Hvala vam.
Ovim završavamo pretres o amandmanima na ovaj predlog zakona i odlučićemo u danu za glasanje.
Prelazimo na 34. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANjE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA
Primili ste amandmane, izveštaje resornih odbora i mišljenje Vlade.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je odbacio kao nepotpun amandman kojim se posle člana 3. dodaje novi član 3a koji su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA – PDD, tako da je ovaj amandman odbačen.
Ovim otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA – PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom pokušavamo da uradimo ono što bi trebalo da bude osnovna logika svakog zakona o upisu imovine, da građaninu postupak bude jednostavniji, a da odgovornost struke bude jasnija.

Predlog zakona širi krug dokumentacije i stručnih lica koja učestvuju u postupku, ali bez dovoljno jasnog razdvajanja ko je za šta nadležan i bez garancije da građani neće ponovo pribavljati ono što država već ima. Naš predlog je zato da se za sve objekte na istoj katastarskoj parceli podnosi jedna prijava. Nema razloga da se glavni objekat, pomoćni objekti, pristupi i druga prava koja čine jednu funkcionalnu celinu pretvaraju u više različitih postupaka. Dokumentacija se traži samo ako se potrebni podaci ne mogu utvrditi iz službenih evidencija Agencije i Zavoda.

Istovremeno, jasno razdvajamo stručne poslove. Licencirani arhitekta vodi elaborat geodetskog obeležavanja i izrađuje skicu, dok elaborat geodetskih radova ostaje posao licencirane geodetske organizacije i geodetskog inženjera. Konačno,

Konačno, kada Agencija odlučuje na osnovu dostupnih podataka, mora unapred postojati propisan kriterijum, a ne slobodna administrativna procena od predmeta do predmeta. Građanin ne sme da plaća za podatke koje država već ima, a o njegovoj svojini ne sme da se odlučuje bez jasnih pravila i jasne profesionalne odgovornosti. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Govorimo o zakonu koji je već u prvim mesecima svoje primene dao određene benefite. Mi po prvi put imamo jedinstveni tačan registar nepokretnosti. Kada imamo jedinstven i tačan registar nepokretnosti imamo i veće prihode u budžetu kroz naplatu naknada, taksi i poreza koji dolaze kroz primenu zakona. Kada imamo, da kažem, puniji budžet, država može da ulaže i u ostale oblasti.

Ono što je takođe veliki benefit jeste nulta tolerancija prema bespravnoj gradnji. Mi smo decenijama imali veliki problem bespravne gradnje i kroz primenu ovog zakona imamo jačanje pravnog sistema koji je pre svega u cilju zaštite javnih interesa, kako građana, tako i pojedinaca, a samim tim i stvaramo šansu za nove investitore, kako domaće i strane, da ulažu u Republiku Srbiju.

42/3 MV/VZ

Što se tiče samog amandmana, on se predlaže iz razloga što je potrebno ispraviti očiglednu tehničku grešku u Predlogu zakona, budući da je Zakonom u državnom premeru i katastru propisano da elaborat građanskih radova mogu izrađivati isključivo inženjeri geodetske struke. Predlog je da skicu neevidentiranih posebnih delova i specifikaciju posebnih delova objekata izgrađuju licencirani inženjeri geodetske struke, arhitektonske i građevinske struke. Znači, proširujemo spisak inženjera vezano za skicu. Tako da, primećeno je da je na tržištu nedostatak inženjera geodetske struke i kroz proširenje ovog spiska rešićemo određene probleme, recimo, zastoja prilikom predaje i evidentiranja određenih predmeta. Na taj način ubrzavamo čitavu proceduru.

Hvala vam.
Ovaj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ivana Rokvić.

Hvala.

Dakle, Narodni pokret Srbije je ovaj amandman podneo zato što zakon kaže da elaborat može da napravi neko ko nije geodetska organizacija. Međutim, ako se dogodi greška i ako Zavod u tom elaboratu kasnije pronađe grešku, kome se obraća da je popravi? Pa Geodetskom zavodu. Znači, zašto onda nismo Geodetski zavod zvali odmah?

E, sada, Narodni pokret Srbije je ovaj amandman podneo ne čisto teorijski, zato što se nešto uklapa, nego zato što imamo jedan vrlo konkretan problem koji živimo na Novom Beogradu već neko vreme. Elem, u bloku 63, tu upravo priču problema takvih sa papirima koji se ne slažu sa onim što se dešava u praksi traje godinama i živimo to svakog dana.

43/1 MT/MP 18.00 – 18.10

Dakle, još 2017. godine objekat nekadašnjeg KSC „Rad“ prodat je Slađanu Vrejiću za oko 20.000 evra. Navodno, iza tog gospodina Slađana Vrejića, menadžera jednog restorana, stoji čuveni, sada već, Goran Samardžija.

Ministre Mali, tu ste? Dobro.

Postoje navodi o kasnijem sticanju dela zemljišta neposrednom pogodbom. Kako se do te priče došlo do današnjih 5.230 kvadrata na kojima treba da nikne 164 stana i osam lokala?

Poslali smo zahteve Republičkom geodetskom zavodu, Ministarstvu za urbanizam, Sekretarijatu za imovinu, „Beolendu“. Narodni pokret Srbije tražio je katastar ugovore, procene, hipoteku, pravni sled zemljišta i dokaz ko danas uopšte može da radi i po čijem elaboratu.

Ministarstvo je vaše, ministarka, zahtev za građevinsku dozvolu ovoj firmi odbacilo sa 19 grupa nedostataka. Nema razjašnjenog prava na zemljištu. Traži se saglasnost hipotekarnog poverioca. Nema dokazanih ugovora za vodovod, struju i toplovod.

Dozvole nema, ali šta se dešava? Toplovod se već pomera u bloku 63. „Beogradske elektrane“ su nam pismeno potvrdile, ja sam im kao narodni poslanik poslala upit šta se dešava, potvrdili su da se toplovod izmešta upravo zbog izgradnje buduće stambeno poslovne zgrade. Dakle, papiri još nisu čisti, ali bageri već čiste put. I sada vi ovim zakonom hoćete da profesionalnim investitorima otvarate još jedan poseban režim.

Ne, nemamo problem, i Narodni pokret Srbije podržava da se pomogne porodici koja će da upiše kuću, koja nije imala do sada nikakvu nekretninu, ali ovo je, upravo sada se dešava ono na šta smo mi upozoravali kada je ovaj zakon stupao na snagu, a to je da investitor, kao što je, jel, ovaj Goran Samardžija, inače opštoj javnosti poznat kao vlasnik silnih restorana po Beogradu, po raznim upucavanjima, a u Srbiju je došao tako što su mu dozvolili da prebegne iz Republike Srpske gde je imao kol centre i gde ga je Interpol tražio. Mislim da je još uvek i on i njegova firma i 83 zaposlena još uvek na Interpolovoj poternici.

Dakle, za njega bi vas molili da tražite svaki papir, svaku saglasnost, svaki ugovor i svaki dinar da se opravda po redovnoj proceduri i po onim papirima koji su potrebni po zakonu, a ne po tome što on kaže da zna čoveka koji zna čoveka.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslenici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo amandman kojim skraćujemo rok koji ima nadležno ministarstvo da propiše izgled i obrazac za specifikaciju posebnih delova unutar same zgrade. Moram da kažem da mi je nekako drago da se Ministarstvo ovim izmenama setilo struke.

Mi smo vam kada ste donosili ovaj zakon govorili da ne možete da izbacite struku iz primene samog zakona, kao što ne možete ni da sebe lišite sopstvene odgovornosti kada se radi o bezbednosti objekata. Prosto neko mora biti odgovoran ukoliko nešto se sruši ili ako plafon padne. Nemoguće je da niko nije odgovoran, a pogotovo da nadležno Ministarstvo nema nikakvu odgovornost.

43/2 MT/MP

Slušao sam vas kada ste prilikom rasprave u načelu pokušavali da nam objasnite koliko je prijava podneto ili rešeno. Govorili ste o nekih 200, 300 hiljada i tada ste tvrdili da zgrade predstavljaju oko 1% tzv. rešenih slučajeva. Sada vas pitam – da li vi računate pojedinačnu zgradu ili računate svaku stambenu jedinicu unutar te zgrade koja se upisuje u Katastar nepokretnosti?

I moram da vam postavim pitanje. S obzirom da je kada se obrazlagao ovaj Predlog zakona rečeno je da se ovo radi zarad građana koji su tokom 90-tih godina i loših materijalnih uslova života morali da se snalaze pa su gradili sami na nekom placu, da donosimo ovaj Predlog zakona pre svega zbog takvih građana. A, kako onda to da mi u Beogradu imamo pregršt novoizgrađenih zgrada koja su navodno upisane u Katastar nepokretnosti na osnovu ovoga Predloga zakona?

Evo, zgrada, nova zgrada na Bulevaru. Takođe, već sam govorio zgrade u naselju Vojvode Vlahovića. Sve su nove zgrade. Kako to da od na kraju brige o običnim građanima mi uvek zapravo dođemo do brige o profitu investitora?

Hvala vam.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman rešava nekoliko praktičnih problema koje je sam Predlog zakona otvorio.

Prvo, pozdravljamo ideju da se kod stambenih objekata sa najviše dve jedinice koje imaju više od 400 kvadrata doprinos obračunava samo na površinu preko 400 kvadrata. To je važno za velike porodične kuće koje su godinama dograđivane i koje nisu komercijalni projekti. Ali, istovremeno ne prihvatamo da se upis prava svojine blokira zato što investitor nije izmirio svoju obavezu.

Naše rešenje zadržava upis u zabeležbu neplaćene naknade i mogućnost prinudne naplata. Ako vlasnik stana želi da plati svoj srazmerni deo obaveza investitora kako bi rešio svoj imovinski stas on to može da uradi, ali onda mora imati jasno pravo da taj novac ima pravo potraživati od investitora.

Predlažemo i mogućnost plaćanja naknade u najviše 12 jednakih mesečnih rata za stambene objekte sa najviše dve stambene jedinice. Uz to, zadržavamo mogućnost zabeležbe zabrane otuđivanja tamo gde postoje nerešena prava ili postupci, uključujući restituciju. Formalizacija jednog prava ne sme da izbriše tuđe pravo koje još nije rešeno.

Ne treba dozvoliti da građanin ostane bez upisa zato što investitor nije platio dug, niti da država svoju naplatu prebaci na onoga ko je već platio stan.