Dakle, godinu dana niste u stanju ovu knjižicu da savladate, da pročitate, da naučite kad može, kad ne može, kad jeste, kad nije. Ovo je stvarno strašno. Ovo je stvarno strašno, toliko neznanje da ja reči nemam.
Dakle, gospodine Orliću, ovde ste imali priliku da čujete čoveka koji vrlo često govori o tome da se njemu neko ne obraća sa dužnim poštovanjem, koji često u medijima kuka nad svojom zlehudom sudbinom zato što mu se neko obratio u ovom domu ovako ili onako, a sada ste imali prilike da čujete kako se obraća.
Dakle, ovo što je on rekao i tu ste morali da reagujete, je bila pretnja. On je rekao – radi ličnog zdravlja da prestane da govori Bulatović. Dakle, ovo je bila pretnja. Mi smo došli dotle da čovek koji teško može da se izdigne iznad svojih uličnih manira ovde preti poslanicima da će nešto da im se desi ako ne budu prestali da govore ono što se njemu ne sviđa i istovremeno će da obilazi, obigrava po televizijama i da kuka kako se njemu neko obratio na ovaj ili onaj način.
Dakle, hajde da uspostavimo neka pravila, pa da ta pravila važe za sve, do duše u nekim emisijama nekad malo zabaguje, ali kada uspe da izrekne ono što mu je um smislio onda to otprilike bude jadan ja šta mi rade u Skupštini. Dakle, ako je to već tako onda da prekine sa pretnjama, da prekine sa ličnim obraćanjem, dakle, poslanik Bulatović ima pravo da govori šta hoće, ako ima saznanja o korupciji 350 hiljada evra i td. neka to prijavi, pa da vidimo šta i kako. Mene mnogo više zanima to kako je njih okupio ovaj sa 619 miliona evra.
Dakle, da vidimo šta je odatle kome u džep palo, da li je palo, ja nemam te informacije samo znam iz izveštaja da on te pare ima, ali šta on sa time radi, da li je to iskoristio ili nije, ili oni za džabe to rade za njega, za novi mandat ili ovo ili ono, ja to stvarno ne znam, i ne zanima me. Ali, vidimo, i koristim sada vreme od onih 15 minuta od ovlašćenog, da ne bude da sam probio od replike, dakle da bude svakom jasno, da ovi ljudi koje je Đilas okupio, danas od početka ove rasprave šalju samo poruke čistog patvorenog nasilja, isključivo nasilja, i to se sviđa Brozovom goniču ljudi na Beogradskom univerzitetu, koji se cereka i uživa u tome, jer oni bi otprilike radili ono što bi i on voleo da radi i ono što je radio u mladosti, a sada više ne može zbog godina. Ali, svima ostalima je mučno zaista da sede u takvoj atmosferi. Evo, vidim da i drugi poslanici na to reaguju. Dakle, da se ovde preti, da se ovde vređa, da se ovde iznose budalaštine, laži, konstrukcije. Ljudi govore kao da imaju napad, a ne da govore u Skupštini.
Dakle, to je loše za vreme u kome se nalazimo. Nalazimo se u predvorju izborne kampanje, ako je Skupština takva šta će biti van Skupštine. Dakle, da se mi vratimo na budžet. Molim vas da pređemo već i na sledeći amandman i da idemo dalje da radimo ono zbog čega smo došli, zbog čega je ministar tu, da vidimo šta je ono što će građani da dobiju. Mi pričamo o povećanju penzija, mi pričamo o povećanju plata, pričamo o investicijama. Hoću da moji sugrađani u Kikindi čuju kako će i kada će krenuti izgradnja puta Sombor – Kikinda, kako ćemo se povezati sa Koridorom 10, kako će ta brza saobraćajnica da promeni strateški položaj grada u smislu investicija i svega ostalog. To su teme koje građane zanimaju.
Ovo njihovo urlanje i ovo dobacivanje, ovo vređanje, to nek oni rade na nekom drugom mestu, kad već nemaju šta da kažu na tačku dnevnog reda, kad nemaju da ponude ništa građanima osim nastavka od ovih 619 miliona evra, jer ovde se ne stavlja tačka na kraju nego tri tačke valjda, pa će biti 620, 630 itd, samo ako budu dobili priliku.
Prema tome, da pričamo o onome što jeste tačka dnevnog reda i da se vratimo na amandmane. Hvala.
