Popravili ste se, odajem vam priznanje.

… ili neko drugi. Zavalio sam kolegi Martinoviću što mi je ukazao da možda i ja negde grešim, jer imamo pravo svi da pogrešimo. Da li je tako?

Samo je Bog bezgrešan i ja ponekad.
Sva sreća što niste Bog.

Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, saradnici Ministarstva zdravlja, da se vratimo na temu ova tri zakona o kojima je danas rasprava.

Predlog zakona o medicinskim sredstvima, iako neko reče da nisu tako bitni, smatram da sve što uradimo i napravimo pomak u zdravstvenoj zaštiti je veoma bitno za naš zdravstveni sistem. Ovaj zakon vrši uređivanje uslova za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno njihovo stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji. Takođe, klinička ispitivanja medicinskih sredstava, kontrola kvaliteta, ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzoru u ovoj oblasti što je veoma bitno.

Ovakvim uređivanjem sistema postiže se usaglašavanje sa dostignutim stručnim i naučnim standardima, odnosno propisima EU u oblasti medicinskih sredstava. Na ovaj način rešavaju se i problemi postojanja nekvalitetnih, nezadovoljavajućih medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama uklanja rizik neželjenih dejstava na pacijente i medicinske radnike. Većina proizvoda na našem tržištu ispunjava standarde EU čija je potvrda kvaliteta to što su obeleženi C oznakom usaglašenosti, a samo 0,6% medicinskih sredstava nije usaglašeno.

U tom smislu obaveze propisane ovim zakonom neće bitno uticati na većinu proizvođača koji posluju na teritoriji Republike Srbije, ali bitno je da na ovaj način mi eliminišemo i ovih 6% medicinskih sredstava koje se sada nalaze u zdravstvenim ustanovama, jer im tenderski uslovi to omogućavaju.

Naime, svima je poznato da nabavke zdravstvenih ustanova idu preko tendera, a da je najveći broj bodova u stvari, cena tih proizvoda, što uključuje proizvode koji su manje kvalitetni. To ne znači da smo mi do sada radili sa nečim što apsolutno nije bilo moguće i nije bilo kvalitetno, ali na ovaj način izjednačavamo sva ona medicinska sredstva koja se nalaze u ustanovama.

U cilju zaštite zdravstvenog sistema i zdravlja pacijenata, ovim zakonom propisuje se i obaveza usaglašavanja svih proizvoda sa propisanih standardima u Republici Srbiji ili EU, što dokazuje C znak dodeljen u EU, jer se radi o identičnim, usklađenim standardima. Što naravno ima najveći značaj ovog zakona, ali, takođe, on donosi i neke druge pozitivne efekte.

Pre svega, stvaraju se uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava i njihov plasman u zemlje EU, zatim otvara se mogućnost razvoja privrede u našoj zemlji, što takođe nije zanemarljivo. Stvaraju se uslovi za povećanje broja kliničkih ispitivanja, čime se postiže razvoj medicinske nauke i dostupnost novih tehnologija, novih sredstava i saznanja za medicinske radnike. Savremene inovativne terapije biće od koristi našim pacijentima, a bez troškova po zdravstveni sistem.

I, naravno, ispravlja se neusaglašenost sa drugim propisima, odnosno Zakonom o tehničkim zahtevima, za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i kao krovnim zakonom za sve proizvode.

Naime, od ukupno 60 proizvođača koji imaju serijsku proizvodnju medicinskih sredstava, njih 13 nema sertifikovanu proizvodnju, a 30 nema C znak po podacima Inspekcije za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja.

Naime, radi se o sanitetskom materijalu koji se svakodnevno koristi i time daje na važnosti sve ovo. Radi se o „in vitro“ dijagnostičkim sredstvima, a tu ubrajamo i ona sredstva koja koristimo u laboratorijama od kalibratora, kontrolnog materijala, instrumenata, instrumentima za višekratnu upotrebu, dijagnostičkim medicinskim sredstvima u radiologiji.

I, da malo pojasnimo, znači, dešavalo se da zdravstvene ustanove imaju tupe igle, špriceve koji pucaju i na ovaj način postoji realna potreba da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu i onemogući ulazak na tržište i upotrebu nekih nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava, a istovremeno uređuje uslove za proizvodnju i promet medicinskih sredstava. Predloženo rešenje će dovesti do boljitka i za građane i za pacijente i za one koji ta medicinska sredstva koriste.

Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravlja je, u stvari, dopuna nečega.

Primena ovog zakona počela je 01. januara ove godine, pre nego što je IZIS krenuo sa primenom, i ovom dopunom omogućiće se precizno određivanje pravnog lica koje je odgovorno, a to je Zavod za javno zdravlje. Pri tome, nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva, jer je inače Zavod za javno zdravlje do sada prikupljao ove podatke.

Na ovaj način, ovim dopunama, u potpunosti se vrši usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka kao i uspostavljanje sistema odgovornosti, što je u slučaju povrede bezbednosti podataka o ličnosti, bitno.

Ovom dopunom zakona uvodi se i dužnost Zavoda da o svakoj povredi bezbednosti podataka, član 44. stav 2. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, obavesti na prvom mestu lice na koje se ta povreda odnosi, zatim Ministarstvo i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pošto se radi o informacionom zdravstvenom sistemu koji je krenuo sa primenom, ja sam jednom prilikom na Odboru za zdravlje i porodicu, pitala saradnika Ministarstva kako to ide, s obzirom da vi kad pitate direktore i one koji su uključeni, uglavnom svi imaju dobro, i jeste dobro, ali bih na neki način naglasila da ovaj sistem moramo da unapredimo.

Realno je da veliki broj pacijenata ne može da uđe u sistem i da, zaista, u nekom dužem terminu ne može da zakaže pregled koji mu je potreban. Nekako, čini se, da je zakazivanje u prvih par dana u mesecu moguće, a sve ostalo su popunjeni termini. Verovatno je problem u kapacitetu, ali se sigurno radi na rešavanju ovih problema.

Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Klinički centri između Republike Srbije i Evropske investicione banke je jasan. Finansijski ugovor Klinički centri potpisan je jula 2017. godine, a Narodna skupština potvrđuje ovaj međunarodni ugovor.

Projekat rekonstrukcije četiri Klinička centra uz proširenje kapaciteta, dogradnju, modernizaciju, čija je ukupna procenjena vrednost na 430 miliona evra. Na uvid poslanicima je data i raspodela sredstava i faze izgradnje, kao i površina obuhvaćena Projektom.

Zaista raduje činjenica da se radi na obnavljanju, na izgradnji i modernizaciji zdravstvenih centara, što i jeste tema ovog zakona, ali moram da kažem da, takođe, raduje i činjenica da je u poslednjih par godina obnavljaju zdravstveni objekti širom Srbije. Prosto je neverovatno da neki objekti nisu obnavljani 30, 40 i 50 godina.

Tako je i opština Svilajnac iskoristila priliku da dobije, projektima aplicira i dobije novac za kompletnu rekonstrukciju Doma zdravlja „Svilajnac“, a prethodno su rekonstruisane i seoske ambulante i na taj način pokazano da se vodi briga i o seoskom stanovništvu i zdravstvenom stanju cele opštine. Pretpostavljam da i druge opštine rade na ovaj način.

Dobro je da imamo vrhunski opremljene kliničke centre, ali bih ja dodala i podsetila, u stvari, ili pokrenula ovu temu da u Republici Srbiji imamo 158 domova zdravlja koji su bukvalno lokalna briga. U nekim opštinama je to dobro, a u nekim opštinama se to nije pokazalo kao dobra praksa.

Da podsetim da je primarna zdravstvena zaštita, u stvari, kapija i zaštitnik fonda i da od primarne zdravstvene zaštite zavisi zdravstveni sistem.

S obzirom na smanjenje transfera lokalnih samouprava, pitanje koliko one mogu da učestvuju u nabavci nove opreme, i otvara se pitanje i apoteka i dugovanja domova zdravlja koja se moraju rešavati što pre, kako pacijenti ne bi zavisili od privatnih apoteka i privatnih usluga.

Činjenica je da se za zdravstvo ne izdvaja dovoljno, da se izdvaja malo, ali čini mi se da je najveća zamerka onih osiguranika koji su 20, 30 godina izdvajali za zdravstvenu zaštitu, a desi se da se baš razbole onog trenutka kada ne radi skener, ili kada ne može da se zakaže neki pregled i zaista u krugu opštih bolnica, kliničkih centara nalazi se masa i privatnih apoteka i dijagnostike, gde to pacijenti moraju da odrade odmah.

Posebno me je obradovala, gospodine ministre, jedna vaša izjava prošle nedelje, gde kažete da vam je cilj da dodatno unapredite državno zdravstvo i da ga odbranite. Nekako se čini da državno zdravstvo zaista treba da se odbrani u stvari, stub je našeg društva.

Mislim da je to cilj svih nas, jer moramo da sačuvamo i stanovništvo koje je ionako staro i da imamo adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Sama činjenica da gubimo godišnje 38.000 stanovnika, ukazuje na to da zdravstvena zaštita mora da bude dostupna svim građanima. Dobar primer su nedavno organizovani besplatni pregledi neosiguranih lica koji su naišli na veliko odobravanje i na potrebu, i to se pokazalo. Porast hroničnih nezaraznih oboljenja, moramo da priznamo loši standard iziskuje više rada na preventivi, a potreba za stručnim medicinskim kadrom je više nego očigledna.

Status zdravstvenog radnika nije na zavidnom nivou i to je nešto što, čini mi se, i ovih dana sa aferama oko vakcina, dobija svoj primat. Teme vezane za zdravstvo su uglavnom korupcija u zdravstvu, a zaboravlja se da naš zdravstveni sistem opstaje decenijama baš zahvaljujući entuzijazmu i lekara i naših zdravstvenih radnika.

Tako da uzimajući sve ovo u obzir poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kao poslanik SNS i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da sam izuzetno ponosan, pre svega zato što uspevamo da postepeno zaokružimo zdravstveno zakonodavstvo u svim njegovim segmentima.

Naime, danas razgovaramo i pričamo o Zakonu o medicinskim sredstvima o izmenama Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji, a već tri, rekao bih noseća zakona iz oblasti zdravstva i Zakona o zaštiti o zdravstvenom osiguranju i apotekarstvu, su prošli javnu raspravu i to značajnu javnu raspravu, što je i preduslov kvaliteta nekog zakona i kompletno pripremljenih za ulazak u skupštinsku proceduru.

Ali, da se vratim na pomenuti zakon o kome danas govorim.

Dakle, Zakon o medicinskim sredstvima, zakonu o kome danas govorimo je u potpunosti usaglašen i sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva i sa Ministarstvom privrede i sa Privrednom komorom Republike Srbije, i ne samo sa njima, dakle, usaglašen je i sa proizvođačima medicinskih sredstava sa udruženjima proizvođača medicinskih sredstava, ali i sa mnogim organizacijama, ustanovama, pa i pojedincima koji su imali želju da učestvuju u izradi nacrta.

Ono što je vrlo bitno jeste da u tom periodu, tek međusobnoj komunikaciji i usaglašavanja, pristiglo je mnogo sugestija i mnogo primedbi. One su se odnosile, pre svega, na standardizaciju. Tačnije, na prihvatanje standarda EU i na našoj teritoriji i za naše proizvođače. Ono što je naročito bitno jeste da ta rešenja koja su utkana u ovaj Nacrt zakona možemo reći da garantuju da će naši proizvođači medicinskih sredstava moći da plasiraju svoje proizvode na sva tržišta sveta, ne samo Evrope. To je jedna bitna stvar koja se tiče ovog zakona.

Dakle, ovaj zakon definitivno stvara odgovarajuće preduslove i za napredak privrede u našoj zemlji, što bi rekao da je jedno od vrlo, vrlo značajnih momenata vezano za ova zakonska rešenja.

Prilikom diskusije o Zakonu o medicinskim sredstvima na Odboru za zdravlje i porodicu, pomenut je značaj prilagođavanja našeg zakonodavstva zakonodavstvu razvijenih zemalja, i zakonodavstvu EU. Nesumnjivo da je značaj veliki. I po prvi put imamo Zakon o medicinskim sredstvima koji će definitivno regulisati ovu oblast. Ranije se, kao što znamo, ova oblast regulisala putem Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, ali na mnogo manji detaljan način, na mnogo precizniji način i na način koji videćete kasnije u toku mog izlaganja nije bio adekvatan.

Međutim, nije ovde reč samo o pukom usaglašavanju zakonodavstva sa zakonodavstvima razvijenih zemalja. Suštinska stvar je da usvojimo sva ona zakonska rešenja koja su se u razvijenim zemljama pokazala kao kvalitetnim i dobrim, a sa druge strana ta zakonska rešenja su primenljiva kod nas.

Ja sam inače po svojoj struci i po vokaciji, dakle urolog, hirurg i bavim se operacijama, bavim se plasmanom ugradnog materijala, između ostalog, i u svojoj kliničkoj praksi sam naišao i na ugradni materijal, zaista kvalitetan, ali nažalost i na onaj koji ne odgovara medicinskim standardima. Zašto je to tako? Pa zato što je tržište naše zemlje ostalo otvoreno za ona medicinska sredstva koja nisu mogla da se prodaju i da se plasiraju na druga tržišta. Zato što, takođe, jedan od razloga, zato što je taj faktor cene medicinskog sredstva, a ne kvalitet i njegove karakteristike bio faktor koji je bio odlučujući u nabavci tog medicinskog sredstva. E, toga u narednom periodu neće biti.

Upravo, ovim zakonom se reguliše ova oblast na taj način što se uspostavlja kontrola svih karakteristika medicinskog sredstva, da se ne desi da pacijent ima problem zbog neadekvatnog ugradnog materijala. To više neće biti moguće, jer će postojati jedan medicinski standard koji će ovaj zakon definisati, a država, odnosno Ministarstvo zdravlja i Agencija za lekove ga dati.

Takođe, ono što je vrlo bitno, a vezano je za ovaj zakon, jeste da on u mnogome smanjuje mogućnost ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava na naše tržište. Zašto će biti tako? Pa, zato što svako ko plasira medicinsko sredstvo na naše tržište, moraće da ima izjavu o usaglašenosti, sa našim tehničkim karakteristikama koje propisuje država, nakon toga, na scenu stupa inspekcijski nadzor, koji utvrđuje prvo originalnost same isprave, a sa druge strane utvrđuje i verodostojnost samih podataka koji se nalaze na njoj i karakteristike medicinskog sredstva. Na taj način, definitivno ćemo imati čistije tržište, tržište koje će biti oslobođeno različitih medicinskih falsifikata, tačnije falsifikata, u ovom slučaju, medicinskih sredstava.

Nemanje je značajna izmena u ovom zakonu, tiče se kliničkih ispitivanja. Naime, ovim zakonom se precizno definiše to da se skraćuju rokovi i da se skraćuje postupak njihovog registrovanja, što će u mnogome, i po meni, ali i po mnogim drugim stručnjacima povećati broj tih kliničkih ispitivanja medicinskih sredstava. Šta nam to nosi? To nam pre svega nosi, ne samo povećanje broja na papiru, govorim o kliničkim ispitivanjem, već za sobom nosi i jednu veću mogućnost inovativne terapije, veću mogućnost, da kažem pronalaženja mnogih medicinskih sredstava, koji će definitivno doneti dobrobit pacijentu, jer sve ovo se radi, da se razumemo uvažene kolege i poštovani građani, zbog pacijenata, zbog ljudi kojima treba medicinska pomoć.

Ono što je vrlo bitno, jeste da, što se tiče rokova, u kojima Agencija za lekove i medicinska sredstva donosi odluku, taj rok je skraćen na do 60 dana. Takođe je skraćen rok za odluku etičkog odbora na sa 60 na 40 dana i to je rok do 40, odnosno do 60 dana za ALIMS. To su više nego razumni rokovi, i to je nešto što će definitivno rešiti određene birokratske probleme.

Osim toga, postoji jedna stvar, koja je možda i najbitnija vezano za birokratiju, a to je upis u Registar ALIMS, postaje administrativna procedura, a ne uslov za promet. To je jedna činjenica, jedan momenat koji je definisan zakonom, a definitivno će opet u ovom birokratskom smislu značajno skratiti te procedure.

Da ne dužim, što se tiče Zakona o medicinskim sredstvima, reći ću još nešto o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji. Pre svega, što se tiče ovih dopuna, odnosno, izmena zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji, mogu reći da je reč samo o usklađivanju ovog zakona sa propisima koji tangiraju oblast zaštite podataka. Naime, sa formiranjem jedinstvenog informacionog sistema, odnosno, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema ili IZIS-a, došli smo u situaciju da postoji jedno intenzivno prikupljanje, obrada i deponovanje, dakle pohranjivanje, različitih ličnih podataka u zdravstvenim ustanovama. Naravno da ovim zakonom treba da se odredi titular, da se odredi odgovorno lice, i ono što je još bitnije, određene su i kaznene odredbe.

Ali ono što je još bitnije, a građani možda i ne znaju, to je da 2014. godine, kada smo ovaj zakon usvajali, govorim o Zakonu o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, nije bilo primedbi od strane poverenika za zaštitu od javnog značaja. Danas ovaj zakon menja upravo na njegovu inicijativu. Dakle, Ministarstvo zdravlja definitivno, ne može biti odgovorno za to što ovi članovi zakona koje danas menjamo, koji se danas predlažu kao dopuna, tada nisu bili sastavni deo zakona.

Ono što je takođe bitno i što bih želeo da kažem, a danas sam čuo od određenih ovlašćenih predstavnika stranaka, jeste da ovaj zakon u ovom obliku i na ovaj način definisan i poseban, ne govorim sada o Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, govorim o Zakonu o medicinskim sredstvima kao posebnom zakonu, on je trebao da bude donesen i ranije, i apsolutno pozdravljam zato što posebnim zakonom definišemo medicinska sredstva.

Lekari, a naročito lekari koji se bave ugradnim materijalom, sada potenciram i tu dimenziju, naročito, znaju zašto je definisanje određenih članova ovog zakona značajno za njih, tako da svaka diskusija o tome da li je trebalo posebno ili ostaviti ovaj zakon, odnosno ova materija bude regulisana Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, definitivno ne treba da postoji.

Generalno, na kraju svog izlaganja, reći ću da je zakon u celini vrlo dobar, da će oblast koju definiše jednostavno, nadam se, i uveren sam i upravo zbog sadržaja samog zakona koji sam detaljno pročitao, mislim da će detaljno regulisati, mislim da će ovu oblast urediti na pravi način i mislim da ćemo mi kao lekari, pre svega, a naši pacijenti najviše imati posebnu benefit i korist od svega toga. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o kojima danas raspravljamo izuzetno su važni i neophodni za građane Srbije. Izgleda da su jako dobro pripremljeni, jer smo videli da opozicija nema nijednu suvislu kritiku predloženih rešenja koja su obuhvaćena kako Zakonom o medicinskim sredstvima, tako i Zakonom o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, što je dobro i pohvalno.

Mi poslanici Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka svaki zakon koji olakšava i povećava kvalitet života građana smatramo jako bitnim. Naročito nam je važno što će njihova pozitivna rešenja olakšati građanima izvan Beograda, u manje razvijenim regionima, u kojima još uvek nema kliničkih centara, i gde je otežano zdravstveno zbrinjavanje građana, jer prema statistici istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“, stopa smrtnosti u Srbiji je u prethodnih 26 godina porasla za 45%, od čega najviše od bolesti sistema krvotoka i malignih tumora, upravo onih bolesti za čije lečenje je potrebna duga i jako skupa terapija koja često nije dostupna svim građanima, a naročito onima u unutrašnjosti i pacijenti su vrlo često zatočenici mešetara i farmaceutske mafije.

Zato verujemo da će uređenje ovih oblasti olakšati građanima, posebno onima izvan Beograda, koji teže mogu doći do kvalitetnih lekara i adekvatne terapije, a nama je potreban kvalitet, jer mi, ako sam u pravu, po broju bolničkih kreveta na 100 hiljada stanovnika sa 565, gde smo 14. u Evropi, ispred čak 15 zemalja EU i neosporno je da imamo elementarni kvantitet, ali nam je potreban kvalitet, tj. veći broj lekara specijalista u svim oblastima i, naravno, ravnomerna rasprostranjenost resursa.

Recimo, region Sandžaka, iz kog ja dolazim, susreće se upravo sa tim problemima. Administrativnom raspodelom regiona, stanovništvo Raške i Sjenice, koje prirodno gravitira Novom Pazaru i po blizini, recimo, Raška-Novi Pazar udaljeni su 20 kilometara, Raška-Kraljevo 50, ili Sjenica-Novi Pazar 50, a Sjenica-Užice 110 kilometara, po višedecenijskoj upućenosti, rodbinskoj povezanosti i tradiciji, upućuju se na lečenje u Kraljevo i Užice, iako opet većina građana tih gradova nađe put da dođe na lečenje u Opštu bolnicu i Dom zdravlja Novi Pazar, dok se zdravstveni fondovi za njih uplaćuju u Kraljevu i Užicu. Tako se okvirno ove zdravstvene ustanove brinu za zdravlje više od 200 hiljada stanovnika, a raspolažu sa ne više od 450 bolničkih kreveta, a trebalo bi imati bar hiljadu i nešto više od 200 lekara, a trebalo bi imati najmanje 400, što izaziva prirodnu preopterećenost i duge redove pred ambulantama i ordinacijama.

Zato su i predlozi ovih zakona izuzetno važni, neophodni, posebno za ove zdravstvene institucije i građane, poput ove u Novom Pazaru, jer trenutno, recimo, jedan ortoped u ovoj bolnici za pet radnih dana ima 60 pregleda i još 15 do 20 hitnih slučajeva, iako taj broj ne bi smeo prelaziti 45, ili bi trebalo imati nedeljno od dve do četiri operacije, a bude i uz manje intervencije prilikom povreda, preloma, posekotina i slično prosečno od 15 do 20.

Zato je važno ravnomerno razvijanje zdravstvenog sistema. Mi se nadamo da će Novi Pazar u budućnosti dobiti klinički centar, posebno jer istom gravitira veliki broj građana, a zahvaljujući donacijama UAE i ulaganjima Vlade Srbije polako se dobijaju i konture za takvo što.

Koristim priliku, uvaženi ministre, da apelujem na vas da obezbedite veći broj specijalizacija za lekare iz ove sredine i osigurate uvjete za zapošljavanje novih kadrova, posebno jer smo imali slučajeva da, recimo, pojedini svršenici medicinskih fakulteta moraju tražiti zapošljenje izvan struke, kao što je bio slučaj sa doktoricom Jasminom Tahirović iz Sjenice pre neku godinu, koja se morala zbog toga zaposliti u pekari, ili sa odlascima vani mladih lekara, što je i dan danas sve češći slučaj.

Verujemo da će ovi zakoni olakšati pacijentima, a posebno nama, opet ponavljam, izvan beogradske regije. Zato glasamo za njih i nadamo se da će Vlada i Ministarstvo imati senzibiliteta da ulože dodatne napore kako bi se celokupni zdravstveni sistem u svim delovima države unapredio.

Ovo jesu konkretni koraci napred, uz koje očekujemo i ostale zakone iz oblasti zdravstva, kako bi se unapredila ukupna slika zdravstvene zaštite građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.