Hvala vam.
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija Centar SRCE.
Reč ima Petar Bošković, izvolite.

Član 51. oduzimanje oružja i opreme za vatreno oružje, municija, rok trajanja i privremenog oduzimanja. U članu 51. dodaje se novi član 7. stav, koji glasi – privremeno oduzimanje oružanog lista, oružja, opreme i municije, može trajati najduže dok traje postupak , a najkasnije prestaje istekom roka od jedne godine od dana privremenog oduzimanja, osim ako sud na obrazložen predlog nadležnog organa taj rok ne produži. Rok ne može biti duži od godinu dana po okončanju postupka bez utvrđenja smanjenje predmeta se bez odlaganja vraćaju vlasniku. Važeći tekst vezuje trajanje privremenog oduzimanja oružja za okončanje postupka, bez ikakvog krajnjeg roka čime privremena mera može trajati neograničeno i pretvoriti se u trajno lišavanje državine bez meritorne odluke, uvođenjem maksimalnog roka, bez mogućnosti sudskog produženja i obezbeđuje srazmernosti i pravnu sigurnost, a ne ugrožava vođenje postupka.

Hteo bih da kažem da vidim da ovi ljudi koji se razumeju u robne rezerve i žito, se razumeju i u zvučni top, vidim i u municiju, i malo me čudi da niste imali druge ljude za amandmane koje uvažavate.

12/3 VS/MJ

Da kažem još jedan mali detalj. Kada neko spomene samoubistvo u Skupštini, percepcije ne možete imati drugačije sem o načinu izvršenja, a kada neko kaže štajga, znate, to je žargonski železnička stanica, autobuska, nemačkog je porekla i tako da percepcija vaše vezane za drugu reč, ja ne želim ovde da izgovorim.

Dakle, vi hoćete nas da ubedite ovde da bi vama bilo potpuno u redu i prihvatljivo da vašu suprugu, vašu sestru ili majku neko nazove da je došla direktno sa štajge, da vašu suprugu ili sestru ili majku da joj neko kaže da je neobrijana i neokupana, da dolazi direktno sa štajge, to je vama prihvatljivo, jel?
(PETAR BOŠKOVIĆ: Onda je prihvatljivo da vašoj majci neko kaže da izvrši samoubistvo?)
To je vama prihvatljivo.
U redu je da znam onda da je to nivo razgovora koji je vama prihvatljiv. Vama je prihvatljiv zato što ste vi rekli da to nije, pa šta, došla sa štajge, zamislite nečijoj sestri kažete, nečijoj majci kažete, e došla si direktno sa štajge, i vi to onda relativizujete, čekajte ljudi dokle ćete da se ukopavate. Ne mogu da raspravljam sa vama, malo mi je muka.
Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Mi snaga naroda.
Gospodin Lukić, izvolite.
13/1 TĐ/MP 12.05 – 12.15

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre svega želim da se izvinim zbog svog neumesnog govora, vezano za pisanje ovog zakona, gde sam uvredio žene Srbije. Koleginici Kalender Mineli sam se već lično izvinio. Izvinjavam se i koleginici Ivani Rokvić, Slavici Radovanović i svim članicama Parlamenta i svim ženama Srbije. Nadam se da će izvinjenje biti prihvaćeno, jer je od srca.

Hvala vama mnogo. Hvala vama.

E sada o članu 56. koji govori o obuci. Govoriću zajedno o čl. 56. i 57. koji govore o obuci za korišćenje i upotrebu vatrenog oružja. Mi ne vidimo razlog zašto se deli obuka, i po nama to je nepotrebno, pošto se deli na četiri kategorije – kratke cevi, lovački karabin, lovačka puška, malokalibarska puška. Ovde se pretpostavlja da onaj ko bezbedno rukuje lovačkom puškom ili lovačkim karabinom ne zna bezbedno da rukuje malokalibarskom puškom. Mislimo da je ovo nepotrebno komplikovanje same stvari i da je dovoljno da se obuči na jednom oružju. Neću ništa za sada imati do člana 66. Hvala vam.

Hvala vama neizmerno, i veliko poštovanje i tako se to radi. Svako od nas pravi greške. Politički i ljudski je odgovorno da kažemo nekada – izvinite. Hvala vam mnogo.
Reč ima ministar Nenad Vujić.

Samo da kažem da je amandman koji vam je odbijen... Vaš amandman je da se ovaj član briše. Znači da nemamo nikakvu obuku u rukovanju vatrenim oružjem. Hvala vam.

Hvala vam.
Gospođo Tepić, vi ste i dalje prijavljeni. Da li želite reč?
Samo poštujte Poslovnik.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Što se tiče ovog vašeg novog zakona o oružju i municiji, šta ovde imamo, građanima strože uslove i kazne, a vašima laganica, posebno za automatsko oružje. Vaše privatne agencije za obezbeđenje sada će bez po muke moći da imaju i automatsko oružje i normalno da je logično pitanje onda – pa, čekajte, koga vi to razoružavate, a koga zapravo naoružavate, i to baš pred izbore i baš u ovakvoj Srbiji u kojoj godinama gledamo vaše falange i batinaše na lokalnim izborima, samo ste ih sada obukli u majice „T&M solušns“? Šta je sledeća faza? Da na lokalne sednice, gde smo ih i gledali, dolaze sa automatskim oružjem. Hoćemo li posle dobiti neko autentično tumačenje? Da nisu bili naoružani, samo su autentično držali oružje.

I za kraj, dozvolite mi, i neću se danas više javljati. Za kraj, da, objasniću predsednici Narodne skupštine, želim da kažem samo nekoliko reči – žao mi je što ministarka Stamenkovski nije tu – o Zakonu o roditeljima negovateljima, jer ovde nema mesta za ironiju.

Prihvatite naše amandmane. Omogućite status roditeljima negovateljima i onima koji su zaposleni. Nemojte da ih diskriminišete, jer da biste razumeli koliko je ovaj predlog surov, ne morate da čitate gomilu analiza, uradite samo jedno. Provedite 24 sata u jednoj ovakvoj porodici, samo 24 sata u porodici u kojoj je jedan roditelj sam, u kojoj ima dete sa smetnjama u razvoju, u kojoj ima još dvoje dece, u kojoj taj roditelj mora da radi, nekada i dva posla, ne zato što mu je dosadno, nego zato da bi obezbedio suvu egzistenciju, a taj roditelj ne želi da se odrekne svog deteta, ne želi da ga preda ustanovi, hraniteljima, ne želi da ga odvoji od braće i sestara, želi svoju porodicu na okupu. I onda dođe Milica Stamenkovski i kaže – ako radiš, ti nisi roditelj

13/2 TĐ/MP

negovatelj. Ili mogu da pitam i ovako – da li detetu prestaju smetnje dok je roditelj na poslu, da li je autizam postoji samo od devet do pet sati, da li smetnje detetu uzimaju slobodne vikende, da li dvadesetčetvoročasovna nega i pomoć nestaju kada legne plata? Naravno da ne, ali samo po ovom zakonu gospođe Stamenkovski da.

Zato molim ovde još jednom u ime poslaničke grupe Stranke slobode i pravde prihvatite naše amandmane. Ne terajte roditelje da biraju između posla i deteta. Za REM su vam potrebne evropske pare, za „Skaj“ vam treba hrabrost, za Zakon o oružju vam treba odgovornost, ali za roditelje negovatelje, ne treba vam ni Brisel, ni autentično tumačenje, niti bilo kakva radna grupa. Potrebno je samo jedno – da gospođa Stamenkovski bude čovek, bar sada. Hvala.