Govorili ste o dobiti aerodroma. Odlično, i naravno da navijamo da aerodrom bude naredne godine još uspešniji i sva naša javna preduzeća sve uspešnija. Nažalost, nema ih puno, posebno ćemo govoriti kasnije i o stanju javnih komunalnih sistema. Posebno na lokalnom nivou, a i nekih drugih komunalnih sistema.
Kada govorimo o aerodromu, jednostavno je pitanje. Nama nije najjasnije obrazloženje u kome se već najavljuje mogućnost izdavanja aerodroma i izdavanja koncesije za nekih 300 miliona koliko se najavljuje. Koliko će biti, to ne znamo. Mi ne možemo da znamo. Ako imamo jednostavnu računicu i da sa ovakvim načinom vođenja aerodroma, gde sigurno postoji prostora da budu još efikasniji, i mi navijamo da bude efikasniji, aerodrom iskazuje 25 do 30 miliona godišnje dobiti. Ako se najavljuje 25-godišnji ugovor, 25 na kvadrat je 625. Znači, 625 miliona evra i učešće države u toj istoj dobiti. Ako očekujemo da bude sve efikasniji i da ta dobit raste iz godine u godinu onda se radi o većem iznosu. Ovde se pominje nekih 300 miliona.
E, sada, to je naše pitanje – način na koji će se čitava Vlada i država odnositi prema javnim sistemima i posebno prema infrastrukturi? Još jednom ponavljamo – zbog čega nismo pretočili u amandmane? Postavili ste nam to pitanje – zbog čega niste taj predlog pretočili u amandmane? Imali smo jedan dan za ovih 20 zakona, koliko je svako od nas u Skupštini imao tog prostora i vremena da reaguje na sve ove zakone i na sve ove članove. Da li mislite da je realno dati takvu vrstu amandmana? Mi vam sada govorimo taj stav. To je stav da treba zadržati većinsko vlasništvo nad infrastrukturom.

Zahvaljujem. Vreme.

Iskoristiću i vreme.

Ne, vi ste uzeli repliku. Ne možete da iskoristite vreme. Morate ponovo da se javite, pa onda da nastavite.
Izvolite.

Zadatak države i Vlade Republike Srbije jeste da stvori uslove da se odvija, odnosno da se stvara privredni rast i razvoj. Dakle, uslovi su stvoreni ovim zakonom. Dakle, postoji mogućnost da ovim zakonom biramo hoćemo li jednog trenutka da ulažemo kao država ili ćemo možda da idemo na neki drugi oblik partnerstva, i to ne samo ovaj zakon. Takođe, nije napravljen samo za „Nikolu Teslu“, nego za sve aerodrome.
Da li je obrazloženje za vas bilo nejasno, verujte, na vaš zahtev amandmana „briše se“, ja ne mogu da gledam u pasulj i da znam šta ste želeli da pitate. Hvala vam što ste postavili pitanje. Sad sam vam odgovorila, nadam se.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Nama zaista nije jasno zbog čega se ovako naprasno ide na izmene ovih zakona, odnosno izmene Zakona o koncesijama i Zakon o aerodromu, ako smo već čuli da aerodrom „Nikola Tesla“ posluje tako dobro da je povećao dobit i da se očekuje da će narednih godina, sa razvojem vazdušnog saobraćaja, ta dobit biti sve veća i veća.
Dakle, imali smo problem sa tim aerodromom, sa boljim upravljanjem. Dobili smo efikasniji menadžment, veću dobit koja će se multiplikovati narednih godina. I odjednom, imamo naprasno, najavu da ćemo dati koncesije, da ćemo aerodrom „Nikola Tesla“ dati na koncesiju, jer je to dobro za aerodrom.
Izvinite, u čemu je problem, ako aerodrom dobro posluje, ako mu raste dobit, ako se ta dobit uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije? Ako je sam premijer rekao da će od dobiti javnih preduzeća se popuniti rupe u budžetu, da će se od toga isplaćivati plate i penzije, da će ta dobit svake godine rasti, zašto mi onda to dajemo na koncesiju? Odakle odjednom procena da će se dobiti 300, 350 miliona evra za aerodrom? To znači da je verovatno neko već razgovarao sa nekim ili dobio neku ponudu za koncesiju na 25 do 30 godina za tu sumu novca.
Ako je to tako, pošto se može logično zaključiti iz tih izjava da je to osnov da se ide na donošenje zakona, odnosno izmenu Zakona o koncesiji i upravljanju aerodromima, izvinite, hoćete li da nam kažete za koga ste predvideli i kome ste predvideli da date koncesiju na aerodrom? Ako niste predvideli, čemu onda po hitnom postupku izmena Zakona o koncesijama? Ova izmena Zakona o koncesijama ima jednu jedinu ulogu, a to je da omogući onom potencijalnom koncesionaru, sa kime ste razgovarali i verovatno već dogovorili, da date aerodrom na upravljanje.
Pošto to po postojećim zakonima nije moguće, idemo na izmenu zakona da bi se omogućili da se aerodrom da na koncesiju i zbog toga si poslanici DSS u svim članovima gde se pominje koncesija tražili da se ti delovi izbaci, jer nije logično, ni normalno da nešto što posluje dobro, što ima dobit, od čega država ima korist, od čega budžetski korisnici imaju korist se daje na koncesiju. Valjda nam je osnovna teza u upravljanju državom da ono što je dobro, što donosi prihod bude naše. Otkud uvek ideja kada je nešto dobro u državi Srbiji da to prodajemo ili da dajemo na koncesiju?
Isti je slučaj sa „Telekomom“. „Telekom“ svake godine prihoduje 250 do 300 miliona evra, ima profit, dobit, i to uplaćuje u budžet Republike Srbije, ali to nije dovoljno, već se svake godine najavljuje nova kampanja za prodaju „Telekom“. Izvinite, što ne dajete na koncesiju, na primer, „Azotaru“ ili što niste dali „Rakovicu“ ili bilo koje preduzeće koje loše stoji, koje pravi gubitke, od čega budžet Republike Srbije ima štete, odnosno moramo da plaćamo, pokrivamo te gubitke? Zašto se to ne daje na koncesiju?
Sve ono što je dobro i profitabilno hoćemo da prodamo, da damo na koncesiju, a što nema elementarne, ekonomske logike. Naravno da ćemo tražiti da svi amandmani koji idu u tom pravcu da se ne stvaraju uslovi za prodaju, odnosno za koncesiju na aerodrom usvajaju, i to će biti naš uslov da podržimo ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Glavni problem sa zakonom je ne rasparentnost, odnosno diskreciona prava Vlade da odluči ovako ili onako. Zbog toga je bolje da zakon nemamo, nego da ga imamo ovako kako je napisan. Razlog zašto se stavljaju amandmani briše se je kada pošaljete zakon u Skupštinu, onda zakažete sednicu u petak naveče i ona počne u ponedeljak ujutru. Ne znam šta očekujete. Znači, na takav način ne možemo imati ozbiljnu raspravu i onda se to svodi na to da pogledamo zakon u celini, zaključimo da je on loš po građane Srbije i onda, naravno, idu amandmani koji kažu „briše se“.
Kada govorimo o koncesiji, razlog zašto bi ušli u koncesiju negde, sa bilo kim je zato što imamo neki ekonomski interes. U zakonu bi moralo da stoji da Vlada mora da obrazloži taj ekonomski interes i da postoje neki kriterijumi koji su zakonom definisani, a ne kako Vladi padne na pamet.
Kad govorimo o tome da su, ministarka je pomenula, da uspešna javna preduzeća od kako je SNS preuzeo vlast, da ih podsetim u toku diskusije o Zakonu o budžetu rekli smo samo 2014. do 2016, tri godine su gubici javnih preduzeća za koje država, odnosno poreski obveznici moraju da plaćaju garancije, jer ne mogu sama da vraćaju dugove, 93 milijarde dinara.
Da u budžetu za 2017. godinu je predviđeno 47 milijardi dinara. Ovo su podaci iz budžeta. Ovo nam govori o uspešnosti Vlade da vodi politiku i da upravlja javnih preduzećima.
Znači, glavni problem je nepostojanje kriterijuma u zakonu i potpuna proizvoljnost, i nepostojanje obaveze Vlade da obrazloži razloge zašto daje nešto u koncesiju ili ne daje nešto u koncesiju.
Ponavljam, razlog zašto bi se nešto dalo u koncesiju, ako postoji ekonomski interes jasno obrazložen. NJega ovde nema. Što se samog Aerodroma „Beograd“ tiče, na primer, veliki gubici nastaju tako što se opraštaju usluge koje se pružaju „Er Srbiji“, ne bi li se Er Srbija prikazala profitabilnim preduzećem, što ona nije. Ona je veliki gubitaš. Inače, aerodromi su u vlasništvu Aerodroma „Nikola Tesla“, je u vlasništvu građana Srbije, u velikom delu.
Vlada uzima na sebe da raspolaže tom imovinom kako joj padne na pamet. To jednostavno tako ne bi smelo da bude. Zakon je loš, zato što nema definisane kriterijume i što nema definisana jasna merila, nema transparentnosti, niti obaveze Vlade da bilo šta obrazloži kad odluči da recimo da aerodrom bilo kome u koncesiju.

Ministar.