Zahvaljujem, ministre.
Ivana Parlić, po kom osnovu? Poslovnik? Izvolite.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja bih predsedavajuća vas zamolila da skrenete pažnju ministru, nije u redu da se ovako obraća narodnim poslanicima, moje kolege danas iz opozicije i juče, ceo dan citiraju izveštaj Fiskalnog saveta. Znači, citiraju izveštaj Fiskalnog saveta, ovako se ne razgovara sa narodnim poslanicima, osim ako se ne brani pljačka. Bojim se da on danas brani pljačku i zato sa nam ovako razgovara.

Samo vodite računa da ne primenimo član 103, a očigledno hoćemo, jer ovo je bila replika.
Ne vidim kako drugačije da vam se obrati ministar, a ministar vam se sve vreme obraća sa jednim uvažavanjem i dostojanstvom, sasvim onako kako priliči narodnim poslanicima, ali evo, daću priliku Siniši Malom još jednom.

Uz duboko poštovanje Fiskalnom savetu, možete samo da mi pročitate, na kojoj strani izveštaja Fiskalnog saveta piše da će javni dug na kraju sledeće godine biti 45 milijardi evra? Ja sam ga pročitao, zato i znam, vrlo ozbiljno shvatam svoj posao, vrlo ozbiljno se bavim ovim poslom. Evo, pitam vas, rekli ste da ste citirali izveštaj Fiskalnog saveta da će naredne godine na kraju javni dug države Srbije biti 45 milijardi evra. Pitam vas, samo recite gde? Ja ga ne vidim, ja sam možda slep, a ako vi imate, ja vas molim da mi pokažete. Ako ne, takođe bih molio da kažete i priznate da ste pogrešili. Hvala vam puno.

Sasvim korektno.
Anna Oreg po amandmanu? Nemate pravo na repliku.
Tatjana Manojlović po kom osnovu vi? Ni vi nemate osnova za repliku, niko vas nije spomenuo.
Žao mi je, možete svi da se javite po amandmanu, ali opet je problem nekako ovu knjižicu savladati.
Prelazimo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Đorđić.
Da li neko želi reč?

Zahvaljujem.

Za razliku od kolega preko puta koji hoće da nas nešto nauče, ja sam podneo ovaj amandman da bi nešto ministra pitao. Pored ovih svih miliona bih se vratio na običnog čoveka.

Pošto sam ja poslanik iz Sremske Mitrovice, želim da pitam vezano za običnog radnika, zove se Stanoje i radi u Maksiju i on želi ovako da pita ministra. Kako sa 41 hiljadom dinara koji je minimalac, kako može da preživi ako plati telefon pet hiljada, televiziju dve i po hiljade, vodu dve, komunalije tri, gas 15 i struju 15 hiljada? To je mom Stanoju 42 hiljade i 250 dinara, a minimalac mu je 41 hiljada. Ako ima malo prekovremenog, on nagura na 48 hiljada. Uz veliko povećanje 17,8% on će imati platu 47 hiljada i 154 dinara. Pita Stanoje, da pitam ministra, a ja ga ovim putem pitam, kako ministre da Stanoje preživi sa 4654 dinara bez kilograma mesa? Kako Stanoje i njegova porodica mogu da školuju decu? Kako mogu od svega toga, od svih tih novaca i svih tih povećanja da prežive?

Još jedno pitanje, juče ste rekli ministre, da je za vreme žutih, kako se preduzeća katanče. To je tačno, katančila su se. Šta se dešava sa fabrikom „Mitros“, koja je 2018. godine počela da radi i dobila subvenciju od 5,8 miliona evra? Šta se desi sa tim radnicima? Hvala vam.

Vi ste narodni poslaniče imali mogućnost, a imaćete i u četvrtak za poslanička pitanja. Potpuno ste omašili suštinu amandmana, ali svakako ćemo sasvim sigurno dati priliku gospodinu ministru Siniši Malom da odgovori.

Hvala puno.
Ja sam juče iskoristio priliku, pa sam računao novac koji je otišao u džepove Dragana Đilasa tokom mandata njega kao gradonačelnika Beograda, pa smo izračunali da je to bilo 519 miliona evra za 15 godina tokom kojih je bio na vlasti i ja sam izračunao vrlo precizno. Dakle, prihodovao je 80 evra svakog minuta tokom godina kojih je bio na vlasti. Osamdeset evra. To je vaša stranka, uvaženi gospodine poslaniče. To je šef vaše stranke.
Dakle, stojite i predstavljate osobu koja je opljačkala pare građana Beograda, građane Srbije.
Svaki četvrti građanin Srbije 2012. godine bio je bez posla, a prosečna zarada bila je 331 evro, a minimalna zarada 15.700 dinara. Ja sada pitam a kako se živelo u vreme Dragana Đilasa sa minimalnom zaradom od 15.700 dinara?
Drago mi je što ste primetili da sa budžetom, koji je pred vama, minimalna zarada raste 17,8% i ide na 47.154 dinara, dakle, iznad četiri stotine evra.
Još jedanput, da građani Srbije vide 15.700 dinara, kada nije bilo posla, jer niko nije radio. Dakle, 25,9% je bila stopa nezaposlenosti i sada, kada je minimalna zarada 47.154 dinara i kada u porodici imate sigurno bar dva člana koja rade.
Takođe, interesantan ste primer dali. Kažete - plaća 15.000 dinara za struju i 15.000 dinara za gas. Pa, da li je za gas ili za struju, ili jedno ili drugo?
Da li smo mi zadovoljni visinom plata? Nismo. Mi nismo zadovoljni visinom plata danas u Republici Srbiji, ali danas je prosečna plata 840 evra i ljudi imaju posao.
U jednoj porodici imate jednog, dva, tri člana koji imaju posao. Da li se dobro živi? Ne, ali se živi bolje nego u vreme vas i vreme Dragana Đilasa, a mi, znajući da je tako, podižemo penzije, podižemo plate, otvaramo fabrike.
Danas je predsednik Vučić otvorio još jednu fabriku u Leskovcu, koja treba da zaposli 500 ljudi. Dakle, ozbiljno se nosimo sa problemima, ozbiljno se nosimo sa izazovima sa kojima se običan građanin, običan čovek suočava.
Da, svesni smo toga, ali zato hoćemo da i te osobe imaju i bolje škole i bolje vrtiće, da imaju brze pruge i da imaju brze saobraćajnice, da imaju posao, da imaju gde da nađu posao, da imaju, naravno, i dobro obrazovanje, ovo o čemu je ministarka Begović razgovarala. Dakle, to je sveobuhvatan, ukupan napredak naše zemlje.
I, još jedanput, da li smo zadovoljni? Nismo. Da li može bolje? Uvek može bolje. Da li se borimo? Borimo se, dajemo sve od sebe. Plata danas 840 evra u proseku. Sa vaših 300 je tri puta razlika, a u isto vreme eto Dragana Đilasa 619 miliona evra, a trudite se i želite da svi zaborave to. Pa, neće zaboraviti to i stalno ću podsećati građane Srbije o tome. To je vaša politika i to je šef vaše stranke.
Hvala puno.

Vrlo je zanimljivo, ministre, da na pomen lopovluka Dragana Đilasa opšta histerija vlada.
Meni je ovde puna lista. Ne znam ko prvi želi da odbrani svog lidera, a očigledno od levo do desno, pa sve do Boška Obradovića.
Reč ima Đorđo Đorđić.
Izvolite.

Replika.

Uvaženi ministre, vi mene ne razumete. Da li vi razumete kako običan čovek živi? Verujte mi, vi ne znate kolika je cena gasa i struje.

Vi morate da mi verujete, jer ne znate. To su obične stvari i ja potpuno kulturno i sa uvažavanjem vama postavljam pitanje i vi meni ponovo govorite o Draganu Đilasu.

Ma Stanoja ne interesuje ko je Dragan Đilas, njega interesuje da preživi, da detetu kupi knjige i čajnu kobasicu. To ga interesuje.

Pa, koliko je pavlaka, ministre? Recite mi, koliko košta pavlaka? Koliko je ulje? Ma samo recite kako da preživi.

Slažem se, ima više para, ima više radnih mesta, ali od toga oni ne mogu da prežive, ministre. Ljudi ne mogu da prežive.

Ja vas ponovo pitam. Pustite Dragana Đilasa svojim putem i njega s njima i recite mi kako će da prežive ti ljudi.

Ljudi su gladni, ministre moj. Ti jesi ministar naš, pa reci kako će da prežive? Ne mogu da prežive i zaista vam to kažem. Najdobronamernije vam to kažem. Ne mogu ne mogu da prežive i svaki dan su sve uplašeniji.