Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovani građani Srbije, ovakav govor dobijete kada neko nedovoljno inteligentan pokušava da bude duhovit, a na to vam se nadovezuje ono staro što kažu da odelo čini čoveka, ovo vam je egzaktan primer da to nije uvek tačno.

Neverovatno je da čovek koji se predstavlja kao borac za prava građana 10 minuta potroši u svom govoru, a nula sekundi da prokomentariše zakone o kojima se danas diskutuje.

Kaže čovek – zakazali ste sednicu jer je Aleksandar Vučić dao ove predloge. Zar nas niste pre toga kritikovali, kako ste tada rekli, da nema sednice? Pa jel hoćete sednice ili nećete sednice?

Kažete dalje – ovde kada smo prskali ministra PP aparatom, on se oduševio ili ne znam šta je radio. Poštovani građani Srbije, ovo vam je najbolji dokaze one poslovice – čega se pametan stidi, time se budala ponosi. Umesto da uputite izvinjenje za one scene nasilja koje ste ovde sprovodili, da uputite izvinjenje koleginicama koje ste fizički povredili, vi se ovde time ponosite.

Mislim da je to najbolje što su građani imali prilike uživo da vide šta je alternativa politici SNS i politici Aleksandra Vučića.

O uvredama i pokušaju vređanja narodnih poslanika na osnovu fizičkog izgleda, meni je degutantno da bilo šta kažem, ali, kolega, da biste nekome uputili kritiku na osnovu fizičkog izgleda, mislim da je normalno prvo da sebe pogledate u ogledalo.

Za sam kraj, poštovani građani Srbije, budite mirni i spokojni, jer ljudi koji ovako doživljavaju i vide politiku, nikada neće biti u prilici da vode nijednu ulicu, a kamoli mesnu zajednicu. Zato vas pozivam da sa bojkotom ovih zakona i sa pozivanjem građana da ne upišu svojinu idete među te iste građane, posebno u kraj iz koga dolazite, pa da im tamo na licu mesta kažete da ovo nije dobro.

Poštovani građani Srbije, dok je SNS i predsednika Aleksandra Vučića mi ćemo nastaviti da radimo u vašem interesu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Vi imate još šest minuta i 52 sekunde.
Izvolite.

Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka, uostalom kao i naša poslanička grupa neće glasati za donošenje zakona koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja. Stava smo da zakoni koji su na dnevnom redu, bilo da se radi o izmenama i dopunama važećih zakona ili donošenju novih zakona, sadrže odredbe koje su suprotstavljene Ustavu i drugim zakonima i može se konstatovati da će njihova primena više doprineti anarhiji i ugrožavanju interesa i potreba građana, nego što će na pravičan način urediti oblasti koje regulišu.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je predložila Vlada, iako se pokušava predstaviti kao Zakon o legalizaciji, on to nije. Kolokvijalno označen kao Zakon o legalizaciji, ovim zakonom se ne propisuje naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, niti se ozakonjuje postojeće stanje, već se samo vrši evidentiranje objekata bez odgovarajućih dozvola.

Predloženim zakonom se ne ulazi ni u urbanističko-tehnički aspekt objekata. Vlast ovim zakonom želi da sa sebe skine odgovornost za bezbednosti i sigurnost korišćenja objekata koje će ovim zakonom uvesti u evidenciju nepokretnosti.

Ovim zakonom predlagač želi da evidentira objekte, ali ne i da garantuje da je njihovo korišćenje sigurno po građane. Možda je upravo to razlog zbog čega se van snage stavlja Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. godine. Time se uvodi anarhija u oblast građevinarstva, planiranja i izgradnje. Stavljanje van snage Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine obustavljaju se svi postupci koji su započeti po ovom zakonu, a do danas nisu rešeni bez obzira o kojoj se fazi nalaze.

Činjenica da postupci o ozakonjenja objekata gotovo 10 godina nisu okončani nije krivica građana, odgovornost je na onima koji te postupke nisu okončali, kao i odgovornosti onih koji nisu adekvatno vršili nadzor nad primenom tog zakona. Ko će da preuzme odgovornost za to što sada po vašim rečima imamo skoro pet miliona nelegalnih objekata? Ovim zakonom se samo evidentira opšti haos i ide se dalje kao da se ništa nije desilo.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima ne rešava status građana koji su shodno Zakonu o ozakonjenju platili izradu geodetskog elaborata, projekat izvedenog stanja, a do danas nisu ishodovali pravnosnažno rešenje. Sprovođenje ovog zakona imaće niz problema, a jedan od prvih jeste taj da službe za katastar u tehničkom i kadrovskom smislu nisu spremne za sprovođenje ovog zakona. Upitna je i njegova usaglašenost sa Zakonom o državnom premeru i katastru.

Ono što je sporno jeste i to što se ovim zakonom ukida pravo na delotvoran pravni lek i sudsku zaštitu. Postoji niz drugih i lošijih rešenja i manjkavosti koja sadrži ovaj zakon. Amandmanima koje smo podneli pokušali smo da zaštitimo ustavna prava građana, da izađemo u susret njihovim potrebama, ali i da ih zaštitimo spornih odredbi za koje smo sigurni da neće proizvesti pozitivne efekte.

Takođe bi se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmene koje se odnose na zaštitu od izvršenja jedine nepokretnosti u svojini dužnika, odnosno odredbe koje su restriktivne i kumulativno date neće u praksi zaštititi većinu vlasnika nepokretnosti kojima je to jedina nepokretnost i izazvaće velike teškoće u primeni.

Zakon kao takav u celosti je manjkav i u praksi može dovesti do zloupotreba. Uvode se suviše velika ovlašćenja javnih izvršitelja, zakon ne pruža adekvatnu zaštitu građanima i treba razmisliti o usvajanju potpuno novog zakona sa fundamentalno drugačiji pristup. Zakon o informacionoj bezbednosti ne pruža čvrste garancije građanima da neće doći do zloupotrebe i narušavanja privatnosti građana usled primene ovog zakona.

Ovaj zakon nije usaglašen sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima i njima se takođe stavljaju van snage garancije i zaštita koju Ustav pruža građanima.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao što ste imali priliku da čujete od koleginice Kalender, njime se stavljaju van snage prava bošnjačkog, ali i drugih manje brojnih naroda. Član 1. i član 4. predloženog zakona ostavlja potpuno bez zaštite kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalne manjine. Ako uzmemo u obzir da Vlada Srbije, bar kada su u pitanju kulturna dobra od posebnog značaja za bošnjački narod, nije pokazala interes za njihovom zaštitom i adekvatnom konstrukcijom, sa pravom izražavamo zabrinutost kako će se Vlada, ako se donese ovaj zakon u ovoj formi, odnositi prema našim kulturnim dobrima.

Svoju zabrinutost temeljimo i na činjenici i da u drugim oblastima aktuelna Vlada Srbije ne dopušta Bošnjacima da ostvare svoja garantovana prava. Podsetiću vas da je Bošnjacima onemogućeno da ostvare pravo na informisanje, jer nema redakcije na bosanskom jeziku na RTS-u, pravo na visoko obrazovanje je onemogućeno, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru nema katedre, na bosanskom jeziku, a da ne govorimo o zastupljenosti Bošnjaka u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama.

Postoje problemi o ostvarivanju prava i u drugim oblastima o kojima smo ranije govorili u ovoj Skupštini. Primera radi, Vlada Srbije u svakom trenutku i bez ikakvih kriterijumima može nesmetano ugroziti Kulu motrilje ili Bedem u Novom Pazaru, te svaki drugi naš sandžački i bošnjački kulturno istorijski spomenik. Po ovom zakonu Vlada može da radi šta hoće sa bilo kojim kulturnim dobrom, a to nije dobro.

Ono što kao zaključak možemo izvući iz predloženih zakona, oni o kojima smo kao poslanici iz Sandžaka nešto rekli, ali i o drugim zakonima o kojima se raspravlja, pored činjenica da su vladajuće stranke, vlast i sistem suprotno Ustavu podredili svojim interesima i potrebama, a analizom onoga što je od početka ovog saziva Skupštine, usvojeno, izrečeno ili odbijeno da se usvoji i realizuje, sagledavajući celokupnu politiku i kadrovska rešenja ove vlasti, možemo konstatovati kao kontinuitet politike koja po svemu sudeći nije raspoložena dobro prema Bošnjacima. Jedino što su uspeli kada su Bošnjaci u pitanju jeste da su sebi pribavili privatne Bošnjake za jednokratnu upotrebu i koriste ih za realizaciju svojih ciljeva. Na kraju, ponavljam da SDA Sandžaka neće podržati predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Husein Memić.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, ne bih da repliciram, samo bih nešto kao resorni ministar da kažem pošto su pomenuti briga o kulturno istorijskim spomenicima.
Ova Vlada, ne sada samo dok sam ja ministar, nego u zadnjih 10, 15 godina obnovila skoro sve kulturno istorijske spomenike bošnjačke ili iz osmanskog perioda. Samo u poslednje tri godine uložili smo preko tri i po miliona evra. Obnovili smo Kulu Džephanu, obnovili Kulu motrilje. Sada smo u fazi restauracije, zapravo krenuli smo da obnavljamo Kulu Džephanu. Krenuli smo sa jednim najvećim projektom za Novi Pazar, a to je Stara čaršija. Tu imamo problema sa Zavodom za zaštitu kulturno istorijskih spomenika i verujem da ćemo uspeti konačno da krenemo i u tu realizaciju. Tako da što se tiče spomenika iz osmanskog perioda, uredila ih je ova država. Nije ih uredila nijedna druga.
Mi ćemo i u budžetu za narednu godinu sigurno opredeliti dodatna sredstva za ne samo kulturno istorijske spomenike iz Novog Pazara, nego iz celog Sandžaka. Mislim da, pošto smo pomenuti kao ministri u Vladi Srbije, ponosan sam na to što izdvajamo ovoliko novac i mogu slobodno da kažem, više nego u poslednjih 30 godina je u zadnjih osam, devet godina urađeno na očuvanju kulturno istorijskih spomenika iz osmanskog tj. bošnjačkog naroda. Hvala.

Hvala.
Sledeći je narodni poslanik Dragan Stanojević.
Ostalo vam je još četiri minuta i 59 sekundi. Izvolite.

Poštovane kolege, da iskoristim ovo malo vremena što je ostalo. Što se tiče ovog zakona, mi smo već rekli da ćemo podržati. Podneli smo niz amandmana koji očigledno nisu baš prihvaćeni ali videćemo obrazloženje ministarstva, jer su to bili objektivni amandmani koji nisu politički, nego čisto profesionalni.

Ono što bih hteo da dodam što se tiče ovog zakona, naravno da bi trebao da postoji jedan detaljan plan i implementacije ovog zakona, pošto bojim se da će tu da bude dosta problema. Recimo jedan od prvih, već sam ovih dana razgovarao sa pojedinim ljudima koji komentarišu da ljudi koji žive na selima ne znaju da koriste internet, niti ga imaju, niti umeju da koriste bilo kakve aplikacije. Broj takvih ljudi je veliki i bojim se da će tu takođe biti problema.

Koje bi bilo rešenje sa mog aspekta. To je da u svakoj lokalnoj zajednici postoji po jedna kancelarija koja će biti zadužena za pomoć tim ljudima koji to ne umeju da urade. Onda kada ljudi dođu sa sela iz grada koji ne znaju kako da koriste internet, da mogu da im pomognu oko tog upisa oko predaje dokumentacije.

Isto tako, ljudi koji su u selima, bilo bi dobro da se naprave takođe u lokalnim samoupravama nekakve mobilne brigade, tako ih možemo nazvati, koje bi išle sa kompjuterom po tim selima i pomagali tim ljudima da na licu mesta reše to pitanje. To bi bilo jako dobro.

Imam ovde jedan dopis, reč je o falsifikaciji određenih katastarskih planova. Ovde imam, recimo, jedan dopis koji smo dobili od čoveka iz naselja Brzeće, to je na Kopaoniku, gde čovek tvrdi da je 170 hektara upisano lažno, odnosno falsifikovano. Ne mogu sada čitati pošto nema vremena, ali to je jedan od momenata koji takođe postoje.

Naravno, bilo bi dobro da veći deo ovih sredstava ostaje lokalnim zajednicama da rešavaju probleme koji postoje sa vodom, kanalizacijom, putevima, nije bitno, itd.

Ključna stvar koju bih hteo da kažem sada jeste, naravno, rak rana, a to su izvršitelji koji u Srbiji, vidite, narod je strašno nezadovoljan, otima se imovina, kupuju se rešenja. Znamo da nam, nažalost, u pravosudnim organima takođe postoji ogromna korupcija, da se kupuju određena rešenja, otima se ljudima imovina, izbacuju se iz stanova, iz kuća. Čak i tamo gde ljudi žive, recimo unajmljeni stanovi ili kuće, dolaze izvršitelji, plene imovinu, a ne postoji ni jedan dokaz da li je to njihova imovina ili nije, da li je to isti taj televizor ili tehnika ili kuća itd. Imate objekte koje otimaju, odnosno plene, a koji nisu nigde ni legalizovani, ne zna se ko im je vlasnik zemlje itd.

Znači, problem izvršitelja je jedan ogroman problem i ja prosto ne razumem kako vlast ne shvata da je ovo tragedija? Jer, pazite, čujem juče ministar kaže – znate, postigli smo neki međunarodni rejting što se tiče tih naplata itd. Pa, kakav crni međunarodni rejting ako izbacujete ljude na ulicu koji nemaju gde da žive i kojima koruptivnim šemama oduzimaju tu imovinu? Dakle, ovo je jednostavno problem sledeći koji mora da se reši kardinalno, jer mi treba da štitimo naše građane, a ne da se toliko brinemo o tom rejtingu međunarodnom.

Na kraju bih želeo da kažem, evo, videli ste, neki dan smo glasali ovde, imali smo dva predloga za rezoluciju, jedan je bio o BRIGS-u i, nažalost, bilo je nekih 12, 13 poslanika koji su glasali. Mnogi političari govore često na tu temu, a nažalost kada je bilo glasanje nismo ih ovde videli. Naravno, i naša inicijativa da se izglasa rezolucija o genocidu nad Srbima u NDH, odnosno u Jasenovcu.

Nažalost, ta naša inicijativa je dobila podršku samo 12 poslanika, naša narodna grupa, tu je grupa bila Vulinovih poslanika, Zdrave Srbije i nekoliko, odnosno čini mi se dva poslanika iz vaše grupe, mislim da su to bili Linta i Jadranka. Tako da, prosto to je od nacionalnog, strateškog značaja, a niste dali podršku da ovekovečimo memoriju tih naših žrtava. Hvala vam puno. Toliko.

Hvala vama.
Sledeći na listi govornika je Branko Lukić.
Vi imate još 15 minuta i četiri sekunde. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Ovaj zakon ima za cilj da omogući brže upisivanje i evidentiranje objekata u katastar, pod obrazloženjem da se time rešava problem nelegalne gradnje. Ono što smo prvo uočili je da se stvarno ne pravi razlika između onih koji su gradili za sopstvene potrebe i investitora koji su bespravno gradili zgrade za prodaju. Uglavnom ćemo da ovo izlaganje upravimo prema investitorima stambenih zgrada.

Suštinski gledano, ovaj predlog zakona ne rešava nego legalizuje urbanistički haos koji je godinama nastajao. Umesto da uvede red i odgovornost, zakon faktički nagrađuje one koji su gradili bez dozvole, a kažnjava one koji su poštovali propise. Ovaj predlog zakona predstavlja akt sa ozbiljnim posledicama po pravnu sigurnost, privatnu svojinu i princip jednakosti građana pred zakonom. On faktički pretvara masovnu nelegalnu gradnju u zakonito stanje, bez odgovornosti i bez pravične ravnoteže između javnog i privatnog interesa. Umesto da građanima donese pravnu sigurnost, ovaj zakon otvara prostor za nove nepravde.

Naveo bih glavne sporne tačke. Jedna od spornih tačaka je fiskalni aspekt, odnosno posledice po javne prihode. Prema ovom predlogu, postupak legalizacije omogućava izbegavanje plaćanja doprinosa i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koje su svi investitori do sada morali da plate prilikom pribavljanja građevinske dozvole. Takvo rešenje predstavlja ozbiljnu nepravdu prema onima koji su uz velike troškove i napor gradili u skladu sa zakonom.

Za ilustraciju. Doprinos za uređenje zemljišta za objekte od 1000 kvadratnih metara iznosila bi približno 200.000 evra, dok bi po ovom predlogu isti objekat mogao da se legalizuje za najviše 1000 evra. Dakle, to je dvesta puta manje. Procenjena finansijska šteta za državu je ogromna. Čuli smo da je oko 4,8 miliona objekata nelegalno izgrađeno. Mi smo uradili kalkulaciju na 4,5 miliona. Ukoliko je 50 kvadratnih metara prosečna površina, to je 225 miliona kvadratnih metara.

Prosečan doprinos za uređenje građevinskog zemljišta je oko 50 evra po kvadratu. Ukupan iznos koji država gubi iznosi preko 11 milijardi evra. U kombinaciji sa uredbom o besplatnom upisu vlasništva nakon konverzije zemljišta gde se zemljište faktički poklanjalo investitorima, pogotovo stranim, ukupan iznos štete može dostići više desetina milijardi evra.

Takođe, nije rešeno kako će se nadomestiti finansiranje infrastrukture koja se iz tih prihoda tradicionalno finansira. To su putevi, kanalizacija, rasveta, priključci i drugi javni radovi. Opštine će ostati bez tih sredstava, a država ovim predlogom zakona nije predvidela mehanizam koji će nadomestiti gubitak tih prihoda.

Drugi problem je legalizacija bez odgovornosti. Zakon omogućava upis u katastar bez dokaza o građevinskoj dozvoli. Ne propisuje se nikakva sankcija za bespravnu gradnju. Dakle, obuhvata se upis zgrada i prava svojine njihov na objektima građenim suprotno propisima.

U članu 5. ovog predloga zakona stoji da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost objekata koji se upisuju. To znači da država izdaje tapiju, ali bez garancije da je zgrada bezbedna za život ili tehnički ispravna. Dakle, bićemo u situaciji da će investitori da prodaju ovako legalizovanim ili upisanim zgradama bez obaveze da pruže garanciju bezbednosti ljudima koji od njih kupuju stanove.

Znači, praktično će ovim zakonom u evidenciju se upisivati objekti koji nikada nisu prošli tehničku kontrolu, niti je ikada proverena njihova statička stabilnost, nosivost, ispravnost elektro-instalacija, protivpožarna zaštita itd.

Podsećanja radi, upravo izostanak provere statike doveo je do tragedije u Novom Sadu. Možemo samo da zamislimo šta će da se desi ukoliko budu upisani objekti milioni kvadrata bez ove provere. Smatramo da je ovo samo urađeno iz političkih razloga, odnosno u cilju prikupljanja glasova.

Sledeći prigovor koji imamo na ovaj predlog zakona je ugrožavanje privatne svojine. Po članu 13. Predloga zakona: „Lice može prijaviti i objekat koji je izgrađen na tuđem zemljištu i upućuje se na parnicu da reši pitanje vlasništva nad zemljištem, gde dobija rok od pet godina da reši imovinski spor. Za to vreme objekat ostaje, a stvarni vlasnik zemlje je praktično onemogućen da raspolaže svojinom“.

Pošto sam praktičar i radim ove vrste sporova, videćemo da u velikom broju slučajeva imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, a znamo da su postupci za utvrđivanje svojine najsporiji i najkomplikovaniji u praksi. To će izazvati u ovih pet godina veliki broj sporova, žalbi, zahteva za obeštećenje, posebno od strane onih koji su svoje objekte gradili i upisivali zakonito, što će dovesti do zakrčenosti sudova i neodrživo veliki broj svojinsko-pravnih sporova.

Sledeći prigovor je prekratak rok za upis nekretnine. Kolega Stanojević je spomenuo da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji nisu sposobni da to sami urade putem elektronske platforme, a zakon ne predviđa nikakvu pomoć ukoliko neko nije sposoban to sam da uradi.

Prema Predlogu zakona, vlasnici bespravno izgrađenog objekta dužni su da plate jednokratnu naknadu za upis u katastar koja može iznositi do 1.000 evra, bez obzira na veličinu ili vrednost objekta. Naravno, posle toga će doći i naknade za priključenja na komunalnu infrastrukturu, što će investitorima biti vrlo lako, jer je to negde, koliko smo videli, između 800 i 1.500 evra, dok će za domaćinstva to biti neka nepremostiva prepreka da upišu svoje nekretnine, što će produbiti socijalne razlike i narušiti princip pravičnosti, što je jedan od osnovinih principa svakog pravnog poretka.

Sledeći prigovor je centralizacija i nova birokratija. Ovim zakonom je predviđeno da se osniva Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koja će voditi postupke i imati široka ovlašćenja. To praktično znači još jedan centar političke kontrole i nove pozicije za stranačko zapošljavanje, dodatnu birokratiju, umesto efikasnosti.

Politički i društveni efekat je takođe narušen ovim predlogom zakona. Zakon favorizuje krupni kapital, investitore koji su gradili bez dozvole, stvara nejednaki tretman između građana koji su poštovali zakon i onih koji nisu, kao što i centralizuje sistem i slabi ulogu lokalnih samouprava. Dodatno urušava poverenje građana u institucije i ideju pravne države, s obzirom na to da trenutna vlast pokušava da opere svoje nezakonito postupanje kroz lažni legalizam.

Predlog koji imamo, i to je za kraj, neću koristiti ostatak vremena, predlažemo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se sprovede javna rasprava, uz učešće stručne javnosti i lokalnih samouprava. Ovaj zakon ne uvodi red, već sistematizuje bezakonje. Hvala vam.