Samo bih vas molio, kolega Šešelj, da sledeći put kažete član Poslovnika za koji smatrate da je povređen.

Član 107, rekla je Nataša umesto mene.

A, rekla je Nataša? Dobro.
Reč je zatražila koleginica Sanda Rašković Ivić. Po kom osnovu?

Imam pravo na repliku…
(Predsedavajući: Niste nijednom spomenuti.)
Nije pomenuto ime, ali zaista, verujte, već smo umorni od toga da slušamo kako je tu neku poslaničku grupu američki ambasador ubacio u Skupštinu. Prvo, to slušamo sada i od dr Vojislava Šešelja, a te noći izborne je upravo SRS objavila da naša lista DSS-Dveri ima 6,8%.
Za ministra Vulina, gospodine ministre, vi kad god nemate argumente za nešto… (Isključen mikrofon.)

Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodo ministri, koji već šest meseci niste podneli izveštaj o svome radu, najpre bih želeo da izrazim svoju radost zbog ponovnog početka rada Narodne skupštine Republike Srbije, kojoj je ovo prvi radni dan u 2017. godini, što jasno govori o vašem odnosu prema najvažnijoj državnoj instituciji.

Pretpostavljam da bi vlast najviše volela da Narodne skupštine Republike Srbije uopšte nema i da samim tim nema kritike vlasti, ali evo, ipak smo tu i čuje se glas opozicije, bez obzira koliko biste vi želeli da ga definitivno ugasite.

Ono što je veoma važno da čuju građani Srbije jeste da ste vi danas ovde odbili više od 50 predloga zakona koje su predložili narodni poslanici opozicije, a da ste ovde na dnevni red stavili 12 međunarodnih sporazuma koji definitivno nemaju taj životni značaj za građane Srbije kakve imaju ovih 50 predloga zakona koje je opozicija danas predložila za dnevni red.

Činjenica je da izbegavate najvažnije životne teme u Srbiji i da koristite zasedanja Narodne skupštine da se govori o svemu, sem o onome što je najvažnije u Srbiji. Tako i danas imamo ovih 12 međunarodnih sporazuma, koji da su bili toliko bitni, mi bismo ih usvajali još pre mesec i po dana. Oni vama nisu bitni, čime ste na neki način uvredili države partnere sa kojima sklapamo ove sporazume o saradnji, jer ste pokazali da vama ovi sporazumi nisu bitni i da oni mogu da se odlože za mesec i po dana samo zarad vaših stranačkih, političkih poena i ukidanja Narodne skupštine Republike Srbije.

Zato je veoma zgodno uporediti značaj ovih tema o kojima mi danas razgovaramo sa drugim temama koje su danas važne u Srbiji. Recimo, jedna od tema sa kojom se danas suočavamo jeste pomenuti sporazum sa Katarom o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Recite mi, gospodo ministri, kakva ćemo mi to ulaganja imati u državu Katar, pa nam je ovaj značaj o uzajamnom podsticanju i ulaganju bitan? Da li za to vreme nismo mogli da razgovaramo ovde o stanju u srpskoj privredi, u srpskoj poljoprivredi, o srpskom selu, o srpskoj prosveti, o srpskoj kulturi ili bilo kojoj važnoj temi koja bi trebala da se nađe na dnevnom redu, a nije se našla.

Tu je, recimo, članstvo u Evropskom šumarskom institutu. Da li je to važnije od stanja sa kojim se suočavaju socijalno ugrožene porodice u Srbiji, a koje privatni izvršitelji izbacuju iz porodičnih domova? Ili možda … (Isključen mikrofon.)

Kolega Obradoviću, parlament je odlučio koje su teme na ovoj sednici, ovog dana, o kojima će da se raspravlja, a vi ste o svemu pričali samo ne o temama koje su na dnevnom redu.
Pustio sam vas tri minuta. Dovoljno je da se bavite politikom, a sada ostalih 17 minuta vas molim da se bavite tačkama dnevnog reda o kojima raspravljamo.

Veliko hvala, gospodine predsedavajući, na tome što priznajete da teme koje su danas nametnute voljom vladajuće većine nisu životne teme koje interesuju građane Srbije, ali ja ću se vratiti na njih, jer sam spreman da razgovaram i o tim temama.

Kolega Obradoviću, imamo ista prava kada glasamo. Moj glas vredi koliko i vaš i nemojte više da vređate poslanike koji glasaju suprotno od vas.

Gospodine predsedavajući, molim vas nekoliko stvari. Prvo, kada želite sa mnom da raspravljate, javite se za reč, siđite dole u poslaničke klupe i kao narodni poslanik mi odgovorite.