Gospodine Bulatoviću, jel možemo sad da pređemo na replike, samo da vidimo da li se neko javio. Jeste Ćuta Jovanović, zbog one tašnice, samo da vidimo jel ima još nešto.
(Aleksandar Jovanović: Javljam se za reč.)
Jeste se prijavili?
Gospodine Jovanoviću, koristite karticu Miloš Parandilović.
E, to je sad vaša.

Hvala, Miloše.

Gospodine predsedavajući, ja se potpuno slažem sa mojom koleginicom Marijom, hajte da se uozbiljimo. Ako budemo nastavili da slušamo Dejana Bulatovića, ko zna šta ćemo čuti. Intimne ispovesti Dejana Bulatovića sa Draganom Đilasom i kučetom nisu tema ove sednice.

Dajte da se uozbiljimo. Ja odustajem od replika na dalje kada je u pitanju Bulatović, ne zanima me da učestvujem u ovim budalaštinama. Ako ste ga doveli za to, uspeli ste. Ja neću da učestvujem u ovome. Hvala.

Dobro.
Dali ste osnov sada da zamolim i vas, uzmite i vi u obzir rečeno malo pre, neka bude kratko i da ne otvaramo dalje.

Naravno, ja ću da uvažim želje gospodina Ćute, jer njegova želja je mnogima tamo zapovest. Meni nije, ali ću uslišiti tu želju. Ali, kako da vam kažem - Ćuta i njegove želje, to je kao ona ribica kad pecate, pa dobijete zlatnu ribicu. On misli da ste vi zlatna ribica pa ćete mu ispunjavati želje.

Ali, neću ućutati. Nije to argument. Neću više pričati o vama a priča deset puta, Bulatović, Bulatović, ne vadi me iz usta. Ajde me malo izvadi iz usta, pa ću ti možda i poverovati da te ja ne interesujem.

Ne treba ja tebe da interesujem. Tebe treba da interesuje Dragan Đilas, ti si na njegovoj listi, bićeš na njegovoj listi. Tebe treba da interesuje to što ti piše, obmanjuje te, a ti jadan samo čitaš. Meni je tebe žao, iskreno.

Ljudi, jako mi je žao Ćute. On je jadan, date mu da popije jedan konjak i on samo zveči. Meni je žao tebe!

Građani Srbije, ja se obavezujem, od moje poslaničke plate platiću da ide čovek da se leči od alkohola. Možda će on biti dobar čovek na kraju. Hvala.

Mislio sam da ne otvaramo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno podneli: Šulkić, Gajić, Sandić i Stojanović.
Da li neko od podnosilaca želi reč?
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala, predsedniče.

Gospođe i gospodo ministre, koleginice i kolege poslanici, u budžetu za 2024. godinu ukupni rashodi i izdaci iznose 2.237 milijardi dinara.

Amandmanom predlažemo da se na rashodnoj strani ovog budžeta smanji iznos koji je namenjen za korišćenje usluga i roba, jer uglavnom kod svih ministarstava najveće stavke su za usluge robe, i da se taj iznos koji je planiran u cifri od 210 milijardi dinara smanji na 180 miliona dinara, za čitavih 30 milijardi.

Prelažemo da se tih 30 milijardi dinara prenameni za10 milijardi dinara za nenamenske transfere za lokalne samouprave.

Gospodine ministre Mali, da li ste vi zaboravili da postoje lokalne samouprave ili ste dali vašim činovnicima da devet godina unazad samo prepisuju cifru od 33 milijarde i 327 miliona dinara koliko iznose nenamenski transferi?

Da li ste vi svesni da ovakav rast cena energenata, materijalnih troškova, plata za koje stalno kažete da ih podižete, kako će lokalne samouprave to da plate?

Ovde sede mnogi poslanici koji dolaze iz čitave Srbije, iz svojih lokalnih samouprava. Ni jednog nisam čula da kaže – aman, devet godina ne povećavate maltene ni dinar za nenamenske transfere lokalnim samoupravama. Dajte već jednom povećajte.

Tu smo amandmanom reagovali, kod člana 7, ili za 10 ili za 20 milijardi dinara. Jel verujete da se lokalne samouprave guše? Nemaju budžete da sve to iznesu i plate.

Dalje, predlažemo da se 10 milijardi dinara prebaci ili prenameni za subvencije za poljoprivredu. Jeste ovim budžetom u odnosu na prethodni povećali 20 milijardi dinara subvencije za poljoprivredu ali, gospođo ministre poljoprivrede, ja stalno razgovaram sa vrlo uspešnim poljoprivrednicima iz moje opštine Svilajnac koji su uglavnom stočari i uglavnom na Novosadskom sajmu pokupe sijaset medalja i nagrada. Oni se pitaju šta da rade ove jeseni, da li da seju pšenicu, da li da na proleće seju kukuruz, da li da nastave sa uzgojem rase simentalskog govečeta ili da jednostavno sve to pogase.

Kažete, a i sami to znate kolika je bila cena otkupa pšenice, i svi kažete – pa, to je tržište. Pa, jeste tržište, ali je pšenica u otkupi bila 35 dinara pre pet, šest, sedam godina, a sada 19 i 20 dinara.

Jel shvatate da poljoprivrednik ne može sa tom kalkulacijom rashoda na jednoj strani i ovog prihoda koji dobije nikako da nastavi dalje uspešno da se bavi poljoprivredom?

Dalje, predlažemo da se 750 miliona poveća subvencija za kulturu. Ne treba mnogo da pričam, vrlo često to naglašavam, da samo zdrav, obrazovan i kulturan čovek može da doprinese i ekonomskom i privrednom razvoju zemlje.

Dalje predlažemo da se poveća iznos za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu za pet milijardi dinara. Vi ste sada stavku za socijalnu zaštitu povećali za 500 miliona dinara ali, gospodo ministri, da li vi znate da sada novčana socijalna pomoć za jednočlano domaćinstvo iznosi 11.100 dinara, tročlano ili četvoročlano jedva negde oko 20.000, 21.000 dinara i to se ne povećava godinama unazad? Do pre neki mesec je bilo 10.300 dinara. Pa, kako će tročlana ili četvoročlana porodica da živi sa 20.000 i nešto dinara mesečno? To je 700 dinara dnevno. Doručak, ručak, večera, računi, odeća, obuća, lečenje. Pogledajte da li je to moguće?

Dalje, predlažemo da se za dečju zaštitu poveća iznos za dve milijarde, da se za boračku zaštitu poveća iznos za 400 miliona dinara, da se učenički standard poveća iznos za 250 miliona, za studentski standard 250 miliona, da se stipendije za mlade talente, gospođo ministre, i za nauku povećaju za 100 miliona dinara.

Molim vas, kada su u pitanju mladi talenti njih treba registrovati od osnovne škole, pratiti ih kod srednju školu, do fakulteta, do postdiplomskih i doktorskih studija i kada završe to i kada mnogi od njih postanu nosioci i nagrade Dositeja i mnogih drugih nagrada da ih mi zaposlimo. Vi, koji ste sada vlast, mi koji ćemo sutra biti vlast, koliko, nadam se, od 17 decembra. Da ih zaposlimo i da im damo šansu u našoj državi da rade, a ne posle toga da ih ostavimo na birou rada da čekaju da li će naći mesta ovde ili će otići u inostranstvo i u tuđe države, a mi smo u njih uložili stotine miliona dinara.

Na kraju, gospodo, smanjite, kad kažem usluge i robu. Vi kod svakog ministarstva predlažete dotacije međunarodnim organizacijama, pa je tako, između ostalog, kod Ministarstva prosvete milijarda i 400 miliona dinara predviđeno da se da međunarodnim organizacijama da se usaglasi sistem obrazovanja sa evropskim sistemom.

Ajte da smanjimo taj iznos za milijardu i da ga prenamenimo za nabavku udžbenika za osnovne škole za celu Srbiju. Svi me pitaju dole u unutrašnjosti, u mojoj opštini Svilajnac – zašto samo učenici u Beogradu da dobijaju besplatne udžbenike? Koju privilegiju treba da imaju samo oni?

Još nešto – ako prenamenimo ova sredstva i nabavimo besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih škola ajte da napravimo i neke kriterijume. Nemojte da dajemo kao do sada svima podjednako. Ne treba svima podjednako. Nije to diskriminacija. Nečiji roditelji rade za po 100.000 ili 150.000 dinara mesečno plate, a nečiji roditelji, kao što rekoh, imaju 20.000 dinara socijalne pomoći ili platu od 30.000, 40.000 dinara. Ajte i tu malo da pogledamo, da bude ravnopravno i Beograd i ostatak Srbije.

Hvala najlepše.

Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Onda mi posle spočitavaju zašto ne odgovaram ili kad odgovorim zašto sam prvo morao da ih obrazujem i da im kažem da su opet i pogrešno pročitali i pogrešno razumeli.
Evo, sada ću ponovo veoma polako, nadam se da ćete me razumeti. Dakle, najpre rekli ste, citiram: „najveće stavke u budžetu su za robe i usluge“. Pa, nisu. Ako ste makar i malo pročitali taj budžet koji je pred vama, dakle, to je nekih 210 milijardi. Za kapitalne investicije budžet je 467,5. Dakle, 467,5 minus 210. Dakle, jedno je veće od drugog. Dakle, prvo je to, to je broj jedan.
Broj dva, interesantno, verovatno zbog neznanja kažete – mi predlažemo da smanjimo izdatke za robe i usluge. Opet kažem, prvo ste pogrešno pročitali da su najveći izdaci, ali nisu. Kaže – mi bismo zato da povećamo učenički standard, studentski standard, pošto, pretpostavljam da ne znate da su u robama i uslugama i učenički i studentski standard, pa hajde samo dogovorite se hoćete da smanjujete robe i usluge, odnosno ulaganje u učenički i studentski standard jer tamo je hrana za studente, za učenike, smeštaj i sve ostalo ili hoćete da povećavate. Dajte ljudi pročitajte taj budžet jedanput. Recite šta hoćete.
U robama i uslugama struja, voda, uniforme, hrana, gerontološki centri, ishrana za te najstarije ljude kojima treba pomoć. Šta hoćete? Hoćete to da smanjujete? Hajde samo dogovorite se šta hoćete. Dakle, vi ste pomislili da su robe i usluge ne znam šta. Pa nije, to je.
Znate, mi bismo, i to pompezno najavljuju, da smanjujemo robe i usluge, a da povećavamo učenički i studentski standard, a u robama i uslugama već je i učenički i studentski standard. Samo treba to neko da zna. Treba to neko da pročita. Treba neko da se bavi time i onda takođe kaže – nenamenski transferi su ostali isti. Pa da, ali su zato namenski porasli. Što ne kažete to? Kaže – kako će sada da lokalne samouprave jadne prežive zato što su nenamenski transferi ostali isti, a svake godine država sve više i više ulaže. Država ulaže u kanalizacione mreže, vodovodne mreže, rekonstrukciju škola, rekonstrukciju čak i vrtića, izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, bolnice i svega ostalog. Za sve te građane lokalnih samouprava mi povećavamo i plate i minimalne zarade. Dovodimo fabrike. Evo nova fabrika u Leskovcu danas otvorena. Pa jel to naš doprinos lokalnoj samoupravi ili je ne znam kako i šta ta lokalna samouprava sama uradila, pri čemu porezi i doprinosi od te investicije idu u lokalni budžet.
Pa znate, živite u vreme davno prošlo kada je sve bilo – znate šta, mi ćemo samo da dobijemo nenamenski budžet, nije važno, ne moramo mi ni da se potrudimo oko dovođenja investicija, ne moramo ni da se potrudimo da nam lokalna samouprava lakše i lepše izgleda, ajmo samo najlakše da tražimo više para od države, pa nije važno, a posle ćemo mi lako to da potrošimo. To je prošlo vreme. Davno prošlo vreme.
Lokalne samouprave mogu da se finansiraju, juče je jedan vaš kolega odavde govorio – mi smo ne znam kada i šta, izdali lokalne municipalne obveznice. Pa eto način finansiranja. Evo nove investicije – industrijski parkovi. Eto načina finansiranja kroz poreze i doprinose pri čemu, još jedanput, namenski transferi nikada veći.
Znate, poslednje da vam kažem, pošto ste izašli sa izjavom da lokalne samouprave grcaju u dugovima, ne znaju kako će, ne znaju šta će, znate li koliki je suficit u ovom trenutku lokalnih samouprava u celoj zemlji, imate li bilo koju cifru u glavi da vidite kako nam dobro stoje lokalne samouprave, jer nikada bolje stajale nisu, preko 70 milijardi dinara, preko sedamdeset milijardi keša na računu imaju lokalne samouprave u ovom trenutku u Republici Srbiji. I, vi meni govorite da su one na ivici bankrota, nikada bolja situacija nije bila.
Tako da, vas molim samo da lepo sagledate pravu situaciju, da pogledate prave informacije da naučite i budžet da čitate i da samo meni kažete smanjujete li učenički i studentski standard ili hoćete da ih povećate. Samo odlučite pošto očigledno u velikom konfliktu oko toga šta i kako hoćete da uradite. Hvala puno.

Ministarka Jelena Tanasković.

Prvo ću da zamolim poslanike samo da ne dobacuju, jer sve vreme apelujete da treba da budemo civilizovani pa ono krenete od sebe, toliko se derete da ja sedim ovde i ne čujem šta čovek priča.
Hajde da krenem redom. Kažete uvozimo meso pa čak i praseće, uvozimo, šta je sporno, mi smo otvoreni, Evropa je tu. Samo ste zaboravili da kažete jednu drugu stvar da mi potrošimo godišnje svinjskog mesa između 446 miliona i 454 miliona kilograma, a u vezemo od 34 miliona do 40, zavisno od godine do godine. Sitnica, u pravu ste, i nikakva tajna nije i nije to ove godine situacija da mi imamo manje svinjskog mesa u proizvodnji nego što ga potrošimo i iskoristimo, to nije situacija ni od ove godine, ni od pre tri godine, to je situacija i 2008, kad pogledate statistiku, i 2009, 2010, 2011. znači svake godine, jel tako. Jako se puno menja i bitno se menja uvoz iz godine u godinu, i ako sada pogledate kakva je situacija 2023. videćete da je situacija svinjskog mesa nikad veća kod primarnog proizvođača u otkupu, da su oni zadovoljni, da se kontroliše uvoz vrlo striktno, da se dozvoljava uvoz samo za onaj deo potrošnje koji je nedostajući na tržištu da se dozvole izdaju kvartalno i da se nakon svakog kvartala ide u inspekcijsku kontrolu svodljivosti dokumentacije i provere gde je ta roba uvezena završila.
Tako sada imate na tržištu ozbiljan rast naših prerađevina, jer se prerađevine iz Evrope ne uvoze zbog svinjske kuge, jer smo zabranili, i sada imate izuzetno veliki procenat povećanja potrošnje naših prerađevina i uopšte prerade mesa u 2023. godini, jer na kraju godine ću svakako da izađem sa detaljnim količinama i procentima. Tako da, te paušalne ocene uvozimo, pa, šta to sada znači. Mi ne živimo sami, uvozimo i izvozimo. Što niste rekli koliko izvozimo? Što niste rekli da u sporazumu sa Kinom smo potpisali da svinjsko meso i svinjsku mast, već kad stupi sporazum na snagu bez carine izvozimo u Kinu. Što to niste pomenuli i to nam se dešava ove godine.
Tako da, u redu, može to jednostrano da se gleda, ali nije to baš tako.
Kaže poslanica znate, dug malinarima nije plaćen dve godine. Prvo ću da vas podsetim da im ne duguje država, duguju im dva privredna lica koja su pravila neki sporazum kupoprodajni, nemojte mi dobacivati, slobodno se javite pa mi odgovorite, mislim pričamo civilizacijski, jel, ne duguje im država, ali bez obzira na to što im država ne duguje, država je obezbedila moratorijum zbog velike razlike između sezone 2022. otkupne i 2023. godine. Država je obezbedila moratorijum, pa, je država obezbedila dve milijarde dinara tim hladnjačama koji su ostali da duguju sa uslovom da moraju da isplate primarne proizvođače. Sve ste to zaboravili da kažete, kada je nekad nekome ostao dužan. Verujem da jeste, i taj je verovatno otišao u bankrot, pošto u suprotnom mogao je da se javi Poštanskoj štedionici da dobije kredit ta hladnjača i da isplati svog primarnog proizvođača, jer su to svi uradili ko god je da kažem, poslovno živ.
Kaže gospođa poslanica stočari Svilajnca ne znaju čime da se bave, da li da sade pšenicu, kukuruz ili da kupuju stoku. Stočari se znaju, šta rade, a onda sa druge strane, zaboravili da stočari sve to rade, znači, oni seju sve to da bi hranili svoju stoku. I, kako da vam kažem, od 2023. godini, ako pričamo o simentalcima, znači pričamo o mlečnom govedarstvu, subvencija po litri mleka sa 15 na 19 dinara. Za svako omatičeno grlo sa 25 na 40 hiljada dinara.
Znači, svaka subvencija u stočarstvu je povećana u 2023. godini, one koji nisu 2023. godine, a tiču ovca, ovnova, jarčeva, koza, košnica i pilića, oni će biti u 2024. godini. Sve je povećano. Znači po svakom grlu subvencija je povećana. Mislim da taj ko se bavi stočarstvom ove godine ne bi smeo da ima dilemu, jer je svaka prethodna bila teža od ove kada se sve dupliralo i više. Složićete se, tako da mislim da tu sada stvarno nije dilema.
Onda kažete – treba dodati Ministarstvu poljoprivrede još deset milijardi. Slažem se. Treba uvek što više dodati pošto to ide u subvencije, ali ne pominjete da je ta subvencija krenula od deset milijardi, te 2010, 2011. godine ili 2009. godine kada se samo za hektare davalo i ni za šta više, a sada imate 30 mera. Svaka poljoprivredna grana je dotaknuta subvencijom i imate 105 milijardi budžeta od čega je 88 čistih subvencija i davanja i još 14 milijardi u refakcijama. I vi sada kažete – deset. Pa u redu i 20, i 30, ali što baš 10. Šta ćete sa tih 10 konkretno sa njima uraditi?
Hajde barem nešto da kažemo to je u redu. Ako je budžet povećan u godinu dana sa 40 na 120, ne možete da kažete fali još 10. U redu, može. Fali i 50, što 10, ali morate nekom da uzmete da bi dodali. Sada treba da kažemo – nije nam dosta sa 45 na 120, nego dajte još deset. Ne znam šta je tu opravdanje.
Mogu da se složim da su ratari prošli katastrofa sa cenama u 2023. godini, ali da li je to samo u Srbiji? Pa nije. Da li postoji i jedna druga zemlja u kojoj kukuruz u otkupu košta više nego u Srbiji? Pa ne postoji. Ne postoji gospodine, pošto sam u petak došla iz Mađarske, pošto svaki dan se sa sve jednom evropskom zemljom i njenim ministrima komuniciram, izlazim svaki dan, ali ne manipulišem nego se vrlo detaljno bavim tom analizom i svuda je cena kukuruza i pšenice takva kakva jeste, ali znate šta je još veći problem. Nema kupca i zna se zašto je to. Izručena je cela proizvodnja…
To je zato što je Srbija uništila poljoprivrednike, nema kupce ni Mađar, nema kupca ni Poljak, nema kupca ni Bugarin, ni Rumun, to je zbog toga. Pa slažem se, ali u redu, samo recite kada upalite mikrofon, pošto nije ta priča.
Verujte mi da to sada što pričate zaista ne pije vodu. To nije tako, 2023. godina je godina koja je takva. Svaka druga grana poljoprivredna u ovoj godini država je stala iza toga. Teška poljoprivredna godina i nema nikakve veze pojedinačno sa poljoprivrednikom u Srbiji. Sve vreme pokušavate da amputirate da je poljoprivrednik u Srbiji u 2023. godini očajan i ugrožen, a svi drugi nisu. To nije istina. To apsolutno nije istina pošto poljoprivrednik bilo gde u Evropi u 2023. godini nije zadovoljan. Hvala.