Hvala.
Idemo dalje.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ahmedin Škrijelj, Minela Kalender i Šaip Kamberi.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Mi smo ovim amandmanom tražili da Pravosudna akademija obrazuje područna odeljenja izvan svog sedišta kao unutrašnje organizacione jedinice bez svojstva pravnog lica radi ravnomerne teritorijalne dostupnosti obuke. Predložili smo da se mreža sedišta područja rada i način rada tih odeljenja urede Statutom prema jasnim kriterijumima udaljenosti od sedišta Akademije, broju i teritorijalnom rasporedu sudova i javnih tužilaštava, potencijalnom broju potencijalnih korisnika obuke, saobraćajnoj povezanosti, stepenu razvijenosti, službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina i potrebama pravosudnih organa u nacionalno mešovitim sredinama.

Posebno smo tražili da se područno odeljenje obavezno obrazuje u sedištu višeg suda na čijem području je najmanje u jednoj jedinici lokalne samouprave u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine. Taj kriterij je jasan i proverljiv i pokazuje gde postoji potreba da pravosuđe radi u višejezičnim i nacionalno mešovitim sredinama.

Razlog za ovaj amandman je praktičan. Udaljenost od Beograda, troškovi putovanja i odsustvovanje sa rada mogu otežati pristup obuci kandidatima i zaposlenima u pravosuđu iz Sandžaka, ali i drugih udaljenih krajeva.

19/3 MT/MO

Ako Akademija treba da služi celom pravosudnom sistemu, onda njeni programi moraju biti dostupni i van njenog sedišta, odnosno van Beograda. Pri tome sam predložio da se prvenstveno koriste postojeći prostorni i tehnički kapacitete pravosudnih organa. Dakle, ne stvara se nova administracija radi same administracije, već se traži da se postojeći resursi organizuju tako da stručna obuka bude bliža sudovima, tužilaštvima i korisnicima.

Za Sandžak bi ovo rešenje značilo da se znatno smanje prepreko pristupu Pravosudnoj akademija koje danas proizilaze iz teritorijalne udaljenosti, a da potrebe nacionalno mešovitih sredina bude prepoznate u samoj organizaciji i radu Pravosudne akademije.

Hvala vam.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Reč ima Goran Petrović.

Mi inače smatramo da ovaj zakon nije trebao da se nađe danas na dnevnom redu. I kada sam kritikovao maločas odredbe ovog zakona, evo sada imate u članu 4. jedan klasičan primer kako se to oduzimaju nadležnosti VSS i VST.

Dakle, članom 4. u stavu 1. predviđeno je da VSS i VST nadgleda rad Akademije i vrši stručni nadzor. Već u sledećem stavu se kaže da to mogu da čine, dakle VSS i VST, samo na način kojim se ne ugrožava institucionalna samostalnost Akademija.

20/1 JJ/CG 13.15 – 13.25

Dakle, akademiji se sada već u prva četiri člana daje nekakva institucionalna nadležnost koja je očigledno iznad ingerencija Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Zatim, u stavu 2. se kaže – o izvršenom stručnom nadzoru sačinjava se izveštaj koji može da sadrži preporuke za unapređenje rada akademije koji se dostavlja akademiji.

Vi ste Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva sveli na organe, na savete koji daju nekakve preporuke. Preporuke mogu biti usvojene, ne moraju biti usvojene, mogu se poštovati, ne moraju. Bar da ste rekli da su neka obavezujuća uputstva. Zbog toga ste vi po našem dubokom uverenju imali ideju ne da unapredite sistem, nego da uvedete kontrolu da većinom koju ćete ostvariti u upravnom odboru, a kasnije i u programsku savetu koje formira upravni odbor, vršite direktan uticaj na izbor sudija i tužilaca. Ovo vam je klasičan primer toga.

Svi ostali članovi gde smo takođe predložili brisanje praktično razrađuju vašu ideju i operacionalizuju način kako vi to sebi omogućavate da vršite uticaj na izbor sudija i tužilaca, a da savetima koji su po Ustavu nadležni da biraju sudije i tužioce, pa time da ocenjuju njihov rad oduzmete nadležnosti.

Ministar Vujić.

Mišljenje Venecijanske komisije jasno je, to je inače ključna preporuka broj 2. insistiralo se na ovoj formulaciji i to baš od Venecijanske komisije na način koji ne ugrožava institucionalnu samostalnost akademije. To ima u mišljenjima i 2024. godine i ovom „folo ap“ mišljenju koji je javno dostupan. To jeste ona ključna preporuka broj 2. To je baš ova rečenica je uneta na insistiranje eksperata Venecijanske komisije. To je vrlo jasno. Zašto? Zato što postoji jedno mišljenje konsultativnog veća evropskih sudija broj 4. koji govori o odnosima tog tela. Ponavljam i to ima sve u mišljenju Venecijanske komisije. Hvala.

Goran Petrović. Izvolite.

Evo zarad javnosti samo. Dali ste obrazloženje. U obrazloženju to o čemu vi sada govorite, ne piše. Kako mi treba da čitamo sva moguća mišljenja i da znamo šta je uzeto u obzir, šta nije uzeto u obzir. Ne može Venecijanska komisija da kaže da treba da se prekrši Ustav ili može. Ako može, onda kažite, rekla je Venecijanska komisija da mi možemo sada da prekršimo Ustav direktno zato što je to vezano sa nečim.

Dajte nam obrazloženje. Vi to obrazloženje niste dali. Vi ni za jedan zakon niste dali obrazloženja kojim ćete da ubedite sve nas da promenimo svoj stav. Dali ste sumarna obrazloženja, navođenje nekih fraza, prepisivanje onoga što ste već rekli da zaista niko ovde ne može da se snaže osim vas? Hvala vam.

Odgovor Nenada Vujića, pa Branko Pavlović.

Mišljenje je javno dostupno i jedno i drugo i obrazloženje se isto tako poziva na to mišljenje, tako da to nije nikakva tajna niti je to nešto što je teško i problematično pribaviti. Ne morate kao ja da bude ne 15 ili 12 godina, nego kada se sabere pravosudni centar, 20 godina direktor da bi poznavao u detalje. Ovo nisu detalje, ovo je nešto što je javno dostupno. Hvala.