Pričate o fotografijama koje su sami učesnici objavili na društvenim mrežama. Tako da, nastavite o temi, molim vas.

Dobro. Nastavljam o temi.
Dakle, tema jeste obrazovanje i uslovi obrazovanja, jer su sporazumi iz oblasti obrazovanja, i prosto moram šire da sagledam tu situaciju.
Dakle, mi govorimo o sporazumima koje potpisujemo iz oblasti obrazovanja, u trenutku kada nam lekari organizovano odlaze u inostranstvo, kada mladi ljudi ne planiraju da ni svoje školovanje, a kamoli, karijeru u Srbiji započinju.
Mi u jednom od ovih sporazuma, konkretno Inicijativa za reformu obrazovanja, gde je Srbija domaćin, zemlja domaćin, je`l tako, govorimo o tome šta je potrebno šta je potrebno od inventara za kancelariju, tri kancelarijska stola, citiram, čitam zapravo, tri kancelarijske stolice, jedan sto, dva laptopa, tri telefona sa centralom, jedna faks mašina, tri klima uređaja, jedan klub sto sa četiri stolice, jedan frižider, aparat za kafu, itd. To se nalazi, gospodine Arsiću u jednom od ovih sporazuma.
Dakle, govorim o tački dnevnog reda, i mi treba da raspravljamo o tome, umesto da zaista raspravljamo o obrazovanju kao temelju svakog društva i države, kakve uslove imaju naši studenti, naši đaci, da li smo te toalete, koje je premijer najavio da će obići sve u Srbiji, da li ih je obišao, da li smo iz završili, itd, mi se bavimo formom i davanjem saglasnosti na određene sporazume.
Što se tiče samih studenata, nažalost, oni u Srbiji i dalje žive od plata i penzija svojih roditelja, i živeće i nadalje.
Zakon o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, odnosno potvrđivanje sporazuma, takođe jedna važna tema. Mi bi pre svega, pre nego što damo saglasnost na bilo kakav međudržavni sporazum, trebali da pogledamo u svoje dvorište, sa čime mi izlazimo pred te druge zemlje sa kojima želimo da ostvarimo saradnju, ukoliko je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, da vidimo šta smo mi uradili, šta ste zapravo vi od 2012. godine, kada ste na vlasti, uradili iz oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Podsetiću da 2014. godine, pred izbore, je najavljena beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, da smo gledali raznorazne akcije Rezač 1, Rezač 2, Pluton, koji su medijskim pompama propraćeni, bez sudskih epiloga, bez optužnica. Nažalost, to služi samo za promotivne svrhe, kampanje, premijera Vučića i pojedinih ministara koji žele da promovišu sebe kako se bore protiv kriminala i korupcije.
Da je to tako govori na kraju i izveštaj EU, koji ovde nismo čuli u ovom Domu, zato što su neki poslanici, verovatno po zadatku imali zadatak da napadnu one koji su došli ovde i da nas izveste o tome kako Srbija napreduje na evropskom putu, pa nismo mogli da čujemo o tome da je indeks u borbi protiv korupcije veći nego 2012. godine. Dakle, nije ni isti, nego je veći. Ako pogledamo danas analizu Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku koji je rađen 14.02.2017. godine, tu zapravo 45 ispitanika kaže da se država ne bavi ozbiljno borbom protiv korupcije, da su korupcija i kriminal dva ključna problema koji ugrožavaju i bezbednost Srbije iznutra.
Na kraju krajeva, imate priliku da vrlo često vidite u javnim preduzećima, najvećim javnim preduzećima i sistemima koji posluju u Republici Srbiji raznorazne korupcionaške radnje, raznorazne kriminalne aktivnosti, ali na žalost, to je otprilike u ovoj državi nekome dopušteno. Neko mora da se pridržava zakona, a neko ima pravo da radi šta god hoće, pa možemo da govorimo o mnogim stvarima. Ako krenemo od Bele knjige, koju ste vi ovde 2012. godine objavili kao vladajuća stranka, SNS, to je bio vaš program, možete videti sami šta ste od toga uradili, a šta ne. Da ne govorim o Zakonu o poreklu imovine, o raznoraznim situacijama, pokušajima atentata u Jajincima, Savamali, koja je vrh, to je ako govorimo o korupciji i kriminalu.

Kolega, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Vi dugujete odgovore, ne meni, dugujete odgovore građanima Srbije za sve ovo što govorim, i naročito onima koji su vas glasali i od kojih ste tražili poverenje četiri puta unazad pet godina. Nadam se da ćete im odgovoriti vrlo brzo na pitanja koja su ovde otvorena.
Što se tiče drugih sporazuma, kao što je na primer, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Mađarske, o plovidbi rekom Tisom, to je sve u redu i trebamo da se bavimo time. Podsetiću da smo se ovde, u ovom Domu, bavili još jednim kanalom Morava-Dunav-Morava-Vardar, projektom koji je takođe trebao da donese velike ekonomske benefite za Republiku Srbiju.
Danas govorimo o plovidbi rekom Tisom i ja bih bio mnogo srećniji kada bismo govorili kakve smo pouke izvukli iz poplava 2014. Tri godine posle toga, danas imamo upozorenje na moguće poplave, a ne znamo da li smo išta uradili iz oblasti i preventive da sprečimo poplavljene gradova i izlivanja reka u Srbiji.
Što se tiče Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja sa državom Katar, tu mislim da posebno trebamo obratiti pažnju iz nekoliko razloga. Dakle, imali smo mi mnogo ovakvih sporazuma o kojima smo do sada govorili. Mnogi od tih sporazuma su proizveli i određena dejstva. Jedan od takvih sporazuma je i Sporazum za izgradnju „Beograda na vodi“, gde mi danas ne znamo šta je iz tog sporazuma zapravo istina, a šta nije, ne znamo pravu istinu i do dana današnjeg postoje neke poslovne tajne u koje očigledno građani Republike Srbije nemaju prava da imaju uvid.
Isto tako jedan od sličnih sporazuma sa Emiratima je potpisan vezano za davanje zemljišta u zakup i Karađorđeva, odnosno Moravića u Karađorđevu i zemljišta u Gajdobri i Sivcu. Ukupno preko 10.400 hektara. Samo u Karađorđevu i Moraviću 3.534 hektara. Podsetiću vas, da i to takođe jedan od sličnih sporazuma na koji smo mi dali ovde saglasnost, odnosno dala je većina, a ne opozicija, dali ste vi.
Sada ako pogledamo šta su njihovi rezultati, pa naravno da se otvara pitanje - šta radimo danas. Mi sada vidimo da tri godine posle tog sporazuma davanja zemljišta u zakup, mi nemamo nikakav izveštaj - šta su rezultati. Premijer Vučić je braneći ovaj sporazum sedeći ovde u ovoj klupi, rekao do slovce da će arapski partneri zahvaljujući toj investiciji i tom sporazumu povećati produktivnost za četiri ili pet puta, citiram ga, na toj poljoprivrednoj površini mnogo više nego što su ostvarivali naši paori.
Danas tri godine posle toga mi ne znamo da li je jedan jedini dinar uplaćen državi na osnovu tih prinosa koje su oni ostvarili. Ko to zemljište zapravo obrađuje? Ko se time bavi? Da li je to „Al Ravafed“ ili je to „Al Dahra“ ili je to neka treća firma. Radi se o fantomskim firmama o kojima mi ne znamo ništa i ne možemo doći do informacije ko zapravo upravlja zemljištem Republike Srbije koje smo uzeli od naših paora koji su uredno plaćali zakupe i obrađivali, plaćali mnogo više nego što treba da plaćaju Arapi. Dali im tu za 60 evra po hektaru i sada ne znamo zapravo ni ko to radi ni šta radi.
Onda ne treba ni da nas čudi kada se postavljaju pitanja ko raspolaže ovim zemljištem. Kada institucije ne daju odgovore onda, naravno kada ne postoje odgovori od nadležnih onda kruže razne priče, da li je to zemljište obrađuje brat premijera Andrej Vučić, da li neko drugi, ali to će se…
(Predsedavajući: Gospodine Aleksiću….)
… prekinuti onog trenutka kada nadležni izađu i kažu da, evo, rezultati Sporazuma sa Arapskim Emiratim, sa „Al Ravafedom“, „Al Dahrom“ ili bilo kojom drugom firmom su takvi i takvi. Mi smo zemljište dali. Dobili smo 2014. godine to, 2015. godine to, 2016. godine to.
Nažalost, izgleda da vi nemate šta da kažete i idemo sada sa novim sporazumima kao što je ovaj sa državom Katar, koji potpuno sa istom bojazni možemo pretpostaviti da može dovesti do istih rezultata, da mi ne znamo šta se krije iza ovih sporazuma koje vi ovde stavljate pred nas.
Suština je da svi ovi sporazumi, kao što sam na početku svog izlaganja i rekao, niti su aktuelni u datom trenutku, niti predstavljaju suštinu za dalji razvoj i delovanje Republike Srbije i parlamenta. Jednostavno, oni sada su na dnevnom redu zato što je neko želeo da imamo ovakav dnevni red, da mi danas imamo predloge zakona koje predlažu opozicioni poslanici, ne predlaže ih Vlada, zato što Vlada nema kada da se bavi očigledno zakonima i državom, jer mora da se bavi izborima. Od 2012. godine mi smo svake godine na pojedinim izborima i to je otprilike glavna opsesija i nešto čime se bavi Vlada Aleksandra Vučića, pri tom, ovde danas vidim neke ministre koji su u poslednjoj Vladi postali ministri, a pre njih se preko 40 ministara u različitim vladama promenilo, pa naravno da ne možemo govoriti o njihovoj…
(Predsedavajući: Kolega, molim vas o dnevnom redu. O dnevnom redu nastavite diskusiju. Ostavite ministre. Tu su. Odgovaraće na pitanja. Postavite im pitanja.)
Ne, ne, ne. Ne postavljam pitanja. Ja sam samo prokomentarisao da ovo o čemu govorim nekih ministara…
(Predsedavajući: Znam, razumeo sam. Govorili ste o izborima, a toga je vas uvek strah. Nastavite.)
Da.
Dakle, generalno mislim da ovakav rad i sada se obraćam vama, predsedavajući, jer ste vi ovaj dnevni red predložili i molim vas da ubuduće ne bude na dnevnom redu ovakvih tačaka koje nemaju smisla i koje su objedinjene, a da jedna sa drugom nema nikakve veze, da bismo mogli ozbiljno o tome da diskutujemo i da sporazumi naravno dolaze na dnevni red onda kada su potpisani, a ne četiri ili pet godina posle stupanja na snagu ovih sporazuma. Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr. Nebojša Stefanović.

Gospodine predsedavajući, teško je odgovoriti kada nažalost imate toliko dezinformacija, toliko stvari koje su potpuno van istine, koje su potpuno van dnevnog reda, kao što ste imali priliku da vidite da kad god nema argumenta onda se pominje ime ili brat premijer Vučića, bez ikakvog dokaza, samo kao pokušaj kriminalizacije tog čoveka, a da se pri tom ne pruži nijedan dokaz, da se ne kaže nijedna stvar, nego se kaže – onda ćemo to videti.
Zamislite kada bih ja za nekoga u ovoj sali rekao – znate, možda on diluje drogu, ali videćemo. Na šta bi to ličilo? Zar na takav način ozbiljan može da se vodi rasprava u ovom domu?
Druga stvar, govorilo se o izborima. Šta je problem, izvinite, sa izborima koje je opozicija tražila toliko puta? Toliko puta zahtevi – hajde da proverimo narodnu volju, hajde da idemo na izbore. Valjda se u demokratskom sistemu izbori cene. Provera narodne volje nikada nije pogrešna. Narod kaže šta misli.
Ja znam šta je problem sa izborima. Problem je kada neki kandidati dobiju od 0,32%, 1,12%, 1,15%, 1,04%, 2,29%, 4,48%, 5,56% i onda kada najviše rangirani opozicioni kandidat dobije 16,36% a Aleksandar Vučić dobije 56%. Onda je to problem i onda su valjda krivi izbori, ili još bolje, kriv je narod, narod je kriv zašto narod glasa na takav način, ko je uopšte dozvolio narodu da tako glasa. Onda treba da idemo na nove izbore. Kaže – hajde da idemo na nove izbore. Onda dođemo u parlament a oni kažu – pa vi se bavite izborima. LJudi, vi ih tražite non stop. Vi tražite izbore non stop i mi uporno izlazimo na izbore, uporno izlazimo na te izbore.
Što se tiče sporazuma moram da kažem narodnom poslaniku da sporazum nije stupio na snagu pre nego što ga usvoji Narodna skupština. U tome je suština, da su sporazumi stupili na snagu ne bi bili danas pred nama. Oni su pred Narodnom skupštinom da Narodna skupština odluči hoće li stupiti na snagu. To je suština.
Ne možete nazivati sporazume onako kako ste ih vi nazvali i maltene rekli da su oni bespotrebni, da ne treba ni da raspravljamo o tome kada ovi sporazumi u velikoj meri utiču na živote građane Republike Srbije. Sporazumi koji su pred nama iz oblasti unutrašnjih poslova regulišu saradnji policija u suzbijanju ilegalnih migracija, čineći da policija postane efikasnija u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv narkotrafikinga. Pa da li to treba da bacimo u vodu? Zar ne treba da radimo na tome? Jasno mi je zašto nekima to ne bi odgovaralo. To mi je potpuno jasno. To razumem.
Ovde sam imao prilike da vidim da protesti koji se odvijaju nisu protesti studenata ili studentskih organizacija, jer su se same studentske organizacije izjasnile da one ne učestvuju u tome. Ovde učestvuju ljudi koji su poraženi predstavnici političkih stranaka, štabova itd. politički kandidati. I većina tih ljudi daje intervjue u medijima. Oni se pojavljuju u medijima. Daju svoje procene protesta, intervjue, a onda kada se pojave u nekim novinama kaže se – što objavljujete njihove slike. Pa oni ljudi žele, pa oni sami daju intervjue, pojavljuju se kao nosioci toga. Mislim da su valjda ponosni na to što rade. Valjda se ne stide toga što učestvuju u tome. Ja bih se stideo, a oni se valjda ne stide.
Takođe, ovde imamo situaciju da je najveći odliv mladih ljudi, upravo iz ove zemlje, bio od 2008. do 2012. godine, a reći ću vam i zašto. U tom periodu su ljudi gubili poslove u minuti, 400.000 radnih mesta je izgubljeno u Srbiji. Pa, od čega da žive ti mladi ljudi? Ne mogu da žive od toga što će samo hodati ulicom. Moraju nešto da rade, a kada izgubite 400.000 radnih mesta, onda je potpuno nemoguće da te ljude zadržite u Srbiji i zato je najveći odliv bio od 2008. do 2012. godine. Baš u godinama kada su najveći dileri droge u ovoj zemlji bili ugledni investitori, pa im se investicije iz droge računale u rast BDP, narko dileri koje niko nije smeo da takne, bili na listi uglednih građana. Nije smeo niko da ih pogleda malo oštrije, nije smeo da ih pogleda dok su kupovali zgrade, investirali u njive, gradili i zidali. Niko nije smeo da ih pogleda, pa je ova Vlada ušla u oštru borbu protiv njih, pa ih je ova Vlada uhapsila, pa je ova Vlada odlučila da se obračuna sa narko drafiking. Imali smo u akciji protiv korupcije, pošto se pričalo o tome, u akciji protiv korupcije samo u 2016. godini uhapšen je predsednik Privrednog suda u Zaječaru, zatim predsednik Višeg suda u Šapcu, predsednik Osnovnog suda u Loznici, sudija Osnovnog suda u Loznici, načelnik policijske uprave u Šapcu.
Izvinite, kada je to bilo urađeno u jednoj godini? Koje godine je neko krenuo u ozbiljan rad sa visokom korupcijom? Tužilaštvo za organizovani kriminal i policija, tako se radi, kada idete da privodite one koji mogu da odlučuju, one koji mogu da utiču na korupciju. Kada se to radilo? Ko je to bio uhapšen u prethodnom periodu? Koji krupniji narko diler? Koja je ozbiljnija zaplena? Mi zaplenjujemo četiri tone droge prošle godine. Koliko je zaplenjivano ranije? Gde su ti rezultati divni borbe protiv korupcije i kriminala? Nije ih bilo, jer nije bilo odlučnosti te vlasti. Nije interesovalo narod ni kad su prodavali deci drogu u školama, ni kada su trgovali, ni kada su tajkuni postali vlasnici ove zemlje. Nije ih interesovalo, sve one koji su činili vlast, nije ih zanimalo. Ovu Vladu zanima, ovu Vladu to zanima.
Što se presuda tiče, presude su počele. Presude su počele, neću da vršim pritisak na sudove, sudovi neka rade brzinom kojom misle da treba. Imamo presudu o Bori Novakoviću, prva ozbiljna presuda za korupciju u Novom Sadu, prva ozbiljna presuda, zatvorska kazna za ono što je sud presudio da je korupcija i kriminal. Sud je presudio i počele su presude. Nema tih priča - samo se hapse nema presude, i te kako ima i optužnica i optužnih akata i presuda i to je krenulo i dobro je da su oni koji su stavili ruke u džepove građana Srbije počeli da dobijaju zaslužene kazne. LJudi su se plašili da to nikada neće doći dok su neki bili na vlasti, sada toga ima.
Što se tiče nekih, pominjani su neki centri ovde, koji su vršili neke analize, pa ti ljudi učestvuju u protestima, neki podržavaju političkim izjavama neke kandidate predsedničke opozicije, pa naravno da će oni to da kažu. Tu nema „o“ od objektivnog, ali i to je u redu. Nemamo ništa protiv, samo nemojte to da navodite kao ozbiljan argument, tu ozbiljnog argumenta nema. Čitao sam te tekstove, analize. To su analize na nivou osnovne škole. Tu ništa ozbiljno nema, ali ni jedan konkretan primer, ništa ozbiljno.
Što se tiče sporazuma, ovi sporazumi, rekao bih, da su omogućili da Srbija bude još efikasnija. Mi smo otvorili 130.000 novih radnih mesta, otvaramo fabrike, činimo da zemlja bude bezbedna i mislim da je to najveći doprinos koji Vlada daje da Srbija ide napred. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika član 106. treći stav i 108. prvi stav. Mislim da ste vi, gospodine predsedavajući, grubo povredili ovaj Poslovnik, dozvolivši i demonstrirajući sada u praksi upravo one dvostruke standarde zbog kojih je i dobar deo, a ne samo poslanika opozicije, nego i javnosti nezadovoljan načinom na koji radi kako se vodi Narodna skupština.

Kolega Aleksić je vrlo govorio o temi i možda uz po neku rečenicu asocijacije malo izašao, što je i logično i normalno kada govore politički predstavnici opozicije. Vi ste ga upozoravali, opominjali, doslovno svaki čas. Najmanje pet puta ste ga prekinuli.

Sada je gospodin Stefanović neprekidno široko i opširno govorio potpuno van teme dnevnog reda, nezavisno što on, takođe, iznosi svoj politički stav, pri tome je on čak i gost u ovom parlamentu. Vi ste propustili priliku da ga jedan jedini put upozorite. To je suština, ne treba primenjivati tri minuta.

Ovo svi koji gledaju, ovaj prenos, mogu da vide. Nije uopšte potrebno meriti na kantar, to su ti dvostruki aršini. Zbog toga imate nezadovoljstvo, zbog toga imate proteste, a ne zato što ih je neko organizovao odavde ili spolja. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, slažem sa vama da sam prekršio Poslovnik kada je narodni poslanik govorio o Beogradu na vodi, studentskim demonstracijama, odlazak svršenih studenata u inostranstvo, o neuspeloj borbi protiv korupcije, o izborima, o Al Dahri itd, da ne nabrajam, to sam sve prekršio. Zato što sam prekršio Poslovnik i nisam kolegi Aleksiću izrekao opomenu, dao sam pravo da ministar Stefanović odgovori na pitanje koje je kolega Aleksić postavio. Kada to budete razumeli, možda ćete jednog dana i da predsedavate u ovoj Narodnoj skupštini. Smatram da Poslovnik nije povređen.
Kolega Aleksiću, samo ste dobili odgovore na vaša pitanja, nemate pravo na repliku.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Imala sam prilike ovde svašta da čujem, ali ono što je ostavilo utisak i što je jako važno da se zna, da bi građani Srbije znali, a poslanici verujem da znaju, zašto ovoliko sporazuma i otkud ovi sporazumi na dnevnom redu? Oni imaju svakako jednu zajedničku i vrlo važnu stvar, a to je da su to međunarodni sporazumi. Prema tome, ako neko misli da ne treba da imamo odnose sa drugim državama od bilateralnih sporazuma ili ratifikacije važnih konvencija, onda je to ozbiljan problem za te političke grupacije.
Međutim, za našu Vladu je vrlo važno da ima što bolje odnose sa regionom i da ratifikuje mnoge konvencije koje su ispred nas. Ono što je takođe važno, zbog građana Srbije pre svega se javljam i javljaću se ubuduće da bi građani Srbije čuli ono što zaista jeste, što je potkrepljeno podacima, činjenicama i informacijama koje su proverene, a ne pričom rekla – kazala, jer sve što smo čuli od početka do kraja od poslanika bilo je najcrnje moguće, a sa druge strane imamo sve, ne samo međunarodne finansijske institucije, relevantne institucije koje su ocenile ekonomsku politiku, političku stabilnost i sve ono što radi ova Vlada Republike Srbije daleko iznad svega drugog, čak što rade druge vlade u regionu ili čak što su radile vlade koje su bile pre Vlade koju je vodio Aleksandar Vučić.
Priča oko poplava je vrlo važna zato što nekoliko podataka, a ovaj parlament je imao sve nas ministre zajedno sa predsednikom Vlade kada smo pričali i izveštavali o tome šta smo radili 2014. godine u onim strašnim poplavama koje su se desile, a sigurna sam da su prethodne vlade vodile računa o tome da čiste korita, da rade sve ono što je trebalo već da se radi u infrastrukturi u lokalu mi ne bismo imali takve probleme kakve smo imali 2014. godine.
Za vašu informaciju, samo u prethodne dve godine Vlada Srbije je uložila dve milijarde dinara samo u lokalnu infrastrukturu u borbi protiv poplava, za vašu informaciju, u poslednjih 30 godina nisu čišćena korita vrlo važnih reka poput Kolubare, Tamnave i Boričke reke, to je čistila i sređivala ova Vlada i lokalne samouprave. Četrdeset godina ili 30 godina, pardon, nisu sređeni kanali u lokalnim samoupravama i svi to ovde vrlo dobro znaju. Ova Vlada je to uredila i to na takav način da danas ne možemo da pričamo o tome da takvi problemi mogu da se dese.
Na samom kraju, meni se čini da pored toga što su finansije Srbije bile potpuno potopljene pre 2014. godine, da su ostale te prethodne vlade koje su bile, upravo na primeru samo poplava, čini mi se da bi Srbija bila potpuno potopljena i poplavljena. Srbija danas je poštovana, pre svega, država, Srbija danas ima ekonomske pokazatelje koje nije pravila Vlada Srbije, ona je radom pokazala te pokazatelje, ali su sve svetske međunarodne institucije napravile poređenje i rekle šta je radila Vlada Srbije.
Prema tome, kada govorimo o nečemu i kada govorimo o tome da u svakom segmentu, a ono što je poslanik pričao, vlada stravična korupcija, hajde onda da pričamo o činjenicama, jer to pre svega nije tačno. Svaka stvar koju ste pomenuli u vašem govoru vezana za korupciju, vezana za poplave i o tome da ovi sporazumi nemaju veze jedan sa drugim nije tačna i to građani Srbije treba da znaju. Hvala.