Dragi građani, kada 17. decembra budete glasali za opoziciju, kad budemo radili rebalans budžeta, pošto ovaj amandman neće biti prihvaćen, ali da vidite kako to izgleda, mi ćemo smanjiti iz ekonomske klasifikacije 511 u Razdelu 16 iznos za nacionalni stadion koji je opredeljen za 13 milijardi i mi ćemo odvojiti samo milijardu dinara da pokažemo da i sa milijardu dinara može nešto da se napravi.

Drugih 12 milijardi ćemo opredeliti na sledeći iznos: prvo, za osnovni sud, za plate i naknade zaposlenih, koje ćemo da povećamo za četiri milijarde, onda ćemo da povećamo za četiri milijarde plate i naknade onih koji rade u administraciji osnovnih sudova, pa ćemo da povećamo preventivnu zdravstvenu zaštitu za jednu milijardu, onda ćemo da povećamo izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija za tri milijarde.

Ono što je za nas izuzetno važno, da shvatite da ćemo ovo stvarno da uradimo i da se dan bliži kada to možete da odlučite i da imate ovakav budžet koji će pomoći građanima i koji će pomoći ljudima da u sudu rade bez pritiska, da imaju zaista dostojanstvene plate i da imaju na osnovu toga jedan život koji je dostojan čoveka.

Mi moramo da pomažemo ljudima koji rade u državnoj upravi i moramo da pomažemo ljudima koji se bave zdravljem ovog stanovništva. Mi moramo da nađemo načina da postoje ljudi koji će da nam donesu pravdu. Da bi to tako bilo, ovaj amandman i amandman koji će pokazati kako se domaćinski raspoređuju sredstva.

Na član 8. amandman je podneo Zoran Zečević.
Na član 8. amandman je podneo Borko Stefanović.
Na član 8. amandman je podnela Marija Lukić.
Na član 8. amandman je podneo Borko Puškić.
Na član 8. amandman je podneo Miroslav Aleksić.

Dobro jutro.

Ja predlažem, gospodine Orliću, da ne prekidate rad, da nastavimo do sutra, ne zbog mene i zbog nas ovde, nego zbog ministara, jer su orni da rade.

Mislite do srede? Do četvrtka? Do kog dana? Na šta ste mislili?

Može i do četvrtka, što se mene tiče. Nemojte da me prekidate.

Pošto nismo radili od 1. oktobra, sada sve u dva dana, tako i treba, danju, noću, kampanjski.

Izgleda da su ministri sanjivi pa ne odgovaraju ni na jedno pitanje mojih kolega. Postavio je ovde moj kolega Zelenović gomilu pitanja, niko ni reč da bekne. I na svako pitanje - kontra pitanje. I to tako ceo dan, i Siniša Mali i ministarka poljoprivrede, doduše, ona se trudi da nešto odgovori, za razliku od ovih drugih, oni kontra pitanje i tako u krug i nikad kraja.

Sada kad pričamo o parama, o korupciji, o poljoprivredi, naravno da za poljoprivredu nema dovoljno para zato što ne možete tu da se talite. Lakše je sa ovim drugim velikim projektima, gurne se u put. Evo, tu je ministar Gašić, seća se on, nekad smo mi zajedno sedeli na sastancima, on gradonačelnik Kruševca, ja Trstenika, pa pričali o Moravskom koridoru i baš bili u Kruševcu u kancelariji i tad je cena bila, ministre Gašiću ispravite me ako lažem, procenjena cifra 500 miliona evra.

Ja bih voleo da mi sad kaže neko kolika je cena koštanja Moravskog koridora? Da li je tačno da će da bude preko milijardu evra, milijardu i 200 i zašto je to toliko poskupelo? Dakle, samo to, jednostavno pitanje, jednostavan odgovor.

To je bilo dva minuta.

Imam ja svoje vreme, čekaj, polako.

Nema.
Što se tiče promene vrednosti i taljenja, kažu za fond za resurse građana da je bilo puta devet.
Na član 8. amandman je podnela Slavica Radovanović.

Ja predlažem u članu 8. u Razdelu 16 Ministarstva finansija da se ukupna sredstva u iznosu od 22 miliona i 600 hiljada, predviđena za EKSPO Beograd umanje za 200 hiljada dinara i da se zbog toga i na taj način povećaju plate prosvetnim radnicima.

Naime, smatramo da je veoma važno da se prosvetnim radnicima vrati funkcija koju su imali, a to je funkcija vaspitanja naše dece i da je to zaista kategorija ljudi koja zaslužuje mnogo veće plate i mnogo više poštovanja nego što ima trenutno sada.

Pre neki dan, slušajući ovde ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ja sam pomislila da mi zaista živimo u idealnoj državi, iznoseći kako sve to izgleda i šta se sve radi. I pre su postojali protokoli za postupanje u slučajevima vršnjačkog nasilja i ti timovi za sprečavanje vršnjačkog nasilja postoje odavno, ali mi vršnjačko nasilje nismo rešili u našoj državi.

Juče ujutru, kretajući ovamo, gledala sam reportažu iz Niša. Roditelji ne znaju kako da reše problem sa dečakom koji vrši vršnjačko nasilje. Pre neki dan sam isto tako gledala u Barajevu, grupa roditelja se našla ispred škole. Ali, šta je tu najstrašnije? Sistem. Prebacuje se loptica sa jednog na drugog. Kada se obrate policiji zato što se radi o maloletnoj deci, oni kažu - obratite se tužilaštvu. Tužilaštvu kad se obrate, tužilaštvo kaže - obratite se centrima za socijalni rad. Ali, to kažu roditelji, to sam od njih isto čula, iako to znam. Kada se obrate centru za socijalni rad, onda kažu - mi smo nemoćni da uradimo.

Nema nemoćnih. Nekada se u moje vreme nisu pitali roditelji nego učitelj, nastavnik i profesori, oni su rešavali te stvari. Kakva policija, kakvi sudovi, imali su ugled, imali su uticaj. Prema tome, ovoj kategoriji ljudi moramo da damo mnogo veća ovlašćenja i mnogo veći značaj.

Na član 8. amandman je podnela Tatjana Manojlović.