Nisam ja ništa rekao na račun stranke Zavetnici, već na račun čoveka koji je govorio. Prema tome, nemojte mešati njega sa strankom.
Inače, kad govorite o zaduživanju, pošto ste vi stranka koja tvrdi da baštini našu istoriju, inače Kraljevina Srbija se nikad nije zaduživala, nikad, e, pa sad ću da vam kažem.
Godine 1876. godine uzeli su zajam od 2,13 miliona rubalja za pripremu za Srpsko-turski rat, po kamati od 6%, pa se zaduživala u Austriji, pa se zaduživala u Francuskoj, pa se zaduživala u Nemačkoj, pa 1906. godine uzet zajam od 95 miliona franaka sa kamatom od 4,5%, pa opet 1909. godine od Francuza uzet zajam od 150 miliona franaka za izgradnju železnice, pa uzet zajam za troškove Balkanskih ratova 1913. godine od 5% kamate 130 miliona. Dočekali smo kraj Balkanskih ratova sa 950 miliona franaka zaduženja. Da ne govorim o Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Nikad se niko nije zaduživao. Samo treba nešto malo da znate o istoriji, ništa više.

Hvala.
Reč ima Ivana Nikolić.
Izvinjavam se, samo jedan trenutak, koleginice Nikolić, ja nisam u sistemu videla ministarku Đedović. Da damo reč ministarki.

Ja ću da pojasnim, ako uspem, a nadam se da ćete razumeti. Neću pričati o tome koliko se zaduživao ko i kada, ali pričaću o kapitalnim rashodima Republike Srbije.

Prema istraživanjima Svetske banke, zemlje u razvoju treba da ulažu oko 8% BDP u kapitalne investicije da bi mogle da se razviju, da bi mogle da se dovoljno razviju. E sada, ako gledamo kapitalne rashode Republike Srbije u odnosu na BDP u periodu između 2005. i 2017. godine, on je iznosio i bio negde u rasponu od oko 2,5 do 3% i počeo je da raste intenzivno od 2014. i 2015. godine. Prošle godine je dostigao 7% a ove godine će verovatno premašiti taj iznos. Što će reći da očigledno se radi nešto korisno. Znači, ulaže se u kapitalne rashode odnosno u kapitalne investicije koje donose dugoročnu korist. Oni imaju dugoročne ekonomske efekte.

Znači, ne pričam o javnom dugu i ne poredim sada i pre, zato što ste rekli da ima ljudi koji nisu ovde ni od sada ni od pre, ali evo pričamo o činjenicama da zemlje u razvoju trebaju barem 8% svog BDP da ulažu u kapitalna ulaganja.

Da napomenem istraživanja renomiranih svetskih institucija, ekonomskih, koje kažu da smanjenje rashoda na račun kapitalnih investicija nije dobra vest i da nedovoljno ulaganje u infrastrukturu šteti zapravo privrednom rastu. Znači, ako hoćemo da privredno rastemo i da se razvijamo, moramo da izdvajamo za kapitalna ulaganja. Ako to činimo iz tekućih prihoda, onda radimo nešto veoma pogrešno.

Takođe, želim da navedem da smanjenje rashoda ne samo da ne predstavlja uspeh ukoliko se ne ulaže u kapitalna ulaganja, već šteti privrednom rastu usled nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu i odraz je neefikasnog sprovođenja ekonomskih politika. Eto, toliko o nepoređenju. Hvala vam.

Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Reč ima Tamara Milenković Kerković, po Poslovniku.

Zahvaljujem se na ovom obrazloženju veze između infrastrukturnih projekata i privrednog rasta, to je tačno. Ali, na osnovu člana 107, molim vas da reagujete ubuduće kada bilo koji ministar ili bilo ko iz Vlade, ili bilo koji gost, kaže poslanicima da se nada da će oni to razumeti.

S druge strane, ima mnogo netačnosti u ovome, jer i Grčka je imala infrastrukturne projekte kada je imala Olimpijadu, a nakon toga…

Šta da kažem, da niste razumeli. Dobro.
Reč ima Miodrag Linta.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u svom izlaganju govoriti o dva predloga zakona, a to su Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Još jednom snažno da pozdravim odluku Vlade Republike Srbije da pošalje u skupštinsku proceduru Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata. Mislim da je u pitanju zaista jedna humanitarna mera i da je cilj ovog zakona da građani koji žive u nelegalnim objektima konačno dobiju pravo da legalno priključe, odnosno privremeno priključe se na struju, vodu, gas i grejanje. Dobro je poznato i to je evropski standard da među ostala ljudska prava spada i pravo na osnovnu komunalnu infrastrukturu.

Ja sam u prethodnom periodu takođe imao veliki broj razgovora sa prognaničkim i drugim porodicama koja imaju taj problem i lično sam isto 24. maja uputio dopis ministru Vesiću sa spiskom od 42 prognaničke porodice koje su mise obratile iz naselja Busije, Grmovac, Plavi Horizonti, Altina, Šangaj, Mirijevo, Mali Mokri Lug, Sunčani Breg u opštini Rakovica i drugih mesta na području grada Beograda.

Dakle, radi se o više hiljada građana koji dugi niz godina žive bez struje u uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Biće da je gospodin Vesić veoma jasno rekao da sa ovim predlogom zakona se ne rešava pitanje ozakonjenja, ne rešava se pitanje statusa objekata i da se ovo ne odnosi na poslovne objekte.

Mislim da je veoma važno da se ovo pitanje konačno reši. Nadam se dakle da će veoma brzo nakon usvajanja uredbe od strane Vlade Republike Srbije svi građani koji imaju ovaj problem u roku od 30 dana se prijaviti i da će rešiti ovo važno civilizacijsko pitanje.

Ono što bih posebno hteo da istaknem da imamo takođe veliki broj problema vezano za legalizaciju. Takođe, obraća mi se veliki broj prognaničnih i drugih porodica koje ne mogu da reše to pitanje. Jedno od tih pitanja jesu i 22 prognaničke porodice koje žive u 11 dvojnih kuća u ulici Save Radovanovića i Braće Vojinović u Batajnici.

Naime, u pitanju su porodice koje su 2003. godine, dakle pre 20 godina dobile placeve od opštine Zemun, švajcarska organizacija SDC im je dala materijal i te su porodice 2004. godine same izgradile dvojne kuće, tako da svako od njih ima stan od 35 metara kvadratnih i visoko potkrovlje.

U ugovorima koje su dobili navedeno je da će u roku od pet godina, dakle do 2008. - 2009. godine, dobiti stanove u vlasništvu. Evo, prošlo je 19 godina kako su ove pordice uselile u ove stanove i još uvek nije rešeno pitanje vlasništva nad zemljom i pitanje legalizacije.

Mislim da je upravo pitanje legalizacije jedno od ključnih pitanja koje bi trebalo rešavati u narednom periodu i o tome je govorio ministar Vesić. Dakle, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji imamo više od 2,5 miliona nelegalno sagrađenih objekata i trebalo bi pronaći mehanizam masovne legalizacije da se to pitanje konačno reši.

Nažalost, i pored nekoliko zakona o ozakonjenju koje su doneti u prethodnom periodu proces ozakonjenja je tekao veoma sporo iz više razloga, zbog neusaglašenosti propisa, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, zbog nedovoljnih kapaciteta lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština i ako bi se ovim tempom nastavio proces legalizacije on bi trajao narednih 100 i više godina.

Dakle, apel ministru Vesiću da nadležno ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u što kraćem vremenskom roku pronađe mehanizam masovne legalizacije, da se ovo važno pitanje reši i da konačno građani mogu da prometuju svoje nekretnine ili da ih založe za kredit, što sada nažalost, nije slučaj.

Drugo pitanje, odnosno Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za legalizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Dakle, to je jedno veoma važno pitanje. Mi u Srbiji imamo nekoliko hiljada porodica vojnih beskućnika koji su najugroženija grupa građana u okviru Ministarstva odbrane. Radi se o borcima koji su se časno, hrabro i pošteno borili kao pripadnici oružanih snaga SFRJ za svoj narod i državu.

U bivšim jugoslovenskim republikama su im oduzeti stanovi i sva pokretna imovina. Nakon dolaska u Srbiju im je dodeljen tzv. privremeni smeštaj u kojima mnogi žive 30 i više godina. Nažalost, nisu obeštećeni i još uvek im nije rešeno njihovo stambeno pitanje. Velika većina njih se nalazi u životnoj dobi od 68 do 80 godina i imaju problem vezano za mehanizam kreditiranja, odnosno kupovine stanova na osnovu kredita.

Mislim da je ovde veoma važno da Ministarstvo odbrane nađe mehanizam da se reši ovo važno humanitarno ljudsko pitanje ovih nekoliko hiljada vojnih beskućnika, odnosno da se izdvoji poseban kontingent stanova da se ti ljudi reše i da konačno budu svoj na svome.

Dajem samo primer takođe od 25 porodica vojnih beskućnika koji su 2018/19. godine iselili iz vojnog hotela „Bristol“ u Beogradu, dobili su stanove na privremeno korišćenje, njihov apel i molba ministru odbrane jeste, i ja sam lično pisao pismo, da te porodice konačno dobiju pravo zakupa na određeno vreme da mogu konačno postati vlasnici tih stanova i da konačno reše svoje ključno pitanje, odnosno, pitanje integracije. Dakle, apel Ministarstvu odbrane da reši i ovo pitanje 25 porodica vojnih beskućnika da postanu vlasnici svojih stanova na području grada Beograda. Hvala.

Poslanička grupa NADA ima manje od minuta. To nećete da koristite ili? Ne. Hvala vam.
Onda je sledeća Ivana Nikolić.

Hvala predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o setu zakona koji je vrlo važan za razvoj i napredak naše države i mi se trudimo da objasnimo građanima koji prate ovaj prenos koliko je ovo važno za beleženje dobrih, rekla bih, najboljih rezultata u Srbiji.

Vidite, mi želimo da se nastavi gradnja u Srbiji i mi želimo i finansijsku podršku deci. Mi želimo ulaganje u životnu sredinu. Mi želimo nastavak izgradnje autoputeva, železnica, saobraćajnica, ali očigledno je da kolege prekoputa nas to ne žele. Oni žele da Srbija stane.

Dame i gospodo, kao član Odbora za saobraćaj, prostorno planiranje i telekomunikacije i infrastrukturu imala sam priliku da na prethodnim sednicama kada smo se pripremali za ovu sednicu čujem, mogu slobodno da kažem, zaista mnogo besmislenih komentara od kolega iz opozicije, gde suštinski nismo videli neke zamerke na predloge zakona.

Eto, imali smo priliku da vidimo kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata lažnu brigu, odnosno licemerje kolega koji kažu – pa znate šta, imamo ljude koji u 21. veku nemaju struju, nemaju vodu, nemaju osnovne uslove za život, nemaju mogućnost da se priključe na komunalnu infrastrukturu. Kada stigne Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata u proceduru – uh, zašto je to stiglo, mi nismo imali nikakve informacije o tome, ovo je sada nepravda zaboga prema ljudima koji imaju građevinske dozvole, i ako niko neće da pomene od njih da kaže – ovo ne znači ozakonjenje objekta, ovo ne znači da se skida zabeležba iz katastra i ovo ne znači da se ta nepokretnost može staviti u promet.

Poenta je samo napadati Vladu Republike Srbije, napadati predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Na javnom slušanju koje smo imali pre dva dana vezano za Zakon o planiranju i izgradnji takođe čuli smo od predstavnika opozicije da oni žele moratorijum na izgradnju i da oni ne žele da se nastavi izgradnja u Srbiji. Vi ste to, ministre, nekoliko puta ponovili. To je neki ideološki pristup koji se razlikuje od našeg, ali mi ćemo da nastavimo da se borimo za još više investicija i za gradnju u Srbiji.

Oni očigledno žele da se vrati ono vreme kada smo imali nula kilometara železnice, u ono vreme kada smo imali za vreme mandata svega 30 kilometara autoputeva, kada su fabrike zatvorene i kada su ljudi ostali na ulici bez posla i ne možemo da dozvolimo da ovde neko pokušava da kaže da ovo što mi radimo danas i svi predlozi zakona koji su na dnevnom redu da nisu dobri i da se ovo neće mnogostruko vratiti građanima kroz nove investicije, kroz nova radna mesta i kroz povećanje i kroz naš rast.

Želim da istaknem jedan primer, mi smo pre dve nedelje kao članovi grupe prijateljstva, Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom obišli radove na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Budimpešte, a pre toga moram da kažem da smo otišli i brzim vozom od Beograda do Novog Sada za svega pola sata, obišli smo radove radnim vozom do Rumenke i videli smo da se radovi izvode predviđenom dinamikom i mi ćemo krajem sledeće godine imati završenu brzu prugu od Beograda do Budimpešte, što za građane znači da će se stizati za svega tri sata. To su stvari koje suštinski zaista menjaju Srbiju. Na dnevnom redu takođe imamo predloge zakona koji se odnose na nastavak izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica i sigurna sam da ne postoji mesto u Srbiji da nije osetilo i da ne oseća dobrobit izgradnje autoputa i brzih saobraćajnica.

Ja dolazim iz opštine Ub i zaista moram da kažem da zahvaljujući izgradnji autoputa „Miloš veliki“ mi od Beograda do Uba stižemo za svega 30 minuta. Zahvaljujući svemu onome što je izgrađeno u Ubu, kako je stvoren lep ambijent za život, za porodicu i za odgajanje dece, mi imamo situaciju da se kod nas u našu opštinu doseljavaju ljudi iz Beograda, jer zahvaljujući odgovornoj politici lokalnog rukovodstva mi imamo zaista sve lepe uslove za život, počev od kvalitetnih i dobrih usluga u domu zdravlja, novi objekti, rekonstruisani objekti, počev od izgradnje i rekonstruisanih škola, imamo izgrađene tri nove seoske škole, uskoro počinju radovi na četvrtoj novoj seoskoj školi kako bi se deca koja žive u određenim mesnim zajednicama u selima zadržala da ostanu tu u osnovnim školama.

Takođe, imamo izgrađenu novu zelenu pijacu. Imamo dobru sportsku infrastrukturu. Uskoro počinju radovi na izgradnji nove gradske biblioteke i nove biblioteke. To su sve stvari koji tamo ljudima znate.

Moram da kažem jedan podatak, zaista koja god stambena zgrada počne da se gradi i maltene tek je temelj završen stanovi već budu rasprodati zato što je mnogo lepo za život, mirno i malo mesto. U blizini autoputa Miloš Veliki takođe imamo veliku investiciju ona je tu upravo zbog autoputa to je izgradnja novog tržnog centra gde će uskoro početi da radi 200 radnika, to se zna koliko je značajno a kakva nam je klima u opštini i ne samo u Ubu tako je i u većini Srbije najbolje govori indikator onaj koji opisuje prihod od poreza na zarade zaposlenih u budžet. Evo i mi isto primećujemo u lokalnom budžetu da nama to konstantno raste zato što imamo veći broj zaposlenih, ali se i javi činjenica da se plate povećavaju.

Takođe, moram da kažem ono što je vrlo važno za moju opštinu. Pre dva dana, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je potpisalo sa izvođačem radova veliki ugovor. To je početak radova i to će uskoro da počne na izgradnji regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić“ to je na teritoriji opštine Ub koji obuhvata 11 lokalnih samouprava i tu će biti rešen problem za 500 hiljada ljudi. Dakle za više od pola miliona građana. Ovo je jedan od najznačajnijih zelenih kapitalnih projekata u Srbiji, a imamo najavu da će se nastaviti i u drugim regionima.

Još bih samo kratko da se osvrnem kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, pored svega što smo naveli da su dobrobiti i imamo ona četiri osnovna cilja to je i veća transparentnost, ubrzavanje postupka izdavanja građevinskih dozvola, promocija zelene gradnje i usaglašavanje sa propisima EU. Znamo da kod nas građevinska industrija doživljava ekspanziju rasta i mi smo eto pre samo u periodu od četiri godine u građevinskoj industriji imamo 37 hiljada radnih mesta, a prvom kvartalu ove godine zableleženo je 170 hiljada radnih mesta u ovoj oblasti, što je zaista odlično za sve.

I da zaključim uprkos krizama, uprkos teškim situacijama u celom svetu, uprkos opstrukcijama i napadima konstantno koje imamo, apsolutno neargumentovane samo sa jednim ciljem da se dođe na vlast bez izbora, to je njihova ideologija, to je njihovo pravo da se tako ponašaju. Mi zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću imamo nastavak izgradnje autoputeva, brzih saobraćajnica, železnice, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, to je sve ono što je suprotno u odnosu na ono dok je žuti tajkunski vladao Srbijom. Zahvaljujem.

Poslovnik.