod nas i u Nemačkoj i svuda.
Ništa nismo liberalnije uradili nego Nemačka, koja inače je ovu godinu proglasila godinom „skilinga“, to znate verovatno dobro, a „skiling“ to znači krađa radne snage, pošto vide da im treba radna snaga, da li je tako? Čuli smo koliko im desetina hiljada ljudi fali samo u prosveti.
Prema tome, radimo ono što rade i drugi, pokušavamo da obezbedimo da naša ekonomija raste, da imamo radnike koji mogu da rade. Naravno da prvo želimo da zaposlimo naše ljude, a svaki investitor prvo želi da zaposli ljude koji žive ovde. To je lakše, jeftinije i bolje. Ako ne može, onda će dovoditi ljude sa strane i mi polako postajemo takva zemlja. Nemojte samo da tražite da za nas ne važe pravila koja volite da važe u Nemačkoj i da ste srećni kada u Nemačku ode neko, jer onda je to super, onda je to predivno.
To me podseća kao kada smo imali, kao kada smo neke ulice sa hrvatskim toponimima ukidali u Beogradu, pa su onda kada Ljubljana da Beogradsku ličnu na naš zahtev, na moj lični zahtev, onda su to proglašavali srpskim nacionalizmom, a kada mi imamo Ljubljansku ulicu u Beogradu, to je kosmopolitizam. To me podseća na to. Prema tome, svi radnici će biti zaštićeni i domaći i strani i odnositi se isto prema svim radnicima.
Nisam čuo, da je neko ustao u zaštitu radnika kada sam se pobunio i ukazao na to da neki naši radnici ne rade u dobrim uslovima, a zapadna firma je u pitanju. Nije kineska. Nisam čuo. Tako je, ja sam tražio da se pošalje inspekcija, poslao sam lično kao ministar, i to ću svaki put da uradim, ko god da je investitor, uopšte me ne interesuje, jer mora da poštuje naše radnike i mora da im pruži svu zaštitu po zakonu.
Prema tome, na kraju da se vratim žao mi je što ne možete da izađete iz ideoloških okvira u kojima se nalazite. Žao mi je mislite, žao mi je što govorite paušalne procene koje nisu tačne. Ne postoji nijedna studija koja dokazuje, novac, te milijarde o kojima vi pričate, ne postoje. Pošto mene optužujete da nemam nikakve efekte o tome šta ćemo učiniti ukidanjem konverzije uz naknadu, a ja vam sada kažem zakon kada ste doneli, a vi ste ga doneli, tada ste ga vi doneli, između ostalog, nikada nikakve efekte niste imali. Imali ste ličnu odluku jednog čoveka koji se posvađao sa dvojicom privatnika da to uradi. Srećom nisu bili Dušanovi privatnici.
Prema tome, prema tome, ne postoje.. samo bez dobacivanja, ja sam rekao…

Pošto je to već pedeseti put, nemojte to više da radite.