Hvala.
Reč ima Jasmin Hodžić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za Republički geodetski zavod.

Naime, opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš se određeno vreme suočavaju sa vrlo otežanim radom Službe za katastar nepokretnosti za te tri opštine, za područje te tri opštine, zato što Služba za katastar jako kasni sa obradom predmeta, maltene u zastoju je funkcionisanje brojnih predmeta u tim opštinama.

Najčešći problemi su, pre svega, provera geodetskih elaborata u postupcima izdavanja upotrebnih dozvola, upis prava svojine, izdavanje rešenja o kućnim brojevima, provera u postupcima ozakonjenja objekata, pribavljanje istorijata parcela itd, da ne nabrajam.

Ja se iskreno nadam da izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem raspravljamo ovih dana, da će se neki od ovih problema rešiti. Recimo, jedna od nadležnosti Katastra nepokretnosti i sprovođenje konverzije zemljišta, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, ja se nadam se da ćemo promenom ovog instituta u Zakonu o planiranju i izgradnji rešiti deo problema.

Šta je u stvari problem? Brojne službe unutar lokalnih samouprava, unutar opštinskih uprava zavise, maltene zavisi njihovo funkcionisanje od funkcionisanja Službe katastra nepokretnosti. Ne mogu, recimo, odeljenja koja su nadležna za poslove urbanizma, građevinarstva, stambeno-komunalnih, imovinsko-pravnih poslova da funkcionišu, ne mogu da funkcionišu službe koje su zadužene za poslove ozakonjenja objekata itd.

Nisu samo u problemu opštinske službe u lokalnim samoupravama koje sam naveo, znači Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Mislim da su u problemu i brojni građani, investitori, brojne agencije koje se bave geodetskim poslovima.

Ja se nadam da će mi Republički geodetski zavod odgovoriti na ovo pitanje. Nadam se da entuzijazam koji vidim kod ministra građevine, infrastrukture i saobraćaja, da će se i on zainteresovati za ovaj problem. Dobijam informacije da i u drugim lokalnim samoupravama postoji problem sa katastrom. Da li je to problem u nedostatku kadrova? Da li je problem u menadžmentu na lokalu? Da li je problem u menadžmentu u samom Republičkom geodetskom zavodu, ja to ne znam?

Takođe meni se javljaju neki građani koji kažu da brojni postupci unutar Katastra nepokretnosti traju godinama. Javljaju se greške prilikom upisa i prilikom postavljanja granica parcela, znači, greške u ortofoto snimcima itd.

Ja verujem da će Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevine da se zainteresuje za ovaj, po meni, veoma ozbiljan problem, koji kao što rekoh malopre, već godinama trpe kako lokalne samouprave, tako i brojne agencije i investitori, ali pre svega naši građani. Hvala puno.

Reč ima Zagorka Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedniče.

Upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Dokle se stiglo sa pripremama i pregovorima i kada će biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat?

Podaci ukazuju da naše trgovinske razmene beleže konstantan rast i verujemo da će se potpisivanjem ovog sporazuma zaokružiti jedan značajan politički aranžman koji su ustanovili predsednici Vučić i El Sisi tokom prošlogodišnje istorijske posete egipatskog predsednika Srbiji. Danas je, inače, navršeno tačno godinu dana od ove posete.

Srbija i Egipat se prepoznaju kao prijateljske zemlje i kao strateški partneri i kada je u pitanju poljoprivreda, turizam, kultura i zdravstvo. Treba istaći da je tokom susreta dvojice predsednika potpisano 12 značajnih memoranduma o saradnji iz raznih oblasti.

Što se tiče Jedinstvene Srbije, predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Dragan Marković je od 2018. godine uspostavio saradnju sa Guvernatom Crvenog mora, a od 2022. godine sa Guvernatom Južnog Sinaja, dakle sa dve veoma značajne egipatske oblasti.

U organizaciji Skupštine grada Jagodine od 2018. godine do danas, čak osam mešovitih delegacija iz Srbije posetilo je Egipat. To su bili privrednici, zdravstveni radnici iz cele Srbije i političari. Na naš poziv Srbiju su više puta posetile delegacije predvođene guvernerom Crvenog mora, a ove godine u našoj organizaciji je boravio i guverner Južnog Sinaja, gospodin Halet Fuda, koji je predvodio delegaciju istaknutih privrednika iz ove oblasti.

Zašto su ove posete značajne? Zato što unapređuju odnose, prilika su za ekonomsku saradnju, za investicije i kroz njih postoji mogućnost da se jasnije iznesu neki konkretni problemi i prevaziđu prepreke u saradnji.

Iz niza sastanaka sa članovima egipatske delegacije koja je boravila ovde u junu i posetila i Beograd i Jagodinu i grad Niš, ali i iz razgovora sa egipatskim ambasadorom mogli smo da saznamo da u Egiptu postoji interesovanje za Srbiju kao turističku destinaciju.

Takođe, uspostavljen je i let Beograd-Kairo. Ipak naša turistička ponuda nije dovoljno približena građanima ove zemlje. Mislim da je i ministar Memić upućen u ovo, pa svoje drugo pitanje upućujem Ministarstvu turizma. Šta nadležno ministarstvo planira u narednih godinu dana uradi kako bi približilo naše turističke potencijale građanima Egipta? Naše dve republike vezuju trajne istorijske, kulturne i diplomatske veze i očekujemo da će Sporazum o slobodnoj trgovini, dodatno razviti i ekonomske. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đukić.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, par reči i pitanje za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Za lečenje u inostranstvu dece u periodu od 2008. do 2012. godine poslato je 440 dece, a u periodu 2012. do danas 4.887 dece, što je deset puta više dece sa retkim bolestima.

Povećan je i broj dece godišnje koja se leče u inostranstvu ili su ih lečili strani stručnjaci u zemlji. U periodu od 2008. do 2012. godine, to je bilo 88 dece, a od 2013. do 2022. godine 445 dece, skoro pet puta više.

Za troškove upućivanja, dijagnostiku i lečenje dece u inostranstvu u periodu od 2008. do 2012. godine izdvojeno je 592 miliona dinara, a nakon toga, od 2012. godine 3,67 milijarde dinara.

Upravo zbog toga, veoma je značajno i da se naglasi da je u periodu od 2008. do 2012. godine za lečenje retkih bolesti izdvojeno samo 130 miliona, a od 2012. godine 12,3 milijarde dinara ili preko 10 puta više.

Pitanje je sledeće, pored toga što se izdvajaju ogromna sredstva za lečenje dece u inostranstvu, da li se planiraju sredstva da se strani stručnjaci koji dolaze u Srbiju na određen način stimulišu i plate, jer će država imati dvostruku korist - postoperativni tok će biti sprovođen u domaćim bolnicama, domaća pamet će imati priliku da se dodatno obrazuje uz vrhunske stručnjake iz sveta, a i naša deca će biti u prirodnom okruženju sa svojim roditeljima i porodicom.

Druga stvar je takođe pitanje Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a odnosi se na lečenje cistične fibroze pluća. Predmet i lečenje cistične fibroze pluća, nažalost, u medijima je dosta predmet manipulacija. Moramo da naglasimo da se lekari države Srbije ne igraju Šindlerove liste kao ni Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Na inicijativu predsednika Republike, Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, od 2021. godine odobreno je lečenje 13 pacijenata sa cističnom fibrozom pluća. Danas, 2023. godine, uspešno lečimo 64 pacijenta sa cističnom fibrozom pluća lekom koji se zove "trikafta", čije lečenje po jednom pacijentu godišnje košta oko 300 hiljada evra, 64 pacijenta puta 300 hiljada evra. Izračunajte koliko je to. To ne govori samo o empatiji za građane i decu Srbije, već o ozbiljnom ekonomskom potencijalu i moći, kao i racionalnom trošenju sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Uvođenje leka "trikafta" kao jedno od najvažnijih i najboljih sredstava u tom lečenju značajno smanjuje indikacije za transplantaciju pluća, faktički minimizuje, tako da apsolutno imamo izvanredne rezultate u terapijskom postupku.

Ponovo pitanje za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Naime, 20. maja 1999. godine, u zločinačkom bombardovanju NATO alijanse pod nazivom "Milosrdni anđeo", bombardovana je bolnica za neurologiju Kliničko-bolničkog centra "dr Dragiša Mišović". Tada je poginulo troje pacijenata, domar bolnice i sedam vojnika koji su bili pored. U periodu koji je nastao posle toga, Kliničko-bolnički centar "dr Dragiša Mišović" je doživeo svoju potpunu reinkarnaciju, građevinsko, kadrovsko, strukturalno i naučno uzdignuće. Bio je jedna od nosećih bolnica za vreme kovid tragedije i te dramatične tragične epizode koja se promovisala i koja je učinila da se vrati poverenje u zdravstveni sistem Republike Srbije.

Moje pitanje za ministarku zdravlja je da li će biti u planu da se vrhunski kapaciteti Kliničko-bolničkog centra "dr Dragiša Mišović" dopune neurologijom, odnosno bolnicom za neurologiju i odeljenjem za spinalni deo tretmana neinvazivne patologije, što bi činilo da Kliničko-bolnički centar "dr Dragiša Mišović" bude apsolutno vrhunska svetska ustanova za taj deo medicine? Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Marković.

Taman kad pomislimo da smo sve čuli, onda čujemo od ovog Vijolinog svedoka koji je izašao iz sale da je zapravo Vučić kriv za ove temperature i za ove vrućine. Ali, dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je nekoliko štampanih medija objavilo informaciju o sumnjivom i vrlo upitnom poslovanju "Junajted grupe", kompanije poznatog tajkuna Dragana Šolaka, a našoj javnosti poznatog kao vlasnika televizija "N1" i "Nova", televizija koje već godinama 24 sata dnevno sedam dana u nedelji vode brutalnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, Srpske napredne stranke.

Naime, u pitanju su vrlo uznemirujući navodi po pitanju problematičnog poslovanja "Junajted grupe" u više zemalja, kako Zapadnog Balkana, ali i u zemljama EU, koji idu čak dotle da se kaže da je Šolakova kompanija prevarila Vladu Grčke za čak dve milijarde evra. Tu se navodi da je "Junajted grupa" još u septembru 2022. godine prilikom kupovine grčke medijske grupe i operatora "Nova" obećala da će za uzvrat investirati dve milijarde evra u razvoj mobilne 5G mreže, razvoj optičke infrastrukture itd. ali evo do danas, dakle, 10 meseci posle toga, ništa se nije dogodilo po tom pitanju.

Takođe, tu se navodi da je atinska grupacija Dragana Šolaka na ime nerealizovanog očigledno projekta za taj posao dobila čak 100 miliona evra iz fonda EU.

Stvar, predsedavajući, postaje još gora ako je verovati navodima da su ova neispunjena obećanja predstavnici "Junajted grupe" dali lično na sastanku sa grčkim premijerom Konstantinom Micotakisom i ono što je jako važno i možda najvažnije - ovo je objavio najugledniji grčki nedeljnik "To vima" kao i vodeća grčka TV stanica "Mega".

Dakle, ovo ne tvrdi niko iz Srbije. Ovo ne tvrdi niko od nas. Ovo su naši mediji preneli iz grčkih medija. Grčki mediji dovode u pitanje ne samo kako je Šolakova kompanija dobila pristup fondu EU, već i kako će finansirati ceo projekat zato što su dužni, kako se navodi, najmanje 4,7 milijardi evra, te da nemaju pozitivan tzv. keš flou, kako bi to rekli ekonomisti, te da su bili prinuđeni da prodaju deo imovine, a da u narednim godinama tek dolaze dodatne obaveze za naplatu.

Ono što je takođe dodatno problematično to su finansijski izveštaji te Šolakove grupacije, gde se vidi da ukupna dugovanja "Junajted grupe" iznose čak 7,13 milijardi evra. Od toga dugovanja samo po osnovu obveznica iznose 4,45 milijardi evra. Da je kamata 272 miliona evra. Poslovnik gubitak, čist poslovni gubitak 227 miliona evra. Da je gubitak samo u četvrtom kvartalu prošle godine, dakle 2022. godine, 128,74 miliona evra itd.

Da pustimo mi Grke da oni brinu svoje brige sa Šolakom, Grčka je ozbiljna zemlja, članica EU, oni će imati snage da se izbore sa tajkunom Šolakom.

Setite se da je pre nekoliko meseci objavljena vest da se "Junajted grupa" nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i da od svog osnivanja beleži najlošije finansijske rezultate. Setite se da je najveća svetska investiciona banka, "DžP Morgan" je u pitanju, potvrdila da akumulirani dug "Junajted grupe" iznosi 5,4 milijarde evra i da taj dug konstanto raste i da je trend rasta u pitanju konstantan.

Setite se i ranijih Šolakovih mutnih poslova zbog kojih holandska finansijska obaveštajna agencija vodila istragu o sumnjivim poslovima Dragana Šolaka, na nije loše podsetiti da je tom istragom bio obuhvaćen i Dragan Đilas, jer su zajedno nešto muljali, prodavali zgrade jedni drugima, razne neke transakcije, pravili.

Dakle, ako sagledamo sve ovo onda je očigledno zašto "N1", "Nova" i ostali Šolakovi mediji u Srbiji vode brutalnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS, ali i sve češće protiv konkurencije, dakle, protiv državnog "Telekoma".

Oni bi želeli da se vrati stari režim, onaj režim koji je njima omogućavao potpuni monopol na tržištu, potpuno dominantnu poziciju i samim tim enormnu zaradu.

Otuda kampanja protiv Vučića, otuda specijalne emisije, otuda nekakvi filmovi itd. u kojima je meta isključivo jedino i samo Aleksandar Vučić.

Za sam kraj da postavim pitanje Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, ali i nadležnim finansijskim organima, Poreskoj upravi, Ministarstvu finansija - da li imaju dodatna saznanja o poslovanju "Junajted medije" i da li se poslovanje "Junajted medije" u Srbiji odvija po zakonu? Zahvaljujem.