Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo naš stav u vezi sa svim ovim zaduživanjima izneli u načelnoj raspravi i u principu svi ovi amandmani koje smo podneli na pojedine zakone u ovom setu žele da izraze stav da ga potvrde, da je ovo potpuno pogubno, da je ovo potpuno iracionalno i da Republike Srbija ovakve kredite i ovakva zaduživanja sasvim sigurno neće biti u stanju u vrlo bliskoj budućnosti da finansira i da otplaćuje.
Činjenica da je Srbija u fiskalnom i u monetarnom smislu na staklenim nogama ogleda se najbolje u stanju sa vrednošću dinara koji ovih poslednjih nekoliko dana drastično pada. Dinar pada kao posledica odliva deviza upravo zbog činjenice da naše obaveze prema inostranstvu svakog dana dospevaju i narastaju. Sa druge strane, banke u Republici Srbiji po određenim kriterijumima vraćaju novac u svoje matice zato što njihove matice u državama iz kojih dolaze žele da očuvaju stabilnost finansijskog sistema.
Sve to vi kao vajni genijalci, negovatelji evropskih vrednosti, vrlo dobro znate, ali vam ništa ne smeta da sopstvenu državu opteretite milijardu i po evra dodatno, ponovo kako bi ste uspeli da i narednu godinu dana preživite. Naravno, ovaj ćete novac sasvim sigurno baštiniti do maja meseca. Posle maja meseca nadam se da više nećete biti u prilici da ga trošite, ali ćete sasvim sigurno ne samo pred biračima nego i pred nadležnim državnim organima da polažete račune za sve ono što ste uradili, a tiče se i ovih kredita.
Ovo je vrlo vezano i vrlo interesantno upravo za kredit koji je na dnevnom redu, a to je kredit koji se odnosi na "Galeniku". Dobili smo obrazloženje u kojem se kaže sledeće, da je u državi pala prodaja lekova. Nacija sve bolesnija, i hronično i akutno, a prodaja lekova pada.
Šta je tu nelogično, ministre, ili narod neće da se leči ili nema para ili se negde nešto ne proizvodi?
Dalje se kaže – nemogućnost naplate potraživanja, nelikvidnost firme, sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.
Dalje stoji – dugovi se procenjuju na 90 miliona evra. Znači, rukovodstvo Javnog preduzeća "Galenika", rukovodstvo koje je postavila Vlada koju ste vi izabrali, u toj firmi pravi dugove od 90 miliona evra.
Pazite ovu rečenicu – problem naplate potraživanja je samo privremeno rešavan izuzetno skupim kratkoročnim zaduživanjima. Pitamo ove eksperte iz evropske Srbije, koji sede preko puta SRS i politički i ideološki, da nam objasne kako je to "Galenika" potraživanja rešavala sopstvenim zaduživanjem. Bilo bi lepo da neki genijalni ekonomista to objasni.
Ono što jeste problem, to je činjenica da ovo zaduživanje problem potraživanja "Gelenike" neće rešiti i to smo vam rekli u načelnoj raspravi. Otvorite raspravu da gradite mehanizme kojima će "Gelenika" svoja potraživanja da naplati, a ne kako je najlakše neodgovornim i nesavesnim političarima da tutnete novi kredit o trošku države "Galenici", pa će neki novi direktor da se zadužuje dalje, da sedi na toj poziciji, da belosvetskim kompanijama farmaceutskim avanssno plaća račune, da za te račune robu dobija kako je ugovorom predviđeno godinu dana kasnije itd.
Vi ovim kreditom ništa ne rešavate, ponajmanje rešavate nelikvidnost "Galenike". Vi gasite benzinom požar koji će nastaviti da tinja i da gori i da sagoreva našu farmaceutsku industriju.
Pitamo vas, pošto ćete u kampanji da se hvalite svojim rezultatima koje se ostavili iza sebe, kako je to moguće da "Galenici" duguje RZZO? Gde su pare? Zašto republičke institucije ne izmiruju svoje obaveze prema javnim preduzećima čiji je država osnivač? Bar vam je to lako da uradite. To je kompanija koju je osnovala država i koju država kontroliše. Ako već ne možete da regulišete dugove privatnih kompanija prema državi, prema javnim preduzećima, jer vam i sudovi ne funkcionišu i sudska izvršenja ne mogu da se naplate, pitamo vas, zašto zdravstveni fond ne izmiruje svoje obaveze? Zato što nepristojno bogati ne plaćaju poreze i doprinose. Ne navodim ove male, njih ste saterali u ćošak, nemaju odakle. Ali, osiguranje ne plaćaju ni oni koji imaju, nego taj novac iznose. Iznoseći taj novac država pada u problem sa inflacijom i sa kursom itd.
Ovo što radite poražavajuće je i za državu i za građane. I umesto da danas polažete račune šta ste to radili svih ovih dana i meseci i godina u "Galenici" da sanirate istinski problem, vi ovde pričate priču da država treba da da garanciju za 70 miliona evra jednoj kompaniji koja posluje sa gubicima. Pa, kako vas nije stid? Vi koji se kunete u evropske principe i vi koji se kunete u tržišne principe i ekonomiju ili državu blagostanja. Ovo je bruka i mi se iskreno nadamo da ćete zaista dobiti jednu političku šamarčinu u maju.
U maju mesecu država mora da dobije odgovor na sav ovaj politički bezobrazluk i ove političke bahanalije nastale u vašoj režiji političke nesavesti i političke neodgovornosti. Država očekuje posle majskih izbora odgovore na sve ove izazove. Vi niti ste sposobni, niti ste kredibilni da ih date i to ste pokazali u svom četvorogodišnjem mandatu, a nije greh reći i u poslednjih 10 godina.
Mi nemamo nameru ovo da podržavamo i žestoko ćemo ovo da osudumo, jer javnost ima prava da zna kakve ste političke štetočine i kakve ste ekonomske štetočine, kada je u pitanju budžet Republike Srbije. Hvala.

Gospodine Ratković, dok ste još tu, mi se stvarno izvinjavamo što vas nismo pitali kakve amandmane treba da vam podnesemo.
(Predsednik: Nemojte se obraćati poslaniku.)
Neće on zameriti, mi smo kolege.
Stvarno se izvinjavam većini što vas nismo pitali kakve amandmane treba da vam podnesemo, kada to ne bude opstrukcija parlamenta. Mi opstruiramo parlament što ćete možda sa sedite sat ili dva ovde, a vi ćete sto miliona evra da sručite na glavu građanima Republike Srbije. I sada ste vi pametni, fini, demokratski orjentisani, ophrvani potrebom da poštujete procedure, a mi smo ovde sa opstruiramo rad. Nemam reči. Šta ćemo i kave ćemo amandmane da podnosimo, to je naša stvar. Amandmani koji su podneti su apsolutno sa Poslovnikom i apsolutno poštuju proceduru koji Poslovnik predviđa.
To što se vama ne sviđaju, to što i vi možda, pojedinci, gutate činjenicu da ćete da glasate za nešto što nema nikakav smisao, to je vaš problem. To vi rešavajte na svojim glavnim Odborima i na stranačkim forumima. Javnost mora da čuje da li u načelnoj, da li u raspravi o pojedinostima, kakav javašluk, kriminal se krije iza svega ovoga. Umesto da to rešavate, vi obavezujete naše generacije da plaćaju nečiju nesposobnost i političku odgovornost.
Recite nam, gospodo iz skupštinske većine, zašto u "Galenici" fale pare, zašto je broj zaposlenih povećan toliko koliko jeste? Zašto su sklapani ugovori kakvi jesu? To ste dužni da kažete javnosti, a ne da nas poslanike podsećate na proceduru. Na kraju krajeva, postoje i spikeri u ovoj sali koji su to dužni. Ali, mi smo na ovaj način izrazili svoj politički stav da su ovi predlozi zakona kojima će se država dodatno zadužiti milijardu i po evra bolesni, da nisu dobro i da će mnogo državu da koštaju.
Možda to mogu da razumeju novi ekonomski eksperti, diplomirate ekonomiste poput ovog evropejca Tomislava Nikolića, ali u SRS za tako nešto razumevanja nema. Prema tome, pustite nas da radimo svoj posao i objasnite građanima gde su pare koje je "Galenika" proćerdala u protekle četiri godine. Hvala.

Pošto smo ovde optuženi da patimo od amnezije, samo bih kolege koji su nam to zamerili obavestio da ćemo u predstojećoj kampanji građane Republike Srbije zaista ubediti, odnosno podsetiti na sve ono što im se dešavalo u poslednjih 10 godina i da demantujemo stavove da patimo od amnezije. Možda neki koji su vam koalicioni partneri pate od amnezije, pa nerado slušaju priče o 90-im godinama, koje se u principu njima na teret mogu staviti, ali neće da reaguju. To ne znači da pate od amnezije, ali zarad fotelja koje imaju, pozicija koje u ovom trenutku imaju i ljubavi sa vama neće da reaguju i neće da govore ništa.
Moram još jednu stvar da kažem, koja možda nije direktno vezana za ovaj zakon o kome danas govorim. Ponosan sam na svaku odštampanu knjigu mog lidera, na svaku napisanu i njegovu potpisanu reč. To što neki nemaju lidere koji pišu, imaju lidere koji potpisuju dokumente i koji se isključivo u "Službenom glasniku" objavljuju, a obično su na štetu srpskih nacionalnih interesa, to je njihov hendikep i nemojte da dirate čoveka koji je svoj autoritet i ugled potvrdio u subotu u Beogradskoj areni. Doći će pa ćete onda da se pogledate i sa njim u oči. Za sve ono što ste mu napakovali, doći će pa ćete moći da mu kažete to što hoćete da mu kažete.
Gospodine Milivojeviću, gospodo iz skupštinske većine, vi ste sada rekli da zdravstvo napreduje. Ja vas pitam, odakle dugovi Republičkog zdravstvenog zavoda prema Galenici? Zbog toga kredit uzimate, zato što to napredno zdravstvo duguje Galenici. Da li znate, gospodine Milivojeviću, koliko u Republičkom sistemu zdravstva u Srbiji imate zaposlenih neugovorenih lekara? Ministar je pre nekoliko dana rekao desetine hiljada. Da li znate, gospodine Milivojeviću, koliko se novca duguje lekarima na ime prekovremenog noćnog rada, dežurstava, koji ni preko sudskih sporova ne mogu da ostvare? Da li su vrhunska dostignuća srpskog zdravstva vakcina za grip ili možda afera sa citostaticima koje niste u stanju da proizvodite jer ste pljačkom uništili Galeniku, a ne činjenicom da država nema mehanizme da naplati potraživanja Galenici? Da li su to dostignuća zdravstva, zdravstvenog sistema?
Niko iz SRS ovde nije rekao da je nacija bolesna, ali statistika pokazuje da najopakije bolesti rastu iz godine u godinu. Rastu, gospodine Milivojeviću, zato što su nas vaši prijatelji, fašisti iz EU bombardovali 1999. godine, prosipali po Srbiji osiromašeni uranijum. Zato što su nas držali u ekonomskim i političkim sankcijama. Oni su nas branili da se Srbijom bavimo na adekvatan način. To su vaši prijatelji. Dok Srbija ima takve prijatelje, neprijatelji joj ne trebaju. Neće Vlada Republike Srbije da troši ovaj novac, nego bahati u Galenici. To je problem. Ne zna se šta je gore, da li da ga troši Vlada Republike Srbije Mirka Cvetkovića ili da ga troše njegova javna preduzeća.
Pitamo vas gde je u ovom zakonu garancija da će se naplatiti potraživanja? Znate šta je ovo? Kakva je ovo pomoć Galenici? Jedan bizaran primer ću da navedem i paralelu. To je kao kada roditelji otkriju da im je dete narkoman, pa umesto da ga leče od narkomanije, oni mu daju neki dinar da kupi novi dop kada je u apstinencijalnoj krizi. To ste vi, to je vaša politika, ali vam ništa ne smeta da se u
svojoj političkoj nesreći i sramoti dotičete Vojislava Šešelja, koga devet godina niste institucionalno pomenuli. Treba da vas je stid kada njegovo ime uzmite u usta, a pogotovo njegove knjige. Ali, doći će vreme, ponavljam, kada ćete u tom smislu da se pogledate u oči, vrlo brzo, tu je, pa da kažete to što imate da mu kažete, da ne pišu samo Amerikanci o vama, šta ste, ko ste i kakvi ste.
Što se tiče ovog kredita, ništa neće da reši, produžiće agoniju. Šta god SRS da misli o tom poganom MMF, pa i oni vas za ovo ne razumeju i pljuju. Oni su taj smrdljivi aranžman sa Srbijom raskinuli, stavili ga na stend baj, zato što vi to što ste se zakonom obavezali ne smete i ne umete da poštujete. Pa šta mi da mislimo o vama? Niko iz MMF neće vratiti jedan jedini cent od ovog kredita, vraćaće ga moja i vaša deca. E sad, čija će ga lakše vraćati, to i vi i ja znamo. Nemaju pare ni u Galenici, ni u Kolubari, ni ovde, ni onde, ni sa vakcinama, a vi avanzujete. Umesto da hapsite, šaljete ga u Svetsku zdravstvenu organizaciju. Kako vas bre nije stid? Delite nam lekcije kakve smo amandmane napisali.
Nadam se, gospodine Milivojeviću, ne govorim lično vama, obraćam se DS, G17, SPS, svima koji drže ovu većinu, trajaće do maja, a posle maja meseca Srbija će dobiti odgovore koji predstavljaju hrabrost da se obračunamo. Još nešto, u načelnoj raspravi nam je zamereno da smo za izolaciju i rat. Ako 6. maja građani Srbije odluče da mi donosimo odluke, 7. maja ćemo ući u rat sa kriminalom, sa korupcijom, sa beznađem, sa haosom koji ste ostavili u državi i u društvu koji liči na sve samo ne na državu i društvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, gospodine ministre, s obzirom da ste se uključili u raspravu, sada na kraju ove prethodne tačke, želim da vam u ime Srpske radikalne stranke skrenem pažnju na jednu stvar. Svi ovi krediti, koji predstavljaju, po mišljenju Srpske radikalne stranke, pre svega ekonomski a onda i politički promašaj, su identični, zato što istu kategoriju opterećuju, a nijedan problem sa druge strane neće rešiti dugoročno.

Ne može država da se vodi od danas do sutra. Država se vodi politikama i programima koji se utvrđuju za narednih bar pet do deset godina. Ovo jeste utvrđeno da neke dugove vraćamo u narednih pet ili sedam godina, ali za to isto vreme ova preduzeća neće biti sanirana. To je suštinski problem i zamerka Srpske radikalne stranke, što gasite vatru benzinom.

Vidite, gospodine ministre, niko jaču podršku argumentima Srpske radikalne stranke danas u raspravi nije dao do vas. Znate šta ste rekli malopre čitajući? Vi ste, gospodine ministre, doktor nauka. Poštujući to i verujući i znajući da to niste postali kao Tomislav Nikolić master, ili šta već, smatram da nije ukusno da dozvolite sebi da vas uvuku u ovakvu raspravu i onda vam daju da pročitate – preduzeće se zaduživalo pod jako nepovoljnim uslovima…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, druga tačka dnevnog reda!)

Znam to, gospođo.

(Predsedavajuća: Onda namerno kršite Poslovnik.)

Vrlo jasno sam rekao da je ovaj kredit potpuno identičan sa prvim i dozvolite mi da završim.

Gospodine ministre, promašaj o kom pričam u prethodnoj tački identičan je sa ovim o kojem pričam o zaduživanju države …

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, promašaj o kome sam ja pričala je vaša volja da ne poštujete Poslovnik Narodne skupštine. Ne mogu da razumem zašto mislite da vam je to dozvoljeno?)

Dobro znate da ja to ne radim.

Gospodine ministre, uopšte vi niste bitni u ovoj priči, ja osporavam politiku Vlade, a ona je identična i za "JAT Airways" i za Galeniku. Sedam milijardi dinara je u 2011. godini iz budžeta Republike Srbije bilo predviđeno na ime pokrenutih garancija, koje javna preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ne mogu da finansiraju.

Naše pitanje jeste - ko će da vraća ovaj dug ako preduzeće posluje sa gubicima? U ovim zakonima ni o "JAT Airways" ni o Galenici vi nemate naznaku rešenja da će se finansijsko poslovanje ovih preduzeća stabilizovati. Ovi zakoni ne rešavaju problem koji treba da obezbedi prihode iz kojih će se finansirati ove stvari. Ne može predstavnik Vlade da nas obavesti, niste bitni vi, da se javno preduzeće, čiji je osnivač država, pod nepovoljnim uslovima zaduživalo i da mi raspravljamo o novim zaduženjima. To se odnosi na JAT, da me ne prekidaju. Uzet je 51 milion samo u novembru prošle godine. Pare potrošene. Rukovodstvo priča da su pare potrošene mimo zakona i Vlada dala blagoslov.

Mi sada to osporavamo i nije tema. Jeste tema. Isto je i jedno i drugo. Ja sam samo jedno sa drugim pokušao u vezu da dovedem. Ne osporavam ja vas i slažem se da imate pravo da ne znate sve, kao i svi mi, sem gospođe Čomić, ona je uvek u pravu, ali ovde nema rešenja i ovde problemi ostaju da tinjaju. Vi kao odgovorni da sprovodite politiku države ne možete sebi to da dozvolite i ne bi smeli to sebi da dozvolite, kao Vlada.

Gospodine ministre, neće građani da vraćaju, a šta ako "Galenika" ne vrati? Ko onda vraća? E, onda vraćaju gađani Republike Srbije indirektno tako što to budžet finansira, a mi treba da imamo za utehu kao pravo od garanta da naplati od tog javnog preduzeća koje je u dubijozi. Postavio sam jedno pitanje i u načelnoj raspravi i sad ga postavljam. Objasnite u ime Vlade zašto garancija za ovo zaduživanje nisu potraživanja? Zašto i banke ne uzmu u obzir? Ako su ona validna i naplativa, ali mi o tome uopšte ne raspravljamo, o tome Vlada neće da raspravlja.

Uzimamo kredit 70 miliona, imamo potraživanja 85. Zašto ona nisu garancija? Jednostavno nisu. Ali, isti je problem i u JAT-u, zato što se povlače pare, a strukturni problemi u preduzećima se ne rešavaju. Ono što je namera SRS jeste danas da poruči da su ovo ne shvatite me pogrešno, ali ovo su vrlo neozbiljni potezi sa vrlo opakim i opasnim brojkama, ovde se traži restrukturiranja preduzeća ili će preduzeća da nađu strateške partnere ili će država čvrstom kontrolom da ih stavi na noge što ova nije sposobna da uradi ova vlast ili će sve ovo otići u stečaj kako već da se završi sa tom agonijom. Ovo nije posao da se problemi otklone. Mi o tome pričamo.

Da li mogu da govorim u okviru vremena poslaničke grupe?

Ministre, u novembru mesecu prošle godine, ova skupština je ratifikovala kredit kojim je JAT zadužen za 51 milion evra. Mi smo se žestoko tome usprotivili. Smatrali smo da je JAT išao u proces privatizacije, ili da kažem prodaje, traženja strateškog partnera, pa je drugi put išao u traženje strateškog partnera i oba ta pokušaja su propala. U celoj toj priči, znate ko se samo okoristio? Okoristile su se kuće koje su radile procenu imovine, odnosno ti privatizacioni savetnici. Jedino je njima sve po pravilima bilo isplaćeno, izmireno i jedino su oni imali korist. Dugovi su u firmi ostali, problemi u firmi su ostali, maniri poslovanja gotovo da su ostali i par meseci ili godinu dana posle toga, godinu i nešto, od Republičke Skupštine se traži da verifikuje novo zaduživanje od 10 miliona dinara. Opet se finansiraju tekuće kratkoročne obaveze, odnosno opet se finansira nelikvidnost preduzeća.

Danas se o JAT-u govori istim tonom, istim tonalitetom, na isti način kao što se o njemu pričalo i pre godinu i po dana. Jedan korak napred se nije napravio od tada do danas.

Strateški partner se nije našao i onda su posle ne znam koliko meseci genijalci u Vladi došli do ideje da prave novu firmu i da ta nova firma bude u partnerskim odnosima sa konzorcijumom koji će činiti najveći srpski tajkuni. Da li je to odgovornost države? Predsednik ih naziva nepristojno bogatima. Isto mislimo o njima formalno ili deklarativno. Oni će biti nosioci posla nacionalne avio kompanije. Za SRS tako nešto je neprihvatljivo. Može da kupi neko ko ima kapital, činjenica je da može i taj kapital da se proveri ali nosilac posla da bude Vlada zajedno sa nepristojno bogatima, za SRS je neprihvatljivo.

Ali, ako je i to Vlada rešila, ako je Vlada našla način da reši problem JAT-a, zašto novi dug na teret budžeta Republike Srbije, garancija šta god da je? Zašto se to ne prepusti onima koji će pod korporativnim principima tu kompaniju eventualno da vode? Da li mislite gospodine ministre da u JAT-u i dalje ili ne sede više ljudi koji primaju enormna primanja? Da tamo više nema besmislenih ugovora o delu? Da se sekretaricama, ovima i onima plaćaju izuzetno visoke cene plate? Znate kakvi su se loši i bezobrazni poslovi sklapali sa marketinškim kućama? Koliko je samo to koštalo i kompaniju direktno, a indirektno budžet Republike Srbije? Strašno, ali niko da se iz države ozbiljno pozabavi i da uperi prste u one koji su vinovnici toga.

Zatvarajući oči pred tom činjenicom mi ovu kompaniju ponovo zadužujemo za 10 miliona. Uopšte nije bitno da li ćemo vi i ja to da vraćamo, to je javno preduzeće čiji je osnivač država. Nosioci javnih funkcija kojima je mandat narod poverio su dužni da se o tome staraju na jedan častan i odgovoran način. Oni i dalje rasipaju, oni i dalje dele plate i šta ja znam šta sve, a vi u Skupštini trljajte glavu kako ćete da nam obezbedite novu garanciju i skupite većinu za tako nešto.

Šta će da ode u tu novu kompaniju? Otićiće samo ono što vredi, a dugovi i prekobrojno zaposleni ostaće državi na leđima. To je plan Vlade u formiranju tog novog preduzeća, odnosno naše avio kompanije, te nove koja će biti sa Miškovićem i sa ekipom. Ali, postoji jedna stvar ministre, ono što je najvrednije u JAT-u to su slotovi. To ne može da ide na novu kompaniju, a to vredi preko 200 miliona evra. To ne može da ide na novu kompaniju, nego moramo ponovo da idemo da okapavamo, da eventualno dobijemo takve povoljne slotove, ugovore itd.

Mi sad pričamo o novom zaduženju firme, a suštinski problemi nam bodu oči. Ovde se zamera SRS. Zato što nije dobro, zato što su ovo problemi koji traže pesnicu od sto da se reši, koliko god da boli to mora da se reši. To dugujemo generacijama posle nas. Nemamo mi iluziju da ni sledeća Vlada neće moći da se suoči lako sa ovim problemima. Suočiće se ali ih neće lako rešavati, ali mora da se počne. Gasite vatru benzinom, to nije dobro. To nije dobro, to je štetno za državu i to mora da se kaže javnosti i javnost to mora da čuje i da se na osnovu toga određuje prema svim politikama koje će se u narednoj kampanji pred njih ponuditi.

Ovo je politika od koje koristi jedino banke imaju i niko više. Banke koje će kroz svoje kamatne marže debelo da zarađuju sa jedne strane, a sa druge strane taj novac će iznositi maticama, u ovom slučaju ne, ali u ostalim kreditnim zaduženjima iznosiće maticama da bi one čuvale stabilnost finansijskog sistema. Kod nas će vrednost da gubi dinar, a oni će bogami svoje države da čuvaju. Bilo bi lepo da se ugledate na njih, da sopstvenu državu čuvate onako kako oni čuvaju svoje. Mi sa tim nemamo problem, čekamo maj, pa videćemo. Hvala.

Znate, koliko god bi u nekim drugim političkim okolnostima imalo smisla povući neki kredit za investiciju za bilo koje javno preduzeća pod ovim okolnostima, pod ovakvom vlašću, političkom i fiskalnom neodgovornošću, SRS izražava rezervu i prema potrebi da se JAT – Tehnika zadužuje za namene za koje smo obavešteni u ovom zakonu da treba da se zaduži.

Čini mi se da je bilo u nekim sredstvima javnog informisanja pisanja ili priče o tome da Jat-tehnika posluje dobro, da mogu da rade, da već danas servisiraju ovo. Međutim, dok se stvari sa JAT, pre svega, i uopšte sa javnim sektorom u Srbiji ne razreše i dok Srbija jasno pred sebe ne postavi ciljeve u strukturiranju ili privatizaciji javnog sektora šta će ostati pod njenom apsolutnom većinskom ili bilo kakvom kontrolom ili koliko će učešće u Srbiji u celoj toj priči biti. Mi smatramo da jedan od razloga zbog kojih u ovom trenutku ne treba odobriti ovaj kredit, ne treba dati garancije.

Sa druge strane, jedna politika bespoštednog, besomučnog, nekontrolisanog zaduživanja, dovelo nas u situaciju da i vaši mentori nemaju poverenja u fiskalnu politiku koju vodite i smatraju da Srbija zaista više ne sme da se zadužuje. Limite koje ste sebi postavili u kontekstu javnog duga, nivoa zaduživanja, ste i sami probili, a prikazujete ih statistički tako kako ih prikazujete koristeći metodologije koje vam idu u prilog, odnosno daju vam prostor da još dodatno opteretite budžet Republike Srbije.

U tom smislu, smatramo da je vrlo opasno ovaj kredit, kao i bilo koji drugi iz ove plejade zaduživanja i kredita ili garancije povučete. Ponavljamo, dok se do kraja ne razreši pozicija i situacija sa JAT, šta će s njim biti, kakva će sudbina biti njegova, smatramo da ovo zaduživanje nije korisno.

Ono što takođe jeste sporno, sporne su banke. Sporna je Unikredit banka. Kolega Mirović je govorio celo jutro o njenom položaju, o njenoj poziciji. Da li su građani Srbije ili Republika Srbija ili javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija dužni da finansiraju gubitke neke banke koja je na kolenima i koja je u ozbiljnim problemima? Smatramo da nisu i zato smo protiv ovog zakona. Zato smo kroz amandmane, u kojima smo rekli da se brišu svi članovi ovog zakona, izrazili svoj stav u ovoj raspravi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni sa ovim ne možemo da se složimo uz sve argumente koje smo izneli. Nas interesuje da li neko u Vladi Republike Srbije zna koliko ćemo još puta u ovom parlamentu da raspravljamo o eventualnim davanjima garancija, odnosno zaduživanju Republike Srbije i Građevinske direkcije u Beogradu za potrebe "Stepe Stepanovića" odnosno tog graditeljskog čuda 21. veka u Srbiji. Mi bismo zaista voleli da su se efekti, o kojima je pričano o tom projektu i argumenti koji su se koristili da bi se taj projekat predstavio kao projekat koji će podići građevinsku industriju u Srbiji, ostvarili. Međutim, efekti su od početka, čini nam se, do danas u potpunosti izostali. Hoćemo da čujemo da li će nam neko u Republici Srbiji reći koliko ćemo se puta po ovoj potrebi zadužiti i koliko će to do kraja da iznosi? Koliko će sutra kvadratni metar stana na toj lokaciji, koji neko hoće da kupi, da košta?

Nama je ministar u načelnoj raspravi rekao da je zahvaljujući ovom projektu građevinska firma, odnosno građevinska industrija doživela rast od 17%. Za isti taj vremenski period koliko hiljada ljudi je ostalo bez posla? Jednostavno ne prepoznajemo gde su efekti te graditeljske ekspanzije. Čuli smo da je hiljadu malih građevinskih radnji uposleno i da radi. Hoćemo da vidimo efekte.

Gde su efekti ove ekspanzije građevinske industrije na prihodnoj strani budžeta,u PDV, porezima i doprinosima? Šta se to dešava? Gde su efekti od svog novca koji uzimate na kontu države i budžeta Republike Srbije od stranih banaka pod nepovoljnim uslovima?

Gospodin Mirović nije uračunao i onih 0,30% troškova za odobrenje kredita. To će takođe morati da se plati odmah.

Da li zaista verujete da će ovaj posao dati efekta da ovo možemo u naredne tri ili četiri godine da vraćamo? Period otplate je tri godine. Sve stoji.

Kome prodajete stanove u Beogradu? Pa, vi ste čak i Zakon o planiranju i izgradnji obesmislili. Izdavanje građevinskih dozvola je tendenciozno gotovo zaustavljeno, da ono što nije prodato da se proda pa tek onda da se uđe u proces i cikluse stvaranja novih stanova, proizvodnje, odnosno izgradnji prodaje.

Kome ćete prodavati stanove? Pod kojim uslovima? Ko će biti sposoban da povlači kredite i da kupuje stanove na lokaciji "Stepa Stepanović"? Pod kojim uslovima? Dokle? Šta, država će subvencionisati kredite? Mi smo Nemačka ili Ruska država, ni ja ne znam koja druga država, pa to možemo da izdržimo?

I bez ovih zaduženja od milijardu i po doveli ste javne finansije do pucanja. To dobro znate, ali nećete da kažete jer će da vas košta, to ima političku cenu. Onda nešto što možda u razvojnom smislu može u normalnoj državi da da efekat i uslov i smisao, kod nas se obesmisli.

Nama je žao što ovakvim rečnikom moramo da govorimo, ne govorimo o sopstvenoj državi tako, ali govorimo o institucijama i onima koji je vode, koji su sve doveli do besmisla.

Na postoji reč dovoljno vulgarna a primerena ovoj atmosferi koja može da se iskoristi za stanje naše ekonomije, naše privrede, naročito građevinskog sektora. Nama to smeta, ali vi niste sposobni da to promenite. Politika zaduživanja nas je dovela do ovde. Politika zaduživanja nas neće izvući iz ove krize. Hvala.

Srpska radikalna stranka je, ako mogu tako da se izrazim, naš stav u odnosu na ovaj kredit i ovu garanciju kolateralna šteta jedne fiskalne odgovornosti koju je Vlada promovisala sve ove tri, četiri godine, koliko postoji, kada govorimo o ovoj vladi. Možda ponavljam nešto što bi u nekim drugim okolnostima zaista dalo efekta i smisla, ovoj vladi je pošlo za rukom i da to obesmisli.

Neko je u toku prepodnevne rasprave govorio o nadljudskim naporima i uspesima EPS u 21. veku da obezbedi struju, odnosno kako u toj teškoj "zimskoj idili" nismo mogli, odnosno nismo imali potrebu da gasimo sijalice.

Naš stav u odnosu na ovaj kredit zaista ne oslikava naš odnos prema delu EPS, koja je zaista pokazala da može da bude dobra kompanija, da u određenim uslovima može da radi, ali pre svega mora da se oslobodi neodgovorne evropske politike, koja je tišti i opterećuje, i opterećuje je i u poslovanju i u obimu, odnosno broju zaposlenih, sa druge strane neodgovornim postupcima javnih nabavki itd.

Što se tiče ovog samog projekta, on nije sporan. Možda ne bismo mogli da osporavamo ni ročnost kredita, niti kamatu. Međutim, mi smatramo, ponavljam, da su javne finansije u Srbiji zategnute i da su dovedene do pucanja i da Republika Srbija ima prečih poslova u ovom trenutku da privede kraju, da ih reši, da bi mogla da daje garancije eventualno JP EPS i za ovakve stvari.

Koliko god da vlast promoviše EPS, istovremeno treba da kaže da je za tu EPS jako malo korisnih stvari učinila za ovaj mandat. S jedne strane, ostali ste bez najvećeg izvorišta, da kažem, energenta, odnosno rudnog bogatstva. Zbog sticanja statusa kandidata čini nam se da ste Kosovo i Metohiju dali EU, da ćete ga i Šiptarima, za vas to nije sporno, nema tu razlike. Vi ste svi evropska porodica. Naš elektroenergetski sistem je objektivno doveden u pitanje, a reći ću vam i zašto sve to govorim.

Sa druge strane, za uspostavljanje ili stavljanje u funkciju obnovljivih izvora energije za ceo svoj mandat i poslednjih 10 godina ništa niste radili ili ste jako malo uradili, a tamo gde ste radili strašne lobi grupe su prisutne i vrlo su mutne radnje. Investitori koji su mogli dobro da donesu i elektroprivredi i Republici Srbiji su zbog bahatog ponašanja pojedinaca oterani iz Srbije. Sve je to suštinski sistem elektroprivrede, odnosno EPS, energetski sektor u Srbiji dovelo na jedan ozbiljan način u pitanje.

Sa druge strane, procene su da će već od 2015. godine Srbija biti u velikom problemu da sama za sebe obezbeđuje i proizvodi struju i postaće u tom smislu energetski još zavisnija nego što je danas. U jednom od članova ovog zakona piše da će sredstva za otplatu zajma obezbediti zajmoprimac iz sopstvenih prihoda.

Slušajući pojedine koji danas donose odluke u EPS-u, znamo pod kojim cenama i pod kojim uslovima obezbeđuju iz uvoza robu, pod kojim uslovima i opterećenjem socijalne politike koju vodi ova država, tu istu svoju robu prodaju u Srbiji i pod kojim neekonomskim uslovima tu robu prodaju.

Sumnjamo da će EPS pod ovakvom upravom biti u stanju da u vremenu pred nama proizvodi i prodaje sa jedne strane dovoljno da bi ova zaduženja mogao finansira i da svoje dugove vraća. Naravno, to podrazumeva da se kao i u Vladi Republike Srbije i u EPS-u dese promene, da se raščiste svi prljavi poslovi koji su u EPS-u prisutni, i vi to vrlo dobro znate, od Kolubare, pa da ne nabrajamo dalje, kako bi se EPS, kao jedan od najvažnijih resursa Republike Srbije, razvojnih šansi Republike Srbije, oslobodilo pritisaka neodgovorne i bahate politike i da se uvodeći red, polako i kroz vreme odgovornom politikom stavi na noge.

Srpska radikalna stranka smatra da to može ne promenom personalnim, nego promenom suštinske politike, politike koja će odustati od politike EU, evropskih integracija, politike koja nas je zaista opteretila obavezama prema njima. Smatramo da te promene mogu da dovedu Srbiju u jednu mnogo bolju poziciju, mnogo bolji položaj, gde će pre svega, društvo i država početi da žive lakše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS moram da se složim sa nekim od kolega koji su u prepodnevnoj raspravi rekli da je ideja o ovakvim zaduživanjima i o ovim kreditima zaista suluda. Pored toga što je ideja suluda, argumenti kojima je ona branjena danas u skupštini i od strane predstavnika vlade i od strane predstavnika skupštinske većine, oni su više nego smešni.
Gospodine ministre, slažem se da je neko pred vas doneo papir sa statistikom u kojoj piše da, kako ste rekli, građevinska industrija, odnosno građevinski sektor ostvaruje rast od 17%. Verovatno to negde piše, neko vam je to izneo, ali ta ista statistika i život u Srbiji ukazuju na nešto drugo, ukazuju da industrijska proizvodnja u Srbiji pada, da raste broj nezaposlenih, da raste odnosno da pada izvoz naše proizvodnje i naše privrede, da pada vrednost dinara i da ne nabrajam šta se sve još dešava, tako da sve to što ste eventualno u prilog ovog kredita i smogli snage da u ime Vlade danas kažete, zaista, niti je jako niti je dovoljno.
Cenimo to što iz Nemanjine 11 svi vide da se upošljavaju građevinske firme, da je 1000 malih radnji dobilo posao itd. Vas svakodnevnica i surova stvarnost demantuju. Demantuju vas ljudi koji više nemaju para ne da se leče i školuju, nego nemaju pare da jedu hleba svaki dan.
Argumenti predstavnika skupštinske većine, tek su oni bili smešni. Šta to znači – ovi aranžmani su ranije potpisani, pa ste vi sada dužni da ih ratifikujete? To što su aranžmani potpisani, budžet Republike Srbije ne obavezuje, ali onog trenutka kada stisnete zeleno dugme za ove ratifikacije i za ove zakone, e tada počinju da teku obaveze Republike Srbije. Možda ste ih vi u ovim zakonima sakrili, ali bankari su mudri, pokvareno mudri, pa ćete čak i za novac koji ne povučete da plaćate penale. Nećete ih plaćati vi, nego će ih plaćati budžet Republike Srbije, javne finansije ove države.
Šta to znači da su ovo garancije nego nisu krediti? Pa i garancije su deo javnog duga. I garancije opterećuju budžet Republike Srbije. Te garancije će neko eventualno pokrenuti u jednom trenutku, kao što ste u prošloj godini milijarde dinara opredelili za pokrenute garancije. U perspektivi će i za ove kredite biti pokrenute garancije.
U šta nas uveravate, da će JAT ovakav kakav jeste biti sposoban da kreditira i servisira svoje dugove, da će to da radi "Galenika"? Kao što smo nekad osporavali to i za "Železnicu" i za neke druge, da javna preduzeća koja su zaista u takvoj ekonomskoj situaciji da nisu sposobna da vraćaju svoje dugove, argumenti su više nego smešni i više nego neozbiljni.
Za osporavanje svega ovoga što ste danas pred nas izneli nećemo se služiti odgovorom MMF, dovoljno ima pameti u Srbiji i dovoljno je argumenata na svakom koraku u Srbiji da kažemo da Srbija više nije sposobna sa jedne strane da se zadužuje i da Srbiji više dugovi ne trebaju. Možda i trebaju za neke stvari, ali pod potpuno drugačijim uslovima.
Gospodine ministre, pitao vas je danas neko da li znate koliki je iznos ukupnih zaduženja po ovim kreditima, odnosno ratifikacijama. Rekli ste da ne znate, nije ni bitno. Da li znate šta sa sigurnošću ne možete da utvrdite? Koja je prosečna kamata pod kojom će se ovi krediti vraćati. To nigde ne piše. To gotovo ni u jednom od ovih zakona nećete naći, to je problem. Problem je što se kamatne stope i obaveze budžeta Republike Srbije sutra kriju i ne objavljuju se. Čak verujemo da vi u Vladi to ne znate, da će vam to banke u jednom trenutku ispostaviti kao obavezu, a vi ste pred svršenim činom jer ćete glasati za ovo, ratifikovati ćete to danas.
Ne možete se tako igrati sa državom. Jednostavno, ne možete, ali vi svoju praksu da promenite ne možete.
Prolazeći kroz kuloar pre podne u ovoj Skupštini čuo sam jednog kolegu poslanika, nije bitno ni kome pripada ni koji je i parafraziraću ga. Da li znate šta je rekao? Zašto bi na kraju mandata bili drugačiji?
Potpuno je čovek u pravu. On je to rekao u jednom drugom kontekstu, nevezano za ovu priču i ova zaduživanja, ali je potpuno u pravu. Za mandat od četiri godine vlast ni jedna pozitivna i dobra stvar nije mogla da okupi, ali ovakve stvari koje uništavaju našu ekonomiju i našu perspektivu, oko njih ste uvek saglasnost mogli da nalazite.
Pogledajte šta vas je danas na cifru od 126 dovelo. Država nam se na KiM raspada. Otimaju nam KiM. Poruke prema Republici Srpskoj idu negativne. Ekonomija uništena. Mi raspravljamo o novim zaduženjima i vi pričate o svojoj političkoj odgovornosti i vi ćete sa argumentima zasnovanima na takvim činjenicama izaći sad pred građane. Šta ćete da im kažete? Šta ste i meni i vašim komšijama i svima ostalima ponudili, sprovodeći tu evropsku politiku u Srbiji poslednjih deset godina? Vas za sve argumente danas isključivo demantuje život, gospodine ministre i gospodo iz skupštinske većine, život koji nam na žalost vi režirate, režirate ga bolesnom evropskom politikom i možda ćete moći da nas zadužujete, ali iskreno se nadamo i u Boga se uzdamo do maja meseca. Posle maja meseca fiskalnu politiku vodiće nacionalno svesni, nadamo se, i politički odgovorni ljudi.
Danas slušamo priču o "Galenici". Jutros je gospođa predsednik Skupštine rekla, braneći ovaj kredit – znate šta, "Galenika" ima potraživanja, 70 miliona. I to treba da bude argument da se država kao garant pojavi u ovoj priči? Što genijalci iz "Galenike" ili iz Vlade nisu ta potraživanja ponudili kao garanciju? Što zajmodavci ta potraživanja nisu prihvatili kao garanciju? Nisu, jer znaju koliko su naplativa.
Umesto da ste svi vi zajedno rekli Vladi – pošaljite nam zakon kojim ćemo rešavati potraživanja i "Galenike" i svih ostalih javnih preduzeća, da danas o tim mehanizmima razgovaramo, vi ste se setili da potraživanja "Galenike" koristite kao argument da "Galeniku" opteretite novim kreditom. To je odvratno, to je zaista odvratno i bez ikakve ekonomske logike.
Evo, mi smo hteli da budemo vrlo korisni i praktični ovaj put, kada je "Galenika" u pitanju. Znate li šta vam predlažemo? Pošto je u javnosti bilo mnogo reči o pljačkama i građana, predlažemo vam da se pozovete na jedan zakon koji danas vrlo često koristite, odnosno pozivate se sa zadovoljstvom i tretirate ga kao veliki uspeh ove Vlade i ove većine. Imate onaj zakon o otimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, pa za te što kažete da su popljačkali "Galeniku", uzmite im imovinu, pa nju založite kao garanciju za kredit koji danas povlačite.
Ko vam daje pravo da na nečije rasipništvo ili za nečije rasipništvo kao garanta stavljate mene, bilo koga od vas koji plaća porez u budžet Republike Srbije ili našu decu? Za to vam niko nije dao pravo. Neko će da pljačke, da zloupotrebljava, da baštini javno što nije samo njegovo, ali ćemo zato svi zajedno to da plaćamo. Možete, ali iskreno se nadamo i u Boga uzdamo, samo još do maja meseca i tu će biti kraj ovoj neodgovornosti i ovom rasipništvu.
U tom kontekstu ću da vas podsetim na kredit za JAT. Pre godinu i po dana iz ovih klupa je došlo upozorenje poslanicima SRS koji su osporavali kredit od 51 milion. Da li sam upravu, gospodine Novakoviću? Vi ste predsedavali. "Videćete vi radikali šta će biti za godinu dana kada usvojimo kredit od 51 miliona". Šta se desilo? Nije smešno, gospodine Novakoviću, nadrljali smo. Potrošili su 51 milion onako kako ih Skupština nije ovlastila. Znate li šta kažu genijalci iz JAT? Kažu – nemojte vi iz Vlade da perete ruke, vi ste dali blagoslov na sve izmene plana potrošnje tih sredstava.
Ko koga ovde laže? Obmanuti smo i vi koji ste za taj zakon glasali i mi koji smo osporavali nešto što je očigledno bilo drugačije u odnosu na ono što se dešavalo u tom JAT. Gde je vaš JAT danas? To je jedina kompanija koja čvrsto stoji na nogama, odnosno na zemlji, kako ste u šali to rekli. Zaduženiji je nego što je bio. Strateško partnera mu niste našli, a imovina koju ste mu procenili za postupak restrukturiranja ili privatizacije, ko zna koliko puta manja od stvarne. Trista miliona vrede samo slotovi koje ta kompanija ima.
Šta vi nudite građanima Srbije? Nudite novu kompaniju u kojoj će učestvovati pola Vlade Republike Srbije, a polovinu će činiti konzorcijum nepristojno bogatih. U tom konzorcijumu najviše će da ima Milorad Mišković. Drugi je Miodrag Kostić, kralj šećera da vozi avione. To nam vi nudite.
Ali, pre nego što se napravi nova kompanija, da se o trošku države JAT zaduži još 10 miliona. Zašto to da prihvatamo? Zašto to da podržavamo? Zašto niste našli ono što ste obećali pre godinu i po dana, strateškog partnera? Vi ste prijatelji sveta, vi ste evropska čeda. Vi negujete evropske vrednosti. Vas poštuju i uvažavaju. I ko zna na šta ste još spremni na štetu srpskog naroda i ove države da uradite da bi vas evropski licemeri tapšali po ramenu, a što vas oni više tapšu, naša ekonomija je sve uništenija i naša teritorija je sve manja, na žalost i na nesreću.
Pod kojim uslovima uzimate ovaj kredit? Zamislite, dugoročan kredit koji će se vraćati tri godine. Objasnite mi šta su onda kratkoročni krediti, vi genijalci iz većine? Iz vlasti nema nikoga. Šta je to srednjeročni, a šta kratkoročni kredit, ako je dugoročni kredit tri godine?
Vaš guverner Šoškić izađe na televiziju pa ubeđuje narod – sad ćemo mi da uradimo deevroizaciju, dinarizaciju kredita itd. Zašto uzimate kredit indeksiran u evrima, sa valutnom klauzulom o trošku države? Dosta više tog laganja. Dosta više poigravanja sa savešću, sa svešću i sa inteligencijom i naroda i pojedinaca koji o ovome eventualno imaju priliku da diskutuju ili da se kritički na ovo svrnu. Zaista je bruka.
Slušamo malo pre gospođu Nadu Kolundžiju kako se brine o srpskoj privredi, pa imamo ovaj apeks zajma za mala i za srednja preduzeća i genijalna izjava – privreda se 90-ih raspadala, sada pretpostavljamo da cveta. Sada nam privreda cveta u režiji vašoj i vaše privatizacije i svega onoga što se dešavalo deset godina. Umesto da raspravljamo kako, kao što sam malo pre rekao, da "Galenika" naplati svoje dugove i potraživanja, mogli smo i ovim ljudima da izgradimo mehanizme, da oni naplaćuju svoja potraživanja, da vi kao vlast izmirite svoje obaveza prema njima.
Najlakše je zadužiti se, pa ćete da im delite kredite o trošku države i građana Republike Srbije i vi ste veliki. Pod kojim uslovima i kojim kamatama?
Ovde dve stvari treba reći. Prvo, banke u Srbiji su potpuno kapitalizovane da i bez ovog kredita finansiraju privredu. Pre par meseci usvojen je standard Bazel 2. Na osnovu tog standarda svi su morali da ispune dodatne kriterijume koji se odnose na rizike banaka i sve banke u Srbiji su to uradile i sve imaju dovoljno kapitala i bez ovih 100 miliona da finansiraju i mala i srednja i velika preduzeća. Zašto ih ne finansiraju? Zato što u Srbiji na prste jedne ruke možete da izbrojite preduzeća koja imaju bonitete da povlače kredite, a kad uđete u strukturu tih kredita za šta im trebaju, za likvidnost.
U šta nas vi uveravate? Da će u Srbiji od ovih kredita neko da ulaže kredite u nove tehnologije, u nove procese proizvodnje. Ma nemojte. Pitam vas, nema nikoga iz Vlade, recimo, mogli bi ovi genijalci, poput Ćirića, da mi kažu, u Pčinjskom okrugu koje je malo ili srednje preduzeće sposobno da povuče jedan jedini evro na osnovu ovog kreditnog, da kažem, aranžmana, na ovu kamatu? Zašto preko poslovnih banaka, zašto da opterećujete kamate kamatnim maržama poslovnih banaka kada ste već savesna i odgovorna vlast i država? Zbog čega to? Zato što u suštini pomažete banke, niti mala, niti srednja preduzeća.
Kako rogobatno zvuči ovo - srednje tržišne kapitalizacije, u državi sa najplićim tržištem kapitala na evropskom kontinentu - srednje tržišne kapitalizacije.
Da li uopšte znate koliki je godišnji obrt na beogradskoj berzi? Dvesta miliona evra. Pa ljudi moji, kompanije koje imaju danas bonitete, da uzmu kredite, neće ni da ih uzimaju. Nema potrebe da ih uzimaju, obrću svoja sredstva ili im matice, eventualno, spolja šalju sredstva.
Vi se poigravate i sa privredom, vi se poigravate i sa narodom, i naravno ,kad to sve saberete poigravate se sa državom. Ali vas ništa ne obavezuje, baš vas briga. Da ste pokazali trunku odgovornosti prema državi, danas ne bismo bili ovde gde jesmo i ne bismo živeli tako kako živimo.
Branila je gospođa Nada Kolundžija kredit za Beograd, pa nam je tu rekla – znaju građani Beograda koliko njima taj most znači. Sad ćete vi iz DS da branite građane Beograda od opozicije u Republičkom parlamentu. Što ne objasnite građanima Beograda koliko ih istinski košta most? Sa koliko novca manje su taj isti novi most mogli da dobiju? Jel znate zašta? U obrazloženju u ovom zakonu piše, da se finansiraju krediti po ovim kreditnim linijama. Kaže da Evropska investiciona banka odobrava kredite uz minimalne godišnje kamate, prvenstveno za razvoj nedovoljno razvijenih regiona. Naravno, ko drugi, nego Beograd. Je li tako, gospodine Novakoviću? Pre svega Beograd. Zatim, modernizaciju saobraćajne telekomunikacije i energetske infrastrukture, pa sve ostalo ide, pa sada da ne nabrajam, balansirajući razvoj u EU, koja se između ostalog, raspada, koja ne zna šta će sama sa sobom i sa svojim problemima.
Sad vas pitam - kako da podržavam ovo? Kako da podržavamo ono na teritoriji Republike Srbije, iako još svi mehanizmi za zaduživanje lokalnih samouprava nisu stavljeni u funkciju, jer ste usvojili zakone, ali još uvek se do kraja ne primenjuju. Dug lokalnih samouprava u odnosu na BDP je 2%, dug lokalnih samouprava. U celom ukupnom dugu lokalne samouprave, tri petine duga otpadaju na grad Beograd. Pa je grad Beograd zadužen 68 milijardi, a prvi sledeći grad milijardu i 800 miliona dinara. I vi se pozivate na uravnoteženi regionalni razvoj i vi pravite balans na nivou EU, odnosno Srbije kao dela evropskog kontinenta.
Pod kojim uslovima ćete i šta piše ovde? Ne piše ništa. Ništa se iz ovoga ne može videti, šta će i koliko će suštinski Republiku Srbiju da koštaju pristupni putevi na mostu na Savi.
Ono čime ću završiti, a što ne mogu a da ne pročitam, u jednoj rečenici, pored ostalog, u ugovoru za koji ćete glasati, poštovana gospodo iz većine i vi gospodine ministre iz Vlade pošto se na Vladi ovo usvojili, znate šta piše u članu 6.? Garant, koji je u ovom slučaju Republika Srbija - garant se ovim putem, pazite sad ovo, odriče svakog prava na uplatu ili obeštećenje od EU. Ko vam daje za pravo da nas odreknete prava na obeštećenje iz EU? I kao što vaša politika prema KiM za SRS akt izdaje, ovo je akt ekonomske izdaje. Ko vam daje za pravo da moju decu ili vašu decu oslobodite prava na neko obeštećenje iz EU? Šta vas briga, vi ćete glasati – za. Još tri-četiri meseca, pa posle šta koga briga i gde će i kako će da se radi i na šta će se novac trošiti.
Poštovana gospodo iz vlasti, mi se iskreno nadamo da će ovaj zadah evropske politike od maja meseca da se raščisti i da će Srbija krenuti jednim novim, sebi posvećenim putem. Hvala.

Gospodine Markoviću, institut poslaničkog pitanje je uspostavljen, ali ne možemo da uspostavimo institut Vladinog odgovora. To je naš problem.

Nije vaše da budete ovde kad se steknu uslovi, svi su se uslovi stekli kada je donet ovaj Poslovnik, ali ne možemo da nateramo Vladu da se dovuče ovde i da poslanicima, koji su glasali za njih, daju odgovore koji bi eventualno hteli da pitamo ili da postave poslanici, pa se mi dovijamo da vas provociramo da biste vi nešto rekli, a mi koristili naša Poslovnikom, iako restriktivna ali predviđena prava.

Zbog toga, jednog vrlo neodgovorno odnosa Vlade prema ovom domu, prema svim poslanicima koji ovde sede, koji, za razliku od nas, to neće da vam kažu, a pretpostavljam da to misle, da pitam prvo gospodina Mrkonjića, pošto očekuje pobedu već uspostavljene 2008. godine, koaliciju. Na to pitanje siguran sam da zna odgovor.

Gospodine Mrkonjiću, jutros smo čuli jedan vrlo interesantan stav dela vaše koalicije čiji ste član, pa vas pitam da li delite njihovo mišljenje da su 90-te godine vodile psihopate, od njenog predsednika tih godina pa do svih ostalih? Tražim da mi date vrlo konkretan odgovor kao ministar u Vladi. Ponavljam, da li je istina, da li ste saglasni sa činjenicom koja je izrečena jutros u Skupštini, da su Srbiju vodile psihopata. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje je takođe za ministra iz SPS, gospodina Obradovića. Gospodine Obradoviću, znate da je SRS u više navrata u ovom parlamentu otvarala jedno vrlo ozbiljno pitanje, a to je pitanje određenih političkih vetrova koji su počeli da duvaju na teritoriji opštine Bosilegrad u Pčinskom okrugu i koje Vlada na neki način podpomaže činjenicom da je indolentna i indifirentna u odnosu na njih.

U poslednjem izlaganju vezano na tu temu SRS je otvorila neka pitanja vezana za prosvetu. Ovi politički vampiri, njih nekolicina u Bosilegradu, uspeli su da u svoj mehanizam ugrade čoveka koji je direktor osnovne škole i političke marifetluke jedne šačice ljudi, koji će i bugarski i srpski ekstremisti da budu za pare, počeli su da koriste i da implementiraju na najmlađima, a to su naša deca i na onome što je najbitnije za jednu državu, a to je prosveta. Govorim konkretno o Osnovnoj školi "Georgi Dimitrov" i njenom direktoru Metodiju Čipeu. Ne znam da li znate da ljudi koji završavaju iz Bosilegrada, završavaju školu na našim državnim univerzitetima, pre svega, gore bivaju diskriminisani. Znači, bugarske nacionalnosti ali posvećeni i lojalni Srbiji bivaju gore diskriminisani.

(Predsednik: Vreme.)

Nemam vremena više. Ako biste bili ljubazni da mi omogućite da nastavim. Neka mi gospodin Mrkonjić odgovori.

Gospodine Mrkonjiću, pošto se držite svog stila, evo i ja ću da se držim svog stila. Zamolio bih vas u toj erupciji uspeha ove vlade iznađete snagu da posle sedam ili osam meseci sredite odron na regionalnom putu između Surdulice i Bosilegrad da ljudi više ne idu improvizovanim makadamom i tu naprave neku zaobilaznicu.

Znači, šest meseci oni koji su dužni da se staraju o javnim putevima to ne mogu da urade, pa bih vas zamolio, posle tih mostova i Koridora, da rešite tu jednu malu i bednu deonicu koja nije duža od 100 ili 200 metara.

Gospodine Obradoviću, o čemu se radi? Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Ljudi završavaju u Bugarskoj, uz pomoć bugarske države, vrlo perfidno za mesec dana fakultete. Sa takvim diplomama dolaze u Bosilegrad i u osnovnoj školi počinju da rade kao nastavnici, kao prosvetni radnici, a diplome koje dobiju preko noći u Blagojevgradu, pretpostavljam, to su informacije koje imamo, nostrifikuju im se na teritoriji AP Vojvodine u Srbiji, čini mi se, uzmite ovo sa rezervom, u Somboru, ne znam koja ustanova prosvetna tamo postoji, visokoškolska ili viša, proverite sve. Verifikuju se te diplome i ljudi priučeni, uz poštovanje za svaki zanat izraženo sa moje strane i sa strane SRS, ali klonferi postaju prosvetni radnici. To je vrlo opasna stvar. Opasna je stvar zato što šansu ne mogu da dobiju ljudi koji završavaju fakultete na Prištinskom, na Niškom, u Beogradskom i Kragujevačkom univerzitetu, takođe su Bugari, ali su lojalni, poštuju i uvažavaju svoju državu.

Da ne bude samo kudimo, postoje direktori škola u Bosilegradu koji su Bugari, ne bih voleo da pogrešim ime, čini mi se da se radi o direktoru srednje škole, Anton se zove, ali ne znam kako prezime, koji je primer korektnog direktora, čoveka koji poštuje i zakon i Ustav i svoju državu u kojoj živi i od koje prima novac.

Postoje problemi oko udžbenika gde su te iste političke ništarije pokušale da zloupotrebe i carinu, da mimo carinskog zakona ubace neke knjige u Srbiju, da deci koja se silom teraju, pa od 100 ili 200, 300 dece, 10-ak njih želi da uči na Bugarskom jeziku, pa neka se to pravo omogući, ali moraju da uče knjige koje su našim nastavnim programom definisane, a ne knjige koje su definisane bugarskim nastavnim programom.

Prema tome, gore postoje ozbiljni problemi. Mi ne želimo da otvaramo ništa loše, ali tražim od vas da mi kažete da li ste sposobni i spremni da pošaljete prosvetnu inspekciju u Bosilegrad kako biste otklonili sumnje, odnosno da vidimo da li je ovo što narod od nas traži, da ovde reagujemo, tačno ili nije, koliko toga jeste istina, a koliko nije.

Ja ću vrlo kratko, gospodine ministre.

Što se tiče udžbenika o kojima sam govorio, to možete i u policiji na graničnom prelazu da proverite. To su bile intervencije od predsednika opštine do predstavnika KIC-a, zato što je nešto pokušano da se u zemlju uveze mimo zakona i suprotno našim pravilima.

Šta je naša ideja? Da Vladu zainteresujemo da se na jedan ozbiljan i politički i ekonomski način počne odnositi drugačije prema jugu Srbije, naročito prema Pčinjskom okrugu, zato što su tu veliki ekonomski problemi, a zbog ekonomske slabosti nismo kompetentni i adekvatno ne odgovaramo na političke izazove koji su dole prisutni. Zato SRS traži od vas i od svih koji ovde sede da se mnogo odgovornije u narednoj godini odnose prema jugu Srbije, prema Pčinjskom okrugu.

Što se tiče vas, gospodine Mrkonjiću, lokacija je polovina puta između Surdulice i Bosilegrada. To je regionalni put. Odron na putu stoji već mesecima i očekujem da ćete to da razrešite u interesu građana, pre svega Bosilegrada, a onda i Surdulice. Hvala.