Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, kao najveća patriotska stranka u Srbiji, je ujedno i socijalno odgovorna stranka. Svrha ovog amandmana koji smo podneli je da se sredstva u Ministarstvu finansija, koja se odnose na troškove putovanja, usmere u Ministarstvo zdravlja, odnosno na klasifikaciju 460, koja se odnosi na nagrade zaposlenima i ostalim u zdravstvu.
Situacija u zdravstvu je katastrofalna. To pokazuju svi parametri o kojima mi uvek govorimo i u ovoj skupštini i na Odboru za zdravstvo. Posebno donošenjem ove nove izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti došlo je do degradirajućeg položaja zdravstvenih radnika. Zdravstveni radnici su na još jedan način diskriminisani. Jedino je njima u svim javnim službama dodeljeno da rade kao da rade u fabrici na trakama. Na ovaj način je potrebno dodeljivanjem ovih sredstava ove zdravstvene radnike na neki način stimulisati, jer kvalitet njihovog rada biće mnogo bolji. Nije važno da zdravstveni radnici imaju neku kvotu koju moraju da ispune u toku dana u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, nego je važno i da taj rad bude veoma kvalitetan.
Sa druge strane, u okviru ovog budžeta koji je donesen neke jubilarne nagrade su predviđene za neke zdravstvene radnike. Međutim, izostavljen je čitav jedan sektor koji se odnosi na stomatologiju, tako da su ovi zdravstveni radnici na neki način diskriminisani. Takođe i zdravstveni radnici koji su zaposleni u gradskim zavodima za zdravlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada vladajuća koalicija u danu za glasanje bude donela odluku o formiranju ove komisije za praćenje sprovođenja nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN žene, mir i bezbednost u Republici Srbije od 2010. do 2015. godine, a što je u nadležnosti Narodne skupštine i kada u praksi i bude zaista formirana tu instituciju ništa apsolutno, ništa neće promeniti situaciju u zemlji. U stvari ništa bitno neće se promeniti ženama i neće dovesti do nekog bitnog poboljšanja.
Zbog čega to kažem? Ovo je samo jedno zadovoljenje forme, a ništa više u suštini neće se promeniti. Bezbednost žena je i danas jako loša i nadam se da ovim i drugim pokušajima kojim i Odbor za ravnopravnost polova, i donošenje zakona koji se nameću iz EU dovode do toga da se položaj žena poboljša, neće ukoliko država tu ne stane i iza tog projekta ona nestane. Ovim malim pomaganjima i samo nekim više deklarativnim stavovima neće doći do nekog bitnog poboljšanja. Što se tiče ove rezolucije, o njoj je govorila gospođa Čomić, detaljno. Samo ću reći, da se odnosi na žene, mir i bezbednost i da je usvojena 31. oktobra 2000. godine, a da je u izveštaju generalnog sekretara UN od 2004. godine, pozivaju se sve zemlje članice da pripreme nacionalne akcione planove radi odlučnijeg sprovođenja Rezolucije 1325.
Ustavom Republike Srbije u članu 27. stav 1. garantuje se svakom pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Prema tome, osnovni zadatak države je da obezbedi zaštitu svih građana, odnosno zaštitu njihovih ljudskih prava. Zaštita osnovnih sloboda pojedinca je osnova iz koga bi trebalo da potiču i svi drugi oblici bezbednosti.
U širem kontekstu bezbednost se shvata kao individualna bezbednost, ili ljudska bezbednost, pa tako predstavlja i mogućnost zaštite osnovnih ljudskih prava, kako i muškaraca, tako i žena. U užem kontekstu, bezbednost podrazumeva bezbednost države kao međunarodnog subjekta čime obuhvata i angažovanje svih njenih građana, uključujući i žene, u kreiranju politika, strategija i smernica za akcije.
Imajući sve ovo u vidu, bezbednost bi trebalo da se uzme u obzir kao osnovni preduslove razvoja. Međutim, činjenice o tome ne govore. Činjenice da postoje problemi, da žene i deca u Srbiji nisu bezbedni, bez obzira na usvajanje zakona koju nameće EU, ali te probleme ne može da reši ova konvencija to mora da rešava država. Zašto je to tako?
Navešću samo neke važne probleme o kojima SRS govori, a to je da to ne rešavate već 4 godine i to su problemi sa kojima se sreću žene. I dalje pored svih napora 65% od porodiljske plate primaju žene na porodiljskom, odnosno trudničkom bolovanju, sem u dva grada u Srbiji. Bilo bi sasvim logično i normalno da žene u tom periodu kada su najosetljivije i najranjivije, kada imaju najveće potrebe, primaju bar 100% plate. Zatim, u tom periodu ima dosta i samohranih majki koje same podižu svoju decu, one su i socijalno, egzistencijalno jako ugrožene ali njihova bezbednost je posebno ugrožena time što su njihova primanja veoma mala i primarna, a kamoli kada dobiju tu naknadu u obliku porodiljskog odsustva.
Zatim, zakon koji smo usvojili o diskriminaciji u potpunosti se ne poštuje i dalje u mnogim velikim i malim preduzećima žene se teško odlučuju da rađaju, a i kada ostaju trudne i kada se vrate sa porodiljskog odsustva veoma često se dešava da ove žene se vraćaju na radna mesta koja im ne pripadaju, koja su mnogo ispod njihove stručne spremnosti i čak se uklanjaju sa tih radnih mesta i šalju na mnoga udaljenija radna mesta.
Nažalost u Srbiji veća prava od žena imaju seksualne manjine ili čak i psi lutalice. Za ove se više odvaja, za ove se vodi nemilosrdna kampanja, a tu se i sa zapada daje ogromna podrška. Najnoviji pokazatelji popisa iz 2011. godine kažu da u Srbiji ima 380 hiljada građana manje nego 2002. godine. Na to su ukazale i UN koje na osnovu ovih pokazatelja predpostavljaju da 2050. godine u Srbiji će biti manje od 5 miliona stanovnika, a danas nas ima nešto više od 7 miliona stanovnika.
Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji je sve niža, tako da smo trenutno na 222 mestu od 231 države. Znači, Srbija je po negativnom prirodnom priraštaju među 10 poslednjih zemalja. Sve ovo ukazuje da srpski narod, a posebno žene i deca su jako ugroženi i da su to najosetljivije grupe kojima treba posvetiti posebnu pažnju.
Srpska radikalna stranka upozorava da ako se ovakav trend, negativnog prirodnog priraštaja nastavi, da će nas krajem ovog veka biti Srba najmanje u državi Srbiji. Ovo su neki samo problemi sa kojima se srećemo, ali se bojimo da ova komisija, ove probleme neće rešiti na adekvatan način.
Da ne bi bilo zabune, SRS se apsolutno zalaže za ravnopravnost kako muškaraca tako i žena i za zakon koji daje jednake mogućnosti i pred kojim su svi jednako dostupni. Takođe, SRS je protiv svakog oblika nasilja posebno nad ženama i decom i ovaj problem nasilja je u velikoj meri prisutan i u našoj zemlji i čak se ističe da oko 70% žena doživi neki oblik nasilja. Danas u svetu svaka druga žena trpi neki oblik nasilja od strane svog partnera, a svaka peta žrtva je seksualnog nasilja ili pokušaja takvog čina. U našoj zemlji podaci su podjednako alarmantni, svaka treća žena žrtva je fizičkog nasilja u porodici, dok je svaka druga žena žrtva psihičkog nasilja.
Što se tiče ovog Nacionalnog akcionog plana, Vlada Republike Srbije ga je usvojila 23. septembra 2010. godine i to je dokument koji sadrži smernice za sprovođenje rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN. Nacionalnim akcionim planom za sprovođenje rezolucije predviđena je izgradnja institucionalnih mehanizama. Prvo, doneta je odluka Vlade Republike Srbije o obrazovanju političkog saveta za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana 13. oktobra 2011. godine. Zatim, doneta je odluka Vlade Republike Srbije istom ovom odlukom o obrazovanju multi sektorskog koordinacionog tela za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana. Takođe, 13. oktobra 2011. godine. I sada pred ovom skupštinom je donošenje odluke o obrazovanju nadzornog tela za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje Rezolucije 1325 i što je u nadležnosti Narodne skupštine.
Nadzorno telo treba da čine, odnosno treba da se sastoji iz odbora, čiji su predstavnici Odbor za ravnopravnost polova, zatim Odbor za odbranu i bezbednost, Odbor za inostrane poslove, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbor za pravosuđe i upravu, kao i od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Sad se postavlja pitanje – zašto se ova komisija predlaže odlukom, a da to nije regulisano Zakonom o Narodnoj skupštini ili Poslovnikom o Narodnoj skupštini. SRS smatra da bi bilo bolje da se ova komisija donese zakonom, ali ono što je problem a to je da mi mimo Ustava, a to po zakonu i Poslovniku Narodne skupštine imamo odbore, ali po Ustavu nemamo formirane odbore. Znači, ova jedna odluka je mimo Ustava. Od 2003. godine odbori imaju nadležnost i svojstvo predlagača pa tako odbori predlažu guvernera, članove raznih komisija, poverenika, itd. To je potpuno neustavno što neko smatra da neko ima pravo da uradi ono što je mimo zakona, to nije potpuno tačno. Znači, neko smatra da odluke mogu da se donose mimo zakona i da je to ispravno, ali mi smatramo da to nije ispravno.
Sada se postavlja jedno pitanje, da li je ovakva komisija potrebna? Svakako da je potrebno jedno ovakvo telo koje će da izvršnoj vlasti bude jedna vrsta kontrole. Međutim, ono što je jako značajno, prilikom obrazovanja ove komisije, a sigurno će vladajuća većina i u ovom domu da je usvoji, to je da ona bude sastavljena od predstavnika opozicije u odnosu kakav je odnos vlasti i opozicije u ovom parlamentu. To je jedan od uslova, a trebalo bi da bude i praksa, jer do sad mnoge komisije koje su formirane u ovoj skupštini nisu imale predstavnike opozicije, pa prema tome ni izveštaji koji su se podnosili Narodnoj skupštini nisu bili baš najobjektivniji. SRS smatra da u Srbiji mora da se na širokom polju i snažnije i odlučnije i iskrenije vodi borba kako za bezbednost žena i dece, tako za očuvanje tradicionalne srpske porodice. Hvala.

Koliko mi je još ostalo od vremena? Šest, sedam minuta.

Htela bih na dva važna komentara gospođe Čomić da odgovorim, a tiče se toga da smatram da nije u pravu. To su, prvo, što se tiče EU i propisa koje ova Skupština donosi po direktivama EU. Mislim da ne možete da negirate ono što su činjenice. U svakom obrazloženju zakona piše da ovaj ili onaj zakon donosite po direktivama ili po procenama EU. Sa druge strane…

Odgovaram gospođi Čomić, ne vama.

Komentarisala sam samo ono što je Gordana Čomić komentarisala. Vi niste, nažalost, bili tu, tako da niste u toku.

Smatram da se SRS otvoreno zalaže za to da zakone ne prihvatamo po direktivama EU i da SRS nikada neće ići u EU i da SRS će se uvek boriti protiv EU. To je naš stav bio i nadam se da će ostati i dalje.

Sa druge strane, gospođa Čomić je rekla da sam rekla da se neće ništa promeniti. U okviru komisije koja se sastoji od predstavnika više ovih odbora postoje i predstavnici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Htela sam samo da postavim pitanje – da li komisija mora da se odnosi samo na Odbor za bezbednost ili na Odbor za ravnopravnost polova, za koji smatram da je dosta uradio na poboljšanju položaja žena?

Ne znam sada koliko je na ovoj deklaraciji, na ovoj komisiji, međutim, smatram da je stanje u zemlji takvo, a da ste ovde već predložili Odbor za rad i socijalna pitanja, međutim, podaci koji stoje, a to je da je preko 200.000 ljudi, od toga više od polovine žena, prima socijalnu pomoć. Znači da je prosečna plata manja od 320 evra. Od toga žene primaju još manju platu. Posebno primaju manju platu kada se nalaze na porodiljskom odsustvu. To su pitanja, ne znam na koji način ćete ovom komisijom, koja se tiču bezbednosti žena. Zašto se tiče bezbednosti žena? Zato što ste stavili da ovaj odbor ima svog predstavnika u ovoj komisiji. Znači, ova pitanja morate da rešavate. Kako ćete ova pitanja rešiti? Ova Vlada za ove četiri godine ništa nije promenila. Obećanja su bila 2008. godine jedno, a vidimo sada da, posle četiri godine, imamo preko 50.000 korisnika narodnih kuhinja, od toga su najviše žene i deca. Ova rezolucija se tiče posebno žena, ali tiče se i dece.

Sa druge strane imamo veliku inflaciju. Ova inflacija je mnogo veća od svih zemalja u okruženju, tako da, na primer, u Grčkoj ona iznosi 4,7%, a vidimo u kakvoj situaciji se nalazi Grčka sa ovom inflacijom a, na primer, inflacije u Srbiji je preko 10%, 10,3%.

Zatim, nezaposlenost i siromaštvo su veoma veliki problemi, posebno žena i dece. Ovi problemi svakodnevno rastu, ne smanjuju se. Oni se tiču bezbednosti svake žene i svakog deteta.

Takođe, zdravstveno stanje žena je jako loše. Ovim novim budžetom koji ovih dana treba da donesemo, nismo mnogo videli da se radi na poboljšanju zdravstvenog stanja žena, a posebno dece. Bela kuga je problem koji nas svakodnevno sve više napada, međutim u okviru ovog budžeta nije ništa urađeno da se donesu mere finansiranja koje bi na neki način uticale na obrazovanje žena, na smanjenje abortusa, na poboljšanje kontracepcionih sredstava i svega toga što je jako potrebno.

Srpska radikalna stranka smatra da i ravnopravnost žena i borba protiv nasilje i bezbednost žena je jako važna, ali da je to jedan širok pojam koji ne može da se reši samo na jedan deklarativan način i moramo da se sa tim problemom suočimo, odnosno vi kao Vlada da se suočite, a mi, SRS, ukoliko dođemo na vlast posle ovih izbora, imamo metode kako ćemo da sredimo i socijalne prilike u zemlji i zdravstvenu situaciju i bezbednosnu situaciju ne samo žena, dece, nego i svih nas prisutnih. Hvala.

Zašto smo mi protiv EU, to je naš stav i to je ideologija koja je od 1991. godine i nije promenjena. Nije tačno da mi nemamo alternativu EU. Mi imamo alternativu, a to je Rusija, Kina, azijske zemlje, Srbija koja ima svoje resore, svoja bogatstva, poljoprivredu posebno. Zbog toga smatramo da se trebamo okrenuti i prema našim resursima, a da ne uvozimo sve i svašta iz EU. Ono što je lošijeg kvaliteta, što neće EU da prihvati, to nam nameće.
Sa druge strane, ono što je jako važno i što je štetno, to je što se kroz zemlju Srbiju provoze i ubacuju i radioaktivne materije, ubacuje se genetski modifikovana soja i sve ono što može da šteti razvoju i budućnosti ove Srbije.
Mi smo za to da naša deca žive u zdravoj i slobodnoj Srbiji i zbog toga se zalažemo i ovom komisijom i drugim zakonima za koje nismo glasali, a to smo i dokazali jer su mnogi zakoni koji su ovde izglasani došli na reviziju, dopune, izmene, i to više puta sve to. Sa druge strane, nema nijednog izveštaja ovde u Skupštini, ima izveštaja o tome koliko je zakona usvojeno za ove četiri godine, ali nema izveštaja koliko je zakona implementirano odnosno koliko se zakona primenjuje u praksi. Mnogi zakoni su ostali samo mrtvo slovo na papiru, o čemu mi govorimo kada vidimo da je zakon loš. Mi uvek govorimo dobronamerno, radi građana Srbije. Nisu to naša mišljenja koja su samo suprotna od vašeg. Ima i toga, ali se prvenstveno zalažemo za dobro građana Srbije.
Zato smatramo da ova komisija u nekom obliku treba da postoji, ja nisam rekla da ne treba da postoji. Ukoliko budete kolegijalni i ukoliko budete objektivni, vi ćete komisiju formirati da u njoj budu i opozicione stranke u onom procentu kako su zastupljene u ovoj skupštini.

Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, ovaj zakon sa jedne strane ne uvažava stanje u Srbiji, a sa druge strane Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe bi trebalo da bude krovni zakon iz ove oblasti. Međutim, zakon ima puno nedostataka.

Predloženim amandmanom smo pokušali da Predlog zakona bude jasniji i precizniji, kako bi zaštita života i zdravlja ljudi, kao i zaštita interesa potrošača bila sigurnija i bezbednija.

U članu 2. predloženog zakona je istaknuto da je cilj ovog zakona obezbeđivanje visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, kao i zaštita interesa potrošača. Mi smo podneli amandman na ovaj član sa predlogom da se reč: "visokog" zameni rečju: "bezbednog". Vlada je odbacila amandman sa potpuno konfuznim obrazloženjem. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se Predlogom zakona potencira zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe". Šta Vlada misli? Da li misli da poslanici SRS ne znaju o čemu pišu i o čemu raspravljaju?

Jedino poslanici SRS, a to građani Srbije veoma dobro i čuju i vide prilikom prenosa ovih zasedanja, ozbiljno i detaljno čitaju predložene zakone i sasvim dobronamerno vam skrećemo pažnju na sve nedostatke vaših zakona, kako bi zaštitili sve građane Srbije. Vreme je pokazalo, a i pokazaće, da su poslanici SRS u pravu jer skoro svaki zakon koji je donet i usvojen u ovom uvaženom domu je vrlo brzo doživeo izmene i dopune ili neki od njih nikad nisu ni zaživeli. Zato smatramo da naše amandmane trebate malo ozbiljnije da čitate i da prilikom usvajanja ili neusvajanja ne budete politički obojeni.

U daljem tekstu obrazloženja se navodi: "U tom smislu, visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi obuhvata i bezbednost proizvoda". Gde to piše šta znači visok nivo zaštite? To što ste napisali u obrazloženju su samo vaši komentari. Zašto onda u predloženom zakonu, u članu 3. koji definiše pojmove koje ste upotrebili u ovom zakonu, niste objasnili značenje pojma – visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi? Ovo obrazloženje je za nas potpuno besmisleno i neprihvatljivo, a i građanima Srbije nejasno.

Mi ne dovodimo u pitanje potrebu donošenja ovog zakona, ali ne na ovakav način. Vrlo smo jasno kroz naše amandmane izrazili svoj stav. Smatramo da uopšte ovaj zakon nije dotakao ključne probleme zdravstvenog sistema, ne zato što to kažu poslanici SRS, već što to pokazuju statistički i naučni parametri. U svojoj izbornoj platformi, još od 2000. godine, tadašnji DOS, kojem i vi pripadate, je obećao građanima Srbije suštinsku reformu zdravstvene zaštite sa orijentacijom zdravstvene službe na unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti. Nijedno od datih obećanja, 11 godina od vašeg dolaska na vlast pa do danas, nije ispunjeno. Umesto da jačate biološki integritet nacije, zdravlje građana Srbije je ugroženo više nego pre 11 godina.

Sredinom 80-ih godina prošlog veka Srbija je pokazala da je moguće smanjiti smrtnost i oboljevanja od vodećih nezaraznih bolesti koje u najvećoj meri ugrožavaju zdravlje naroda Srbije. Danas Srbija prednjači u Evropi po smrtnosti i razboljevanju od tih istih bolesti. Umesto da se bavite stvarima koje su od vitalnog značaja, jer je zdravlje opšta društvena vrednost od posebnog značaja, svake vlasti pa i ove, vi se bavite zakonom koji u ovom datom trenutku nije od vitalnog značaja za građane Srbije i praktično neprimenjiv u našim okolnostima.

Prestanite da prihvatate sve direktive iz EU i počnite da rešavate potrebe i probleme građana Srbije. Hvala.

Radi javnosti, i radi istine kako je prethodni govornik napomenuo želela bih da kažem, odnosno da citiram prethodnog govornika – da demokratsko društvo kome teži i DS kojoj on pripada ima cilj da svi poslanici u ovoj skupštini imaju pravo slobode govora, imaju pravo da iznose svoje mišljenje, a imaju pravo kao i opozicija da kritikuju i vlast i Vladu, a i nadležne ministre. Mislim da to nije van konteksta demokratskog društva i da tome treba da težimo svi, a i mi kao SRS se za to uvek u ovom parlamentu borimo, i nikad se ne ljutimo na primedbe koje iznosite na naš račun.

Sada ću da pređem na ovaj amandman kojim smo hteli da preciziramo ono što je Vlada Republike Srbije navela u članu 8. stav 2, a tiče se nadležnosti ministra zdravlja u deklarisanju predmeta opšte upotrebe.

Amandmanom smo pokušali da odredbu člana 8. učinimo jasnijom i konkretnijom. Smatramo da ono što je napisano u Predlogu zakona nije jasno ni onome ko je predložio, a kamoli onome ko čita ovaj zakon.

Zbog javnosti ću pročitati kako je Vlada predložila član 8. stav 2. – "Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način deklarisanja, sadržaj deklaracije i označavanje predmeta opšte upotrebe u vezi sa svim elementima zdravstvene ispravnosti i zdravstveni izjavama bliže uslove o deklarisanju i označavanju predmeta opšte upotrebe". Kao što vidite ovaj deo zakona i ovog člana 8. je prilično nejasan, haotičan, ali, ono što je važno, on je u okviru standarda i propisa koje je nametnula EU.

Poslanička grupa je, svojim amandmanom pokušala da vrlo jednostavnim rešenjem, predstavi nadležnosti ministra zdravlja koji su vezane za deklaraciju na predmetima opšte upotrebe.

U ovom predlogu zakona daju se, smatramo prevelika ovlašćenja ministru i koliko se meni čini, u 13, 14. članova ovog zakona, a to je jedna trećina, bukvalno ovaj zakon ima 52. člana, spominju se nadležnosti ministra zdravlja.

Ministar zdravlja takođe ima obavezu propisivanja podzakonskih akata, tako da može da se desi da se suština ovog predloga zakona u nekim članovima izmeni kao što se to veoma često dešava donošenjem raznih uredbi.

Srpska radikalna stranka takođe smatra da ovaj predlog zakona suštinski nije dobar, zbog toga što predloženo rešenje neće obezbediti racionalan i efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona, kao i stavljanje u promet samo zdravstveno ispravnih predmeta opšte upotrebe.

Gospodine Stankoviću, vi kao profesor i lekar dobro znate i upoznati ste sa činjenicom da je u Srbiji sve učestalija pojava alergijskih oboljenja koje su povezane sa izloženošću ljudi, a posebno dece različitim plastičnim ili polimernim materijama koje oslobađaju aditive toksičnog karaktera, kao što su ftalati.

Ja kao ponosna i srećna imam zdravu i prelepu unuku i vrlo često sam zbog toga u specijalizovanim prodavnicama koje prodaju i dečije igračke.

Nažalost, uočila sam da na svim predmetima odnosno, na svim dečijim igračkama, ne postoji deklaracija, iako po ovom važećem zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, jer je to zakonska obaveza.

Ovo je posebno važno, jer i male koncentracije ftalata, mogu da dovedu do upale disajnih puteva, naročito kod male dece, odnosno kod odojčadi.

Takođe, ono što je veoma problematično, to su predmeti za pakovanje hrane. U nekim super marketima postoje predmeti koji služe za pakovanje hrane, međutim, koliko sam gledala, a trudila sam se u poslednje vreme, od kada je ovaj zakon u proceduri, da pogledam predmete koji služe za pakovanje hrane i ono što je uočljivo, to je da postoji deklaracija, ali ne postoji deklaracija za predmete koji služe za pakovanje hrane, već postoji deklaracija za hranu koja je upakovana u tim predmetima.

Na ovaj način se pravi velika greška, građani Srbije se obmanjuju i ono što je najgore, zdravlje građana je u pitanju.

Znači, nije dobro da odgovarajuća deklaracija ne postoji na svakom predmetu opšte upotrebe.

Mi želimo da zaštitimo zdravlje građana Srbije, posebno dece i smatramo da ono što je dato u Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, nije dobro.

Da li će time i inače narušen nivo zdravstvene zaštite u Srbiji da se poboljša, a ja se plašim da neće. Država Srbija bez jasne zdravstvene politike sa neadekvatnim zakonima je suočena sa izuzetno teškom zdravstvenom situacijom i beznačjem da se išta može učiniti u pravcu promene ovakvog stanja.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je podnela amandman na član 10. stavove 4. i 5. kako bi popravili tekst ovih izmena i dopuna Zakona. Član 10. se odnosi na izmenu člana 53. osnovnog zakona, tako što je predloženo da se promeni tačka 16) u 4. stavu i tačka 17) u petom stavu, koji jasnije i preciznije definišu dužnost i ovlašćenja inspektora u postupku vršenja nadzora nad primenom zakona. Radi javnosti bih želela da podsetim šta su biocidni proizvodi, to su aktivne supstance ili smeše koje sadrže jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljenih u obliku u kome se snabdevaju korisnici i čija je namena da hemijski ili biološki uništi, odvrati ili učini bezopasnim, odnosno spreči delovanje ili kontroliše nepoželjne organizme.

Vi ste odbili ovaj amandman. U obrazloženju ste naveli da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 2. Ne vidim neku sličnost jer ovaj amandman pod rednim brojem 2. se odnosi na član 9, odnosno na član 52. starog zakona, osnovnog zakona, a dok se ovaj amandman odnosi na član 53. na koji smo mi podneli, to jest na tačke 16) i 17). Znači, nema nikakvih sličnosti. Ovo što ste napisali u obrazloženju, navodite da, između ostalog, ovo znači da navedeni biocidni proizvodi mogu da se stavljaju u promet isključivo za profesionalnu upotrebu.

Sad vas pitam, pošto ste u ovom obrazloženju ovog zakona o izmenama i dopunama zakona napisali za finansijska sredstva, kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da sa ovim postojećim inspektorima ispunite ovu obavezu koju zakon nameće? Mislim da su ne samo potrebna nego su neophodna upošljavanja dodatnih inspektora, jer na ovaj način ne samo da postoji opasnost da se ugrozi zdravlje ovih ljudi, jer, kao što smo čuli, ovi biocidni proizvodi ne samo da su štetni, opasni, ukoliko se sa njima nepravilno rukuje ili ih koriste ljudi koji nisu profesionalno za to obučeni, nego mogu da imaju i karcinogeni efekat, mogu da imaju i zapaljiv efekat i da na jedan veoma težak način ugroze zdravlje i život ljudi.

Zbog toga smatram da je prethodni ovaj zakon, osnovni zakon, imao rešenje u članu 53. koje je bilo i mnogo jasnije i preciznije, nego ovaj. Ovo je samo jedna pravno-tehnička norma koju ste pokušali da ovim izmenama i dopunama popravite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, pred poslanicima Narodne skupštine i pred građanima Srbije, kao što smo čuli, danas u okviru zajedničkog načelnog pretresa vodimo raspravu o tri objedinjena predloga zakona, a to su: Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Na prvi pogled iz ovih naziva bi se reklo da se radi o jednom novom i dva stara zakona. Međutim, to je samo na prvi pogled, jer su i jedan i drugi i treći zakon praktično stari-novi zakoni, jer egzistiraju u nekom obliku zakonske regulative već nekoliko godina.
Inače, sva tri zakona o kojima danas raspravljamo, tretiraju istu problematiku, a to je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine, kao i odgovarajući stručni nadzor nad primenom ovih zakona.
Kada se donosi bilo koji zakon iz bilo koje oblasti, osnovno i nužno je da predlagač zakona ima na umu dve stvari. Prvo, kakvo je stanje u ovoj oblasti ovde? Konkretno, mislim na oblast zdravstva. Drugo, kakvo stanje želi predlagač da zakonima reši probleme u toj oblasti?
Međutim, ova tri zakona ne predlažu se zato što je stanje u oblasti zdravstva u Srbiji loše, nego što predložena zakonska rešenja, omogućavaju usklađivanje zaštite zdravlja ljudi sa zakonodavstvima EU, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, što predstavlja značajan prioritet Vlade Republike Srbije.
U maju 2009. godine, donet je Zakon o biocidnim proizvodima kao i Zakon o hemikalijama. U njih ste ugradili najsavremenija rešenja iz EU koja tretiraju ovu oblast. Posle dve i po godine, ponovo ste prinuđeni da se u Skupštini Srbije raspravlja o ovoj problematici, jer su vam iz EU stigle nove primedbe, nove direktive i nova rešenja.
Zbog navedenog, htela bih da postavim pitanje – da li smo mi poslanici jedne suverene države, koja svoju zakonodavnu aktivnost bazira na rešavanju suštinskih problema i potreba naših građana ili smo samo instrument Vlade u kojoj vi sedite, koja opet, bez ikakvog kritičkog stava, usvaja sve primedbe koje stižu iz EU?
Zato se bavimo pitanjima i zakonima koji, obično u datom trenutku, nisu od suštinske važnosti za građane Srbije ili su praktično neprimenljivi u našim okolnostima. Samim tim, ne posvećujemo neophodnu pažnju u rešavanju nagomilanih državnih, socijalnih, ekonomskih i drugih egzistencionalnih problema sa kojima se svi mi u Srbiji svakodnevno susrećemo. Valjda je ovih dana i najnepokolebljivim evropejcima, za koje donedavno EU nije imala alternativu, sada jasno da je EU neprijatelj srpskih nacionalnih interesa, jer nam otkida 15% teritorije.
Srpska radikalna stranka će svakodnevno skretati pažnju Vladi Republike Srbije da skrene sa tog pogrešnog puta kojim vodi građane Srbije.
Sada malo o predloženom setu zakona. Smatramo da ova zakonska rešenja nisu uopšte dotakla ključne problema zdravstvenog sistema Srbije, koji su nezadovoljavajući. Ne zato što to kažu poslanici SRS, već što to pokazuju svi objektivni, brojčani i statistički parametri. Uzeću parametar o smrtnosti, gde se Srbija svrstava na začelje po broju umrlih u toku jedne godine.
Srbija je treća zemlja u svetu po smrtnosti od infarkta. Od malignih oboljenja u Srbiji umire svaki peti bolesnik. Kod žene su najmaligniji tumori dojke i karcinomi grlića materice, a kod muškaraca su to tumori debelog creva, pankreasa i pluća sve češće.
Kada je u ovoj skupštini bio Predlog zakona o bakteriološkom i biološkom oružju, postavili smo pitanje na koje nismo dobili ni do dan danas odgovor. Zašto do sada nije urađena strategija zdravstvene zaštite od posledica NATO agresije? Zbog čega ovo pitanje? Zato što od 2000. godine, naročito na severu KiM a i u Srbiji, znatno je povećan broj od malignih oboljenja. Po nekim istraživanja istaknutih lekara, a to istraživanje su objavili u stručnom časopisu "Praksis medija". Oni su rekli da je u toku 1997. godine na odeljenju Kosovske Mitrovice bilo 2,6% obolelih od karcinoma pluća, a posle 2000. godine , taj broj se povećao na 22%. Zato bih volela i zamolila ministra da, ako ne sada ovom prilikom, u nekom pismenom obliku dostavi da li imate uopšte u planu da raspravljate o posledicama NATO bombardovanja i da napravite strategiju? Do sada ste napravili mnoge strategije, a ovako jednu važnu strategiju niste do sada doneli.
Što se tiče malignih oboljenja i hroničnih nezaraznih oboljenja, gde spadaju oboljenja srca, krvnih sudova, dijabetes, respiratorna oboljenja, nisu to jedina oboljenja koje su epidemije i koje su u obliku epidemije koje haraju državom Srbijom. Znamo da je sve više obolelih od psihičkih poremećaja, da će depresija do dve hiljade…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da vaš izveštaj koji je sasvim zanimljiv i opravdan o zdravstvenom stanju stanovništva, dovedete na bilo koji način u vezu sa tri Predlog izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu.)
Nema problema, skratiću.
Htela bih da kažem da smo nacija koja biološki nestaje. To je pokazao i najnoviji popis, da nas ima oko 380 hiljada manje nego 2002. godine. Zato bih pitala ministra – zbog čega je to tako? Koje će mere preduzeti? Statistika pokazuje i u narednom periodu se predviđa, da će u Srbiji do 2050. godine biti šest miliona stanovnika. Nažalost, o ovome se ne priča.
Ministarstvo, donošenjem ovih setova zakona koji su danas na dnevnom redu, samo produbljuje i pogoršava situaciju u zdravstvu.
Poslanička grupa SRS, uvažavajući značaj u oblasti zdravstva, smatram da će i ministar da uvažava ovo što mi pričamo i da nas bar sasluša, sa velikom pažnjom i bez bilo kakvih predrasuda je razmotrila predložene zakone.
Prvo ću nešto reći o Predlogu zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. Na Odboru za zdravlje smo smatrali da je ovo trebalo da bude krovni zakon iz ove oblasti. Međutim, ovaj zakon, kao što smo videli, ima 54 člana i prilično je nedorečen, nije sveobuhvatan, ima mnogo manjkavosti. Smatramo da se ne može nazvati krovnim zakonom iz ove oblasti.
Smatramo da je član 3. veoma značajan. Neću ga čitati. On se odnosi samo na predmete opšte upotrebe. Vi ste u ovom zakonu podrazumevali da su to posuđe, pribori, uređaji, ambalaže, drugi materijali koji dolaze u kontakt sa hranom u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. Pod 2, to su dečije igračke i predmeti namenjeni deci i odojčadi. Odojčad su deca do godinu dana, kao što znamo. Pod 3, kozmetički proizvodi, kozmetički proizvodi sa posebnom namenom i ambalaža za pakovanje ovih proizvoda. Pod 4, predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom, predmeti za ukrašavanje lica i tela, predmeti za pirsing i imitaciju nakita.
Smatramo da ste ovim zakonom redukovali mnoge predmete opšte upotrebe. Naprimer, izbacili ste duvan i proizvode koji se koriste za upotrebu duvana. U Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, ovi predmeti od opšte upotrebe, duvan i ova sredstva su postojali. Ne spominjete nigde u zakonu sredstva za odražavanje lične higijene kao sredstva za odražavanje čistoće.
Nije nam jasno da li u ovom zakonu pod kozmetičkim sredstvima podrazumevate i ova sredstva za održavanje lične higijene i sredstva za održavanje čistoće?
Smatramo da u ovom zakonu ima puno relativizacije. Navešću vam samo dva primera. Vi kažete jednu nespornu činjenicu – zaposleni u proizvodnji kozmetičkih proizvoda i drugih predmeta opšte upotrebe moraju imati osnovna znanja o higijeni proizvoda i o ličnoj higijeni. Mi se slažemo sa tim. Ali, gospodine ministre, šta vam to znači: "osnovna znanja"? Mislim da u jednoj zakonskoj regulativi ovaj pojam bukvalno ništa ne znači.
U nekom od sledećih članova kažete: "Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način deklarisanja, sadržaj deklaracije u vezi sa svim elementima zdravstvene ispravnosti i zdravstvenim izjavama". Opet vas pitam – šta to znači? Vi možete kao ministar da dajete zdravstvene izjave, ali u nekoj zakonskoj odrednici zdravstvena izjava ništa ne znači. Ako znači, volela bih da mi odgovorite.
Dalje kažete da ćete u roku od šest meseci doneti podzakonska akta koja treba da prate ovaj zakon. Predviđeno je devet podzakonskih akata i to na sledeće članove: 6, 9, 17, 19, 20, 22, na dva stava, 3. i 4, član 32. i 39. To me malo podseća na bingo. Smatramo da ovim podzakonskim aktima postoji opasnost da se tekst zakona promeni, što nije dobro.
U sledećem članu kažete da zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Srbije". Moje pitanje je – šta će se desiti za tih šest meseci dok ne napišete ta podzakonska akta i šta će se desiti ukoliko dođe do nekih problema? Vi dajete ovde obrazloženje i kažete: "Mi ćemo primenjivati propise donete na osnovu Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmete opšte upotrebe i Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe u slučajevima kada oni nisu u suprotnosti sa ovim zakonom". Ali, šta će biti ukoliko su oni u suprotnosti sa ovim zakonom, a mogu da budu zato što ste ove zakone u međuvremenu od 1991. godine ili neki od 2005. godine već i menjali?
Na kraju, htela bih da kažem da mi kao SRS i poslanički klub ne dovodimo u pitanje donošenje ovih zakona i smatramo da su Srbiji potrebni ovakvi zakoni, ali ne u ovo vreme i na ovaj način. Ovim zakonom sa jedne strane se ne uvažava stanje u našem zdravstvenom sistemu, a istovremeno ne stvarate neku perspektivu kako će to stanje da se popravi i poboljša nivo zaštite života i zdravlja ljudi, kao i zaštitu interesa potrošača. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne. O ovom zakonu raspravljamo po hitnom postupku. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku je, Vlada je navela, usklađenost i ispunjavanje međunarodnih obaveza i usklađenje propisa sa propisima EU. Pitamo – sa kojim propisima EU to trebamo da uskladimo, što se iz ovog predloga zakona ne vidi? Znači, nema navedenih propisa u ovom zakonu.
Takođe, u obrazloženju, Vlada Republike Srbije je navela da donošenje ovog zakona proizlazi iz neophodnosti zakonskog usklađivanja zaštita poslovne tajne, član 39. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, tzv. "Trip" sporazum. Radi javnosti da kažem da je "Trip" sporazum jedan od sporazuma koje su usvojile članice Svetske trgovinske organizacije. Jedino u regionu jugoistočne Evrope Srbija, Crna Gora i BiH nisu članice ove organizacije. Bez obzira što po izjavama funkcionera EU Srbija ruši rekorde u brzini odgovaranja na upitnik EU, ispunjava sve zadatke koje EU pred njom postavlja, a neki put i u većini slučajeva na štetu građana, EU konstantno pomera datum mogućeg prijema u EU. Građanima Srbije je već odavno jasno da je priključenje Srbije u EU nedostižan cilj vladajuće koalicije, a i građani Srbije sve manje to žele.
SRS zahteva od vladajućeg režima da odmah povuče proces kandidovanja Republike Srbije za ulazak u EU i time zaustavi ovu samoubilačku politiku razbijanja srpske države. Očigledno je da je ovakva politika doživela totalan poraz. SRS je sve vreme upozoravala na nameru Brisela i Vašingtona koji nam otvoreno otimaju KiM. Delegacija SRS će na severu Kosova biti i 16. 09. i podržati Srbe koji hrabro brane ono što je naše, jer će toga dana Hašim Tači, uz podršku Brisela i Vašingtona, pokušati da otme srpske prelaze Jarinje i Brnjak.
Ovaj zakon ima mnogo manjkavosti, mnogo nedostataka, o čemu su govorili moji prethodnici, ali, ovaj zakon, između ostalog, i ne prati proceduru koju ovih dana prati "Vikiliks". Svakodnevno smo svedoci, što potvrđuje "Vikiliks", da ono što je naš predsednik, gospodin Vojislav Šešelj govorio, i sve što su srpski radikali govorili u ovom parlamentu, da se to i ostvaruje i ostvarilo. Videli ste da praktično svaki susret u američkoj ambasadi protekne uz spominjanje imena dr Vojislava Šešelja i Haškog tribunala.
Napomenula bih još jednu aferu "Vikiliksa", pored svih ostalih, a to je da je Francuska rekla da Srbija ne može u EU dok ne prizna nezavisnost KiM. Ovo je objavio gospodin Vilijam Kenart iz američke ambasade još 11. januara 2010. godine.
Preći ću sada na zakon i reći da nema sumnje da odredbe ovog zakona o zaštiti poslovne tajne mogu da se zloupotrebe na najgori mogući način, i to pre svega od strane državnih organa, javnih preduzeća, ali i od strane stotinak agencija koje je Vlada osnovala.
Građani i novinari se veoma često pozivaju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od organa javne vlasti i traže informacije od tenderske dokumentacije i ugovora o javnim nabavkama robe i usluga koje su ti organi sproveli. Potom će rukovodilac organa, uz prozivanje na Zakon o zaštiti poslovne tajne, odbiti zahtev tražioca informacije i uskratiti mu pravo na kopiju, traženje dokumentacije koja, prema načelima Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, predstavlja informaciju koja se mora obelodaniti javnosti. I ranije je bilo slučajeva da nadležni organi ne poštuju zakone koji su postojali i pre ovog predloga zakona.
Kako se to radi? Tako što se u ugovore unese klauzula da se tekst ugovora ne može javno obelodaniti, bez saglasnosti druge strane, odnosno preduzeća koje je ugovorna strana i koje je pobednik na tenderu. Takav postupak je suprotan duhu i načelima Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i iz dosadašnje prakse rada Povernika za informacije moguće je videti da on takva rešenja u drugostepenom postupku veoma često poništava kao nezakonita.
Ovaj zakon će biti samo vetar u leđa javnim preduzećima koja će još više prikrivati svoja poslovanja, a pre svega nabavke koje se mere u milijardama dinara. Jasno je da tu nema transparentnosti u poslovanju i to je suprotno onome što ovih dana najavljuje Vlada Srbije i pojedine stranke režima, kada kažu da će izvršiti depolitizaciju i departizaciju javnih preduzeća.
Ali, da ne kažete kako SRS priča samo priče, bez argumenata i činjenica, ja ću ukazati na konkretan primer koji može skupo da košta ovu državu i sve njene građane ukoliko se slučaj preseli u sud u Strazburu. Ovih dana poslaničkom klubu SRS obratio se sa svom mogućom dokumentacijom građanin koji je od državnog preduzeća "Telekom Srbija" zatražio još 2009. godine određeni ugovor kojim se regulišu prava i obaveza "Telekomovog" servisa "Mondo" i firme Dragana Đilasa "Emoušn produkcija".
"Telekom" je odbio zahtev za pristup informacijama, uz skandalozno obrazloženje da je reč o poslovnoj tajni i da ugovor ne može biti dostupan javnosti, jer bi se time ugrozili interesi "Emošena", odnosno firme Dragana Đilasa. Postupajući po žalbi, poverenik za informacije je ovakvo rešenje poništio i doneo novo, kojim se "Telekomu" nalaže dostavljanje ugovora u roku od tri dana. "Telekom je odbio da izvrši rešenje poverenika i kažnjen je sa 20.000 dinara prvo, a zatim sa 180.000 dinara, znači ukupno sa 200.000 dinara i da apsurd bude još veći, do dana današnjeg, rešenje poverenika nije izvršeno.
Vlada Srbije, koja je u zakonu obavezna da izvrši ovo rešenje, prinudnim putem, godinu dana po tom pitanju neće mi ništa, a "Telekom" i dalje zastupa pogrešnu i nezakonitu tezu, gde je reč o poslovnoj tajni. Dakle, ovo je bio samo jedan živi primer, kako se u Srbiji, odnosno preduzeću "Telekom Srbija", kojim rukovode Branko Radujko, Demokratska stranka, tretira pitanje poslovne tajne.
Na kraju, stav Srpske radikalne stranke je da treba da postoji jedan zakon o poslovnoj tajni, ali ovaj zakon u ovom obliku ne, jer je ovaj zakon neprecizan, nejasan i neprimenljiv u praksi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i gospodo saradnici, u ime SRS podnela sam amandman na član 1, a inače član 1. se odnosi na član 11. prethodnog još važećeg zakona i ovaj član 11. precizira kojim licima pod jednakim uslovima država omogućuje odnosno obezbeđuje zdravstvenu zaštitu.
Mi smo zbog toga ovu tačku 5) u članu 1. stav 2. promenili i ona glasi: "Lica koja boluju od HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva zaraznih bolesti, malignih bolesti, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multipleskleroze, lica u terminolus fazi hronične bubrežne insuficijencije, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela, odnosno povređena lica, u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, lica obolela od retkih bolesti, kao i zdravstvenu zaštitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa".
Kao što se vidi, mi smo iz ovog člana 11. amandmanskim rešenje, za koje smatramo da je celishodnije, izbrisali reči: "hemofilija, cistična fibroza i sistemske autoimune bolesti", jer pomenute bolesti spadaju u grupu retkih bolesti, pa smo na taj način izbegli, s jedne strane, pleonazam.
Po članu 34. jedinstvenog metodološkog pravila za izradu propisa, upućuje da se sve nepotrebne duplirane formulacije u zakonima brišu, pa smo zbog toga i mi ove tri bolesti izbrisali i one spadaju u retke bolesti.
Ono što je novina u ovom predlogu zakona, u krug lica kojima država obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, obuhvaćena su i lica koja su obolela od retkih bolesti.
Vlada nije prihvatila naš amandman sa sledećim obrazloženjem. Neću čitati ceo tekst, pročitaću samo ono što smatram da nije u redu i da se na ovaj način neće rešiti problem obolelih od retkih bolesti. Vlada kaže: "Takođe, u postupku donošenja zakona, odnosno saradnje sa udruženjima obolelih od retkih bolesti, istaknut je zahtev da se navedene retke bolesti u članu 11. tačka 5) Zakona o zdravstvenoj zaštiti ne brišu, obzirom da bi se na taj način mogla stvoriti eventualna nedoumica da li se pravo te kategorije lica obolelih od navedenih retkih bolesti ukida ili ne. Iz tog razloga, postignut je dogovor da se, pored navedenih retkih oboljenja, unesu i reči: lica obolela od retkih bolesti".
Mi ovde ne vidimo zbog čega bi se stvorila nedoumica, jer znamo da ove bolesti potpadaju pod grupu retkih bolesti i na ovaj način ste napravili nejednakost između obolelih od retkih bolesti. Retke bolesti su oboljenja koja pogađaju mali broj ljudi u poređenju sa opštom populacijom i posebni problemi se javljaju zbog njihove niske učestalosti.
Do sada je otkriveno šest do sedam hiljada retkih bolesti, a vi u Predlogu zakona izdvajate samo tri najčešće ove bolesti, što ostale obolele od retkih bolesti čini psihološki, socijalno, ekonomski, kulturološki više ranjivim i diskriminisanim. Predloženim amandmanom se izjednačuju svi oboleli od retkih bolesti, otklanjaju se problemi koji se javljaju kada je u pitanju pristup zdravstvenoj zaštiti, sveobuhvatnoj socijalnoj i medicinskoj podršci i povećava se nezavisnosti svih obolelih, a ne po nečijem izboru da neko može, a neko ne može da se leči od retkih bolesti, tim pre jer, imajući u vidu specifičnost ovih oboljenja, kao i činjenicu da se za određene vrste retkih bolesti moraju obezbediti finansijska sredstva u iznosu od 180 hiljada evra do 350 hiljada evra u toku jedne kalendarske godine po jednom pacijentu.
Zbog toga smatramo da ste trebali da prihvatite ovaj amandman. Tako bi na taj način poboljšali kvalitet života. Takođe sam htela da pitam ministra zdravlja da li će ovaj zakon da se primenjuje i na području AP KiM i na koji način ćete u ovoj kriznoj situaciji koja je sada primenjivati, ukoliko usvojite ovaj zakon? Hvala.

Ovaj amandman se odnosi na član 5. odnosno stav 9. koji glasi – briše se. U obrazloženju smo naveli da ukoliko roditelji imaju starateljske obaveze, važno je da imaju i puno informacija o zdravstvenom stanju svoje dece. U ovom članu nije jasno kom stepenu tajnosti pripadaju podaci o kojima je reč, da li je  to interna, poverljiva, strogo poverljiva, državna tajna i po kom zakonu. Da li je po Zakonu o tajnosti podataka iz 2009. godine? Inače, član 5. se odnosi na član 37. još važećeg Zakona, koji se odnosi na prava pacijenata kojima je uređena oblast tajnosti podataka. Vi normalno niste prihvatili ni ovaj amandman, kao nijedan amandman poslanika SRS. U obrazloženju ste, između ostalog, naveli da je predloženo rešenje,koje ste vi predložili, u potpunosti uslađeno sa odredbama Rimske povelje o pravima pacijenta, sa Univerzalnom deklaracijom o bioetici i ljudskim pravima. Sad vas još jednom pitam, kao što vas je pitao i uvaženi kolega Paja Momčilov, koji su ti članovi Povelje ili Konvencije, koji govore o tome da roditelji nemaju pravo da znaju informacije o zdravstvenom stanju svog deteta.
Ovde imam ispred sebe Konvenciju o pravima deteta i na osnovu te Konvencije smatramo da je amandmansko rešenje u redu i da ste trebali ovaj amandman da prihvatite, jer više članova ove Konvencije o pravima deteta govore da roditelji imaju obavezu da znaju zdravstveno stanje svoje dece. Navebrojaću vam, to je, na primer, član 5. usmeravanje roditelja na razvojne mogućnosti deteta. Član 18. odgovornosti roditelja i td. S druge strane, svi smo ovde uglavnom roditelji, postavila bih vam još jedno pitanje. Ovde govorite, kažem u vašem predlogu, da zdravstveni radnik samo u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, i pored zahteva da se informacija o zdravstvenom stanju ne saopšte roditeljima, ima obavezu da saopšti rezultate roditeljima. Međutim, situacija u svakodnevnom životu nisu baš tako drastične,ali mogu da se drastično završe.
Navešću vam primer anoreksije, nervoze. Znate da dete postepeno gubi na telesnoj masi, na telesnoj težini i roditelji to svakodnevno gledaju, vide da dete vene, a jednostavno nemaju mogućnost da mu pomognu na taj način što će da dođu do uvida u medicinsku dokumentaciju.
Ima hiljadu primera koje bih mogla da vam navedem ovom prilikom, ali navešću vam takođe i jedan banalan primer anemije. Današnja deca i uopšte građani Srbije nemaju tu medicinsku kulturu da idu na preglede, da žele da se leče. Sa jedne strane imaju i strah od belih mantila, imaju strah od saznanja od koje bolesti boluju i kada lekar saopšti detetu od 15 godina, koje nema ni medicinsku edukaciju o tome šta znači to što mu je taj lekar saopštio, on može da upadne u neki oblik psihičkog poremećaja, da ne kažem oblik aksioznosti, panike, depresije i normalno da tada nekim mehanizmom racionalizacije izbegava da uopšte govori o tome, a normalno i da ne želi da kaže roditeljima da ovi ne bi preduzeli neke mere koje su potrebne kako bi dete ozdravilo. Zato smatramo da trebate još jednom da razmislite o ovom predlogu našeg amandmana i da ga usvojite. Hvala.

Član 6. se menja i glasi: "U članu 6. stav 4. briše se". Obrazloženje: Neetički je vršiti oglede nad maloletnim licima, a najčešće i možda jedino neposredna korist od toga su istraživanja koja obavljaju određena lica, a i poneki put i farmaceutske kuće. Zbog toga smo predložili ovaj amandman kako bi pomogli i deci, kako bi sprečili zloupotrebu dece u ove svrhe i kako bi prava dece poboljšali, odnosno i kvalitet njihovog života.

Vi ste takođe odbili ovaj amandman sa objašnjenjima kao i za prethodni član 5, da je predloženo rešenje u skladu sa Rimskom poveljom i sa drugim poveljama, ali smatramo da niste u pravu i da ova obrazloženja nisu baš najtačnija i da bi trebali da nam odgovorite na ovo pitanje, koje smo doktor Paja Momčilov i ja postavili. Koji su to članovi tih pomenutih povelja na koja se pozivate? Ponovo ću da vam kažem o Konvenciji o pravu deteta, gde se ne spominje nigde medicinski ogled. Znači u Konvenciji o pravima deteta ni u jednom članu se ne spominje medicinski ogled koji može da se vrši nad maloletnim detetom.

Takođe član 3. ove konvencije kaže da treba da se trudimo i da radimo radi najboljeg interesa deteta. Vi ste u ovom članu 38. napomenuli da izuzetno medicinski ogled može se preduzeti i nad maloletnim licem, ali samo radi njegove neposredne koristi i uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zastupnika koji je prethodno obavešten u smislu stava 2. ovog člana. Vi ste u stavu 1. ovog člana 38. napomenuli da medicinski ogled može se preduzimati samo nad punoletnim poslovno sposobnim pacijentima i samo uz njegov pristanak.

Ovde ste rekli da to može da se vrši nad maloletnom decom ukoliko je u pitanju neposredna korist, a ja vas i prošli put kad je bila načelna rasprava i sad pitam. Koje su to neposredne koristi za dece kada se nad njim vrši medicinski ogled? Ko određuje koja je to neposredna korist? Ko određuje da li ta korist može da bude veća od štete ili da šteta bude veća od koristi. To su sve etička pitanja koja su veoma važna. Zato smatramo da ovaj predlog člana zakona nije human i nije u najboljem interesu deteta, da ste trebali da prihvatite naš amandman, tako bi na neki način ovo predloženo zakonsko rešenje bolje definisali. Hvala.

Član 34. je član gde je dat pravni osnov za izradavanje, obnavljanje, odnosno oduzimanje odobrenja za samostalni rad, odnosno, kako vi to kažete licence za zdravstvene saradnike.
U obrazloženju smo naveli da nismo protiv izdavanja licenci za zdravstvene saradnike, ali smatramo da licenciranje zdravstvenih saradnika treba da se odvija kao i licenciranje zdravstvenih radnika, odnosno u okviru profesionalnog nezavisnog regulatornog tela, kao što su komore koje postoje u zdravstvu od 2005. godine, komora lekara, farmaceuta, stomatologa, medicinskih tehničara i sestara, biohemičara itd.
Međutim, odbili ste predlog našeg amandmana, gde smo mi predložili da se član 34. briše, iz više razloga. Jedan razlog koji ste vi u obrazloženju naveli je da ovde ne postoje posebna profesionalna tela. Međutim, svi mi koji radimo u zdravstvu znamo da postoje veoma jaka udruženja, možda to nisu regulatorna tela, ali postoje jaka udruženja stručnih saradnika, postoji Udruženje psihologa, Udruženje logopeda, Udruženje defektologa. Svi znamo da oni zdravstveni saradnici koji počnu da rade u zdravstvu od početka do kraja svoje profesionalne karijere, tu i završavaju.
Ova udruženja su sigurno dovoljno jaka da bi mogla da osnuju svoju komoru i to je trebalo sa njima da vidite. Na ovaj način ste dali prevelike nadležnosti ministarstvu, odnosno ministar može da odlučuje o oduzimanju, davanju licenci.
Sa druge strane, zdravstveni saradnici na ovaj način nisu zaštićeni. Kako ćete rešiti problem koji, npr. u Komori može da se desi, kada postoji sukob između zdravstvenog radnika i pacijenta. To se rešava na sudu časti. Vi ovde nemate sud časti. Vi kao ministar imate mogućnost da oduzmete zdravstvenom saradniku licencu, iz više razloga koje ste nabrojali u predloženom članu zakona, ali nemate mogućnost da zdravstveni saradnik bude zaštićen.
Zato smatramo da je trebalo da prihvatite naše amandmansko rešenje, odnosno da i zdravstveni saradnici, kao i zdravstveni radnici, koji veoma humano obavljaju svoju delatnost u okviru zdravstvene zaštite, treba da imaju svoja strukovna profesionalna udruženja, gde će imati svoje obaveze, ali takođe i mogućnost da budu zaštićeni prilikom svog rada. Hvala.