Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas je sednica u jednom svetlu postizbornog perioda kada treba da konstatujemo da je preko 2.012.788 građana glasalo za kandidata SNS i koalicionih partnera i ubedljivo sa 55% pobedila na prošlim predsedničkim izborima.
Ono što je interesantno, na osnovu analiza 8.396 biračkih mesta, možemo da vidimo da su svi ostali kandidati ukupno dobili 43,26% glasova. To pokazuje da kandidat koji je dobio najveći broj glasova zajedno ima veći broj nego svi ostali kandidati.
Zašto ovo govorimo? Zato što današnja sednica ima za dnevni red 11 tačaka dnevnog reda koje se odnose na ratifikaciju sporazuma iz različitih oblasti, koji su upravo politička platforma koju je Aleksandar Vučić dao građanima Srbije da se izjasne i da kažu šta misle o tome. Građani su nedvosmisleno dali podršku nastavku reformskog kursa Srbije, ali i nastavku reformi u različitim oblastima, pa tako tri sporazuma koja su iz oblasti bezbednosti, policijskih aktivnosti i borbe protiv organizovanog kriminala su i sastavni deo sporazuma aktivnosti koje Srbija ima i po pitanju Poglavlja 23 i 24 kada su u pitanju evropske integracije.
Ono što treba reći da nema demokratski uređenog društva ukoliko nemamo uređene sektore bezbednosti, ukoliko nemamo saradnju sa policijskim službama drugih zemalja u okruženju, pogotovo sa onima sa kojima se graničimo, ali treba reći i još da sporazume ne sklapaju velike države sa zemljama u kojima ne vlada stabilnost, ne vlada red, rad i disciplina i ne postoje jednostavno pravila koja se poštuju.
Srbija u svakom slučaju poseduje ta pravila, poseduje Ustav, poseduje zakone koje poštuje i upravo zbog toga danas imamo jedan od sporazuma koji je prošle godine potpisan u Berlinu, a to je sporazum koji se odnosi na bezbednost sa Republikom Nemačkom koji tačno definiše šta treba zajednički Republika Nemačka i Srbija da rade kada su u pitanju ove oblasti.
Kada su u pitanju policijske aktivnosti i borba protiv organizovanog kriminala, očito se vidi na delu jedna reforma sistema u kojima možemo da vidimo, kada je u pitanju Bugarska, da je od velikog značaja što upravo sa onim zemljama sa kojima se graničimo moramo da imamo da imamo u tom sektoru čvršću saradnju i ovakav jedan ugovor je oličenje toga. Građani su pokazali na prošlim izborima da veruju u institucije upravo zato što su podržali kandidata koji je predsednik Vlade, ali su i pokazali nedvosmisleno da daju podršku miru i stabilnosti.
Ono što je pitanje danas, možda, za ministra unutrašnjih poslova, a to je da mi imamo prilike da vidimo da je ostvareno demokratsko pravo i onih koji imaju pet ili deset puta manji procenat dobijenih glasova na prošlim izborima, ali da oni jednostavno imaju pravo da mitinguju, da negoduju za takvim rezultatima.
Postavlja se osnovno pitanje – ko je organizator takvih protesta? Uvek kada treba da organizujete neki protest ili skup normalno je da se prijavite MUP Srbije i taj neko ko se prijavljuje kao pravno lice ili fizičko lice treba da se legitimiše. Znači, tačno da ima svoj naziv ili organizacija da pokaže svoju registraciju. Mi ovde nemamo tačno definisanu registraciju, ni osobu koja to organizuje. Mislim da je u pitanju jedno prikrivanje iza mladih ljudi koji su po prirodi uvek buntovni, i to je ono na čemu mi kao društvo treba dosta da radimo. Treba da naučimo mlade ljude da postoji sistem i politički život u Srbiji na osnovu koga mogu na adekvatan način da reaguju i da organizuju određene skupove, ali da za to postoji zakon i procedura i da treba da prijave takav skup, a upravo zbog toga da bi komšije koje žive u tom delu grada mogli na adekvatan način da funkcionišu.
Drugi deo ugovora koji danas imamo prilike da čujemo je onaj koji se odnosi na obrazovanje. Mislimo da ovaj predlog sporazuma koji se odnosi na univerzitetsku saradnju, pogotovo daje mogućnost da u budućnosti se pojača ovaj intenzitet saradnje i profesora i studenata, ali i onih koji žele da budu nosioci stipendija kada su u pitanju doktorske i postdoktorske studije. Ova cifra koju smo čuli od gospodina ministra zaista pokazuje veliku želju naših naučnih radnika da u budućnosti povećamo ovaj broj stipendija, ali i saradnje. Na kraju krajeva, pokazuje se da je Srbija ipak stecište mladih i pametnih ljudi, jer je mnogo veći broj stipendija koje jednostavno postoje ovde, nego za koje smo mi dužni da drugima dajemo.
Ono što je inače analiza svih istraživanja zemalja EU jeste da u Srbiji postoje mladi ljudi koji brzo uče i zbog toga kada kažu da je veliko interesovanje razvijenih zemalja EU za naše kadrove to je upravo zbog toga što naši ljudi, čak i sa nezavršenim fakultetima, a naročito sa završenim fakultetima, se vrlo brzo prilagođavaju u sisteme obrazovanja jako razvijenih zemalja.
Ovaj način na koji su definisani programi za univerzitetsku saradnju, kao i sporazum koji se odnosi na članstvo za inicijativu zemalja članica jugoistočne Evrope koja daje ovde jedan model da sekretarijat ovakve organizacije bude u Beogradu i da je naše učešće u ovoj organizaciji od velikog značaja, u stvari pokazuje sam stav Ministarstva prosvete koje jednostavno želi da sektor nauke, prosvete na određeni način podigne na jedan viši nivo.
Sporazum koji se odnosi na Češku nije samo iz oblasti obrazovanja, nego očito i kulture, i sporta, i mladih, i to je ono što nedvosmisleno ne možete razdvojiti. Zbog toga je sigurno jedan od sporazuma koji treba podržati.
Što se tiče oblasti zaštite životne sredine i šumarstva, imali smo prilike od ministra da čujemo da će ratifikacijom ovog Doha amandmana na Kjoto protokol Srbija imati veće mogućnosti da povlači određena finansijska sredstva iz fondova koji se bave klimatskim promenama. Kada pričamo o tome, u stvari, u krajnjoj instanci uvek mislimo na ono što nas je negde snašlo, a to su mogućnosti za izlivanje reka, odnosno odbrana od poplava i kao deo prevencije kada su u pitanju klimatske promene da se Srbiji više nikada ne dogodi ono što se dogodilo 2014. godine.
Sporazum koji govori o slobodnoj plovidbi Tisom, treba reći da ratifikacijom ovog sporazuma sa Mađarskom, koji je inače potpisan na zajedničkoj sednici u Nišu prošle godine, dve vlade, između Mađarske i Srbije, prestaje da važi jedan protokol koji je važio od 1955. godine. Znači, do sada se niko nije bavio detaljno tim vodnim saobraćajem i slobodnom plovidbom Tisom. Očito je ovo ministarstvo, pod ovom Vladom, na jedan ozbiljan, krajnje kvalitetan način, napravio predlog sporazuma zajedno sa mađarskom stranom i ovakav predlog poslao na ratifikaciju, koja je od izuzetnog značaja, ne samo za vodni saobraćaj, nego uopšte za promet roba i usluga.
Na kraju, imamo sporazum koji se odnosi na zajednička ulaganja, odnosno podsticaje sa Katarom, a koji je očito izazvao najveće interesovanje ovde u parlamentu od strane nekih stranaka iz bivšeg režima, pošto mi sada više ni ne znamo koje su to stranke, jer smo mi na prošlim izborima imali tri vanstranačka kandidata koje su podržale neke stranke koje sada nisu imale svoje kandidate, i to je negde jako čudno zbog toga što te neke stranke su upravo imale ekonomske podsticaje od strane nekih firmi iz Katara i prosto me čudi što danas uopšte pričamo na takav način o ovakvom sporazumu, jer je cilj upravo da se zaštite određene investicije, pa i investicije kroz određeni nevladin sektor je opravdan, s obzirom da se plaća porez i da imamo prihode 20% kada je u pitanju PDV.
Tako da mislim da svi oni koji su se najviše protivili, sada bi trebali da podrže jedan ovakav sporazum.
S druge strane, imamo i deo koji ste sigurno zaboravili, a to je – naše kompanije funkcionišu na teritoriju Katara i imaju ugovore, kao što je „Energoprojekt“ i treba da zaštitimo, na kraju krajeva, naše kompanije koje funkcionišu tamo, tako da ne vidim nikakav sporni član u onom delu kada je u pitanju Sporazum sa Katarom.
Na kraju, imamo Sporazum koji se odnosi na socijalnu zaštitu, odnosno socijalnu politiku Republike Srbije sa Rumunijom. Treba reći da je ovaj sporazum od izuzetnog značaja. Ne znam da li uopšte građani Srbije imaju saznanja da 22,5 hiljade građana srpskog porekla živi u Rumuniji i da ovim mi njima suštinski pomažemo, ali, naravno, i građanima u Srbiji koji su rumunskog porekla. Već od danas, od kad ratifikujemo ovakav sporazum, pitanje njihovih penzija više neće biti nikakav problem, pogotovo kada je u pitanje isplaćivanje u Rumuniji i Srbiji. Drugo, neće imati problem sa zdravstvenom zaštitom kada su u pitanju njihove zdravstvene knjižice.
Ono što je jako bitno, to je da na jedan potpuno transparentan način imamo saradnju sa Rumunijom u ovoj oblasti. Treba pohvaliti rad ovog Ministarstva iz ove oblasti, zbog toga što je preko 20 zemalja potpisalo ovakav jedan sporazum, a, s druge strane, šest je inicirano, tri je u toku, kada su u pitanju opšti sporazumi o socijalnoj sigurnosti i zdravstvenoj zaštiti.
Kada govorimo uopšte o ugovorima koji se odnose na Republiku Srbiju, jedan deo smo zaboravili, u smislu potvrđivanja Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. On je ovde u grupi zakona koji se odnosi i na zaštitu životne sredine a i na zaštitu zdravlja.
Većom kontrolom i eliminacijom svih aktivnosti koje ulaze u domen krivičnog dela, kada je u pitanju trgovina duvanskim proizvodima, praktično dovodi do toga da mi idemo u smeru ka tome da sve manje Srbija će imati korisnika, kada su u pitanju cigarete, a samim tim dolazimo do toga da jednostavno, svojoj zemlji obezbeđujemo, ne samo čistiji vazduh, nego i veći stepen zdravlja građana Srbije.
Samim tim, treba podržati ovakav tip protokola, jer ovim pokazujemo veću saradnju sa zemljama u regionu, kada je ova tema u pitanju, ali pokazujemo da uzimamo praktično standarde EU, iz ove teme, i samim tim da se polako, ali sigurno, pripremamo za sva ona poglavlja koja dotiču ovu temu i sa kojom mi u datom trenutku, kada se budemo suočili sa otvaranjem takvih poglavlja moći ćemo na određen i odgovoran način da se nosimo. To je recimo, pitanje poglavlja 27, zato što je ovaj predlog Protokola u grupi sa potvrđivanjem Konvencije o Evropskom Šumarskom institutu i deo koji se odnosi na Doha amandman za Kjoto protokol i kada je u pitanju okvirna Konvencija UN o promeni klime.
S toga nije slučajno što je ovakav dnevni red i urađen, i treba reći da je ideja uopšte Srbije, da kada govorimo o ovom protokolu, treba da postoje licence. To znači da firme koje se bave ovako nečim, treba da padnu pod postupak licenciranja, ali i deo koji se odnosi na globalni sistem funkcionisanja, kada je u pitanju trgovina duvanskim proizvodima, postajemo sastavni deo takvog jednog sistema.
Na kraju bih samo ponovila, kada govorimo uopšte o završenim izborima u Republici Srbiji, da je kandidat Aleksandar Vučić, pokazao da završetkom ovih izbora na 8.396 biračkih mesta, nije postojao kandidat koji je mogao da ga na određeni način ugrozi, a iz mnogo razloga. Pre svega, zato što politička platforma koju je ponudio Aleksandar Vučić, jednostavno nije imala bilo kakvu protivtežu političku, u smislu nekog programa. Zbog toga je ostalih 10 kandidata dobilo od pet do 10 puta manje glasova, i zbog toga se pokazalo, da jedino odgovorna politika, spoljna i unutrašnja politika Srbije, kao premijera Vlade Republike Srbije kod građana Srbije dobija uvek najveće poverenje. To treba da bude smernica za svaku političku stranku, pa čak i ona koja nije izašla na izbore.
Pojedinac koji želi sada da pravi ovde političke stranke kroz određene poslaničke grupe u budućnosti, da jedino sa izgradnjom institucija i adekvatnim političkim programom, možete da izađete pred građane Srbije i da dobijete određeni glas. U svakom drugom trenutku, u svakom drugom slučaju, građani će vas jako puno kazniti, time što će vas poslati u politički zaborav.
S toga, u danu za glasanje pozivam i stranke koje su iz bivšeg režima, ratifikovale ove sporazume, jednostavno, i koje treba da glasaju, od pre pet godina, koje su bile na dnevnom redu, pa nisu, praktično se našle na ovoj sednici, imaju moralnu obavezu da podignu, da pritisnu taster i da glasaju za ovakve predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
