Izašao mi je ministar, a ja sam baš htela da postavim tri jednostavna pitanja, ali svejedno, nek ostane zabeleženo da sam ih postavila.

Prvo pitanje – zašto nam treba stadion od milijardu evra?

Drugo pitanje – zašto je hrana u Srbiji skuplja nego u okruženju? Zašto je čokolada, recimo, u Srbiji, koja se proizvede u Srbiji, za 30% jeftinija recimo u Banja Luci? Ili, zašto, recimo, ulje koje se proizvodi u Zrenjaninu je jeftinije u Herceg Novom? To su toliko jednostavna pitanja da mislim da zaslužujemo odgovor.

Treće pitanje je bilo da mi odgovori precizno koliko je ljudi tačno ostalo bez posla zbog privatizacija koje je on vodio? Znači, on je bio u toku te tzv. bivše vlasti, kojoj je on pripadao. On se bavio privatizacijama i on je, kako bi on rekao, ostavljao neke ljude bez posla, pa bih volela da znam koliki je tačno taj podatak?

Još ću iskoristiti priliku što ste vi, ministre, tu. Malopre sam vam ostala nedorečena. Čisto, pošto građani ovim budžetom plaćaju i policiju, da razjasnimo. Vidim da vam je u cilju da radimo kako treba. Što se tiče pucnjave u Užicu, ona se jeste desila u neposrednoj blizini škole, u 13.10 časova, između dve smene, na stepeništu koje vodi u školu. Ja tu školu odlično poznajem. To je OŠ „Braća Ječmenica“ nekadašnja. Ja sam tu učila osnovnu školu, znam gde se nalazi. Nema sumnje u to.

Što se tiče rada policije, moram da vas pohvalim, policija je zaista u rekordnom roku uhapsila počinioce. Moram to da kažem. Možda niste znali da se zaista desilo u neposrednoj blizini škole, i u neposrednoj blizini škole i u vreme kada se deca smenjuju, kada se smenjuju dve smene, prva i druga. Vrlo je bila opasna situacija i nije izuzetak da se dešava u blizini škole takva stvar. Samo toliko.

Reč ima ministar Gašić.

Zahvaljujem vam na lepim rečima.
Samo kratko. Dana, 20. oktobra, ja vam čitam ono što je u izveštaju, zvaničnom izveštaju MUP-a i Tužilaštva u 13 časova i 10 minuta u Užici u ulici Lazara Mutapa, u neposrednoj blizini STR „Jelica“, privatnog vrtića „Kockica“, u kraćoj verbalnoj raspravi došlo je do fizičkog sukoba. O navedenom događaju obavešten je Pavle, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Užicu, koji je prisustvovao uviđaju.
Moram da vam kažem, pištolj je, vazdušni pištolj je prepravljen. Znači, evo ja vam čitam iz zvaničnog izveštaja. Hvala vam.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo Milovan Jakovljević. Izvolite.

Bilo bi krajnje neodgovorno i neozbiljno ne podržati izgradnju autoputeva i uopšte infrastrukture, međutim imamo problem sa cenama tih autoputeva.

I ovaj autoput na koji sam ja amandman i predložio, to je „Autoput mira“. Možda je u dobroj meri bitan za građane Merošine, Žitorađe, Prokuplja, Kuršumlije, Doljevca i okolnih mesta, ali je mnogo važniji za NATO trupe koje treba iz Drača da se prebace do Crnog mora, a usput srpsko-ruski humanitarni centar ne razvija makar paralelno tome. Ali da se ne bavimo visokom politikom ovaj autoput je trebalo u decembru 2021. godine da koša 650 miliona evra, a imamo informaciju da će preći više od milijardu i 400 miliona evra.

Za ove novce može da se izgradi ne samo u južnoj Srbiji u 50 opština po 400 kilometara seoskih asfaltnih puteva i da na taj način demografski rešimo probleme koje imamo vezano za demografiju, za ostajanje ljudi da žive u tim marginalnim područjima. Tom infrastrukturom zadržali bi mlade na selu, pospešili bi privredu, turizam i sve ono što sam i ovih dana govorio.

Kada već pominjem autoputeve, meni je žao što gospodin Vesić nije večeras ovde da ga pitam šta je sa Lazom i Munjinim brdom koji je živa ili kakva god prepreka izgradnji puta Preljina-Požega i dalje ka Boljarima? Pitam vas sve kada će se konačno znati završetak, makar do Požege, da informišemo te ljude koji žive da na osnovu toga naprave neke projekte i planove za svoj život, za infrastrukturne, privredne i ostale objekte, da znaju kad će moći da se izvrši taj eksproprijacija, da li će moći da grade svoje objekte ili neće? Hvala lepo.

Na član 3. amandman je podnela Marina Lipovac Tanasković.
Izvolite, imate reč.

Zahvaljujem se.

Moj amandman odnosi se na povećanje budžetskih sredstava za projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja, ali ovde imamo jedan problem, jer kada se priča o rehabilitaciji puteva to je nadležan ministar građevine, infrastrukture i saobraćaja, a kada pričamo o bezbednosti saobraćaja onda je tu nadležan ministar unutrašnjih poslova.

Meni se čini do sada da ova dva ministra ne razgovaraju, jer nemamo neku veliku saradnju između ova dva ministarstva što se tiče unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima treba da bude prioritet ove države, jer ako je prioritet države da se grade putevi, onda prioritet države treba i da se na tim putevima ne gine.

Ministar je čitao izveštaj iz 2021. godine, evo da vam kažem izveštaj iz 2022. godine. Na putevima u Republici Srbiji 2022. godine dogodilo se 33.230 saobraćajnih nezgoda. Poginulo je ukupno 553 lica. To je 5% više saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima nego što je to bilo u prethodnoj godini. Istina je da je broj saobraćajnih nezgoda bio manji, ali je takođe istina da je broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima sada veći.

Prethodnih nekoliko dana imali smo razne crne hronike. Imali smo i crni 15. oktobar, gde je u roku od 24 časa poginulo šest lica. Imamo i crnu hroniku vezanu za pogibiju dece na pešačim prelazima. Sve ovo treba da bude upravo razlog zašto da se budžetska sredstva upravo preusmere na ovaj projekat.

Na prethodnoj sednici parlamenta imali smo novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je usvojen. Jedna od stavki je bila i ta da se centralizuje moć. Sav novac koji se ostvarivao od broja saobraćajnih nezgoda na lokalu od 1. januara ide u budžetska sredstva Republike Srbije. To znači da 31% novca koji je trebao da ostane na lokalu sada ide u budžet Republike Srbije.

Ništa pored toga značajnog nije bilo u tom zakonu, nije bilo nikakve spremnosti za nove instrument bezbednosti saobraćaja, nije bilo spremnosti za upravljanje brzinama, nije bilo spremnosti za upravljanje crnim tačkama na putevima, revizije i bezbednosti saobraćaja. Najrizičniji vozači ismejavaju našu državu, hapse se automobili, a ne korisnici, odnosno vozači. I tako se zamišlja unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Zahvaljujem.

Iskoristili ste svoje vreme.

Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ja stvarno ne znam o čemu vi pričate i šta vi pokušavate da nam spočitate u tome? U vaše vreme sa milion i 60 hiljada vozila manje na putevima registrovanih Srbije, imali ste od 48 do 70.780 nesreća. Imali ste 1.048 preminulih u saobraćajnim nezgodama, 1.275 godine 2001, 854 godine 2002, 868 godine 2003. Pričate o 2020. godini, 30.728 saobraćajnih nezgoda. Godine 2021. 34.578.
Sa kojim podacima raspolažete? Kažete – od 300 do 550. Koji je to raspon preminulih u tome, ljudi, o čemu pričate? Gađate se sa nekim ciframa. Prvih deset meseci ove godine, do 1.10. 2023. godine 23.674 i znate najbolje da su nezgode sa traktoristima u ovoj cifri ovde, ono što u čitavoj Evropi se ne računa kao tako i nema ga u statistici, 345 preminulih. To je mnogo i nulta tolerancija i prema jednom poginulom u saobraćajnim nezgodama, ali je ovo rezultat rada saobraćajne policije, ovo je rezultat svih zakona koje smo doneli.
Drugo, 30% budžetskih sredstava u prethodnim godinama, ne deset koliko je SNS na vlasti, nego 20 nije bilo utrošeno za namene koje su bile potrebne a to je bezbednost u zonama škola, „ležeći policajci“, ograde, semafori koji usporavaju saobraćaj, sve je to bilo dato na korišćenje nekim lokalnim samoupravama koje nisu znale da potroše ta sredstva, gospođo. Hvala.

Zahvaljujem.

(Marina Lipovac Tanasković: Replika.)

Nema osnova za repliku.

(Marina Lipovac Tanasković: Ne, ministar ima pogrešne podatke, dozvolite da objasnim.)

Nemate vi šta da pojasnite ministru, mislim da je ministar vama pojasnio. Svakako ćete imati priliku po sledećem amandmanu.

70/3 DJ/MJ

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović. Izvolite.