Ako je tada bila prosečna zarada 300 evra, a danas 840 i ide da raste naredne godine, to je jedan način kako se borimo sa tim što ste vi izneli.
Ako minimalna zarada raste, pa to je drugi način na koji se borimo sa tim što ste vi rekli.
Ako otvaramo fabrike po Srbiji, ljudi dobijaju mogućnost da rade, ljudi, deca. To je treći način.
Koji je vaš konkretan predlog? Evo, vi mi recite, hoćete da budete veliki ekonomista, nikakav problem, samo mi recite, osim povećanja plata, osim povećanja penzija, osim povećanja minimalne zarade šta je rešenje? Pominjemo cene struje i gasa? Slažem se i rekao sam da nije lako, teško je. Pa, teško je svima. Ceo svet prolazi kroz nikada veću ekonomsku krizu. Jedna Srbija se drži bolje i reći ću i biću veoma ponosan na to, bolje nego mnogo veće i razvijenije zemlje od nas.
Pominjali ste, s pravom, i cene gasa i cenu struje. Čekajte, ali cena gasa nam je najjeftinija u Evropi, cena struje nam je najjeftinija u Evropi. S druge strane, ima i gasa, ima i struje. Veliki broj zemalja nije imao ni gas, ni struju prošle godine.
Dakle, da li je idealno? Pa, nije. Ni u jednoj zemlji nije idealno. Nisu uslovi nigde idealni, ali borimo se i dajemo sve od sebe.
Ako treba da pomognemo i kroz sistem socijalne zaštite, pomažemo, pomoći ćemo. Malopre ste spočitavali zašto idete sa helikopter parama. Pa, evo, zbog ovih stvari. Svakome znači deset hiljada dinara jednokratna pomoć za decu. Prošle godine smo imali tri puta jednokratne pomoći za naše mlade. Naši penzioneri dva puta po 20 hiljada dinara, jednokratna pomoć i prošle i ove godine. Tako se pomaže, tako se radi, tako se brine.
Da li smo zadovoljni? Još jedanput, nismo, hoćemo bolje, radimo, borimo se i hoćemo više. Ako imate neku drugu sugestiju, recite, ali dajte da vidimo na koji način svi zajedno možemo da unapredimo ovu našu zemlju.
Jeste reč uvek o običnom čoveku, o onome koji, na kraju krajeva, jedva sklapa kraj sa krajem. Njemu pomažemo, na njega se orijentišemo, on nam je najvažniji.
Hvala puno.