Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o upravljanju aerodromima gde sam mojim amandmanom tražio da se pomenuti član briše. Iz kog razloga sam to tražio? Jednostavno, iz razloga što postojeći propisi ne dozvoljavaju da jedno lice upravlja, a drugo lice da koristi neki aerodrom.
Međutim, ovo nije jedina stvar i jedina mana ovog zakona. Ovaj zakon ima mnogo nedoslednosti, mnogo nelogičnosti, tako da bi i najbolje bilo da se on povuče iz procedure.
Kada je u pitanju vlasnička struktura nad aerodromom, zakon je apsolutno diskriminatoran, jer neke odredbe ovog zakona govore o tome da članovi zakona ne važe u slučajevima kada je upravljanje aerodromom predmet koncesije. Zaista ne znam zbog čega se Vlada odlučila na ovaj korak i zbog čega se favorizuju koncesionari. Ovo ne govorim iz razloga što dolazim iz Niša, a znate da u Nišu postoji pored beogradskog još jedini aerodrom koji je trenutno u funkciji i koji radi, ali ove koncesije su zaista nešto što po opštem mišljenju svih ljudi u ovoj sali i široj javnosti će doneti samo štetu aerodromima.
Niški aerodrom je još uvek u toj fazi da ove koncesije ne mogu biti, on ne može biti predmet koncesije, još uvek nije došao do tog nivoa razvitka ali pre svega ovo se odnosi na beogradski aerodrom. Kada je u pitanju niški aerodrom „Konstantin Veliki“ koji je zadnjih godinu, godinu i po dana pokazao izuzetne rezultate gde je broj putnika mnogostruko povećan. Recimo u 2014. godini broj putnika je bio negde oko dve, tri hiljade, a sada u 2016. godini završavamo sa brojem putnika od negde 125.000 s tim što sve analize i sve tendencije govore da će taj broj putnika i te kako rasti.
Mi smo od ministarke čuli da se na sva usta hvali kako je Vlada, odnosno njeno ministarstvo u ovu oblast uložilo nekih 4,5 miliona evra, a koliko je meni poznato kada je u pitanju niški aerodrom „Konstantin Veliki“ otkad je ona ministar nadležan za ove poslove u taj aerodrom nije uložen ni jedan jedini evro. Kada završimo ovu moju diskusiju voleo bih da čujem odgovor na tu temu.
Inače, niški aerodrom „Konstantin Veliki“ ima izuzetan značaj za Srbiju. Niš i taj sam aerodrom ima izuzetan geografski značaj, on u slučaju potrebe predstavlja alternativu mnogim aerodromima, kao što je sofijski aerodrom, aerodrom u Skuplju, pa čak i beogradski aerodrom i aerodrom u Prištini. Kažem, da Vlada nekako ne vodi dovoljno računa o tom aerodromu, jer vidimo da nisu uložili u zadnje vreme dovoljno sredstava u taj aerodrom. Naravno, moram da budem objektivan pa da priznam da je u prethodnom periodu Aerodrom „Nikola Tesla“ dao neku opremu, ali to je bilo u vreme dok je vlast vršila DS. Hvala.

Reč ima ministar.

Pa, toliko ništa nismo uložili mi iz Vlade za ove dve godine da je od 1.000 putnika koliko je bilo pre nego što je formirana ova Vlada, danas ih ima 70.000. To je verovatno tako došlo pošto se ništa nije uložilo.
Znači, četiri miliona evra je uloženo od strane SMATSA, Direktorata i „Nikole Tesle“, od opremanja, od opreme da može da se leti, odnosno da može da se vrši vazdušni saobraćaj i po lošem vremenu i noću što nije bilo moguće pre dve godine. Od svih stvari koje su bile neophodne da bi aerodrom mogao da ispuni osnovne uslove da uopšte dobije dozvolu, kada govorimo o bezbednosti, da možemo da koristimo takav aerodrom.
Drugo, ono što se i dalje ulaže u aerodrom jeste novi toranj koji će se praviti, neka vrsta rezerve Aerodroma „Nikole Tesle“. Prema tome, izvinjavam se, ne znam odakle vam ti podaci, ali apsolutno su netačni kada govorimo o ulaganju Vlade Republike Srbije, a pre svega ovog ministarstva da se aerodrom Niš podigne i da sledeće godine imamo gotovo 200.000 putnika.

Reč ima Goran Ćirić.

Koristim vreme poslaničke grupe po amandmanu.
Čuli smo ovo obrazloženje od ministarke, ispada da se od pre dve, tri godine leti sa niškog aerodroma, što jednostavno nije tačno. Mislim da se moglo ulagati u tehnologiju i u opremu, ali se letelo sa niškog aerodroma i pre 1999. godine, ali i onda kada je rekonstruisan.
Tačno je da se najviše uložilo upravo zahvaljujući tada gradu Nišu 2002. i 2003. godine i donaciji norveške Vlade od šest miliona evra. To je bila investicija koja je izlečila te rane koje je Niš nosio sa 30 zaostalih projektila u pisti niškog aerodroma i sa velikom hrabrosti ljudi koji su omogućili letenje sa niškog aerodroma. Letelo se, dakle, i 2003, 2004. i 2005. godine, tačno je, sa manjom frekvencijom, ali tehnički, tehnološki, sve to je bilo pripremljeno i moglo je da se leti sa niškog aerodroma.
Dakle, ovo što vi kažete da je ova oprema u poslednje dve ili tri godine koju ste donirali omogućila letenje sa niškog aerodroma, jednostavno, ne može da bude istina.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Samo da produžim vreme.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da raspravimo sve amandmane i donesemo zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Izvolite.

Samo radi istine. Evo ih podaci ovde. Godina 2014 – 1.335 putnika na niškom aerodromu, godine 2015 – 36.258 putnika. Za sada, 2016. godina, imam ovde podatak od oktobra, dakle, nemam decembarski, 81.723 putnika. Nemojte da govorite nešto što nije tačno. Mnogo sam se borila za niški aerodrom i ne prihvatam da mi neko kaže nešto što nije tačno. Nijedanput, nijedne godine prethodne, nije moglo da se leti u uslovima smanjene vidljivosti, niti je moglo da se leti noću. Zahvaljujući u ove dve godine što smo obezbedili svu opremu da to može, mi imamo ovaj broj putnika. Nikada nije bilo toliko kompanija, niti toliko linija da može da se napravi toliki broj putnika koji su leteli u Nišu. Zaista, samo da budemo malo tačniji.

Izvolite.

Vreme poslaničke grupe.
Godine 2014, rekli ste 1.300, 1.400 putnika. Pa, ko je vodio tada aerodrom i grad Niš? Odlično je da raste broj putnika sada, u narednim godinama, ali 2014. godine takođe katastrofalan podatak, ali ko je vodio tada, u tom trenutku grad Niš?
Ali, nezavisno od toga, ja nisam govorio o broju putnika, govorio sam o infrastrukturi i onome što ste rekli, da je tek sa ulaganjem od pre dve ili tri godine moglo da se leti sa niškog aerodroma. Svi smo to čuli. Prosto, letelo se i 2002, 2003. godine i svih narednih godina, sa manjom frekvencijom, sa manjim brojem putnika. Doduše, JAT je leteo i do Frankfurta i do Ciriha, leteo je neko kratko vreme i do Pariza, do „Šarl de Gola“, ali nije izdržao u tom trenutku da održi te linije. Sa lou kost kompanijama se pravi ovaj veliki iskorak i to je zaista važno.
Ali, poštujte rad i nekih prethodnika. Nije počelo sve od trenutka kada ste vi došli na čelo ministarstva, niti rad niškog aerodroma. Prvo je trebalo prenameniti, dakle, 1999. godine smo imali tu nesreću i bombardovanje i destrukciju tog aerodroma, pa je trebalo prenameniti, jer je to bio vojno-civilni aerodrom. Onda je trebalo prenameniti i transformisati ga u civilno-vojni, uz veliko razumevanje vojske i tada primiti donaciju norveške Vlade, što je bio u tom trenutku uslov. Verovatno to i vi dobro znate, ali pomenite i te ljude koji su u tom trenutku uradili dobar posao što je posao veliki preduslov za ovaj rast niškog aerodroma, a naravno i mnogih drugih infrastrukturnih…

Reč ima ministar, replika.