Hvala.
Treba li da se izjasnimo?
(Dejan Bulatović: Ne treba.)
Da se ne opterećujemo tim šta postoji, šta ne postoji od političkih karijera. Jasno vam je koliko tu ne postoji ništa. Niko ne zna ni kako se ni ljudi zovu, ni stranke zovu, svi znaju da je to samo jedna lista Đilasova i to je to.
Potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Nemam ja problem sa tim uvredama, kada vidite i sami kada nema argumenata onda lečim ja komplekse, ovakav sam onakav sam, nisam kao oni, na svu sreću.
Da vam odgovorim na pitanje koje ste postavili. Možda sam propustio prošli put iz nekog vašeg neznanja. Još jedanput morao sam da vam objasnim osnovne razlike između interno poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Ono što je išlo preko Generalnog sekretarijata su tri najveća troška. Jedno je podrška SPC, drugo je autoput Rača-Bjeljina u Republici Srpskoj i treće je restrukturiranje EPS, podrška tom programu koji je za nas veoma važan. Vrlo prosto. Tri programa. Ništa tu nije sporno. Samo da ste pitali. I jeste pitali. Izvinjavam se što vam prošli put nisam dao odgovor. Evo sada sam vam dao odgovor.
I dalje potvrđujem da vodimo računa o svakom dinaru. Za nas je Rača-Bjeljina autoput izuzetno važan, za nas je povezivanje Srbije i Republike Srpske veoma važno. Znam da to nije to vaša politika, da ste vi potpuno protiv toga, da ste vi da Srbi budu genocidan narod. Mi nismo za tu politiku. Naša politika je da gradimo autoputeve, da spajamo region, da spajamo Srbiju i Republiku Srpsku. To je novac koji smo utrošili. Tako ćemo nastaviti u budućnosti. Hvala puno.

Hvala.
Po amandmanu dalje.

Hvala, predsedniče.

Ja ću govoriti po vremenu koje pripada šefu poslaničke grupe.

Hteo sam da kažem, pre svega, da dam jednu napomenu uopštenu, slušajući juče ministra Sinišu Malog, normalan čovek ne može a da se ne zapita – da li je korupcija u Srbiji dovedena skoro do savršenstva? Pored svih mogućih pojavnih oblika, kojih smo, manje-više, svi svesni u ovoj državi, ono što je patentirano kao jedna nova dimenzija u korupciji to je to permanentno korumpiranje sopstvenog naroda. Kada govorimo o narodu, tu mislim, pre svega, na penzionere, na prvom mestu, i na zaposlene u državnoj upravi.

Pretpostavljam da su to dve kategorije stanovništva koje se najviše raduju vrlo čestim izborima u Srbiji. Kad god su raspisani izbori, to je prilika da te dve kategorije stanovništva dobiju neke donacije i druge vrste milostinje koja je njima neophodna da bi mogli da izdrže u ekonomskom smislu život u kome žive.

Druga stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju je ovaj Zakon o Ekspu 2027. godine. Znači, jedan svojevrsni leks specijalis. To je po drugi put u vreme vlasti ovog režima da se poteže za jednim ovakvim zakonom, a prethodno je to bio ovaj leks specijalis koji je primenjen na ovoj investiciji „Beograd na vodi“. Radi se, naime, o slučajevima kada postojeći pravni poredak i postojeći zakoni ometaju slobodno i netransparentno trošenje javnih prihoda tako da je neophodno da budu uklonjeni u suspendovani iz pravnog poretka kako bi ti poslovi mogli da se završe. Izgleda da se ništa tako strašno nije ukorenilo u našem društvenom životu kao ona misao Josipa Broza – nemojte se držati zakona o pijan plota.

Sad imamo ovaj novi zakon koji suspenduje dva: jedan je Zakon o planiranju i izgradnji na toj lokaciji, a drugi je Zakon o javnim nabavkama, pa tako investitori ne moraju da plaćaju naknadu za građevinsko zemljište, upotrebna dozvola se u ovom slučaju izdaje za objekte izgrađene u sivoj fazi, neka posebna reviziciona komisija ocenjuje ispravnost projektne dokumentacije itd. Znači, potpuno je evidentno da se ovim zakonom suspenduje pravni poredak na delu teritorije Srbije, a po Ustavu postoji izričita odredba da je pravni poredak u Republici jedinstven. To znači da niko ne može da ga narušava.

Druga stvar na koju sam hteo da obratim vašu pažnju tiče se juče nekih napomena koje je u odgovoru našem šefu poslaničke grupe Stefanu Jovanoviću dao ministar finansija, Siniša Mali, koje su malo više bile u stilu "Informera" i u vezi sa jednom temom u koju se on objektivno slabo razume, za razliku od ovoga čime se on bavi, gde ja mislim da je on kompetentan, možda jedan od najkompetentnijih ministara u ovoj Vladi, samo što su te kompetencije, nažalost, upravljene na pogrešne stvari, ali svejedno je kompetentan.

Ono u čemu nije kompetentan, očigledno, to su pravna pitanja. Tako je juče, a ja sam jedanput imao polemiku ovde sa gospodinom Jovanovom pre pet-šest meseci, da je u najmanju ruku neoprezno da se argumenti koje ističu predstavnici kosovskih albanaca u ovom domu koriste radi političkog razračunavanja, kao da su to neki validni i relevantni argumenti, pa je tako juče Siniša Mali citirao izjave nekih albanskih političara, šta je bilo u nekim novinama, šta je rekao Hašim Tači, šta je rekao Aljbin Kurti, što su sve dosta neproverene informacije, ali, svejedno, uzeo je za argument da je tačno ono što oni tvrde.

Evo, ja ću opet, kao što sam to uradio i pre pet-šest meseci, da podsetim samo na nekoliko ključnih stvari. Taj sud je odlučio da usko tretira postavljena pitanja, odnosno da se bavi isključivo pitanjem legalnosti deklaracije kao pravnog akta, a ne i eventualnih posledica koje je taj akt proizveo. Sud je izričito naveo u svojoj presudi da se pitanjem državnosti Kosova neće baviti, tako da formalno-pravno gledano nisu u pravu oni koji tvrde da je sud rekao da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, jer se tim pitanjem nije bavio, kao što kaže u obrazloženju svog mišljenja.

Sud je zaključio, ovo je vrlo važno, da deklaraciju nisu donele institucije koje su delovale pod okriljem ustavnog okvira i Rezolucije 1244, već demokratski izabrani lideri naroda na Kosovu. Ova činjenica je ključna u stavu suda. Ona upućuje na to da je odluka doneta van pravnog sistema koji je uspostavljen Rezolucijom 1244. Dakle, sud nije doneo presudu, nego se radi o savetodavnom mišljenju i on nije odgovorio na pitanje koje mu je, ono promenjeno, kao što je juče dobro objasnio ministar spoljnih poslova Dačić, dala Skupština UN, nego je promenio to pitanje i odgovorio je na neko pitanje koje mu uopšte nije postavljeno.

Treće, ono što je vrlo važno, u formalnom smislu, nisu to pitanje postavljali političari, to pitanje je kreirao naš pravni tim koji je zastupao Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu, jedan izvanredan pravni tim, koji je dva slučaja koja su vrlo važna pred tim sudom dobio, jedan protiv Hrvatske, drugi protiv Bosne i Hercegovine. Nije Vuk Jeremić sačinjavao to pitanje, to su radili eksperti ove države koji su bili za to angažovani i koji su se već pokazali kao vrlo relevantni.

Dakle, taj sud je u suštini degradirao tu deklaraciju, jer je sveo na privatni dokument grupe građana, uz konstataciju da nije reč o aktu Skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, paragraf 109 mišljenje suda to govori, već da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo. To bi bilo dosta slično kao kada bih ja i, recimo, Miša Gavrilović, ovde izašli ispred zgrade i proglasili tamo onaj parking da je neka država pa poslali sudu da kaže da li je to protivno međunarodnom javnom pravu.

Ono što je moja poenta, jer mislim da u ovim stvarima mora da postoji neko jedinstvo, oko ovih stvari mislim da poslanici ovog parlamenta i uopšte političke stranke i njihovi predstavnici ne treba da vode borbu na život i smrt, nego u tim stvarima treba da budemo jedinstveni. Zato nije pametno da jedan relevantan ministar ove srpske Vlade, kao što je ministar finansija, prvo, ulazi u jednu temu, tu je ministar pravde, koja bi o tome mogla sigurno kompetentnije da govori o njemu ako nešto treba da se kaže.

Nema smisla podržavati argumente onih koje tretiramo kao srpske neprijatelje i uzimajući da su to relevantni dokumenti, samo zbog toga da bi nekome ovde u ovoj sali nanosili političku štetu. A argumenti i fakti koji se tiču pravne analize su ovakvi kao što sam ja objasnio, a nikako drugačiji. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Da, gospodine predsedavajući, povreda dostojanstva Narodne skupštine i mislim da je dostojanstvo povređeno, na stranu što se govornik nije držao amandmana i dnevnog reda, on je pokušao da opravda ono što se ne može opravdati. Dakle, to je tipična povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Mi svakako pamtimo to mišljenje Međunarodnog suda pravde koje, eto, kao, Vuk nije hteo. Da li je hteo ili nije hteo, uglavnom se to mišljenje Međunarodnog suda pravde, gospodine predsedavajući, čak i u UN koristi kao sredstvo za legalizaciju divlje države Kosovo i Metohija. Da li je Vuk to znao ili nije, da li je hteo, da je to bilo dobro za Srbiju, kao što je prethodni govornik kršeći dostojanstvo Narodne skupštine rekao, svakako da se oni ne bi zahvaljivali, Albanci, evo naslovne stranice njihovog časopisa ili novina, svakako da se Albanci, da je to bilo dobro za Srbiju, da je bilo dobro poštovati mišljenje Međunarodnog suda pravde, svakako se Albanci ne bi zahvaljivali Vuku Jeremiću, na naslovnoj stranici, ovako krupno - Hvala, Vuče. Ja mislim da je ostalo samo još da mu podignu spomenik veći nego što su podigli Klintonu.

Ne tražim da se glasa. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar, Aleksandar Martinović.

Hvala, gospodine Orliću.
Ovde su iznete određene kvalifikacije i određeni stavovi zbog kojih mislim da treba da reagujemo. Jedna kvalifikacija odnosi se zapravo na nepoštovanje odluka nadležnih državnih organa, odnosno u konkretnom slučaju kada je reč o gospodinu Siniši Malom, o odlukama Upravnog suda.
Naime, Upravni sud je, kao što je i ministar finansija istakao, poništio sve akte Senata Beogradskog univerziteta, što znači da je pred Upravnim sudom utvrđeno, a kad Upravni sud donese, to bi koleginica mislim trebalo da zna, kada Upravni sud donese odluku, ona je pravnosnažna. Protiv odluke Upravnog suda nema pravnog leka.
Dakle, Upravni sud je pravnosnažno utvrdio, odnosno pravosnažno, bolje rečeno, poništio sve akte Univerziteta koji su išli u prilog tezi da je ministar finansija navodno plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Onda se još dodatno kao argument zašto ne treba poštovati odluke sudova u ovoj državi navodi nekakav pritisak. Ja ne znam ko je mogao da izvrši pritisak na Upravni sud? Ministar finansija to sigurno nije uradio, ali na kraju krajeva ovde se postavlja jedno suštinsko pitanje - da li ste za to da Srbija bude pravna država ili niste za to? Da li ste za to da se poštuju odluke nadležnih sudova ili ste protiv toga, a ne malo smo za to da Srbija bude pravna država, a malo nismo. Kad nam se odluke sudova dopadaju, onda su sudovi dobri, a kada nam se odluke sudova ne dopadaju, onda je neko na sud izvršio pritisak. Dakle, to nije ozbiljna argumentacija. Uopšte, cela ta kampanja koja je vođena protiv Siniše Malog je zaista bila onako kampanja "ad personam",.
Bez obzira na sve, ja još nisam čuo onaj ključni argument protiv Siniše Malog, a to je da taj čovek nije stručan za resor državne uprave kojim rukovodi. Onda, u nedostatku tog suštinskog argumenta išli ste da ga diskvalifikujete kao tobožnjeg plagijatora. Iskoristile ste sve moguće instance na nivou Univerziteta u Beogradu i kada se konačno oglasi svojom odlukom Upravni sud onda vi kažete –dobro, to je odlučio tamo neki Upravni sud, ali šta to nas briga, mi Sinišu Malog i dalje proglašavamo za plagijatora. To vam je bio argument i juče i danas.
Pažljivo sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika. Malo je tu bilo suštinske kritike na budžet. To je opet bilo vraćanje – ali, to je onaj budžet koji je pisao plagijator Siniša Mali. Onda kad im kažete – ali, čekajte, jedna sudska instanca u ovoj državi, Upravni sud je rekla da Siniša Mali nije plagijator, ma šta nas briga šta kaže Upravni sud.
To je neozbiljno ponašanje. To znači da vi ne poštujete državu u kojoj živite i čiji ste građanin. Sutra može Upravni sud da donese odluku u vašu korist, pa šta mi treba da kažemo? Hajde da ne poštujemo odluku Upravnog suda?
Dakle, to je igranje sa državom i to je jedna jako opasna poruka koju šaljete i građanima Republike Srbije, da ne treba poštovati pravnosnažne akte nadležnih državnih institucija.
Dakle, to je jako opasna politička poruka i to je poruka koja, u stvari, treba da znači – kada mi dođemo na vlast radićemo šta nam je volja, a šta nas briga šta kažu sudovi.
Iz sednice u sednicu nam spočitavate to kako pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno, kako treba da radi po Ustavu i zakonu, pa nam onda pretite zatvorima, pa kad vi dođete na vlast onda ćemo svi da završimo u „Zabeli“, itd. pa ćete nas vešati, pa ćemo da završimo kao Gadafi, pa ćemo da plivamo Savom i Dunavom.
Dakle, iznosili ste vrlo, vrlo teške uvrede, vrlo teške kvalifikacije, a kada vam se iznese jedan pravni argument u korist čoveka koji je trenutno ministar finansija, sutra to može da bude neko drugi, vi kažete – šta nas briga za odluke Upravnog suda.
Dakle, građani Srbije treba da znaju da Siniša Mali nije plagijator. Ne zato što je to rekao Aleksandar Martinović ili bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, to je pravnosnažna odluka Upravnog suda. Da li vam se ona politički dopada ili ne dopada to je sad vaša stvar, ali pristojni ljudi i pristoji građani poštuju odluke sudova, bez obzira na svoj subjektivan odnos prema pojedincima na koje se te odluke odnose.
Što se tiče argumentacije vezane za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, bilo bi dobro, gospodine Gajiću, da nam objasnite kakvu je korist to Republika Srbija, ako ste vi u pravu, imala od tog savetodavnog mišljenja. Mi mislimo da je imala samo štetu, a vi pokušavate da nas ubedite da nismo imali štetu, pa bi bilo dobro da nam objasnite kakvu smo to korist imali.
Vi ste pokušali da banalizujete jednu jako ozbiljnu temu. Dakle, Međunarodni sud pravde je na traženje Republike Srbije u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova doneo savetodavno mišljenje da Deklaracija o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom ili, drugačije rečeno, da je u skladu sa međunarodnim javnim pravom. To je apsolutno isto.
Dakle, Međunarodno sud pravde je rekao da ono što se desilo na KiM u februaru 2008. godine nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom i to je argument na koji se pozivaju svi oni koji pokušavaju da dokažu da je Kosovo, tzv. Kosovo, tzv. republika Kosovo suverena država. Sreća je pa Srbiju vodi jedan mudar i odgovoran čovek koji uprkos svim pritiscima nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji onako kako ste vi od njega tražili, jer po vašem mišljenju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji bi olakšalo put Srbije u EU.
Zahvaljujući toj odluci predsednika Republike i toj odluci Vlade Republike Srbije da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji juče, a to ste zaboravili da kažete sinoć kada ste pokušali da omalovažite nastup naše premijerke Ane Brnabić, na sednici Saveta bezbednosti, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući odgovornoj politici koju vodimo, a uprkos svim teškim pritiscima i izazovima kojima smo izloženi, ispred imena premijerke Ane Brbanić stajala je pločica sa natpisom - Srbija. Ispred Vjose Osmani Sadriu, tako se zove, Vjosa Osmani Sadriu, nije stajalo ništa.
Da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti i posle 2012. godine pisalo bi – republika Kosovo. To je ono što proističe iz vaše pogrešne odluke da pitate Međunarodni sud pravde – da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim javnim pravom ili ne i onda vam je Međunarodni sud pravde, koga čine sudije iz država koje su u većini priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo, odgovorio u skladu sa politikom njihovih vlada.
Dakle, sudije Međunarodnog suda pravde odlučuju u skladu sa politikom vlade koja ih je imenovala u tu instancu. Dovoljno je da umete da računate do 20, do 15, do 10 i da samo izbrojite koliko ima sudija Međunarodnog suda pravde, iz kojih država dolaze, da vidite da je tamo apsolutna većina sudija iz država koje su priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo i da unapred znate da ne možete da dobijete savetodavno mišljenje koje je u korist Republike Srbije.
Što se tiče tih eksperata vaših koji su nas zastupali pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tu verovatno mislite na Radeta Stojanovića, ali zaboravili ste da kažete jednu stvar – Međunarodni sud pravde je odbacio tužbu BiH protiv Republike Srbije, ne upuštajući se u meritum stvari, nego iz procesnih razloga, iz formalnih razloga.
Pogledajte kako glasi presuda, odnosno odluka Međunarodnog suda pravde - da Međunarodni sud pravde ne može da ulazi u to da li je Srbija izvršila agresiju, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, agresiju na BiH zato što po mišljenju Međunarodnog suda pravde Savezna Republika Jugoslavija u vreme građanskog rata u BiH nije bila članica UN. Prema tome, nemojte baš previše da se hvalite tim vašim ekspertima.
Međunarodni sud pravde je i tu pokazao i te kakvu političku pristrasnost, jer SFRJ nije bila isključena iz OUN, nego je bila suspendovana. Tako glasi odluka Saveta bezbednosti iz 1992. godine, kada je počeo građanski rat u BiH, a počeo je tako, i to treba reći istine radi, pravde radi, ma koliko to nekome smetalo, sankcije su uvedene SFRJ nakon što je sa muslimanskih položaja u Sarajevu pala granata na ljude koji su čekali u redu za hleb u ulici Vase Miskina i onda je 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti doneo odluku o uvođenju sankcija SFRJ. Od tada smo mi agresori, navodno agresori na BiH.
Tako da, dobro je što niste više na vlasti, štetu državi Srbiji ste apsolutno napravili, i mogu još jednom da ponovim da ste vi ostali na vlasti juče bi, tj. sinoć bi ispred Vjose Osmani pisalo republika Kosovo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ispred Vjose Osmani nije stajalo ništa.

Dobro, znači lično pominjanje. Izvolite.

Tačno je, mi smo vodili jednu diskusiju na tu temu, na temu sada posetimo samo pošto je Gajić govorio pre nekoliko minuta, dakle da smo vodili diskusiju na temu toga, njegova tvrdnja je bila da nije dobro da se ovde u ovoj sali od strane poslanika vlasti, kako kaže, prepričavaju argumenti albanske strane, da je Vuk Jeremić napravio neku korist za njihovu nezavisnost.

Sada, to sve ne bi bilo sporno imalo bi smisla, pošto je on posle pozvao na jedinstvo, da imamo na neki način svi zajednički stav po tom pitanju, koje je bitno nacionalno pitanje, što nije sporno, međutim, problem je u tome što ste vi u vašem poslaničkom klubu imali, govorim u prošlosti, više nemate, ljude koji su iznosili najogoljenije optužbe upravo tog Kurtija i njegovog režima. Preslikane reči, dakle, vlasti u Prištini, kada je u pitanju Srpska lista, kada je u pitanju vlast u Beogradu i odnos prema Kosovu i Metohiji, bukvalno od reči do reči.

Kada je u pitanju ono što se desilo u Banjskoj, i tu ste imali prilike da vidite da veći deo ljudi koji sedi oko vas, apsolutno prepisuje sve ono što je Kurti govorio i ne kaže da je za situaciju na Kosovu i Metohiji kriv teror Aljbina Kurtija nad srpskim narodom, nego kažu da je kriv Beograd. Oni su utvrđivali, oni su tvrdili, izvinjavam se, da će Srbija dobiti sankcije zbog toga, pisali pismo inostranstvu itd.

Tako da, ako je već potrebno takvo jedinstvo, i ako je potrebno da i o tome razgovaramo, ja samo mislim da pre svega onda morate da razgovarate sa ljudima sa kojima ste do juče sedeli zajedno u istoj partiji, poslaničkom klubu, sa kojima ste na istoj listi izlazili, pa, valjda to znači da ste se oko nekih stvari saglasili, dogovorili, a onda da razgovaramo i mi i vi kao vlast i opozicija i svi ostali.

Na kraju, što se tiče posledica delovanja gospodina Jeremića, nije to samo nešto što kažu u Prištini, nego isti argument koriste i na raznim drugim mestima, u Briselu, u Vašingtonu, u Londonu, ovamo, onamo, dakle isti argument, tako da je, auto gol koji smo postigli, takav da ga je bio svestan i sam gospodin Jeremić, pa je onog momenta kada su organizovali, i to je svedočio pomenuti ministar Dačić, koga ste u govoru citirali, pa su gledali direktan prenos obrazloženja mišljenja Međunarodnog suda pravde, a onda gospodin Jeremić ponudio ostavku. Pa, ako je to bilo dobro u korist Srbije i dobro za Srbiju, zašto je nudio ostavku, znači, zašto je nudio ostavku. Imate u medijima svih iz tog vremena da su bili nezadovoljni. Pogledajte prve reakcije koje su bile. To je naknadno tumačenje vaše da je to sada nešto što je pozitivno.

Dakle, sve u svemu, najmanji bi problem bio da mi nešto tumačimo ovako ili onako ili da Priština nešto tumači ovako ili onako. Autogol koji je tada postignut je autogol koji je dao argument mnogo jačima od Prištine i to je ono što je sporno i zato se valjda oni zahvaljuju i rade ono sve što rade. Hvala.