Prvo ću da zamolim poslanike samo da ne dobacuju, jer sve vreme apelujete da treba da budemo civilizovani pa ono krenete od sebe, toliko se derete da ja sedim ovde i ne čujem šta čovek priča.
Hajde da krenem redom. Kažete uvozimo meso pa čak i praseće, uvozimo, šta je sporno, mi smo otvoreni, Evropa je tu. Samo ste zaboravili da kažete jednu drugu stvar da mi potrošimo godišnje svinjskog mesa između 446 miliona i 454 miliona kilograma, a u vezemo od 34 miliona do 40, zavisno od godine do godine. Sitnica, u pravu ste, i nikakva tajna nije i nije to ove godine situacija da mi imamo manje svinjskog mesa u proizvodnji nego što ga potrošimo i iskoristimo, to nije situacija ni od ove godine, ni od pre tri godine, to je situacija i 2008, kad pogledate statistiku, i 2009, 2010, 2011. znači svake godine, jel tako. Jako se puno menja i bitno se menja uvoz iz godine u godinu, i ako sada pogledate kakva je situacija 2023. videćete da je situacija svinjskog mesa nikad veća kod primarnog proizvođača u otkupu, da su oni zadovoljni, da se kontroliše uvoz vrlo striktno, da se dozvoljava uvoz samo za onaj deo potrošnje koji je nedostajući na tržištu da se dozvole izdaju kvartalno i da se nakon svakog kvartala ide u inspekcijsku kontrolu svodljivosti dokumentacije i provere gde je ta roba uvezena završila.
Tako sada imate na tržištu ozbiljan rast naših prerađevina, jer se prerađevine iz Evrope ne uvoze zbog svinjske kuge, jer smo zabranili, i sada imate izuzetno veliki procenat povećanja potrošnje naših prerađevina i uopšte prerade mesa u 2023. godini, jer na kraju godine ću svakako da izađem sa detaljnim količinama i procentima. Tako da, te paušalne ocene uvozimo, pa, šta to sada znači. Mi ne živimo sami, uvozimo i izvozimo. Što niste rekli koliko izvozimo? Što niste rekli da u sporazumu sa Kinom smo potpisali da svinjsko meso i svinjsku mast, već kad stupi sporazum na snagu bez carine izvozimo u Kinu. Što to niste pomenuli i to nam se dešava ove godine.
Tako da, u redu, može to jednostrano da se gleda, ali nije to baš tako.
Kaže poslanica znate, dug malinarima nije plaćen dve godine. Prvo ću da vas podsetim da im ne duguje država, duguju im dva privredna lica koja su pravila neki sporazum kupoprodajni, nemojte mi dobacivati, slobodno se javite pa mi odgovorite, mislim pričamo civilizacijski, jel, ne duguje im država, ali bez obzira na to što im država ne duguje, država je obezbedila moratorijum zbog velike razlike između sezone 2022. otkupne i 2023. godine. Država je obezbedila moratorijum, pa, je država obezbedila dve milijarde dinara tim hladnjačama koji su ostali da duguju sa uslovom da moraju da isplate primarne proizvođače. Sve ste to zaboravili da kažete, kada je nekad nekome ostao dužan. Verujem da jeste, i taj je verovatno otišao u bankrot, pošto u suprotnom mogao je da se javi Poštanskoj štedionici da dobije kredit ta hladnjača i da isplati svog primarnog proizvođača, jer su to svi uradili ko god je da kažem, poslovno živ.
Kaže gospođa poslanica stočari Svilajnca ne znaju čime da se bave, da li da sade pšenicu, kukuruz ili da kupuju stoku. Stočari se znaju, šta rade, a onda sa druge strane, zaboravili da stočari sve to rade, znači, oni seju sve to da bi hranili svoju stoku. I, kako da vam kažem, od 2023. godini, ako pričamo o simentalcima, znači pričamo o mlečnom govedarstvu, subvencija po litri mleka sa 15 na 19 dinara. Za svako omatičeno grlo sa 25 na 40 hiljada dinara.
Znači, svaka subvencija u stočarstvu je povećana u 2023. godini, one koji nisu 2023. godine, a tiču ovca, ovnova, jarčeva, koza, košnica i pilića, oni će biti u 2024. godini. Sve je povećano. Znači po svakom grlu subvencija je povećana. Mislim da taj ko se bavi stočarstvom ove godine ne bi smeo da ima dilemu, jer je svaka prethodna bila teža od ove kada se sve dupliralo i više. Složićete se, tako da mislim da tu sada stvarno nije dilema.
Onda kažete – treba dodati Ministarstvu poljoprivrede još deset milijardi. Slažem se. Treba uvek što više dodati pošto to ide u subvencije, ali ne pominjete da je ta subvencija krenula od deset milijardi, te 2010, 2011. godine ili 2009. godine kada se samo za hektare davalo i ni za šta više, a sada imate 30 mera. Svaka poljoprivredna grana je dotaknuta subvencijom i imate 105 milijardi budžeta od čega je 88 čistih subvencija i davanja i još 14 milijardi u refakcijama. I vi sada kažete – deset. Pa u redu i 20, i 30, ali što baš 10. Šta ćete sa tih 10 konkretno sa njima uraditi?
Hajde barem nešto da kažemo to je u redu. Ako je budžet povećan u godinu dana sa 40 na 120, ne možete da kažete fali još 10. U redu, može. Fali i 50, što 10, ali morate nekom da uzmete da bi dodali. Sada treba da kažemo – nije nam dosta sa 45 na 120, nego dajte još deset. Ne znam šta je tu opravdanje.
Mogu da se složim da su ratari prošli katastrofa sa cenama u 2023. godini, ali da li je to samo u Srbiji? Pa nije. Da li postoji i jedna druga zemlja u kojoj kukuruz u otkupu košta više nego u Srbiji? Pa ne postoji. Ne postoji gospodine, pošto sam u petak došla iz Mađarske, pošto svaki dan se sa sve jednom evropskom zemljom i njenim ministrima komuniciram, izlazim svaki dan, ali ne manipulišem nego se vrlo detaljno bavim tom analizom i svuda je cena kukuruza i pšenice takva kakva jeste, ali znate šta je još veći problem. Nema kupca i zna se zašto je to. Izručena je cela proizvodnja…
To je zato što je Srbija uništila poljoprivrednike, nema kupce ni Mađar, nema kupca ni Poljak, nema kupca ni Bugarin, ni Rumun, to je zbog toga. Pa slažem se, ali u redu, samo recite kada upalite mikrofon, pošto nije ta priča.
Verujte mi da to sada što pričate zaista ne pije vodu. To nije tako, 2023. godina je godina koja je takva. Svaka druga grana poljoprivredna u ovoj godini država je stala iza toga. Teška poljoprivredna godina i nema nikakve veze pojedinačno sa poljoprivrednikom u Srbiji. Sve vreme pokušavate da amputirate da je poljoprivrednik u Srbiji u 2023. godini očajan i ugrožen, a svi drugi nisu. To nije istina. To apsolutno nije istina pošto poljoprivrednik bilo gde u Evropi u 2023. godini nije zadovoljan. Hvala.
