Hvala vam.
Idemo sada na predlog za dodavanje člana 29a.
Amandman kojim je predloženo da se posle člana 29. doda član 29a zajedno su podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Uroš Đokić.

Poštovani građani Srbije, Narodni pokret Srbije Mike Aleksića predložio je da se doda novi član u ovaj zakon koji predviđa automatsko ukidanje dozvole za ponovljene prekršaje.

Zašto je ovo veoma važno objasniću vam na primeru regije iz koje dolazim, na primeru Zlatiborskog okruga i naše regionalne deponije Duboko.

U februaru 2024. godine, sve pričam o 2024. godini, inspekcija donosi rešenje o zabrani rada ove deponije jer utvrđuje da deponija nema dozvolu upotrebnu, da je nikada nije imala i da sve vreme radi na divlje. Naloženo je zatvaranje. Naravno, vama to ništa, ministarka, ne znači. Vas institucije ne zanimaju. Zdravlje Užičana je na sedmom mestu. Nastavlja se dalje.

Požar izbija u maju mesecu. Dvadeset dana trujete Užice i okolinu. Dvadeset dana deca u užičkoj kotlini kao u Jasenovcu i gasnim komorama, tako ste se odnosili prema njima. Ništa niste preduzeli. Nemojte bože, ništa preduzeli niste. Nastavili ste da radite i tek devet meseci kasnije, u novembru mesecu zatvarate deponiju. Danas Bajnobaštani voze smeće u Obrenovac, turistički biser Zlatibor je aktivirao malu deponiju neuslovnu u Čajetini, Užice vozi u Lapovo itd. Prave katastrofalne razmere ove vaše politike ćemo videti tek u narednom periodu, kada se bude pokazalo ko je od čega sve i zašto oboleo.

Meni je fascinantno šta vi sada radite. U izbornoj kampanji niste izlazili iz Bajine Bašte. Donosite novce iz budžeta građana Republike Srbije za lokalne potrebe. Dajete neki sitan novac za toplifikaciju domova, zamenu prozora, za zamenu kotla u gradskoj toplani i oni vas sad, šta, predlažu za nagradu Bajin Bašte kao zaslužnu osobu koja je doprinela životu građana Bajine Bašte.

Pa, gospođo ministarka, imam samo jedno pitanje – koliko košta život i zdravlje naše dece? Koliko koštaju suze roditelja koji vode decu u bolnicu? I na kraju jedno pitanje – da li vas je makar malo sramota? Hvala.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi šta sve operater treba da uradi i učini kad prestaje sa svojom delatnošću, šta sve treba da nadoknadi i o čemu treba da vodi računa.

Ono što mene fascinira je onaj kanal za navodnjavanje poljoprivrednih useva. Moram reći da svaka aktivnost čoveka, industrije ili bilo koga šteti životnoj sredini. Samo je pitanje granice. Dakle, nema toga što ne šteti životnoj sredini, ne možemo napraviti totalno čistu planetu bez da eliminišemo sve ljude, svaku industriju aktivnost. Ne možemo svi živeti od donacija nevladinih organizacija.

8/3 MV/MJ

Evo, recimo, Riverwatch donira naše nevladine organizacije i političke subjekte, što je nezakonito. To je austrijska agencija. U Austriji imaju 5000 malih hidroelektrana. Mi imamo valjda manje od 100. Ali, Bože moj, oni finansiraju ove naše ustanike da bi oni sprečili da povećan broj obnovljive energije iz hidropotencijala dođe u Srbiju.

Dame i gospodo, ja sam stvarno fasciniran brigom o kanalima za navodnjavanje, posebno onih čija vlast je za vreme njihove vlasti uvezla 150.000 tona radioaktivnog đubriva, čija je doza radioaktivnosti bila dva puta veća od dozvoljene. Dakle, time su mogli, da seljaci nisu bili siromašni u to vreme toliko, zagaditi stotine i stotine hiljada hektara tim mineralnim đubrivom čija je radioaktivnost bila dva puta veća od dozvoljene.

Navešću primer iz Inđije, recimo, oko tih voda i kanala. Ne radi se baš o vodi koja se upotrebljava za zalivanje useva, već se radi o vodi koju ljudi piju.

9/1 MZ/MP 11.25–11.35

Dakle, oni ni slučajno neće da kažu da su za vreme njihove vlasti sagradili Fabriku za reciklažu olovnih akumulatora iznad vodozahvata Inđija. A otpadne vode idu u upojni kanal, to da vam, gospođo predsedavajuća, objasnim. Taj upojni kanal, to je jedan rov u koga idu otpadne vode iz obrade olovnih akumulatora. I to nije problem, o tome se ne priča, ali eto, pričaćemo o nekim usevima itd. Ni slučajno da dodirnu Bojana Pajtića, Olivera Dulića, Gorana Ješića, koji su to učinili građanima Inđije i koja je potencijalna ekološka bomba. Toliko.

Zaštita životne sredine je globalna stvar. Ne možete, recimo, za litijum reći – hoćemo mi litijum, ali neka ga vade crnci, ili ne znam ko. Ukoliko ste ekolozi, onda ste u toj veri i verujete ekološki u celu planetu itd.

Hoću samo da kažem našim gledaocima da tu postoji doza licemerja, mada ja koji se bavim zaštitom životne sredine cenim svakoga ko realno to pokuša da uradi. Ko blokadom puteva ne emituje stotine i stotine tona ugljenika i ugljen-dioksida, pod pretpostavkom da će on zaštiti životnu sredinu tim protestom. Hvala.

Hvala vam mnogo.
Hvala vam što ste skrenuli pažnju na taj aspekt.
Amandman kojim je predloženo da se posle člana 30. doda naziv člana i novi član 30a zajedno su podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Mila Popović, izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, ovim amandmanom dodaje se član o pravu građana na naknadu štete po zdravlje. Građani koji pretrpe štetu po zdravlje zbog zagađenja moraju da imaju jasno pravo na naknadu štete. Zvuči normalno, zvuči elementarno, kao nešto oko čega ne bi trebalo da se raspravlja, ali pod ovom vlašću čak i to mora da se objašnjava. Jer ovde građanin mora sam da dokazuje da ga neko truje, sam mora da dokaže da je bolestan, sam dokazuje vezu između zagađenja i bolesti, sam protiv kompanije, sam protiv institucija koje su godinama ćutale.

Evo, jedan primer kako su institucije ćutale jeste primer ovoga, ne znam da li ste, gospođo Pavkov, upoznati s tim da je 26. juna na Makišu, da su goreli stari železnički drveni pragovi, koji se tretiraju kao opasan otpad. Satima su vatrogasci gasili požar. Crni dim se nadvio nad Makišem. Niko se nije obratio, ni iz vašeg Ministarstva, ni iz Ministarstva zdravlja, niti se obratila ministarka Aleksandra Sofronijević da kaže ko je uopšte postavio stare pragove tu da stoje na vodoizvorištu Beograda, koji se tretiraju kao opasan otpad.

Dakle, dok građani nisu ni informisani o tome kako da se zaštite, šta se dešava? S druge strane stoji zagađivač koji ima novac, dozvole, političke veze, armiju pravnika i državu koja ga štiti. Zato ovim amandmanom tražimo da se teret dokazivanja pomeri tamo gde i pripada, da građani mogu i kroz udruženja da tuže, dakle da udruženja budu stranke koje mogu da tuže, da se osnaži što više mogućnost da se građani bore. Zagađivač mora da dokazuje onda da nije odgovoran, ako neko pomisli da mu je zdravlje narušeno zbog kršenja zakona ili uslova iz integrisane dozvole. Jer ne može slabiji večito da nosi ceo teret protiv jačeg.

Ako neko zarađuje trujući građane, mora i da plati. Ako neko uništava zdravlje ljudi, mora da odgovara. Ako država mora da bira između profita zagađivača i građana, normalna država bi trebalo da bira građane. Ova vlast takav izbor nikada nije napravila. Zato ćemo ga napraviti mi. I ovo je u skladu sa direktivom EU, koja traži od članica da se ovakvo pravo da građanima i da im se olakša u užasnim okolnostima način na nadoknadu štete. A ulogu stranke, dakle, mogu da imaju sada i udruženja. Hvala vam.

9/2 MZ/MP

Hvala vama.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Ahmedin Škrijelj, izvolite.

Hvala.

Dakle, pravo na sud postoji samo ako može da se koristi na vreme. U ekološkim sporovima, presuda posle više godina može doći kada je šuma posečena, voda zagađena ili postrojenje završeno, odnosno kada više ne može da se stanje vrati u ono koje je bilo pre.

Zato tražimo tri stvari. Prva, da pravo zainteresovane javnosti na upravni spor ne zavisi od prethodnog učešća u upravnom postupku, da troškovi ne budu prepreka i da sud može da odredi privremenu meru, kada utvrdi da postoji ozbiljna ili teško popravljiva šteta. Ovo je posebno važno za male lokalne zajednice. Meštani oko deponije, izvorišta ili industrijskog postrojenja često nemaju pravnu službu, ne znaju za svaki rok i nisu organizovani od prvog dana postupka. Zar zbog toga treba da trajno izgube pravo da traže sudsku kontrolu nezakonite odluke? Država koja je sigurna u kvalitet svojih dozvola koje izdaje ne treba da se plaši efikasne sudske zaštite. I sektorski zakon može i treba jasno da garantuje delotvornu zaštitu u oblasti u kojoj šteta može da postane nepovratna.

Mi ovim amandmanom ne stvaramo novi sud, niti uvodimo novu vrstu spora, već uklanjamo prepreke i potvrđujemo mogućnost hitne zaštite u okviru zakona. Hvala.

Hvala vama.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jonić.
Idemo dalje.
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što pređem na amandman, samo bih kratko želeo da prokomentarišem, po meni, neadekvatan vaš komentar na prethodno izlaganje Dragana Jonića. On je tada govorio o tome da u njihovim redovima je poslanik koji je bio aktivno vojno lice i koji je branio našu zemlju za vreme NATO agresije nad Srbijom. Vi ste rekli – šta bi vam o tome rekli koalicioni partneri? Ne znam na koga ste mislili, ali stvarno mislim da to nije adekvatno. Mislim, i verujem da ćemo se oko toga složiti, NATO agresija je duboka trauma za sve nas u Srbiji, za sve nas. Neki od nas bili smo deca ili maloletna lica kad je bila NATO agresija, neki od nas, kao naš kolega Rastislav Dinić, bio je mladi student koji je služio vojsku u prištinskom bataljonu za vreme 1999. godine. Kao što verujem da i na drugoj strani takođe ima narodnih poslanika koji su bili aktivna vojna lica za vreme NATO agresije. Zato vas molim da ne idemo u tom pravcu.

Prelazim sada na amandman. Tražili smo da se jasnije definiše šta se radi prilikom inspekcijskog nadzora kad se utvrdi da postoji neusklađenost rada postrojenja sa uslovima izdatim u… Vi ste u Predlog zakona stavili pojam – ako se utvrdi da postoji značajna neusklađenost. To je pojam koji je namerno nejasan. Onemogućava, zapravo, inspekciji da radi svoj posao. Mora da stoji – ako se utvrdi da postoji neusklađenost, odnosno da se operater ne drži onoga što mu je propisano u samoj dozvoli. O tome se ovde radi.

9/3 MZ/MP

Jer prosto, kada bi postojale, jel da, stvarno integrisane dozvole i kada bi se operater toga pridržavao onda, na primer, "Ziđin" ne bi mogao da radi. "Ziđin", inače, radi bez integrisane dozvole. A kada bi postojala dozvola, to znači da bi sarađivalo i vaše ministarstvo zajedno sa Ministarstvom rada, pa bi se propisali radni uslovi i držali bismo se radnih uslova u kojima se ne truju naši radnici, koji nisu izloženi neadekvatnim materijama, koji nisu izloženi teškim metalima, onda im se u krvi ne bi našlo olovo; takođe onda građani Bora ne bi udisali sumpor-dioksid i suspendovane zagađujuće čestice i ne bi u Boru bio prekomerno zagađen vazduh gotovo tokom cele godine. Hvala vam.