Reč ima po amandmanu Marija Jevđić.

Zahvaljujem predsedavajuća. Biću kratka i želim da iskoristim prisustvo ministarke u sali, kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, ovaj zakon posmatram kroz ekološku i ekonomsku sudbinu gradova koji decenijama nose težak teret industrijskog nasleđa, Kraljevo je grad radnika, grad koji je nekada živeo od industrijskih giganata, „Magnohrom“ i Fabrike vagona, ali kada danas govorim o ovim fabrikama ne možemo da se ne podsetimo na činjenicu da su ti subjekti koji su bili stubovi cele centralne Srbije, i zbog neuspelih privatizacija i kao rezultat imali smo deset hiljada Kraljevčana bez posla, i pored tog ekonomskog pustošenja, građanima su u amanet ostavljeni i ekološki dug, tone neadekvatnog odloženog industrijskog otpada, i zagađenog zemljišta i koje danas ugrožava naše podzemne vode.

5/1 TĐ/CG 10.45 – 10.55

Kada u prošlosti ne vodite računa o fabrikama i ekologiji, cenu tog nemara uvek plaćaju generacije koje dolaze. Mislim da su ta vremena, ta neodgovorna vremena prošlost. Moram da istaknem da Kraljevo danas ulazi u eru novog razvoja. Nedavnim otvaranjem nove deonice Moravskog koridora, od Preljine do Adrana, naš grad je zvanično i spojen sa mrežom najmodernijih auto-puteva. Ovaj kapitalni projekat potpuno menja krvotok centralne Srbije, on skraćuje putovanja, predstavlja magnet za privlačenje novi investitora.

Ono što želim da pohvalim je da se u izgradnji ovog auto-puta vodilo računa i o toku reke Zapadne Morave, jer uporedo sa trasom država je sprovela masivne hidrotehničke radove na uređenju i regulaciji korita Zapadne Morave. Svedoci smo da su izgrađene moderne obaloutvrde i odbrambeni nasipi. Korito reke je obezbeđeno, tako da Kraljevo neće više strepiti od katastrofalnih poplava koje je imao u prethodnom periodu.

Ovaj zakon je svakako preko potreban, jer dok otvaramo vrata novim investicijama i investitorima, mi ovim zakonom istovremeno postavljamo jasne granice i stroge obaveze kao i obavezno ulaganje u najbolje dostupne ekološke tehnologije.

Samim tim ovaj zakon pruža i ruku partnerstva privredi kroz ogromne ekonomske olakšice. Procedure postaju brže, digitalnije i jeftinije i umesto sakupljanja desetina različitih dozvola, privrednici sve rešavaju na jednom šalteru dobijajući dugoročnu pravnu sigurnost i predvidivost za svoje investicije.

Ja bih iskoristila priliku i obratila se direktno ministarki zaštite životne sredine i zamolila je za pomoć u rešavanju najvećeg ekološkog problema celog Raškog okruga, to je reka Ibar. Ja znam da ste vi upoznati sa problemom fekalnih otpadnih voda u Kraljevu, pogotovo u naselju Sijaće Polje u Kraljevu. Direktno time se ugrožava naša reka Ibar, reka na kojoj su odrasle generacije Kraljevčana. Htela bih da pohvalim što ste prepoznali ovaj problem i što je u toku izgradnja prečišćivača, čija vrednost iznosi oko 12 miliona evra. Verujem da će se završiti u 2027. godini. Ono što želim vas da zamolim je da kontrolišemo to i da budete upućeni u odvijanje radova, da to ispratimo i da u 2027. godini konačno dobijemo prečišćivač otpadnih voda.

Mislim da ćete se složiti sa mnom da reku Ibar ne možemo braniti samo u Kraljevu već moramo voditi računa o njenom celu toku kroz Srbiju. Znači, moramo pričati i o poštovanju ekoloških standarda i izgradnji adekvatnih prečišćivača i u Novom Pazaru i u Raški. Mislim da sve ovo što radimo u Kraljevu može biti uzaludno ako ne obratimo pažnju i na gradove koji su uzvodno od reke Ibar, konkretno mislim na Novi Pazar i na Rašku. Verujem da uz veći broj ekoloških inspektora i njihove posvećenosti možemo govoriti o potpunom implementiranju ovog zakona.

Ja ću svakako podržati ovaj zakon u danu za glasanje, jer on digitalizuje administraciju, pruža ruku podrške privredi kroz olakšice, ali istovremeno i kroz jačanje inspekcije, rešavanje regionalnih ekoloških problema, podvlači crvenu liniju, kada je u pitanju zaštita zdravlja građana i naše prirode. Još jednom da vam se zahvalim za prepoznavanje koje grad Kraljevo ima i na trudu da taj problem zajedno rešimo i sačuvamo našu reku Ibar. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Vreme ovlašćenog.

Gospođice Pavkov, dobar dan. Kada ćete da izvadite cev iz Rakitske reke? To sam vas pitao prošli put. Dakle, postoji rešenje od pre više od dve godine, možda čak i tri, vašeg prethodnika ministra Trivana. To je zakon koji treba da sprovedete. Položene su cevi u korito Rakitske reke što je protivno Zakonu o zaštiti prirode. To

5/2 TĐ/CG

je uradio investitor Goran Belić koji je gore sa svojim obezbeđenjem tukao ljude na štakama bejzbol palicama. Znači, pitanje za vas – kad ćete postupiti po zakonu? Zato ste ovde. Eno ih cevi u koritu Rakitske reke i dalje.

Drugo, nizvodno dole, to sam vas prošli put takođe pitao, na tri kilometra nizvodno postoji vodoutvrda. To je antibujična brana koja služi da kada dođu velike vode sa Ruja, kamenje i blato, ne podave ljude dole u Zvoncu, da se ne bi desilo ono što se desilo ono što se desilo u Jablanici, u Bosni i Hercegovini, pre dve godine. Tu bujičnu pregradu je cevima za malu hidroelektranu probio Goran Belić. To je isti onaj koji je sa svojom firmom „Protekta“ doveo gore kriminalce i tukao ljude. Protiv tih ljudi gore se vode i dalje krivični postupci, neki su ostali bez posla. Masovno odvođeni na poligrafe laži. Na šta, bre, to liči? Kada ćete postupiti i sprovesti zakon?

Idemo dalje.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima Minela Kalender.
Izvolite.

Hvala.

U članu 16. stav 11. menja se i glasi: „Ministar propisuje način rada tehničke komisije, kriterijume i merila za angažovanje nezavisnih stručnjaka, kao i način obračuna i visine naknade za rad nezavisnih stručnjaka iz stava 4. tačka 1) ovog člana“.

Naime, kvalitet integrisane dozvole zavisi od kvaliteta stručne ocene. Zato uređujemo i kriterijume za angažovanje nezavisnih stručnjaka i način obračuna njihovog rada. Naknada mora uzeti u obzir složenost predmeta, obim dokumentacije, broj potrebnih ekspertskih dana, stepen specijalizovanog znanja, profesionalnu odgovornost člana komisije i vrednost uporednog stručnog rada. Uvodimo najmanje godišnje usklađivanje uz promenu potrošačke cene i tržišne vrednosti odgovarajućeg stručnog rada. Dakle, ne tražimo blanko honorare, ministar i dalje propisuje sistem, ali nije realno da najbolji stručnjaci preuzimaju odgovornost za simboličnu naknadu koja ne zavisi od toga da li su proučili pet, pedeset ili pet hiljada stranica dokumentacije. Hvala.

Hvala vam.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Članom 17. tražili smo da se omogući veće učešće javnosti, njihovo veće pravo, šire pravo na informisanost kada se radi o uslovima pod kojima se izdaje nekom operateru integrisana dozvola. Tražili smo da nadležni organ za izdavanje dozvole obezbedi objavljivanje pregleda i ocenu svih pristiglih komentara javnosti uz jasno obrazloženje razloga za prihvatanje ili odbijanje komentara zainteresovanih javnosti prilikom izrade nacrta dozvole.

Zašto je ovo bitno? Javnost mora da bude obaveštena, pravovremeno informisana ukoliko se otvara neko postrojenje koje potencijalno može da ugrozi njihovo zdravlje tako što će ugroziti kvalitet vazduha, vode ili zemljišta. Iz prostog razloga što mi imamo previše, nažalost, primera o kojima se predugo ćutalo, o kojima građani nisu bili obavešteni, primera gde se rad neke fabrike prikazivao kao da se radi o spasiocu nekog rada, a zapravo postane nova trovačnica.

5/3 TĐ/CG

Takav primer je „Linglong“ u Zrenjaninu. U Zrenjaninu gradu gde preko 20 godina ljudi nemaju pijaću vodu. Kada se otvarala fabrika „Linglong“, ona je otvorena bez da je postojala saglasnost o studiji procene uticaja na životnu sredinu. Celokupni projekat je rađen kroz parcijalizaciju, tako da se nije tražila celokupna upotrebna dozvola, što je dovelo, na kraju, do toga da Grad Zrenjanin odbije da da finalnu upotrebnu dozvolu „Linglongu“, jer se saznalo da u postrojenju postoji visoki rizik od hemijskog udesa zbog količine opasnih materija koje se u njemu skladište. Grad nije dao upotrebnu dozvolu, onda je pokrajinska administracija izdala upotrebnu dozvolu, dok nadležna ministarstva ćute.

Sada imam pitanje za ministarku – ako sutra, ne daj bože, dođe do nekog udesa i do još većeg zagađenja životne sredine i pogoršanja zdravlja građana u Zrenjaninu, ko će biti odgovoran – grad koji je odbio da da upotrebnu dozvolu, pokrajinska administracija koja je odbila ili nadležna ministarstva, uključujući i vaše, koja sve vreme ćute o situaciji u „Linglongu“? Hvala vam.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč?
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jonić.
Da li želite reč? (Ne.)
Hvala vam.
Na čl. 19. i 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stranke slobode i pravde.
Reč ima Mila Popović.
Izvolite.
6/1 AL/IR 10.55 – 11.05

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom tražimo da se zakonom obriše mogućnost da veliki zagađivači dobiju blaže uslove zato što im je navodno preskupo da poštuju najviše standarde životne sredine. Drugim rečima, vlast predlaže da zagađivač kaže – skupo mi je da ne trujem, a država da mu odgovori – razumemo samo nastavite. Mi tražimo jednostavnu stvar. Da zakon ne bude pisan kao servis za zagađivače, da se zdravlje ljudi ne meri kroz trošak kompanije. Ako ostavite mogućnost da se zagađivaču progleda kroz prste zbog troškova, budite sigurni da će se sutra svaki veliki zagađivač pojaviti sa analizom da mu je čist vazduh, čista reka ili zemlja preskupa. Ne može zagađivač sam da procenjuje koliko mu je skupo da ne zagađuje. Ne može država da mu čuva profit, a da građanima ostavi posledice. Ili štitimo građane i njihovo zdravlje ili štitimo zagađivače i njihov profit. Trećeg nema.

I iskoristiću priliku, gospođo Pavkov, što ste tu, da vas pitam pošto nikada niste odgovorili na navode BIRN-a, da ste osnivač organizacije „Zeleni Sad“, koja je u nekoliko godina dobilo 9,5 miliona dinara od Pokrajinske vlade, od grada Novog Sada i od još nekih lokalnih samouprava pod sloganom „Sadimo znanje i širimo zelenu svest“. Pa me zanima da li sadite znanje i zelenu svest samo za novac iz budžeta građana kroz GONGO organizacije ili zaista radite svoj posao kao ministarka? Ta organizacija je bila na adresi vašoj privatnoj prijavljena sve dok niste postali ministarka. Dok niste stupili na prvu funkciju, to javnost mora da zna, a vi im treba objasnite, dok niste stupili na prvu funkciju bila je na vaše ime. Nakon toga i preneta na ime Miloša Stojanovića, koji na slikama na sastancima u Ministarstvu zaštite životne sredine sedi pored vas. A onda kada ste postali ministarka prebačena je ta organizacija na nekog Čedomira, a prebačena je i na adresu koja se nalazi 100 metara ispod te vaše adrese. Dakle, ja bih vas zamolila da odgovorite još jednom na ovo pitanje, da objasnite građanima sve vezano za organizaciju „Zeleni Sad“, pošto kažem, BIRN niti ste demantovani, niti ste odgovarali na njihova pitanja, ni vi, ni Miloš Stojanović. Hvala vam.