Evropski zakon na način SNS. Šta to znači? To znači da je loš prevod, sa puno grešaka. To može da se popravi. Postoje amandmani za to. Nadam se da će neka tehnička redakcija da dovede do toga da se to popravi. Ali, i pravljenje malih rupica u tom zakonu, ili velikih rupa, koje će omogućiti da taj zakon bude samo nalik evropskim zakonima, a u stvari bez toga da se sprovodi na isti način.

Recimo, postoji taj čuveni, evo već svi govore o tome kao da znaju, C-sertifikat iliti oznaka. U zakonu, koliko sam ja čitao, Agencija za lekove, srpska, treba da proverava taj sertifikat i da neko sredstvo medicinsko, koje već ima taj sertifikat, treba ponovo da prođe kroz overu u našoj agenciji i da je taj 40 ili 60 dana.

Zašto? Zašto moramo da proveravamo nešto što je neka nadležna institucija EU utvrdila da je dobro za tržište EU, neke Danske, neke Švedske, izaberite sami još neku zemlju? Zašto to mora da proverava naša agencija i zašto mora da postoji tako dug rok za to? Ako već imamo uslove za proveru, a uslovi bi bili neka dobra laboratorija ili institucija, mislim da toga nemamo.

Komplikovana je procedura, zakon je predug, komplikovan, kontradiktoran. Domaći proizvođači plaćaju velike takse da bi mogli da sertifikuju svoju proizvodnju, što je destimulativno za domaću proizvodnju. Ja se bojim da će ovaj zakon imati isti efekat kao veliki genijalni zahvati koje smo imali u proteklih par godina u oblasti medicine i zdravstva, a to je, recimo, ovo zakazivanje pregleda kod specijaliste ili kod lekara opšte prakse. To je čist fijasko. To traje godinama, hajde preterujem, ali mesecima, i ljudi su opravdano nezadovoljni.

Imamo ugovor i ovaj zakon o ovim parama za kliničke centre, pa je moje pitanje ministru – ko je projektovao taj zid u Kliničkom centru u Nišu, koji sad treba da se ruši, da bi se uneo skener? Ja sam siguran da to nije direktor Kliničkog centra u Nišu, niti bilo ko iz Niša, nego je to neko iz Ministarstva. Ruši se zid da bi se uneo skener, kažu. Ja ne znam da skeneri rastu u poslednje vreme, obično su manji.

Šta je napredak u Kliničkom centru Beograd, osim što imamo na onoj zgradi zastave i svetleće reklame kao da je Nova godina, a još uvek nije, a da li građani, ministre, znaju i da li vi znate zašto je još uvek četiri ili pet spratova prazno u toj zgradi, kao što je bilo prazno i poslednjih 30 godina? Hvala vam.

Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Samo da ne bude nejasnoće, provera se radi sa ovim sertifikatom da li je original. Znači, samo se proverava da li je original.
(Zoran Živković dobacuje.)
Ne, 30 dana, to je tehnička stvar. Do 30 dana, to se završi ranije, jer jednostavno mora da se zaštite naši građani, naši pacijenti, to je nešto što se svuda radi. Proveravate, ne proveravate vi samo da li se radi o originalu. Da li je ovde došao original? To je nešto što je u skladu sa svim, i to svi rade kada su u toj proceduri.
Šta ste još rekli? Ko je projektovao Niš? Niš je projektovan pre šest ili sedam godina, Italijani su ga projektovali, „Inso“ se zove firma italijanska koja je to projektovala, tako da morate njih da pitate i mislim da će vam oni sigurno, dole ste, kada ste u Nišu, svratite pitajte ih šta kažu oni vezano za taj zid. Da li je bilo još nešto?
(Zoran Živković: Replika.)

Nemate pravo na repliku, kolega Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mržnja škodi zdravlju. Dakle, to bi bila neka izreka koja bi trebala da bude dostupna i mom kolegi poljoprivredniku. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika. On je kao doktor veterinarskih nauka, veterinarske medicine, doduše malo samouk, dakle, to zvanje i znanje stekao pelcujući kokoške u onom selu Pokovce pored Niša.

Dakle, verovatno je razočaran što u ovom zakonu medicinska sredstva iz veterinarske medicine više nisu obuhvaćena. Znači, nema više rastvora jogurta da staviš u špric, pa da ideš da lažno pelcuješ kokoške u okolini Niša, ukoliko u Niš smeš da dođeš.

Broj dva, on je poznat i po zakonima gde traži da ministri i poslanici idu na lekarski pregled. Ja vas molim, moje kolege iz vladajuće većine, da usvojimo taj zakon i da svi idemo na lekarski pregled. On neće proći.

Zoran Đinđić jeste vodio ministre na lekarski pregled, dvojica nisu prošla, ali on nije bio na lekarskom pregledu. Ista Vlada Zorana Đinđića je ponovo izabrana u istom sastavu, samo je premijer moj kolega poljoprivrednik bio novo lice. Umesto da ode na pregled, on to nije uradio, a danas savetuje sve druge da se podvrgnu pregledu i ja sam rešen, što se mene tiče, a ja sam samo jedan od poslanika, da mu to i omogućimo. LJudi, on je već jednom pokazao na jednom lekarskom pregledu u Nišu 1978. godine dijagnozu. To je gospodin Martinović najbolje rekao i pročitao da taj lekarski pregled ne može da prođe.

(Aleksandar Martinović: Replika.)

Dobro. Izvinite, kolega Martinoviću, pogrešno sam vas protumačio.

Kada su u pitanju sredstva, on je bio na koalicionoj listi one stranke bivšeg režima – krediti. Urgentni centar u Novom Sadu, gospodine ministre, da li je tačno, trebao je koštati 15 miliona, a koštao je 40. Da nije bilo te pljačke od strane stanke bivšeg režima… Urgentni centar je vodila Vesna Pajtić Bolidovski. Da li vam je to nešto poznato? Meni to nešto poznato zvuči. Umesto 15 miliona, 40 miliona, najverovatnije sa Bojanom Pajtićem.

Dragan Drašković koji je postavljen na to mesto je imao istu kapiju na svojoj kući, kao što je i kapija na urgentnom centru. Onaj Aca Dijagonala kada je radio, pa malo kod mene kući, pa dijagonalno u kliničkom centru, odnosno u urgentnom centru.

Gospodine ministre, oprema, koliko je zidova srušeno u Kamenici 2? Trebala je biti gotova 2009. godine. Trebala je da košta 8,5 miliona, imala je svu infrastrukturu, vodu, struju, to je proširenje. Kamenica 2 koštala je 30 miliona. LJudi su čekali tamo, kada smo već kod medicinskih sredstava, od četiri do šest meseci, da li je tako, gospodine ministre, na zračenje. Tri ili četiri javne nabavke su hteli da proguraju sa cenom većom i tri puta, nego što košta LINAK. Pošto su javne nabavke padale, ljudi su umirali. Čekalo se na red, pa dođi ako ne umreš, od četiri do šest meseci. Tek promenama u Vojvodini 2016. godine je počela da radi, uz silne prepravke, Kamenica 2.

Da li je Dragan Drašković, za koga kažu da mu je tetka javni tužilac, republički, da li je tačno, gospodine ministre, da ima 108 javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki, vrednih milijarde dinara? Prijave nestaju. To je bio njihov model i danas čujemo kako nam oni spočitavaju o nečemu, a treba da znaju da je važnije od vladanja države izgrađivati državu, i to ova Vlada čini i zato ću ja podržati ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o vrlo bitnim zakonima, što se tiče zdravstva, Zakon o medicinskim sredstvima, kao i Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

Zakonom o medicinskim sredstvima započeto je usaglašavanje sa propisima EU. Uzimajući u obzir propise EU i praksu zemalja članica, izvršeno je odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi. Odredbe ovog zakona primenjuju se na medicinska sredstva za humanu upotrebu, a to su opšta medicinska sredstva, odnosno svi instrumenti, aparati, uređaji i proizvodi koji se primenjuju na ljudima bilo da se koriste samostalno ili u kombinaciji.

In vitro dijagnostička medicinska sredstva obuhvataju reagense, proizvode reagenasa, materijal za kontrolu i kalibraciju, komplete reagenasa, instrumente, aparaturu, opremu ili sisteme koji se koriste samostalno ili u kombinaciji namenjeni za upotrebu u In vitro uslovima za ispitivanje uzoraka. Aktivna implatabilna medicinska sredstva, odnosno proizvodi čije delovanje zavisi od izvora električne energije ili bilo kojeg izvora energije.

Ovim zakonom vrši se uređivanje uslova za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno njihovo stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji. Klinička ispitivanja medicinskih sredstava vigilanca, kontrola kvaliteta i praćenje medicinskih sredstava na tržištu, ocenjivanje usaglašenosti medicinskih sredstava sa tehničkim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzor u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od značaja za medicinska sredstva.

Dakle, donošenjem ovog zakona apsolutno utvrđujemo zakonske okvire za praćenje bezbednosti medicinskih sredstava, odnosno vigilancu medicinskih sredstava, što je zapravo skup aktivnosti koje se odnose na otkrivanje, prikupljanje, procenu, razumevanje i reagovanje na nova saznanja o rizicima koji proizilaze iz upotrebe ili primene medicinskih sredstava, a posebno njegovog štetnog delovanja, interakcije sa drugim supstancama ili proizvodima, zatim kontraindikacije, zloupotrebe, smanjenog delovanja, kvara, tehničke neispravnosti, a u cilju poboljšanja i zaštite zdravlja i bezbednosti pacijenata.

Predložena rešenja će uticati na privredne subjekte i to: proizvođače, ovlašćene predstavnike proizvođača medicinskih sredstava, lica koja obavljaju promet na veliko, uvoz-izvoz, nabavku, skladištenje i distribuciju i promet na malo, tj. apoteke i specijalizovane prodavnice, tela za ocenjivanje usaglašenosti, zdravstveni sistem i pacijente, odnosno korisnike medicinskih sredstava, kao i agenciju i nadležnu inspekciju Ministarstva zdravlja. Odredbe ovog zakona uticaće na domaće proizvođače, odnosno ovlašćene predstavnike inostranih proizvođača medicinskih sredstava koja obavezuje da medicinska sredstva usklade sa standardima kvaliteta.

Ovim zakonom onemogućava se ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava, kako na tržište, tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije. Kontrola kvaliteta, odnosno sigurnost medicinskih sredstava vršiće se od strane samog proizvođača, kao i tela imenovanih za ocenjivanje usaglašenosti u Republici Srbiji, u skladu sa dostignutim evropskim tehničkim zahtevima. Na taj način postiže se kontrola sigurnosti medicinskog sredstva pre njegovog stavljanja na tržište.

Veoma je bitno da se donese zakon o medicinskim sredstvima, jer se time uvodi suštinska kontrola sigurnosti medicinskog sredstva kroz različite vrste testova i postupaka kontrole kako od proizvođača, tako i od imenovanog tela u odnosu na dosadašnju, uglavnom, dokumentacionu kontrolu.

Onemogućavanjem da se na tržištu nađu medicinska sredstva lošeg kvaliteta, odnosno podizanje standarda kvaliteta ovih proizvoda, kao i stvaranjem uslova za njihov plasman na tržište EU, podstiče se razvoj novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija.

Što se tiče Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, tu moram da kažem, pošto sam ja sa Kosova i Metohije, da ovaj zakon još jednom govori svima dušebrižnicima o Kosovu i Metohiji koji često govore, da ne kažem šta, da shvate da ovim zakonom zdravstvo je kompletno pod ingerencijom Republike Srbije, jer mi imamo informacioni sistem koji je u sistemu kompletnog Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Prilikom donošenja ovog zakona, koji je stupio na snagu prvog dana 2017. godine, država je imala u vidu činjenicu da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informaciono-komunikacionih tehnologija i da se javila potreba da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija.

Najveći deo promena se odnosi da bi se u sistemu javnog zdravstva primenile savremene tehnologije i tehnike da bi se stvorili preduslovi da se zdravstvena dokumentacija i evidencija vode na jedinstven način i da bi se primenili standardi EU. Bitna odredba ovog zakona je da se definišu tri osnovne grupe zdravstvene dokumentacije i evidencije i to: medicinska dokumentacija i evidencija o pružanju zdravstvenih usluga i zdravstvenom stanju pacijenta i stanovništva, zdravstvena dokumentacija i evidencija za praćenje faktora rizika i životne sredine, kao i zdravstvena dokumentacija i evidencija o kadrovima, opremi, prostoru, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama.

Medicinska dokumentacija obezbeđuje lekarima i drugim zdravstvenim radnicima planiranje lečenja pacijenta, kao i praćenje njegovog zdravstvenog stanja tokom vremena, zatim kontinuitet zdravstvene zaštite i komunikaciju među lekarima i drugim zdravstvenim profesionalcima uključenim u proces lečenja, tačne i blagovremene zahteve za proverama podataka u koje spadaju i podaci o plaćanju, adekvatnu procenu podataka i evaluaciju zdravstvene zaštite od strane zdravstvenih vlasti, kao i skup podataka koristan za istraživanje edukaciju i zdravstvenu statistiku. Medicinska dokumentacija sadrži informacije koje se odnose na zdravstvenu zaštitu pojedinca, koje su složene u nekoliko različitih grupa lični, klinički itd, ne bih dalje nabrajao.

Elektronska zdravstvena dokumentacija je u stvari elektronska verzija sinteze svih podataka iz zdravstvenog kartona, istorije bolesti pacijenata koji tokom vremena vode davaoci usluga, a može uključivati osnovne administrativne kliničke podatke, relevantne za pacijenta.

Obaveze zdravstvenih ustanova u oblasti izveštavanja u Republici Srbiji da zbirne i periodične izveštaje, kao i individualne izveštaje dostavljaju zavodima, odnosno institutima za javno zdravlje, za teritoriju njihove nadležnosti. Sve podatke i izveštaje zavodi dostavljaju Institutu za javno zdravlje Srbije „Batut“, kao referentnoj ustanovi, po planu i instrukcijama za dostavu izveštaja, a „Batut“ je povezan sa različitim informacionim sistemom RFZO, zatim Republičkim zavodom za zdravstvenu statistiku Ministarstva zdravlja. Na taj način je moguće uraditi kompletnu analizu zdravstvenog stanja stanovništva na teritoriji Republike Srbije i svaku drugu vrstu analize, koja je potrebna za resorna ministarstva.

Primenom Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, došlo se do zaključka da postoje određene potrebe za dopunom istog u članovima 44. i 56.

Ovim zakonima se još jednom pokazalo da srpsko zdravstvo vode pravi ljudi, stručni i organizacioni, na čelu sa ministrom Zlatiborom Lončarom i njegovim timom. Trebate biti ponosni ministre na svoj dosadašnji rad, jer ste dokazali i narod zna ko radi i šta radi, a može da priča ko šta hoće.

Ovde su neke opozicione kolege, mislim na lekare, kritikovali ove zakone. Samo ih jedno pitam – gde je bilo zdravstvo za vreme njihove vladavine? Ja ću im dati odgovor. U ambisu, ne u provaliji, u ambisu.

Postavlja se pitanje zašto je ministar čitao izveštaj. Nema šta drugo, a nije govorio bez čitanja. Ja ću vam reći, taksativno su iznošeni podaci gde nije čovek digitron da pamti cifre i brojke.

Dolaskom SNS na vlast, sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, Ministarstvo zdravlja je stalo na listu EU sa svojim indeksom, prema tome, mogu da vam kažem da zdravstvo danas čvrstim koracima gazi na mesto koje mu pripada po znanju i stručnosti u Evropi. Zato će SNS i ja kao njen član, danas sa punim zadovoljstvom glasati za ove zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama imamo tri veoma važna zakona u oblasti zdravstva, zakon o medicinskim sredstvima, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji i veoma važan zakon finansijskog ugovora, odnosno potvrđivanje ugovora između Evropske investicione banke i Republike Srbije.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako će podržati sva tri ova zakona. Građani Srbije treba da znaju da uopšte Ministarstvo zdravlja i oblast zdravstva nikada nije postiglo veće rezultate nego u prethodnom periodu. Pohvaliću rad Ministarstva zdravlja i aktuelnog ministra Lončara, jer JS na čelu sa našim predsednikom Draganom Markovićem Palmom podržala je i do sada sve prethodne zakona u oblasti zdravstva. Isto tako, prateći rad našeg skupštinskog Odbora za zdravlje obzirom da je nama porodica veliki prioritet, treba da pohvalimo i rad našeg odbora na čelu sa uvaženim kolegom Darkom Laketićem i svim kolegama koje su u ovom odboru, obzirom da su ljudi od struke. Velika važnost se daje struci, tako da ovi zakoni koji su pred nama su zaista jedni zakoni o kojima se prethodno već odlučivalo.

Možemo da kažemo s pravom da svi poslanici, a vidim da i poslanici opozicije treba da podrže ove zakone, što znači da je Srbija i zdravstvo na dobrom putu. Naravno da ne možemo da se merimo sa zapadom, ali se nadam da će i naši medicinski radnici, naši lekari, ali i pacijenti moći da vide budućnost u našoj zemlji.

U prethodnom periodu zaposleno je, samo u ovom skorijem periodu, preko 1.000 lekara, ali isto tako i preko 5.000 radnika medicinske struke i lekara poslato je na specijalizaciju i subspecijalizaciju. To je veoma važno, naročito za nas koji dolazimo iz manjih opština gde je veliki problem kada, recimo jedan lekar ode u penziju ili kada jedan lekar ode u neku drugu sredinu, kada ostajemo bez lekara u nekom dužem vremenskom periodu, da uvek imamo spreman medicinski kadar.

Isto tako, kada su u pitanju domovi zdravlja pored ovih kliničkih centara, gde je zaista pohvalno, i to pokazuje jednu stabilnost Srbije da posle dužeg vremenskog perioda kada su ovaj ugovor, da kažem da je bio u nekom statusu kvo, kada posle možda i deset godina po prvi put bivaju finansirani ovi klinički centri Srbije, gde u Nišu imamo izgradnju novog objekta, ali imamo i rekonstrukciju postojećih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu. Sve je to pohvalno i sve govori u prilog tome da veliki broj lekara, a činjenica je, jer svi ste tu iz lekarske struke, naravno i državni sekretar Meho Mehmutović i njega da pohvalim, pratila sam njegov rad i uopšte sve što je izložio na odboru.

Znači, medicinska struka ne sme da čeka i ovo će biti značajno da se veliki broj lekara uposli. Isto tako, u Srbiji postoji i 158 domova zdravlja sa bolnicama. Moramo voditi računa i o tim lokalnim domovima zdravlja, naročito o hitnim službama, da imamo, opet kažem, u tim manjim sredinama imamo veliki problem, jer postoji u nekim sredinama i nedovoljan broj lekara na ovim hitnim službama ili postoji nedovoljan broja ambulantnih vozila, tako da moramo voditi računa i o tim lokalnim samoupravama, da uvek ima dovoljan broj medicinskih radnika i da se pacijentima izlazi u susret, jer zdravlje pacijenata, zdravlje nacije mora biti na prvom mestu.

Sada kada govorimo o ovom drugom zakonu, a to je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji. To je već u stvari u praksi postojeći, da kažem, bio podzakon ili prateći zakon. Sada imamo jedno kompletno regulisanje te zakonske regulative, gde će jedna manja baza podataka biti prebačena u veću bazu podataka i vi ste ovde odredili Institut „Batut“ kao telo koje će da čuva te podatke, i veoma bitna činjenica da imamo zaštitu podataka ličnosti.

Kada su u pitanju manji domovi zdravlja, moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić je pored 158 domova zdravlja pohvalila baš grad Jagodinu kao primer dobre prakse. Želela bih da svi domovi zdravlja u gradovima i opštinama slede ovaj primer.

Imamo i treći zakon, to je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora. Treba pozdraviti značaj tih kapitalnih investicija. Ministarstvo zdravlja u tom smeru je učinilo ozbiljne pomake ka boljem. U ovom smislu, jako je bitno da doktori imaju gde da rade, da pacijenti imaju gde da se leče i da će se izgradnjom ovih novih objekata i bolnica steći uslovi da naši pacijenti, naročito kada su u pitanju teži bolesnici, a oni dolaze iz jako udaljenih sredina, kada dolaze i preko 250-300 kilometara, da imaju i putem ovih elektronskih baza podataka mogućnost da unapred zakažu svoje preglede, jer do sada je bila jako alarmantna činjenica da putuju po 200, 300 kilometara i da li će stići na red za pregled ili zakazivanje.

Isto tako, u tim novoizgrađenim rekonstruisanim objektima otvara se ponovo mogućnost za prijem velikog broja medicinskog kadra, ali isto tako ovaj kredit govori u prilog činjenici da Srbija vodi ka jednoj velikoj stabilnosti i pokazuje stabilnost i naročito napredak u oblasti zdravstva.

Na kraju, reći ću još da će poslanička grupa JS svakako u danu za glasanje podržati sva tri ova predloga zakona koji su na dnevnom redu za odlučivanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.