Dakle, član 3. odnosi se na nešto što su definicije. U nemogućnosti da se dođe do 20 i nešto članova ovog zakona, onda se pribeglo kipovanju svega i svačega i u članu 3. Predloga zakona nalaze se definicije koje već postoje u našem pravnom sistemu, prevashodno u Zakonu o vazdušnom saobraćaju.
Ali, interesantna je stvar kako rezonuje predlagač. On kaže povodom jednog amandmana, član 7. jedinstvenih metodoloških uputstava, metodologije za pisanje propisa, dozvoljava unošenje definicija, a oni kažu – možemo da definišemo. Kod ovog amandmana koji se tiče aerodromske naknade, pošto znamo s kim imamo posla, mi prepišemo odredbu iz Zakona o vazdušnom saobraćaju, oni kažu – a, ne, to ne može, to nije u skladu sa direktivom EU. Mi nismo članovi EU još i, hvala Bogu, nikad nećemo ni biti.
Evo, vidite tu podeljeno razmišljanje. Znači, samo da se napiše zakon po svaku cenu. Inače, ja sam se malo trudio da pronađem da li još negde postoji sličan zakon sa sličnim nazivom, zakon o upravljanju, i stvarno nigde nisam našao. Obično se to reguliše zakonom o vazdušnom saobraćaju i naš Zakon o vazdušnom saobraćaju ima jedno dvadesetak odredbi koje se tiču aerodroma, pa i korišćenje, pa i upravljanje, pa koja pravna lica, pa kako, pa operater, pa naknade, pa kakve naknade, pa sve ovo, pa sve ono, pa registar, pa sertifikati itd, itd. Ovde je očigledno nešto po sistemu Beograd je na vodi, Nikola Tesla je na zemlji, a u avionu je neko ko je bacio oko na nešto. Ja mislim da ovaj zakon nikako ne sme da se usvoji.
Sad da vas ispravim, pošto ste nešto malopre izbrkali neke podatke, 2010. godine Aerodrom „Nikola Tesla“ imao je neto dobit 18,3 miliona evra, 2011. godine 15,1 milion evra, 2012. godine 6,3 miliona evra, 2013. godine 141 hiljada evra, 2014. godine 28,2 miliona evra, 2015. godine 27 miliona evra. Godine 2010. je bilo 420 zaposlenih, a 31. decembra 2015. godine 1.871 zaposleni, a od toga 1.253 stvarno zaposlena, a ovo drugo što je bilo na privremenom radu, oko 450 je preko omladinskih zadruga. Samo da vam skrenem pažnju, pre dva dana je objavljen jedan podatak, odnosno očekivanje da će Železara Smederevo u 2017. godini da ima dobit 20 miliona evra. Znači, 2015. godine je bilo 28 miliona evra na Aerodromu Nikola Tesla.
Mislim da ta priča o nekoj budućoj koncesiji, o nekoj budućoj prodaji bi morala malo da se pomeri sa strane. Moram da vam kažem, u zemlji se prodaje ono što ide. Niko neće da kupi fabriku traktora koja ne radi, kupuje se samo dobra roba. Neće niko da kupi kljuse, kupi se lipicaner, kupi se, znate, arapski, pasmina dobra se kupi. Ono što je loše, niko ga ne kupuje. To sve zavisi od prodavca. Znate, prodavac u Srbiji je ostao bez para. Nema više jeftinih kredita, postoji samo emitovanje hartija od vrednosti koje je skupo i onda mora neto imovina da se krčmi. Radi očuvanja vlasti, mi smo pod velikom opasnošću da sve što je uspešno može da bude budzašto prodato da bi se očuvala finansijska stabilnost itd.
Ja mislim da ovaj zakon nikako ne smemo da donesemo, a ako se ukaže neka vrlo dobra ponuda za neku koncesiju u delu novih nekih ulaganja, postojeći Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesiji dozvoljava i takvu mogućnost, nema potrebe da idemo sa ovim posebnim zakonom.
Samo da vam skrenem pažnju još, mislim da je to vrlo važno, zabranjeno je prepisivanje normi iz više hijerarhijskog akta u niži hijerarhijski akt. Mi ovde imamo situaciju da 90% odredbi su modifikacije nekih odredbi iz postojećeg zakona. Zašto? Da bude nešto kao zakon o Beogradu na vodi, da bude otprilike to slično. Znači, u praksi ne postoji poseban zakon o upravljanju ovim aerodromima. To je nešto što možemo da patentiramo, možemo da prodamo EU, možemo da kažemo to je nova direktiva, to je nacrt nove direktive koji bi Evropska komisija mogla da usvoji za jedno 27 godina.
Znači, ako se neko žuri, shvatite molim vas svi, Srbija će biti član EU 2389. godine, pre toga ne može nikako. Ali, vodite računa, vaše je pravo da želite, ali je naša obaveza da kažemo ako postoje štete zbog vaših želja. Vi u najboljim željama pričinjavate stvarno velike štete. Kasnije kad se budem javio daću vam i dobre primere privatizacija, poput naših cementara koje su za pet godina dva puta izvukle kompletan kapital koji su uložili u te naše cementare. Zašto? Zato što su dobili i prirodni monopol. Aerodromi jesu vrsta monopola.
