Može malo o sporazumima za kraj, još minut.

Tako je. Još jednom u potpunosti podržavam sporazum kojim SNS najavljuje pobunu protiv ove vlasti u Srbiji. Hvala.

Nema takvog sporazuma.
(Poslanici Vladimir Đukanović, Neđo Jovanović i Aleksandar Marković dobacuju sa mesta: Poslovnik.)
Moram da dam reč dr Nebojši Stefanoviću, jer prvo odgovaraju predlagači, daću vama odmah. Puna je lista, izvinjavam se.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, vidim da ovde ima dosta žuči, dosta pitanja koja, naravno, nemaju mnogo veze sa temom dnevnog reda, ali očigledno da određene političke stranke imaju problem sa legitimitetom, i taj legitimitet je uvek ugrožen kada dobijete 1% na izborima, ili 2%, onda je to ozbiljno pitanje tog narušenog legitimiteta i naravno predstavljanje naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ostaviću to Narodnoj skupštini, to nije ono što je moja tema.
Ono što hoću da kažem, da sam zabrinut zbog jedne stvari. Ovde se priča o teranju stranih investitora. Čujem, ne trebaju strane fabrike, hajde da ih zatvaramo, hajde da teramo ljude koji donose novac. Kakav je naš interes da dođu drugi ljudi i ovde investiraju novac? Takav interes što tako zapošljavamo ljude, tako ljudi žive, tako zarađuju plate. Morate da razgovarate sa ljudima koje su neki terali u stečaj, koji su privatizovali fabrike koje su uništavali sve što je bilo, kao termiti da su prošli, ništa nije ostalo, ništa.
Onda dođu neki ljudi koji ovde otvore fabriku. To je naša fabrika. To što je vlasnik stranac, ovde ti ljudi plaćaju ovde porez, ovde ljudima plaćaju plate. Neke porodice od toga izdržavaju svoju decu.
Da li je to dovoljno? Nažalost, kada izgubite od 2008. do 2012. godine 400.000 novih radnih mesta, onda 130.000 nije dovoljno, ali je mnogo bolje nego što je bilo i samo politikom kojom garantujete mir i stabilnost, u kojima želite da zemlja živi, da napreduje, možete da garantujete da će i drugi ljudi doći da otvaraju ovde radna mesta, da otvaraju fabriku. Pa valjda ste se za to borimo. Borimo se da mladi ljudi imaju posla, da stariji ljudi imaju posla, da svako ima posao. To nam je zajednička borba.
Što se tiče zaplene duvana, pošto ste govorili o tome, zaplenili smo preko 400.000 boksova cigareta. To nije rezani duvan. To su 400.000 boksova cigareta koji su zaplenjeni na teritoriji Republike Srbije u akcijama tužilaštva i policije. Zato što smo ozbiljno radili na tome, jer je to novac koji ide iz naših škola. Kada neko švercuje tu vrstu duvana to uzima od naše dece, uzima od škola, od bolnica, od asfalta, umesto da ide u budžet odakle bismo dali nekoj lokalnoj samoupravi, nekoj školi, nekom domu zdravlja.
Kolega Lončar je u poslednjih godinu dana učestvovao u otvaranju toliko zdravstvenih centara, novi gama nož, nova odeljenja u Kliničkom centru. On će više o tome govoriti, možda bolja, ali mislim da ova Vlada veoma dobro radi. Tako se investira novac kada ga imate, kada ga ne razbacujete, kada ne odlazi, kada se ne baca.
Drugi ministri učestvovali u odličnim aktivnostima u Vladi.
Što se tiče kopnene zone bezbednosti moram da vam kažem da policija nema angažovanje kopnene zone bezbednosti osim redovnog angažovanja. Dakle, jedinice Žandarmerije su napravile rotaciju sa vojnim jedinicama i jedinice Žandarmerije više ne učestvuju u kopnenoj zoni bezbednosti.
Što se tiče posebnih angažovanja, specijalnih posebnih jedinica policije njihova dnevnica je 1.800 dinara na teritorijama koje su zahvaćene, da kažem, nekom vrstom elementarne nepogode ili imaju posebnu ugroženost od preteranih izuzetnih imigracija ili bilo koja druga stvar.
Napravili smo neki kompromis. Ima još uvek ljudi koji imaju na nekom redovnom angažovanju male dnevnice. Ja to razumem. Ali, smo napravili kompromise zato što kada ste nasledili budžet koji je razvaljen, koji je uništen i gde nema novca, prosto moramo da se opredelimo za to da napravimo osnov na kome ćemo moći na zdravim načinima da ljudima isplaćujemo plate i da isplaćujemo penzije da kupujemo novu opremu.
Modernizovali smo jedan veći broj oklopnih vozila. Kupili smo jedan veći broj patrolnih vozila. Nabavili novu uniformu posle dugo godina, počeli da isplaćujemo sve ono što se nekada dugovalo po godinu dana u policiji. Po godinu dana su bili dugovi. Sve se to vama vodi kao isplaćivano, a oni ne isplaćuju. Vodi vam se da to imate, pa su ti ljudi bili prinuđeni. Danas se isplaćuje mesec za mesec. Čak i kada napravimo kašnjenje, to je kašnjenje od mesec ili dva. Dakle, isplaćuje se redovno.
Nije tačno da je policija u štrajku. Čak nijedan policijski sindikat nije u štrajku. Postoji protest jednog manjeg broja policajaca. Videćete kada sami protestvuju, kada ne dovode sve političke stranke na svoje skupove i učestvuju u političkim manifestacijama, jer to su ljudi koji su sada odlučili da se bave politikom, i imaju pravo na to. Sasvim u redu. Mislim da bi bilo čestitije da se uključe u neku političku stranku, pa izađu kao politička stranka, pa vide šta ljudi misle o tome, jer lako je ogrnuti se sindikalnim plaštom, a onda se baviti politikom.
Dakle, prosto ti ljudi kada na takav način rade ne misle o policijskim zahtevima, misle o političkim, ali ni oni čak nisu u štrajku. Oni su pozvali na protest i protestvuju subotom i nedeljom kada se radi na način koji je dozvoljen zakonom. Ništa nemamo protiv. Nemamo protiv protiv bilo kog čoveka koji protestvuje na ulicama. Kao što ste videli policije nema. Nikoga ne ometamo. Ništa ne radimo da usporimo, da ometamo, da sklonimo, da zabranimo. Sve, čak i kada nisu prijavljeni, što otežava saobraćaj mnogim ljudima u gradu.
Dakle, svako može da prisustvuje. Jedino crvene linije koje jesu a to je da nema nasilja. Svako ko razmišlja o nasilju to bolje da ne pokušava. To u Srbiji nikome neće da bude dozvoljeno, apsolutno nikome. Nasilje je stvar koja se neće tolerisati. Svako može da ima, kao što ste vi rekli, i hvala vam na tome što ste rekli, opozicioni bunt, da ovo je opozicioni bunt, ovo što vidimo, apsolutno. To je opozicioni bunt. LJudi žele da demonstriraju. Apsolutno imaju pravo na to i meni je jasno i zašto.
Jedan deo ljudi prosto ne može da prihvati činjenicu da većina u Srbiji ima drugačije viđenje Srbije od njih. Samo što moraju da shvate da je i to demokratija, da i drugi ljudi imaju pravo da ne vide situaciju kao oni. Naprosto, to je demokratija u Srbiji da izađe apsolutna većina građana, u ovom slučaju 56% i kaže – da, želimo Aleksandra Vučića za predsednika Srbije i to ljudi moraju da prihvate i kada dobiju 2,29%, koliko ste vi dobili na izborima, i kada dobiju manje od toga, moraju da prihvate da je to narodna volja.
Može da vam se sviđa. Može da vam se ne sviđa, ali to je narodna volja u tom trenutku. Kada dođu neki drugi izbori vi ćete pokušati ponovo ili ćete imati pravo da pokušate ponovo, pa kako tada prođete, kako narod bude procenjivao vaš rad, tako ćete i dobiti. Kao i mi, kao i svi ostali, ali ono što je jedino važno, nasilja ne sme da bude.
Ono što ste rekli, ova Vlada ne da ne prodaje EPS. Ovde EPS kupuje kapacitete drugih zemalja. Ulazimo u pregovore za kupovinu elektromreža drugih kompanija, drugih država u našem okruženju i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Ulazimo u projekte. Negde smo već kupili. Negde smo započeli pregovore. Mi pojačavamo državne kapacitete i državnu imovinu EPS, EMS, ostalih drugih kapaciteta.
Naprosto, ova država se domaćinski odnosi prema imovini. Ne rasprodajemo imovinu, ne rasprodajemo ništa i tamo gde smo ušli u određene nivoe privatizacija zadržali smo većinsko vlasništvo države i država ima većinski paket akcija i upravlja tim kompanijama.
Mi vodimo državu na ozbiljan i odgovoran način. Nismo sekli tenkove i bacali u peći. Mi naša oklopna vozila modernizujemo. Stavljamo nove oklope, nove motore, nove savremene sisteme. Kupujemo nove pancirne prsluke. Kupujemo nove puške. Kupujemo novo naoružanje. Modernizujemo i našu vojsku i našu policiju. Radimo na tome da ljudi imaju posao.
Otvaramo 55 fabrika za kratko vreme. Trebalo je to uraditi. Lako je kritikovati. Ovo treba uraditi.
(Boško Obradović: Replika.)
(Balša Božović: Povreda Poslovnika.)

Javili su se prvo po Poslovniku Neđo Jovanović, Vladimir Đukanović, pa onda vi.
Moram da obrišem listu da bi mogli da se javite. Moram da obrišem listu. Sačekajte sa javljanjima da bi povrede Poslovnika prvo bile.
Neđo Jovanović, javite se.

Hvala predsednice.

Reklamiram čl. 106, 107, 108, 109. u vezi člana 103.

Mislim da ste trebali prvo uz uvažavanje ministra da mi date pravo da reklamiram Poslovnik odmah po učinjenoj povredi, što niste učinili, a povreda je bila flagrantna.

Radi se o tome da je na najgrublji način izvršeno ponižavanje ove Skupštine, da je grubo narušeno dostojanstvo ovog parlamenta i mislim da, gospođo Gojković, takav stepen tolerancije ne sme da dolazi do izražaja, pa i kada je opozicija u pitanju.

Radi se o tome da vi itekako dobro znate da iznošenje neistina i to najgrubljih neistina i uvredljivih izraza podrazumeva vašu obavezu da izreknete sankciju po Poslovniku, a to je najblaže rečeno, jedna obična opomena poslaniku koji je tako nešto učinio, a što mu svakako nije dozvoljeno.

Takođe itekako dobro znate da ova Skupština ne sme da bude alibi bilo kome, pa i za očajan politički ili izborni rezultat, jer traženje alibija kroz iznošenje neistina, kroz iznošenje laži, kroz uvrede, ne može opravdati ono što su građani prepoznali.

Takođe itekako dobro znate da legitimitet ovoj Skupštini daju građani, a oni su ga dali sa 55% poverenja onome kome to poverenje zaista treba dati, a to automatski znači nepoverenje onima koji su ostvarili jedan ili 2%. Ako je taj legitimitet dat Skupštini, onda ga mi ne možemo ovde, niti smemo urušavati,a naročito ne na način kako je to učinio poslanik koji je povredio ovu Skupštinu iznoseći neistine o navodnim kriminalnim radnjama, iznoseći neistine o svemu onome što je pričao van dnevnog reda…

(Predsednik: Vreme.)

Završavam.

… van dnevnog reda ne daje za pravo nama, ni tom narodnom poslaniku da vređa građane Republike Srbije koji nam daju legitimitet da radimo ovo što radimo. Hvala.

Ako mogu krivicu da podelim, poštovani poslaniče Jovanoviću, sa Veroljubom Arsićem pola – pola, ali vi znate koliko je meni teško da izričem opomene, vi ste svesni toga da ja nisam baš tu laka pri izricanju opomena, pa sam se uzdržala ovog puta. Poslanik zaista ništa nije govorio o dnevnom redu, ali neka mu neiskustvo bude olakšavajuća okolnost za to, ako se slažete? Ako smatrate da smo oboje povredili Poslovnik, mi ćemo glasati o tome? Znači, važi olakšavajuća okolnost? Hvala.
Vladimir Đukanović je sledeći, pa Balša Božović.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Znate kako, stara latinska poslovica kaže – neznanje škodi, ali bez obzira što neko iz neznanja priča to što priča, čak se i neznanjem hvali, ipak članovi 107. i 109. ne smeju da se krše, posebno ne ako se time vređa dostojanstvo i parlamenta i čitave javnosti izmišljanjem i laganjem naroda kroz zaista neke besmislice koje su upravo iskazane u najgorem mogućem neznanju.

Razumem da dotični poslanik mora da se opravda, jer je promašena investicija onima koji su ga platili i dobio je 2%, ali bih vas zaista zamolio da ubuduće sprečite obmanjivanje javnosti, posebno sa tom pričom oko toga da smo jeftina radna snaga, jer tako se vređaju građani Srbije koji žele da rade.

U vreme neko njegovo, kada je podržavao neke druge opcije, ti ljudi su na ulici ostajali. Prema tome ne možete tako da vređate one koji žele da rade. Svojevremeno sam, uvažena gospođo Gojković, kod profesora Šoškića, i vi znate, polagao političku ekonomiju. Jedan kolega na ispitu zaista promašio čitavu temu i profesor mu je rekao – kolega okrenite se, u amfiteatru, bio je put amfiteatar, kaže – pogledajte, ceo auditorijum vam se smeje. Tako je i ovde, mi smo imali poslanika koji apsolutno ništa o temi nije rekao, ali ono što su mu negde napisali iz neke ambasade, pokušao je valjda ovde da nam to prikaže i naravno da mu se ceo auditorijum smeje, ima svega 2%. Hvala vam.

Sto devet, to je i Neđa Jovanović već tražio da glasamo, odnosno da ne glasamo o povredi tog člana, opšti član koji govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine. Mislim da svaki poslanik treba da vodi računa sam da li povređuje ili ne povređuje dostojanstvo Narodne skupštine, a da nije moja uloga da budem cenzor u tome, nego se to radi na izborima, pa dobiješ ili 56% ili 2%, zavisi koliko si poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Stvarno ne znam u čemu je moja krivica.
Da li želite da glasamo, poslaniče Đukanović? (Ne)
Poslaniče Božović, izvolite.

Zahvaljujem.

Predsednice Skupštine, reklamiram član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, s obzirom na to da je ministar Stefanović, pričajući o izbornim rezultatima, izostavio da kaže jednu veoma važnu činjenicu, a to je da 54, pet, šest posto, 60% je procenat koji je potpuno zanemarljiv u zemlji u kojoj je i dalje važnije ko broji, a ne ko glasa.

Mislim da je veoma ružno omalovažavanje studenata i građana koji protestuju, pa čak i sindikata policijskih, s obzirom na to da ministar zloupotrebljava…