Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman na član 3. poslaničkog kluba SRS se neće dopasti predstavnicima vladajuće koalicije, kao što im se nisu dopali naši amandmani koje smo podneli na ovoj sednici i kao što im se ne dopadaju činjenice koje iznosimo ovim putem.
Međutim, nama se nasuprot tome baš sviđa da ih povremeno čujemo, jer ove tri i po godine su uglavnom služili za to da pritiskaju dugmad na otvaranju i zatvaranju sednice, da se izglasa dnevni red i da se na kraju sprovede glasanje o predloženim tačaka dnevnog reda. Međutim, nama zaista jeste drago da ih čujemo, jer evo, govore oni da im se ne sviđa to što mi pričamo, govore kako predstavljamo stvarnost ovakvom ili onakvom. Ne, mi govorimo o činjenicama, a oni počnu da govore jednu stvar i na kraju, epilog svega, dobijemo priznanje da, svesni smo i mi da narod teško živi, tako reče gospodin Veselinović. Gospodin Milivojević koji izlazi, reče – ima puno toga što je dobro, ali recimo u jednoj urološkoj klinici je stanje jako loše.
Hvala na svim tim informacijama. Eto, opet ima tu jako korisnih stvari da se čuju i da dobijemo potvrdu i njihova priznanja kako se radilo svih ovih godina.
Što se tiče ovog našeg amandmana, jeste, mi smo za to da se brišu svi članovi ovog zakona o davanju garancije, kao što smo i za brisanje svih ostalih zakona o garancijama, koji se nalaze na današnjem dnevnom redu ove sednice. Radi se o ukupnom iznosu garancija od oko 580 miliona evra, govorim samo o garancijama, ne o kreditima, a konkretno ova tačka dnevnog reda, koja se odnosi na "Galeniku", radi se o iznosu od 70 miliona evra.
Bili smo takođe optuživani da iznosimo identičnu argumentaciju kao u raspravi u načelu. Mi svoju argumentaciju pronalazimo u zvaničnim dokumentima i u radu skupštinskih tela. Kada govorimo o zvaničnim dokumentima, neko je već pre mene govorio da je ova skupština u ovom sazivu osnovala Fiskalni savet. Jeste, Fiskalni savet je telo i čuli smo kako su njegovi članovi predlagani i ko su ljudi koji su izabrani.
Kada je već osnovan Fiskalni savet, on ima obavezu da da ocenu i on je svoju ocenu dostavio Narodnoj skupštini. Njihova ocena je u Skupštini zavedena pod brojem 400-474/12 od 21. februara 2012. godine. U toj oceni Fiskalnog saveta jasno stoji da je u 2011. godini javni dug prešao zakonom definisanu granicu. Zakonom definisana granica je 45% BDP, a na kraju 2011. godine bio je 46,4%.
Međutim, ono što brine je da je u 2012. godini najverovatnije neizbežan dalji rast javnog duga zbog niskog rasta i planiranog deficita, koji je planiran u iznosu od 4,2%, pa je na osnovu svih tih podataka procena Fiskalnog saveta da će na kraju ove godine javni dug biti 51% BDP.
Međutim, njihova procena je da će do 2015. godine biti 55%. A znate kako je Zakonom o budžetskom sistemu definisano? Ne da će se povećavati, nego da treba da se smanji. Međutim, to nije jedina stvar koja opterećuje, jer zbog Zakona o restituciji ima tu još 5%, što znači 60% BDP. Jasno je da je zakon već prekršen i da se nastavlja sa kršenjem zakona.
Što se tiče još nekih kritika koje smo mi kao opozicija dobili jeste da iznosimo stvari na način na koji se to ne sviđa predstavnicima vladajuće koalicije i rečeno je u raspravi u načelu da su ova zaduženja zbog rasta, a ne zbog potrošnje. Ugovor o garanciji, koja će biti data "Galenici", nije zbog rasta, nego zbog refinansiranja postojećih kratkoročnih obaveza, kako ne bi došlo do potpune nelikvidnosti. Znači, držimo se čvrsto činjenica i držimo se argumenata koji su istiniti, a ne da ovde nešto kažemo kao tek da smo rekli.
Što se tiče svega ovoga, mi smo imali prilike da od gospodina Cvetkovića na sednici Odbora za finansije 21. februara čujemo da nisu podaci ovakvi kakvi jesu, nego je kriv način obračuna. Pogrešna je metodologija u pitanju. I prošli put sam rekla da je gospodin Cvetković kao ministar danas bio ovde, mi za sagovornika imamo ministra prosvete i nauke i sada ću iskoristiti njegovo prisustvo, znam da bi nam gospodin Cvetković opet govorio kako je kriv način obračuna, kako je pogrešna metodologija, ali s obzirom da je ministar nauke i prosvete tu, povodom informacije da neki ljudi sa 60 godina vrlo lako stiču master diplome, da je Tomislav Nikolić sa skoro 60 godina stekao master diplomu. Bez da ulazim u godine, ali po godinama je neko ko meni može da bude roditelj. On je godina mojih roditelja.
Ja sam student master studija na Ekonomskog fakulteta u Nišu. Samo bih zamolila ministra za mišljenje. Procedura upisa na master studije, najpre morate da podnesete zahtev, pa ako niste završili svoju struku, morate da polažete prijemni ispit, da odslušate predavanje, da biste izašli na ispit morate da uradite pristupne radove. Znate kako profesori to gledaju. Ukoliko ste nešto izostavili, morate da to popravite pa da izađete na ispit, pa da položite sve ispite, da uzmete temu za master rad, da to izradite i da onda postanete master.
Da li je to procedura ili postoji neka druga, pa da meni sa svojih nepunih 40 godina, mi treba jako puno vremena, a da nekome ko ima skoro 60 godina, kao Tomislav Nikolić, začas dobije diplomu Master studija. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš amandman je u istovetnom tekstu briše se pomenuti član. Naravno, mi smo da se i ova garancija ne odobri, znači da se izbriše, da se i ovaj iznos od 10 miliona ne garantuje jer su na ovoj sednici garancije u ukupno iznosu od 580 miliona evra.

Argumentacija, jedan smo deo već izneli, a ja ću još dodati da je povodom ovog našeg predloga da se garancije ne izdaju, ove će se garancije koristiti za kredit koji je za potrebe refinansiranja postojećih kratkoročnih obaveza jer treba sprečiti da zajmopromac JAT Ervejz ne dospe u docnju čime bi se ugrozila sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.

Kad govorimo o garancijama, podsetiću da je i MMF, a stav SRS je jasan da nikada ova Vlada nije trebala da ulazi u aranžmane sa njim jer ih MMF naveo na niz pogrešnih koraka. Oglasili su se svojom kritikom da garancije Vlade aranžmanu koji su imali ne bi smele da budu veće od 1% BDP. Međutim budžet za 2012. godinu predvideo je duplo viši iznos garancija, znači skoro 2%. To jasno pokazuje da je kabinet premijera Cvetkovića, koji je inače i ministar finansija i koji je trebao danas kada se govori o ovim zakonima da bude prisutan, prekršio dogovor koji su postigli.

U Zakonu o budžetu za 2012. godinu, ja ga imam kod sebe i pročitaću član 3. stoji da će se u 2012. godini izdati garancije Republike Srbije do iznosa od 318,3 milijarde dinara. Stoji koliko je to u dolarima, koliko će biti u evrima i ostalom. Međutim na kritike MMF gospodin Cvetković je odgovorio, mi jesmo predvideli u Zakonu o budžetu toliki iznos, međutim neće sve garancije koje su pobrojane biti i izdate. Ne znamo koje će biti odobrene a koje neće. To samo govori o jednoj velikoj neozbiljnosti. Bilo bi dobro da je gospodin Cvetković tu, pa da nam odgovori po kom je onda ključu odlučivano koje će garancije dati, koje će se naći na dnevnom redu ove sednice, jer će većina od 126 to izglasati. Imate prava na polovinu, koju ćete polovinu odlučiti da date garancije, a na koju polovinu nećete.

Oko jedne teze, oko garancije Vlade Republike Srbije po zaduženjima javnih preduzeća, tretiramo kao SRS, to je kao novi dug budžeta. Između toga, mi stavljamo znake jednakosti. Čuli smo tezu da to neće vraćati građani, nego će vraćati javna preduzeća. Mislim da je ovo jako zgodna prilika, imali smo u toku prošle godine, ne mogu tačno da se setim datuma, sednicu na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda bila otpis duga koji ne mogu da vrate neka javna preduzeća, pa smo tada pronalazili opravdanje kako je to bilo pre mnogo vremena, kako su to bila društvena preduzeća, kako ona više ne postoje.

U svakom slučaju, država je i njima garantovala, i kada je došlo na naplatu, garancija je aktivirana. Preduzeća nisu državi vratila, i onda se došlo do toga da taj svoj dug budžet Republike mora da otpiše. Onda nam je govoreno kako nisu potrebna nova sredstva u budžetu, nisu, ali ako ste jedan svoj dug imali, pa ste se njega odrekli, da biste nadomestili, vi morate na drugu stranu da se zadužujete. To je očigledno, to su stvari koje su jasne svakom ekonomisti. Doduše, možda neki novim masterima i nisu, jer su bili u prilici da izbornoj kampanji, stranku u kojoj su proveli mnogo godina, zaduže, pa onda lepo odu iz nje, a dug ostave stranci, a koristili su novac za svoju kampanju. Neki odgovorni ljudi koji su ostali u toj stranci i čije ekonomsko znanje nije za potcenjivanje, ostali su dosledni, potrudili se da se dug državi i bankama redovno servisira i da stranka opstane. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandmane kojima želimo da nijedna garancija ne bude izdata i ovo je drugi dan kako o tome govorimo.

Što se tiče ove garancije za zajam, radi o 28,2 milijarde jena japanskih, ili negde oko 252 miliona evra. Svesni činjenice da je javni dug prešao zakonom ograničeni iznos, podneli smo amandmane da se sve ove garancije ne izdaju.

Ono što je jako važno oko ovog zajma jeste, da bi predstavnici vlasti trebali da naprave paralelu između nekih drugih zajmova koje su uzimali od svojih takozvanih evropskih prijatelja i njihovih banaka i paralelu sa ovim zajmom. Svakako će doći do zaključka da postoje finansijske institucije na nekim drugim mestima, da to nisu evropske ili američke institucije, kod kojih se krediti mogu dobiti pod povoljnijim uslovima, no što je to slučaj sa njima.

Međutim, morali smo da na ovaj kredit podnesemo amandmane, da ova garancija ne prođe, jer smo svesni da je na kraju prošle godine javni dug bio iznad zakonom dozvoljenog nivoa.

Kako se veliko zaduživanje odrazilo na ekonomsku stvarnost, imaju prilike da osete svi građani na svojoj koži. Sve argumente koje smo izneli su iz ocene Fiskalnog saveta, koja je Narodnoj skupštini stigla 21. februara.

Takođe, nepopularni MMF je dao svoje negativne ocene, da ova vlast neke stvari koje joj odgovaraju poštuje, a da neke dogovore koji joj ne odgovaraju krši. Međutim, kada se već ušlo u aranžman sa njima, neke se preporuke sprovode, neke ne. Imali smo prilike da zbog nekih negativnih stvari i kritika MMF vidimo da su izašli pred Vladu Srbije sa predlozima da se poveća radni vek u Srbiji i da je jedna od mogućih preporuka naredno povećanje PDV.

Naravno, mi smo svesni da sada pred izbore ova vlast to sigurno neće i da su dogovori sa MMF u neku ruku zamrznuti dok se ne formira nova vlada. Sve to ima svoje, svesni smo mi toga svega, ali je jako velika neizvesnost šta će od njihovih preporuka biti prihvaćeno i kakva sudbina čeka građane Srbije, ako nastave da je vode ljudi koji su do sada ili neki drugi takozvani eksperti iz ekonomije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, započeću jednim poređenjem. Svoj prošlogodišnji rad je Narodna skupština Republike Srbije započela sednicom čija je prva tačka dnevnog reda bila davanje garancije, a druga tačka dnevnog reda zaduživanje. Ništa se nije promenilo ni u ovoj godini. Jedino što na početku ovogodišnjeg rada imamo prvih sedam tačaka koje se odnose na davanje garancija i nakon toga, na dnevnom redu, ima još šest tačaka koje se odnose na nova zaduživanja.
Tačno je da smo pre nekih dvadesetak dana imali sednicu na kojoj se u toku jednog dana raspravljalo o izboru članova pojedinih tela, ali s obzirom na to da se tek danas o tome glasalo, praktično možemo današnji dan smatrati nekim početkom rada Narodne skupštine, ako izuzmemo rad narodnih poslanika u skupštinskim odborima.
Ovako dug razmak od dana rasprave do dana za glasanje, govori sve o odnosima i o odgovornostima predstavnika vlasti. Imali smo prilike da se informišemo putem medija, da će Narodna skupština nastaviti rad, kako bi skupštinska većina izglasala reformske zakone koje traži EU.
Ovo je dnevni red. Jesu li ovo reformski zakoni koje od ove vlasti traži EU? Jel oni traže da se Srbija ovoliko zaduži? Koja tačka dnevnog reda današnje sednice je reformski zakoni i šta se to u stvari reformiše? Ništa. Ovim se samo ispunjava forma, kako bi mogli da se uzimaju novi krediti, izdaju nove garancije za kredite, za koje postoji velika verovatnoća da će stići na naplatu garantu, tj. budžetu Republike Srbije.
Što se tiče SRS, ponoviću naš stav, da nije dobro ovoliko zaduživanje građana Srbije, a još je gore usvajanje zakona u Skupštini za koje vlast kaže da su evropske agende ili reformske prema zahtevima EU. Srbiju ne treba uvlačiti u taj evropski projekat, jer građanima ne donosi ništa dobro. Ucene u vezi sa KiM, gubici na carinama zbog jednostrane primene SSP, samo su deo negativnih posledica slepo vođene politike.
SRS ima svoje viđenje kako će se ova zaduživanja i izdate garancije odraziti na ekonomsku stvarnost u Srbiji. Ovo što predstavnici vlasti rade danas, jasno pokazuje da ne može ni jedan projekat da se u Srbiji realizuje bez dodatnih zaduživanja. Privreda je skoro uništena, samim tim, stanovništvo je osiromašeno i logična posledica toga jesu jako mali prilivi sredstava u budžet. Sa druge strane, potrebe su velike. Vlast je kao rešenje videla kredite. Iz godine u godinu se situacija nije popravljala, a dugovi tj. obaveze po kreditima su se nagomilavale.
Uzalud su usvojene i izmene Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na fiskalnu odgovornost. Pomenutim zakonom, ustanovljen je, kao što znamo, Fiskalni savet. Važno je istaći da je Savet dao ocenu ispunjenosti fiskalnih pravila u 2011. godini i neka viđenja o dešavanjima u 2012. godini i narednim godinama. U toj oceni stoji da je javni dug na kraju 2011. godine dostigao 46,4 % BDP, što je iznad zakonske granice od 45%. Javni dug Srbije u 2011. godini je povećan za 2,3 milijarde, dok je njegovo učešće u BDP povećano za 2,2%.
Prema analizama koje su uradili članovi Fiskalnog saveta, njihova očekivanja su, da je u 2012. godini neizbežan dalji rast javnog duga zbog niskog rasta i planiranog deficita od 4,2% BDP. Takođe, procena Fiskalnog saveta je da na kraju ove godine javni dug može biti 51% BDP. Baš su zabrinjavajuće prognoze Fiskalnog saveta, da će do 2015. godine moći da dostigne i 55%.
Međutim, to nije sve, tome treba dodati i 5% zbog restitucije, što znači 60%, bruto društvenog proizvoda. Ono što predstavlja apsurd jesu pokušaji da se predstavnici vlasti opravdaju izjavama da su svi podaci kojima se argumentuje kršenje zakona u stvari netačni i da je problem u metodologiji, u načinu na koji se vrši merenje, da se u drugim državama obračuni vrše na jedan način, a kod nas na drugi.
Jedna stvar je jasna, zakon koji se usvoji ovde u Srbiji, tu se i primenjuje po metodologiji koja se primenjuje kod nas. To je samo nevešt pokušaj da se opravda nešto zašta nema opravdanja. Kada je zakon usvajan metodologija je bila poznata. Činjenica je, i to treba otvoreno reći, da se radilo pogrešno i da je to razlog ovakvog stanja sa javnim dugom, a nikako ne treba tražiti krivca u načinu obračuna. Radilo se pogrešno kada je u pitanju proces privatizacije u kome je mnogo ljudi ostalo bez posla.
Radilo se pogrešno jer su osnivane mnoge agencije i druga tela koja budžet izuzetno puno koštaju. Radilo se pogrešno sa javnim preduzećima.
Podsetimo se samo da su se najveći gubitaši među javnim preduzećima ponašali kao najveći rasipnici. Gledao se uglavnom interes onih koji se dokopaju posla u njima, novac se trošio kako ne treba, a država je onda morala da njihove dugove otpisuje i da ih vraća umesto njih. Sa tako mnogo korupcije EU neće nikog, pa makar i mnogo godina bio kandidat za kandidata. SRS svaku garanciju vidi kao novi dug budžeta Republike Srbije, jer ne vidimo one kojima se garantuje, kao odgovorne koji će uredno servisirati svoje obaveze. Ovo naše viđenje zasnovano je na dosadašnjoj praksi.
Sve ove greške i još mnogo drugih dovele su dotle da, sve ono što je potrebno, ne može da se uradi bez kredita. Jasno je da, ukoliko nemate infrastrukturu, ne možete da očekujete najezdu investitora, a infrastruktura košta. Kako bi bilo kristalno jasno, mi nismo protiv niti jednog projekta koji će na bilo koji način unaprediti kvalitet života građana Srbije, ali način na koji se oni finansiraju uništava svaku nadu da zaista bilo kada može doći do poboljšanja kvaliteta života u Srbiji, ogroman broj kredita, govorim generalno, ne samo o ovima koji su na današnjem dnevnom redu i sa previsokim kamatama, ali i troškovima obrade, što sve ukupno povećava javni dug.
Dobro je da pogledamo obrazloženje pojedinih od aranžmana o kojima danas raspravljamo. Objašnjenje zašto ih je potrebno doneti po hitnom postupku. Potrebno je što hitnije pribaviti sredstva za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza, kako ne bi došlo do potpune nelikvidnosti zajmoprimca. Ovo piše kod garancije za "Galeniku". Za potrebe refinansiranja postojećih kratkoročnih obaveza neophodno je zaključiti Ugovor o kreditu sa poslovnom bankom u što kraćem roku, kako zajmoprimac ne bi dospeo u docnju, čime bi se ugrozila sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze – piše kod garancije za "JAT ervejz".
Imali smo prilike da u toku današnje rasprave čujemo predstavnike vlasti koji kažu da ni jedan od ovih aranžmana nije za potrošnju, već za razvoj. Poučeni dosadašnjom praksom, sve garancije koje izdaje Vlada mi tretiramo kao potencijalni dug budžeta Republike Srbije.
Napomenuću i da su predstavnici MMF koji je naveo ovu vlast na potpuno pogrešne korake, izašao sa stavom da budžet Srbije za 2012. godinu nije u skladu sa fiskalnim programom. Opet se srpski premijer i ministar finansija, čije je mesto danas bilo sa narodnim poslanicima, u Narodnoj skupštini, gospodin Cvetković je pokušao da opravda da to nije kritika, da garancije jesu predviđene u višem iznosu, ali da neće baš sve biti realizovane, ne zna se koje će biti realizovane, koje neće, i da će se navodno uklopiti u dozvoljeni obim.
Problem koji je evidentan, kada se radi o javnom dugu, jeste – kako će se to vratiti kada realno sagledamo uslove u kojima se srpska privreda nalazi. Nije se ova vlast na vreme otarasila savetnika u liku misije MMF. Nije se oduprela ni izazovu da se zadužuje kod finansijskih institucija pod nepovoljnim uslovima. Većinu stvari koje je uradila pravdala je evropskim putem i evo dokle se stiglo. Nije bilo zrelosti da se Srbija vodi kao suverena zemlja koja će sarađivati sa drugim državama na bazi reprociteta, kao što postoji mogućnost i za saradnju sa Rusijom, Kinom, Belorusijom, zemljama Arapskog sveta latinske Amerike. Od tvorevine zvane EU treba bežati daleko, jer građanima Srbije ne nosi ništa dobro. Težeći ka članstvu u toj tvorevini došlo se do visokog javnog duga, zvanično prema podacima Fiskalnog saveta na kraju prošle godine, 46,4% BDP, stope nezaposlenosti koja je premašila 24%, do sve većeg broja korisnika narodnih kutija i siromašnih i sa druge strane jednog malog broja nepristojno bogatih. Jasno je čija je odgovornost za to. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je jasan: predstavnici sadašnje vlasti previše su novca iz budžeta Republike Srbije potrošili na proces približavanja EU. Smatramo da u godini koja dolazi ne treba praviti troškova putovanja do navodnih evropskih prijatelja. Imali smo prilike da od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Mirovića čujemo da su naši amandmani, naravno i ovaj, da je njihova svrha da se novac kojim se raspolaže mora usmeriti u svrhe koje će doprineti unapređenju kvaliteta života onih koji žive u Srbiji, za koje Srbija nema alternativu i koji kroz plaćanje poreza pune budžet Republike Srbije.
Ovim amandmanom predviđa se smanjenje pomenutih troškova a, sa druge strane, vidimo potrebu da se više novca izdvoji za Ministarstvo zdravlja, i to za konkretni program koji se odnosi na potrebe majke i deteta. Dobro se sećamo svi nedavne rasprave sa ministrom zdravlja, prilikom izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. SRS je tada pokušala da svojim amandmanima utiče da taj zakon bude u interesu dece i njihovih roditelja. I tada sam navodila konkretne podatke sa kakvim se sve mukama i problemima susreću roditelji čija se deca leče duže vremena i kada napune 15 godina, kakve probleme imaju kad izgube pravo na pratioca. To je jedan mali delić problema. Tada nije bila sluha za naše amandmane. Sada možemo da zaključimo da opet naši predlozi ne dopiru do vlasti koja se drži svoje namere o kandidaturi za članstvo u EU i u tom čvrstom držanju troši novac uzalud.
Još pred jednom važnom stvari ova vlast zatvara oči, a posebno je odgovorno Ministarstvo finansija. Iz godine u godinu zdravstveno stanje ljudi koji su branili Srbiju od NATO agresora na KiM je sve lošije. Mnogi su na ivici siromaštva i ne mogu da se leče od mnogobrojnih skrivenih posledica ratovanja …

Dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana poslaničkog kluba SRS, koji je Vlada prihvatila, je da se ovim zakonom propiše da Ministarstvo finansija treba da odredi dinamiku uplate dobiti javnih preduzeća, javnih agencija i drugih oblika organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, a ne da oni sami određuju dinamiku. Ovo neće biti neki veliki posao, neko veliko opterećenje za Ministarstvo finansija, a smatramo da će korist biti i te kako velika, jer kada nekome date obavezu i propišete rok, on će se koliko-toliko potruditi da taj rok ispoštuje.
Mnogo veći problem u čitavoj ovoj priči je ono što smo mi više puta govorili, što je osnovano mnogo agencija i drugih institucija na čiji rad odlazi mnogo novca iz budžeta, zato što se novac tako troši zato nema dovoljno novca. Ono što sam počela da govorim u prepodnevnom delu, ali zbog Poslovnika i ta dva minuta propisana poslovnikom, nisam uspela da završim. Zato što se mnogo novca troši na rad agencija i drugih institucija, nema država mogućnosti da svoje obaveze isplaćuje. Kada ovo kažem mislim na obaveze prema ratnim vojnim rezervistima. Za obaveze prema jednom broju, da se razumemo, je ranije bilo, međutim, za ogroman broj njih koji su iz Jablaničkog okruga sada nema. Već nekoliko godina nema. Ponavljam, ovde ljudi ne traže ništa više od onih prava koja su pojedinci već ostvarili. Za te ljude, tada Srbija kada je trebalo nije imala alternativu, a nema ni sada. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je ovaj amandman sa namerom da predložimo jednu obavezu, da planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija budu obavezni deo finansijskih planova. Jer, ovako kako je napisano vidimo da nema obaveze, znači, one mogu biti, a i ne moraju. Ako bi predstavnik predlagača prihvatio naš amandman, onda bi se stvorila obaveza. Kako? Tako što finansijski planovi budžetskih korisnika ne bi mogli da budu usvojeni ukoliko njihov sastavni deo ne čine planovi koje sam pomenula, planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija.
Ovako kako je predloženo, to može a i ne mora. Neko će hteti to da ispoštuje, a neko neće. Praksa pokazuje da ako nekome nešto nije obaveza da on to i ne primenjuje. Smatramo da se ovo u praksi ili neće primenjivati ili će se primenjivati u vrlo maloj meri i onda ste uzalud dodali ovaj član 27j. Inače, Zakon o budžetskom sistemu je jedan od zakona koji se stalno krši, a krše ga najčešće predstavnici ove vlasti. Krši se i u Narodnoj skupštini.
Evo, to da nisam van teme, malo čas smo završili raspravu o Zakonu o budžetu, koji se redovno svih ovih godina donose bukvalno u poslednjem trenutku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovaj amandman poslaničkog kluba SRS može se reći da je više tehničke prirode. Pažljivim čitanjem može se videti da rešenje koje smo predložili amandmanom je sledeće – da se sva potpisana, ispravljena i druga potraživanja, koja se naplate u toku kalendarske godine, smatraju prihodom u toj kalendarskoj godini. Suština je, moglo bi se reći, ista kao i rešenje predlagača, samo je malo preciznije definisano.
Ponavljam, amandman je više tehničke prirode, ali njegovo odbijanje navodi nas na zaključak da predlagač ne čita amandmane koje podnose predstavnici opozicije. Obrazloženje koje smo dobili od predlagača jasno na to ukazuje. Nama je dobro poznato da je za naplatu velikog broja potraživanja, bez obzira da li je radi njihove naplate pokrenut sudski postupak ili ne, potrebno više od jedne godine. Poznato nam je i kakvo je stanje u privredi, u pravosuđu i kako stvari stoje kada dođu do suda i kakav je postupak dokazivanja kada se radi o pomenutim potraživanjima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani koje je poslanički klub Srpske radikalne stranke  podneo na ovaj predlog zakona odnose se na visinu kazne koja je propisana za slučaj da se doprinosi ne plate na vreme.
Ne predlažemo ukidanje kazne, ali predlažemo da se u ovom slučaju iznos ne poveća, ma koliko to nalagalo i bila potreba usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima. Razlozi su jednostavni. Ekonomska kriza negativno je uticala na one koji se bave samostalnom delatnošću.
O ovom predlogu zakona nije bilo vremena da se govori u načelnoj raspravi jer on je jedan od devet tačaka koje su spojene u raspravu sa budžetom.
Ono što je najvažnije istaći o izmenama i dopunama koje se vrše ovim predlogom zakona jeste da je vlast sada pred same izbore odlučila da sprovede ono o čemu smo mi, predstavnici Srpske radikalne stranke, govorili duže vremena.
Sada pred same izbore prestaće da se duplo oporezuju žene koje se bave samostalnom delatnošću kada rode dete i odu na porodiljsko bolovanje, odu na bolovanje radi nege deteta ili radi posebne nege deteta. To jeste redak slučaj, ali se i takvi slučajevi dešavaju.
Govorili smo sve vreme da porodilje ne sme duplo da se oporezuju i da poreske uprave ne smeju po svom nahođenju da tumače odredbe zakona. Jedna je poreska uprava tumačila na ovaj način, druga na drugi. Šta se tada dogodilo? Pre nekoliko meseci izvršene su izmene i dopune kojima je ozvaničeno da se sve porodilje duplo oporezuju. Sada, kada idu izbori, ovo se čini da bi vlast sebe predstavila u nekom lepšem svetlu.
Mi iz opozicije opravdano pitamo da li je vreme pre izbore jedino vreme kada se neka pozitivna rešenja za sve građane?

Zaista moram da pročitam obrazloženje koje je predlagač napisao za član 8. na koji je poslanički klub SRS podneo ovaj amandman – razlog za uvođenje ove odredbe je taj što je obavezna godišnja registracija traktora dodatno opteretila već osiromašena poljoprivredna domaćinstva, pa se ukida obavezna godišnja registracija ovih vozila, čime se olakšava teška finansijaka situacij au kojoj se poljoprivrednici nalaze.
Izmena je uneta kao odgovor na brojne inicijative skupština opština: Ćuprija, Žitorađa, Dimitrograd, Bor, Sokobanja, Boljevac, Varvarin, Topola, Kučevo, Malo Crniće, Vrnjačka banja, Lapovo, Mionica, Babušnica, Bojnik, Žabari, Zaječar, Doljevac i Mali Zvornik. Ovo su opštine širom Srbije. to nam govori da su poljoprivrednici svugde u Srbiji u katastrofalnoj situaciji.
Ovo što sam pročitala, obrazloženje predlagača, najbolje je priznanje kako se vlast ponašala prema svojim građanima, kakve je sve namete imala. Ovo je još jedna predizborna izmena zakona. Opet dolazimo do zaključka, mnogo toga što je SRS predlagala, sada pred izbore vlast prihvata, valjda da bi građanima nekako mogla da pogleda u oči.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je ovaj amandman na član 6., koji se odnosi na postupak registracije u slučaju kada se postupak pokreće podnošenjem prijave.
Imali smo prilike da u obrazloženju koje je predlagač dao i naveo razloge za donošenje ovog zakona pročitamo da su ovim zakonom otklonjene nejasnoće, koje su se pojavile u toku petogodišnje primene zakona. Misli se na Zakon o registraciji privrednih subjekata. Otklonjene pravne praznine i razjašnjene pojedine odredbe koje su za posledicu imala razna tumačenja. S namerom, da se već na samom početku prilikom podnošenja prijava precizno definišu neke stvari, podnet je ovaj amandman.
Naime, amandmanom se otklanja mogućnost da obrasci za podnošenje prijave kod pojedinih registra ne budu propisani. Iako registracija podrazumeva upis, promenu i brisanje podataka, smatramo da za svaki od mogućih slučajeva treba imati propisan jedinstveni obrazac i koji bi bio jednostavan za popunjavanje.
Takođe, predložili smo i da se odgovor, tj. odluka registratora dostavlja podnosiocima na jedinstven način. Ono što je važno ovom prilikom istaći, jeste još jedan detalj koji je predlagač ovog zakona naveo u obrazloženju. Tu piši da je 2005. godine, Republika Srbija osnovala Agenciju za privredne registre s namerom da sprovodi reformu u oblasti registracije privrednih subjekata, a sa ciljem da olakša otvaranje i zatvaranje preduzeća, smanji administrativne prepreke, pripremi ambijent za veća strana ulaganja i stvori uslove za otvaranje većeg broja radnih mesta.
Za SRS svrha postojanja agencije ista je kao i kod svih drugih agencija. Ne dovodimo u pitanje stručnost ljudi koji tamo rade. Ali, smatramo da ovako važan posao nije trebalo poveriti agenciji da to radi.
Sećamo se dobro, da se vratim na ovo što je svrha Agencije za privredne registre, za nas ista kao i svih ostalih agencija, sećamo se svi dobro da je Vlada na insistiranje poslaničke grupe SRS morala da objavi kolike su bile plate direktora u javnim agencijama i prema tim podacima koje je iznela Vlada, plata direktora Agencije za privredne registre bila je 280 hiljada dinara, u februaru 2009. godine. To je dva i po puta više u odnosu na platu ministra, a u odnosu na platu narodnog poslanika, tri i po puta.
A sa druge strane sada stoji pitanje, da li je postignut cilj koji se pominje kada se govori o stvaranju ambijenta za poboljšanje poslovanje i otvaranje novih radnih mesta. Zvanični podaci pokazuju istorijsku ne zaposlenost u Srbiji. Ono što smo imali prilike da vidimo da je 735 hiljade ljudi nezaposlenosti, a nezvanično taj broj je preko milion jer mnogi rade na crno, za novac kojim ne mogu da prehrane porodice, mnogi nisu prijavljeni na evidenciji nezaposlenih jer su izgubili svaku nadu. Mnogi su skinuti sa evidencije zbog kašnjenja. Sve se to radi kako bi se stvorila jedna nerealna slika o broju nezaposlenih, naravno pokušava se da prikaže nezaposlenost u manjem broju. Valjda odgovorni misle da će tako sebe predstaviti kao manje neuspešne.
Veliki broj visoko obrazovanih ljudi je nezaposleno, magistara, doktora nauka. Početkom ovog meseca pokrajinski sekretar za nauku izneo je podatke da je samo u Vojvodini 50 do 60 doktora nauka bez stalnog angažmana i njima je ponuđena prva šansa. Ali kako to baš u godini kada su izbori? Kako samo za one koji imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine? Šta je sa ljudima koji žive u ostatku Srbije? Gde su tu jednaka prava za sve?
Nadovezaću se sada, ovo ću povezati sa odgovorom koji je malo čas gospodin ministar dao poslaničkoj grupi SRS nakon amandmana, čini mi se gospodina Stevanovića ili gospodina Marića, da kada nema domaćih stručnjaka onda se mogu angažovati strani.
Evo, ovaj primer, ako u Vojvodini postoje mesta, postoji iskazana potreba za određenim profilom, znači za nekim doktorom nauka koji nema prebivalište u Vojvodini, zašto ona ne bi bio angažovan neko sa teritorije Srbije. Ili će se potrebe definisati prema stručnoj spremi tih doktora nauka koji imaj prebivalište na teritoriji Vojvodine.
Mnogo puta kada se neki zakon usvajao bilo je priča da se to čini u interesu građana, da će doprineti otvaranju novih radnih mesta. Koliko je uspeha u tome bilo, realnost je pokazala. Ispostavilo se da su to samo fraze koje samo jako, jako lepo zvuče.
Ono što je evidentno jeste da se vlast proteklih godina itekako bavila osnivanjem mnogobrojnih agencija. Raznim zakonima su im obezbeđeni poslovi koje će obavljati i za ovaj zakon bi smo mogli slobodno reći da je jedan od takvih. Predlagač je naveo da je u trenutku donošenja Zakona za privredne registre vođeno tri registra , a da je u ovom trenutku 15. Vidimo da će 2013. godine biti 16 registara kada i registar komora bude u nadležnosti Agencije za privredne registre. Na taj način agencija je siguran da će imati šta da radi.
Obrazloženje koje smo mi dobili od predlagača zašto se odbio ovaj amandman poslaničkog kluba SRS je sledeće –amandman se odbija iz razloga što bi predloženo rešenje dovelo do necelishodne formalizacije postupka registracije i u slučajevima kada to nije neophodno kao i pre normiranje propisa koji se odnose na postupak registracije.
Suština ovog našeg amandmana je, da se postupak registracije pojednostavni. Ne vidimo problem da se definišu obrasci, mada mi se čini da je gospodin koji je na poslu registratora u agenciji malo čas rekao da postoje već svi obrasci. On naravno ne može da učestvuje u diskusiji sa nama, pa nisam siguran šta je rekao ali ne vidim problem da se definišu obrasci u kojima će se jednostavno upisati potrebni podaci. Da ne moraju knjigovođe da se dovijaju jer uglavnom su knjigovođe te koje, čije usluge koriste privrednici za ove poslove.
U interesu je onih koji vrše registraciju podataka da to bude što jednostavnije, da ne opterećuje one koji treba da vode poslove i na taj način stvaraju preduslove za nova radna mesta.
Bilo bi strašno ukoliko bi se nastavilo sa ovakvom praksom, da se krupnim posednicima kapitala i dalje od strane države daje u podsticaji. To bi onda dovelo do slučaja da će Agencija za privredne registre imati baš dosta posla, verovano registri za preduzetnike i registri privrednih društava, ali taj posao bi bio brisanje iz registra. Složićemo se svi da to u interesu nije nikome. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro su poslednji dani ove godine i baš u ovim poslednjim danima se vlast zadužuje. Tako je počela godina, sednicom sa kreditima, a tako ide i do kraja.
Dva zaduživanja za toplane i vodovod su planirana i prikazana u budžetu za ovu godinu. Inače, kada govorimo o tome koliko je Srbija zadužena, evidentno je da je zaduženost prevelika. Zvanično se prikazuje da smo na ivici zaduženosti. Imali smo prilike da pre par dana vidimo podatke Ministarstva finansija, koji pokazuju da je na kraju novembra meseca, zaduženosti bila 44,8% BDP. Ovi podaci Ministarstva finansija se ne poklapaju sa podacima koje smo imali prilike da čujemo od predstavnika NBS, koji kažu da je već u septembru premašila zakonom definisani maksimum od 45% i da je bila 46,7%.
Opravdanje se pokušava da pronađe u različitoj metodologiji koje koriste ove dve ustanove što ne samo da je neodgovorno nego, da nije žalosno, bilo bi smešno. Koje god podatke posmatrali, jasno je da stanje nije dobro. Umesto da se zbog ovakvog stanja neko pozove na odgovornost, mi sada pred sobom imamo neviđeni apsurd. Naime, pored ova dva zaduženja koja sam pomenula maločas i koja jesu planirana Zakonom o budžetu, raspravljamo i o zaduživanju države za 13 miliona evra za kupovinu jedne zgrade. Naglašavam ovo - jedne zgrade - i imam za to mnogo razloga.
Vidimo da u obrazloženju stoji da za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovaj novi kredit nije planiran i ovaj predlog zakona bi, u postupku još hitnijem od onoga koji je stavljen na dnevni red ove sednice, trebalo povući iz procedure.
Ne postoji ni jedan jedini opravdani razlog da se za jednu zgradu potroši 13 miliona evra, plus kamata, plus troškovi kredita. Na koju god stranu se okrenete možete videti mnoštvo zgrada koje su prazne i koje se mogu kupiti po mnogo nižoj ceni i privesti svrsi za takođe mnogo manje para, ili da se čak izgradi nova, a da se opet zadovolje potrebe koje imaju pravosudni organi, u ovom slučaju Prvi opštinski sud u Beogradu.
Mi u SRS uvažavamo potrebe koje ovaj sud ima. O tome da li će efikasnost biti poboljšana kada bude sudio svakodnevno, moći ćemo da govorimo nakon nekog vremena. Sada moramo da pustimo da to vreme protekne.
Međutim, ono što je nesporna činjenice jeste da bukvalno na svakom koraku imamo velikih i pristojnih zgrada koje su godinama prazne i na kojima velikim slovima piše – na prodaju. U ovo vreme kada se ne vidi kraj krizi već se samo očekuju novi udari, sve snažniji, vlast u Srbiji dozvoljava sebi luksuz da baci 13 miliona za jednu zgradu. Srpska radikalna stranka u tome vidi nečista posla.
Ovom prilikom ću navesti neke podatke o tome po kojim cenama su privatizovana neka srpska preduzeća koja su i te kako uspešno poslovala. Krenuću od leskovačkog "Zdravlja", to mi je nekako najbliže. Za tri i po miliona evra prodate su…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ja vas molim, član 106. Razumem širinu diskusije, ali privatizaciju ili dovedite u vezu sa bilo kojom od tačaka dnevnog reda ili vas molim da obe poštujemo odredbe Poslovnika.)
Hvala gospođo predsedavajuća, pravim poređenje između trinaest miliona evra koja će biti potrošena za zgradu sa prodajom nekih drugih zgrada i još neke druge državne imovine.
Znači, za tri i po miliona evra prodate su i poslovne zgrade i proizvodne hale i oprema i vozni park, patent, licence i sve ostalo što čini jednu uspešnu kompaniju. Da mi neko ne bi prebacio kako govorim o tom nekom zdravlju, u tom nekom Leskovcu, na tamo nekom jugu Srbije, navešću još jedan primer bliže, zgrada koja želi da se kupi se nalazi u Beogradu. Evo jedan bliži primer, smederevska železara prodata je za 21,3 miliona dolara i opet pravim poređenje sa jednom zgradom koju srpska vlast hoće da plati osam plus pet miliona evra. Naravno, iz budžeta koji pune svi građani, u kojem odavno nema dovoljno sredstava pa se sredstva uzimaju iz kredita. Ali, ovo za šta se sada kredit uzima je zaista apsurd da se za ovakav luksuz uzme kredit.
Preostala dva kredita su od Nemačke razvojne banke. Vrlo je interesantno da za ove kredite garanciju izdaje nemačka Vlada. Još je interesantnije da za program vodosnabdevanje i kanalizacije, pored kredita od 17,5 miliona evra mi vidimo da Nemačka razvojna banka želi da da i 7,5 miliona bespovratnih sredstava.
Ponoviću ono što gospodin Zoran Krasić govori svakog dana, da je sir besplatan samo u mišolovci. Niko vam neće dati ništa ako u tome ne vidi svoj interes i ako u tome na bilo koji način ne obezbeđuje tržište za sebe.
Sa druge strane, ta ista Nemačka koja navodnim dobrotvorstvom od 7,5 miliona evra želi da navodno unapredi kvalitet života građana Srbije kroz poboljšanje vodosnabdevanja neprekidno ucenjuje Srbiju da na indirektan način prizna samoproklamovanu nezavisnost države Kosovo. Koliko juče, imali smo prilike da slušamo njihovog ambasadora kako otvoreno govori da Srbija treba da se složi sa regionalnim predstavljanjem navodne države Kosovo. Za njega je regionalno predstavljanje Kosova lako rešiv problem i on ima jednostavnu ideju. Stavite table sa imenom gde piše ko su sve učesnici i problem je rešen. Postoji država Srbija i postoji država Kosova. Srbija to nikada neće prihvatiti. Taj isti ambasador Mas nas je prošle godine ubeđivao kako treba da mi Srbi svojoj deci objasnimo da je bombardovanje bilo ispravno.
Mi u SRS smo mišljenja da pomenutom gospodinu neko treba da objasni da su njihove bombe sa osiromašenim uranijumom dovele do povećane smrtnosti naše odojčadi i do povećanja obolelih od malignih bolesti. U stvari, zašto bi mu bilo ko to i objašnjavao, kao i svi drugi on to zna, ali mu ovako više odgovara. Čemu služe njihovi vojnici u sastavu međunarodnih snaga kojima je Angela Merkel došla u postu na KiM? Mi smo u Narodnoj skupštini imali javno slušanje u organizaciji Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i svi redom govornici su u svojoj diskusiji izneli podatke da je najveće stradanje, najveći progon Srba sa Kosova se dogodio u vreme nakon dolaska mirovnih snaga.
Na kraju, kada sagledamo sve ove predloge o kojima danas raspravljamo, mnogo jednostavnije je napraviti jedan ispravan potez, odustati od bacanja 13 miliona evra za jednu zgradu, obezbediti taj prostor po normalnoj ceni, tako će se uštedeti milioni navodne pomoći a građani Srbije biće pošteđeni balasti dugovanja, ionako je zaduženost prevelika a kriza sve intenzivnija, nezaposlenost sve veća a pad životnog standarda nezadrživ, a na odgovornost nije pozvan niko. Vlada ima obavezu da predloži mere i vrati dug u definisane okvire. umesto da bilo šta radi po tom pitanju mi imamo ispred sebe zaduživanje od 13 miliona evra ili nešto više od milijardu i 300 miliona dinara za jednu zgradu.
Ove godine budžet ima deficit 142,7 milijardi dinara a za narednu godinu predviđen je 125 milijardi, mada premijer i ministar finansija, otvoreno govorim, da će nakon izbora biti potrebno raditi rebalans i da će to raditi neka nova vlast.
Od ove vlasti mi nismo očekivali da drugačije projektuje budžet za godinu u kojoj će biti održani izbori, kako bi se građani ubedili da neko zaslužuje njihovo poverenje, negde će se asfaltirati putevi, negde popraviti vodovod i kanalizacija, negde će se popraviti stanje u toplanama. Sve to pada na teret svih građana Srbije a predstavnici vlasti zasluge će prepisati sebi i hvaliti se kako su dobro radili. Onaj ko dobro radi ne stvara ovoliku zaduženost i ne rasipa se milionima za jednu zgradu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od povoda da poslanički klub SRS podnese ovaj, ali i amandman na naredni član Predloga zakona jeste to na čemu i sam predlagač insistira.
Naime, u obrazloženju razloga za donošenje zakona predlagač je naveo da je analizom važećeg pravnog okvira ustanovio da postoji potreba definisanja tržišnog nadzora najpre da bi proizvodi koji mogu da ugroze zdravlje i bezbednost korisnika ili na neki drugi način ispunjavaju relevantne zahtevi bili povučeni, zabranjeni ili ograničeni za stavljanje isporuke na tržište i da javnost i nadležni organi o tome budu obavešteni. Dakle, vidimo da i sam predlagač insistira na obaveštenosti.
Srpska radikalna stranka je svojim amandmanom na član 8. predložila, s obzirom na to da je ministarstvo nadležno za poslove trgovine dužno da se pobrine da javnost bude obaveštena o postojanju oblasti nadzora i identiteta organa tržišnog nadzora, tako se može stupiti u kontakt sa tim organima, da je potrebno da organi tržišnog nadzora izveste pomenuto ministarstvo o oblastima nadzora za koje su nadležni.
Nije svaki građanin u prilici da zna za šta je nadležna tržišna inspekcija, veterinarska inspekcija, fitosanitarna, za koje poslove je nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine, građevinska inspekcija rada, inspekcija za lekove i medicinska sredstva i ostale inspekcije koje su navedene u ovom zakonu i koje vrše tržišni nadzor.
Obaveza da javnost obaveštava je na ministarstvu nadležno za poslove trgovine. To je organ određen da objedini podatke koje je dobio od drugih organa. Kako bi to moglo da uspešno obavlja mi u SRS smatrali smo potrebnim da svi organi koji vrše tržišni nadzor izveštavaju ministarstvo o eventualnim promenama. Ukoliko nema promena u izveštaju bi jednostavno pisalo da ih nema.
Ne vidimo razlog zašto se ne želi prihvatiti obaveza da se u određenom periodu podnosi izveštaj jer izveštaj sa sobom nosi obaveznost, dok obaveštenja nemaju obaveznost.
Kao što sam na početku rekla, jedan od razloga za donošenje zakona je insistiranje predlagača na obaveštenosti javnosti, a razlog koji je u obrazloženju naveden pre toga jeste potreba dodatnog uređivanja opštih pravila tržišnog nadzora koji se u Republici Srbiji razvija u pravcu pravilnog sprovođenja tehničkih propisa usklađenih sa pravnim tekovinama EU. To je neizbežna tema jer iz te toliko željene EU neprekidno stižu nova uslovljavanja, čak i pretnje. Juče smo imali prilike da čujemo za pretnju nemačkog ministra odbrane koji govori o nekakvoj krivici Srba na KiM. To je još jedan razlog zašto bi srpska Vlada trebala ozbiljno da preispita namere da nastavi svoje radnje usmerene ka evropskim integracijama. Nijedna država u Evropi nije morala da plati cenu koja se traži od Srbije za pristupanje EU.
Ono što smo imali prilike da u jednoj od prethodnih diskusija gospodina ministra čujemo jeste da je Grčka zato što je član EU dobila novu finansijsku podršku, ali ne znam zbog čega je ministar izostavio da kaže da je Grčku snašao još jedan novi štrajk, dvadesetčetvoročasovni generalni štrajk. Neće raditi državne bolnice, neće raditi škole, javni prevoz i druge službe. Dve hiljade članova sindikata najavili su štrajk ispred parlamenta u Atini. To je druga strana medalje koja se pominjala. Zahvaljujem.

Da, ali se sada ovde povlači pitanje odgovornosti. Kažete da su svi organi ravnopravni. Oni jesu ravnopravni, ali ste u zakonu definisali da je ministarstvo nadležno za poslove trgovine, ministarstvo koje će objediniti podatke. Odgovornost je na tom samom ministarstvu i to je svrha ovog amandmana koji je podneo poslanički klub SRS.

I ovaj amandman poslanički klub SRS podneo je iz skoro identičnih razloga kao i na prethodni član 8. Kao što sam već rekla, sam predlagač insistira da javnost bude obaveštena o povlačenju ili zabrani isporuke na tržištu pojedinih proizvoda.
Deo koji se odnosi na godišnji program tržišnog nadzora jeste važan, ali takođe vrlo važnim smatramo i ocenu rezultata sprovedenih aktivnosti i preduzetih mera tržišnog nadzora koji se ocenjuju jednom godišnje.
Smatramo da je neophodno i drugim sredstvima o tome obavestiti javnost, da nije dovoljno samo objaviti podatke na veb stranici. Jeste tačno da se internet kod nas u priličnoj meri koristi, ali mora se imati u vidu da mnogi građani nisu u prilici da se na taj način informišu, ali jesu u prilici da se informišu putem novina ili televizije, koji bi objavili saopštenje nekog od organa tržišnog nadzora.
Zato smo amandmanom i predložili da u nekim slučajevima bude neophodno da se i drugim sredstvima obavesti javnost, a ne samo postavljanjem obaveštenja na svojoj veb strani.
Dobili smo odgovor da se amandman odbija, između ostalog, jer je propisan način objavljivanja neophodan, što znači samo veb strana, a da ima dodatnih mogućnosti, propisanih, i da se i drugim sredstvima objavljuje i ne samo kada je to neophodno.
Mi smo predložili da se odrede situacije koje su neophodno i da se neki podaci moraju objaviti u drugim sredstvima, kao što sam već rekla, to se posebno odnosi na ocenu rezultata sprovedenih aktivnosti i preduzete mere, jer se može dogoditi da je prilikom tih aktivnosti utvrđeno da postoje proizvode koje treba povući ili zabraniti.
Ovo je zakon čiji će se pojedini članovi primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije EU. To smo imali prilike da pročitamo u članu 30. Međutim, sve je veći broj građana Srbije koji ne žele da Srbija nastavi proces pridruživanja EU, jer su svesni da ni EU ne želi Srbiju.
Gospodine ministre, spominjali ste da je u ovom trenutku Srbija član EU, imala bi milijardu i 600 evra investicija za agrarni budžet. Dobro znate da EU ne zanimaju interesi poljoprivrednika u Srbiji. Njima je potrebno samo tržište na kome će moći da plasiraju svoje proizvode. Zahvaljujem.