Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je kolega Boris Aleksić podneo odnosi se na rok predviđen za upis činjenica o biraču koje se upisuju u birački spisak.
Amandmanom je predviđen rok duži nego što je predviđen Predlogom zakona.
SRS smatra da je 48 časova pre dana zaključenja biračkog spiska sasvim dovoljan rok i neće uticati na ažurnost i tačnost evidencije birača u Srbiji. To su tehničke stvari koje je moguće brzo uraditi i to ne može ni u kom slučaju da predstavlja problem. Problemi mogu nastati onda kada ih neko unapred osmisli. Kao primer za ovo o čemu govorim, dobro je da se podsetimo jedne masovne pojave iz 2002. godine, koja se dogodila na teritoriji opštine Bujanovac.
Na vanrednim izborima za organe SO Bujanovac, velikom broju lica albanske nacionalnosti omogućeno je da glasa, i to na biračkim mestima u planinskim selima, koja su ostala skoro potpuno prazna nakon NATO agresije 1999. godine. Stanovnici tih sela odselili su se u gradove na teritoriji AP KiM, međutim, u vreme izbora glasali su. Cilj je bio preuzimanje lokalne vlasti od strane pripadnika albanske nacionalne manjine. Posledica - izbacivanje Srba iz institucija lokalne samouprave.
S obzirom na to da je donošenje ovog zakona predstavljeno kao nešto što će u vrlo značajnoj meri doprineti tačnosti i ažurnosti evidencije birača, znači li to da će opštinska uprava u Bujanovcu na adekvatan način ažurirati birački spisak koji se vodi za tu teritoriju, a koji će biti deo jedinstvenog biračkog spiska, u skladu sa čl. 26. ili 27. ovog predloga zakona, kako bi on predstavljao činjenično stanje o stanovništvu sa pravom glasa?
Ovaj će zakon početi da se primenjuje po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu, što znači pred kraj naredne 2010. godine, a za 2011. godinu planira se popis stanovništva, za koji je potrebno izdvojiti značajna sredstva. Bilo bi dobro ovim popisom stanovništva utvrditi zapravo gde žive lica koja na izborima glasaju na biračkim mestima u napuštenim planinskim selima.
To neće biti lako. Verovatno će mnogi od njih u vreme popisa doći, kako bi bili viđeni na adresi na kojoj je prijavljeno njihovo prebivalište.
Neažuriranje biračkog spiska na adekvatan način u sredinama poput Bujanovca proizvodi trajne i neotklonjive posledice i stvara pritiske na Srbe i druge nealbance koji tu žive da tu i ostanu.
Da su zloupotrebe biračkog spiska postale redovna pojava, možemo se uveriti na primeru poslednjih izbora 2008. godine. U malim sredinama se obično zna ko kako glasa. U Beloj Palanci, pojedini birači bili su bez ikakvog osnova upisani u birački spisak na biračkom mestu na kome ne glasaju, iako njihova adresa prebivališta uopšte ne pripada tom biračkom mestu. Sve to nije slučajno.
Verovatno nije slučajno ni to što se u parlamentu Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu, ne poštuju Ustav, zakon i poslovnik o radu. Kada ovo kažem, mislim na neprihvatanje moje i ostavke koleginice Elene Božić-Talijan od strane Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Pozadina ove odluke je pokušaj vladajuće većine da legalizuje nešto što se ne da legalizovati, mislim na dešavanja u vezi sa mandatima SRS. Na osnovu ove pojave u parlamentu, nameće se pitanje - da li su nam onda uopšte potrebni izbori, da li nam je potreban birački spisak? Ovo što se u parlamentu dešava govori samo o tome da vladajuća većina može sve i da za nju izborna volja građana uopšte nije bitna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je u ime SRS podnela dr Paunović-Milosavljević svakako je trebalo prihvatiti, uostalom kao i druge amandmane SRS, jer je cilj podnošenja ovih amandmana unapređenje teksta Predloga zakona. Naročito je opravdan ovaj amandman, o čemu je dr Paunović-Milosavljević već govorila, šta je to što se dešava našim ljudima u toku svog radnog veka. Samo ću kratko podsetiti na sadržinu oglasa koje bez ikakvog ustručavanja poslodavci objavljuju i u kojima se, između ostalih potrebnih kvalifikacija, navodi da je za to radno mesto potreban muškarac do 40 godina starosti ili mlada devojka privlačne spoljašnosti.
Ovaj predlog zakona obrazložen je kao antidiskriminatorni, a ustavni osnov sadržan je u odredbama člana 15. i član 21. Ustava Republike Srbije. Pročitaću sada član 31. stav 3. Ustava, koji kaže: "Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta".
Kao što možemo videti, između ostalog je zabranjena i diskriminacija po osnovu političkog ili drugog uverenja. Svi mi ovde smo svedoci da se u Narodnoj skupštini vrši diskriminacija čitave jedne političke partije - SRS i to tako što se krše prava dva narodna poslanika, moja i koleginice Elene Božić-Talijan. Nebrojano puta do sada sam o tome govorila u ovoj skupštini. Ove godine 31. avgusta uredno su predsedniku Narodne skupštine predate naše ostavke. Sve što nalaže Ustav, zakon i Poslovnik o radu, ispoštovano je. Međutim, naša volja iskazana ovim ostavkama, nije ispoštovana od strane Administrativnog odbora.
Prilikom donošenja odluke o neprihvatanju ostavki izmišljena je nova procedura koja važi samo za poslanike SRS. U vezi sa evidentnom diskriminacijom učinjenoj prema meni i Eleni Božić-Talijan, nameće se logično pitanje - zbog čega je predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović doneo neispravnu odluku? Da nije možda zbog toga što smo nas dve žene, pa naša volja nije bitna ili prema našem političkom uverenju, pa ono što nalažu Ustav, zakon i Poslovnik nije bitno?
Bitan je jedino interes vladajuće većine kojoj odgovara da štiti mandate koji su pripadali SRS i koji bi, kada bi se u Srbiji poštovali Ustav i zakon, i danas pripadali SRS, jer mi smo stranka koja je legalno učestvovala na izborima 2008. godine, sa svojom izbornom listom SRS - dr Vojislav Šešelj.
U prepodnevnom delu sednice sam već govorila o tome, ne bih da sada ponavljam, ali činjenica je da vladajuća većina u Narodnoj skupštini ovim svojim postupkom pokušava da legalizuje ono što se legalizovati ne da. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Plužarević je u ime SRS podneo ovaj amandman, koji je svakako trebalo prihvatiti. Obrazloženje za podnošenje amandmana gospodina Plužarevića dovoljan je argument da se prihvati amandman i da prestane da postoji Agencija za rudarstvo. Ako želite argument više, možete ga pronaći u pričama članova Vlade, koji stalno govore o smanjenju javne potrošnje.
Naime, u maju 2009. godine, prema evidenciji Saveta za sveobuhvatnu reformu propisa, Agencija za rudarstvo se vodila kao agencija u formiranju.
Međutim, budžetom za 2009. godinu obuhvaćena je kao budžetski korisnik. Inače, Agencija je osnovana Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine, ali do maja ove godine nije počela da radi. U 2009. godini se našla kao budžetski korisnik, kome je najpre bilo opredeljeno 6.798.000 dinara, a od toga je za platu zaposlenih namenjeno 5.234.000. Prilikom rebalansa u aprilu mesecu shvatilo se da ova agencija ipak može da funkcioniše i sa 1.975.000 dinara, od čega je za platu predviđeno 1.279.000, što znači skoro tri puta manje.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana koje je napisala Vlada kaže se da se on ne prihvata iz razloga što je odredbama člana 12a Zakona o rudarstvu određeno da se obrazuje Agencija za rudarstvo kao posebna organizacija potrebna za obavljanje stručnih poslova vezanih za ostvarivanje ciljeva utvrđenih Strategijom upravljanja mineralnim sirovinama Republike Srbije, odnosno da kao poseban organ obavlja poslove koji su joj stavljeni u nadležnost zakonom iz 2006. godine, kada je osnovana.
S obzirom na to da podaci iz maja ove godine govore o tome da Agencija i nakon tri godine od osnivanja nije počela da radi, smatram da je opravdano pitanje koje želim da postavim u ime SRS – da li se nešto promenilo od maja do danas, tj. da li je Agencija za rudarstvo proradila u međuvremenu? Ukoliko nije, da li je u redu da joj se i dalje opredeljuju sredstva iz budžeta?
U obrazloženju piše da je Agencija obrazovana kao posebna organizacija potrebna za obavljanje stručnih poslova. Ako sve te poslove ne obavlja Agencija, oni se mogu obavljati u okviru nekog od sektora resornog ministarstva.
Čak i da je u međuvremenu počela da radi, svejedno, treba je ukinuti, jer je, kao i sve ostale agencije, organ paralelan zvaničnim državnim organima.
S druge strane, to bi bio potez kojim bi Vlada pokazala da zaista ima nameru da smanji javnu potrošnju, jer, prema podacima koje je uspeo da prikupi Poverenik za informacije od javnog značaja, postoji oko 40 različitih tela, počev od ministarstava do raznih agencija, uprava, zavoda, fondova i drugih organizacija.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnje obraćanje ću završiti tako što ću podsetiti da su 31. avgusta ove godine predsedniku Skupštine uredno podnete moja ostavka i ostavka koleginice Elene Božić-Talijan.
Do današnjeg dana Administrativni odbor nije prihvatio naše ostavke i našu želju iskazanu u njima. Podsetiću da je svim ostalim parlamentarnim strankama uvek bilo omogućeno da vrše izmene u sastavu svojih poslaničkih grupa. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Bojan Mladenović je u ime SRS na Predlog ovog zakona o klasifikaciji delatnosti na član 4. stav 2. podneo ovaj vrlo smislen amandman.
Predlogom zakona predviđeno je da Vlada propiše metodologiju kojom će se bliže urediti postupak razvrstavanja po delatnostima. Amandman koji je gospodin Mladenović podneo glasi – U članu 4. stav 2. menja se i glasi: „Razvrstavanje po delatnostima vrši se po metodologiji koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, a usvaja Narodna skupština Republike Srbije“.
Vlada je odlučila da ovaj amandman odbije, uz vrlo kratko obrazloženje: „Amandman se ne prihvata zbog toga što metodologiju za razvrstavanje po delatnostima propisuje Vlada.“
Ovim je amandmanom bilo predloženo da Narodna skupština bude uključena u proces kojim bi se zaokružilo definisanje ove vrlo bitne materije. Vlada je odbijanjem ovog amandmana isključila Narodnu skupštinu, kao najviše zakonodavno telo, iz ovog procesa upravo zbog uloge koju ima Narodna skupština i zbog toga što prateći sednice Narodne skupštine građani imaju prilike da budu obavešteni.
Stav Srpske radikalne stranke je da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, kao i amandman na član 3. koji je u ime SRS podneo gospodin Sreto Perić, kojim se takođe predlaže učešće Narodne skupštine u postupku donošenja klasifikacije, a na predlog Vlade.
Na kraju, reći ću danas da srpski parlament u svom radu krši Ustav, zakon i poslovnik o svom radu. Administrativni odbor i predsednik Narodne skupštine se ne obaziru na to što su 31. avgusta ove godine podnete ostavke dva narodna poslanika SRS, moja i koleginice Elene Božić-Talijan. Na 48. sednici Administrativnog odbora doneta je odluka da navodno ne postoje uslovi za prihvatanje ostavki i prestanak mandata. Na taj način nije ispoštovana naša volja iskazana ovim ostavkama, koje su, napominjem, uredno podnete. Svim ostalim poslaničkim grupama bilo je omogućeno da vrše izmene u svom sastavu, jedino se Srpskoj radikalnoj stranci osporava ovo pravo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 2. predstavlja insistiranje SRS-a na tome da ova vlast prestane s neprekidnim osnivanjem javnih agencija.
Mnogo puta dosad govorili smo, kad god je na dnevnom redu Narodne skupštine bilo osnivanje neke agencije, da su to organi paralelni postojećim državnim organima, da se poslovi koji se stavljaju agencijama u nadležnost mogu obavljati u okviru postojećih organa, tačnije, u okviru njihovih sektora, i da osnivanje agencija predstavlja način da se zbrinu zaslužni partijski kadrovi vladajuće strukture.
Tako se prethodnih godina gomilala republička administracija, a sada se govori o navodnoj efikasnosti administracije, koja će biti postignuta tako što će se u ovom momentu ekonomske krize otpustiti jedan broj zaposlenih, a nije da nismo govorili da je državna administracija preglomazna, i onda kada je na dnevnom redu Narodne skupštine bilo osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije, i Agencije za hemikalije, Agencije za bezbednost saobraćaja, Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.
Ovo su neke od agencija koje je Vlada osnovala samo u prethodnih godinu dana. Nisu se predstavnici vlasti obazirali na ono što govore srpski radikali, a sada se, bez trunke savesti, govori o tome da će se na taj način što će neko ostati bez posla državna administracija učiniti efikasnom.
Kada se pred vama nađu amandmani SRS-a kojima vam predlažemo da više ne stvarate nove paralelne državne organe u vidu agencija, vi takve amandmane ne prihvatate. Ne želite da se odreknete mogućnosti da opet napravite neku agenciju u kojoj ćete zbrinuti nekog od novih stranačkih kadrova, da se ogradite od bilo kakvih ograničenja, jer, ko zna, možda iskrsnu neki novi poslovi u procesu pridruživanja Srbije EU. Kud ćete evropskiji državni organ od javne agencije?
Smatram da je ponekad dobro vratiti se u blisku prošlost i podsetiti se nekih interesantnih podataka. Recimo, interesantni su podaci koje je, na insistiranje predstavnika SRS-a, Vlada u aprilu ove godine objavila na svom sajtu, a odnose se na zarade direktora javnih agencija isplaćenih u februaru. Imali smo prilike da o tome već slušamo u Parlamentu, ali zaista je dobro podsetiti se.
To je izgledalo ovako: Centralni registar za hartije od vrednosti, generalni direktor – 355.000, pomoćnik generalnog direktora –171.000 dinara; Agencija za privatizaciju, direktor – 344.000, zamenik direktora – 295.000, izvršni direktori, njih dvoje, 322.000 i devetoro direktora centara sa 243.000 dinara. Zatim, Agencija za osiguranje depozita, direktor – 322.000, zamenik direktora – 257.000; Agencija za privredne registre, direktor – 280.000, registrator privrednih subjekata –207.000, registrator finansijskog lizinga i zaloga – 221.000; Agencija za energetiku Republike Srbije, zamenik direktora – 216.000.
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, direktor – 239.000, direktor Sektora pravnih poslova – 155.000. Fond za razvoj Republike Srbije, direktor – 220.000. Komisija za zaštitu konkurencije, predsednik Saveta Komisije – 209.000, član Saveta – 167.000. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, generalni direktor – 209.000, prokurista – 240.000. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, direktor – 188.000, zamenik – 156.000.
Zatim, Garancijski fond, direktor – 185.000; Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, direktor – 166.000, zamenik direktora – 126.000; Turistička organizacija Srbije, direktor – 165.000, zamenik – 138.000; Agencija za reciklažu, direktor – 161.000, zamenik –143.000; Akreditaciono telo Srbije, direktor – 154.000, zamenik direktora – 129.000; Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, direktor – 149.000, zamenik – 131.000; Direkcija za mere i dragocene metale, 142.000; Agencija za zaštitu životne sredine, direktor – 139.000 dinara.
Tu je i Agencija za energetsku efikasnost, zamenik direktora – 135.000; Agencija za akdreditaciju zdravstvenih ustanova, direktor – 134.000; Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – 123.000; Akcijski fond Republike Srbije, direktor – 112.000, zamenik – 149.000; Antidoping agencija Republike Srbije, direktor – 97.000; Zavod za zaštitu prirode Srbije, direktor – 71.000; Republička agencija za prostorno planiranje, direktor koji prima trećinu zarade – 43.000, a zamenik – 92.000.
Onda je usledilo privremeno smanjenje zarada. Pre nekoliko dana najavljeno je da će nakon 1. januara 2010. godine ovo smanjenje biti van snage, jer 31. decembra prestaje važenje zakona kojim je bilo regulisano privremeno smanjenje. Posle ove najave ostaje nam jedino da se pitamo da li će već od januara naredne godine plate direktora agencija biti opet previsoke kao što su bile, ili možda još više, i da li se nama učinilo ili je neko pominjao smanjenje javne potrošnje?
To smanjenje javne potrošnje srpska vlast zamislila je tako što će otpustiti jedan broj zaposlenih sada, u vreme ekonomske krize, kada je nemoguće da se ti ljudi opet zaposle. Ne radi se o malom broju ljudi, radi se o 3.400 živih bića. Ali, tu nije kraj. Ovim drugim predlogom zakona – o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, takođe je predviđeno otpuštanje velikog broja zaposlenih, više od 5.500 ljudi, ali o tome će biti više reči kada taj predlog zakona bude na dnevnom redu.
Završiću svoje izlaganje time što ću reći da se u ovom visokom domu, u kome se donose zakoni, ne poštuje niti Ustav, niti zakoni, niti Poslovnik o radu. Govorim o odluci Administrativnog odbora Narodne skupštine da bez ikakvog osnova odbije ostavke narodnih poslanika SRS-a, moju i koleginice Elene Božić-Talijan, navodno, zbog nepostojanja uslova za prestanak mandata, ne uvažavajući tim postupkom našu volju koja je jasno iskazana u tim ostavkama. Hvala.

Javljam se po amandmanu kolege Aleksandra Martinovića na član 14.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik, magistar pravnih nauka Aleksandar Martinović je u ime Poslaničke grupe SRS podneo vrlo smislen amandman na član 14. koji se odnosi na nadležnosti direktora Pravosudne akademije. Naime, ovim amandmanom predloženo je da se alineja 5. menja tako da glasi: „Direktor podnosi godišnji izveštaj o radu upravnom odboru, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, Vladi i Narodnoj skupštini“.
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje iz člana 14. alineja 5. Predloga zakona u skladu sa odredbom člana 9. Predloga zakona, prema kome upravni odbor bira i razrešava direktora, pa je stoga propisano da direktor podnosi godišnji izveštaj o radu upravnom odboru“.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer je njime, u stvari, predložen jedan viši stepen kontrole i viši stepen javnosti u radu Pravosudne akademije. Od tog viška, verovatno, kako kaže stara poslovica, glava ne bi bolela.
I danas ću ukazati na to da Narodna skupština, iako predstavlja najviše zakonodavno telo, krši zakon i Ustav time što Administrativni odbor ne prihvata moju i ostavku moje koleginice Elene Božić-Talijan. Inače, naše su ostavke uredno predate predsedniku Narodne skupštine još 31. avgusta ove godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ovog vremena od pet minuta, koje imam na raspolaganju kako bih obrazložila svoje izdvojeno mišljenje o dva predloga zakona, od ukupno 26, o kojima se sada vodi zajednički načelni pretres, počeću konstatacijom da je objedinjeno 26 tačaka dnevnog reda sa najrazličitijom sadržinom.
Ako ste već morali da vršite spajanje tačaka dnevnog reda, mogli ste to bar da učinite tako da se vodi rasprava posebno o ugovorima kojima zadužujete Srbiju, a da posebno izdvojite sporazume sa tradicionalnim prijateljskim državama, jer postoje države s kojima može da se sarađuje, a da to nisu vaši navodni prijatelji iz Zapadne i Srednje Evrope.
U ovu drugu grupu sporazuma – s prijateljskim zemljama, spadaju sporazumi o saradnji u oblasti turizma s Republikom Kipar i Sirijskom Arapskom Republikom. Što se tiče Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar, valja istaći da Srbija ima tradicionalno dobre prijateljske odnose s Kiprom, ali ono što je najvažnije u odnosima naših dveju država jeste to da Republika Kipar nije priznala nezavisnost samoproglašene Republike Kosovo.
Republika Kipar je doživela sudbinu sličnu sudbini Republike Srbije, da joj je deo teritorije pod okupacijom i oni znaju kako to izgleda.
Inače, Kipar je zemlja sa prilično visokim BDP-om po glavi stanovnika i svrstava se među razvijenije zemlje sveta. Na Kipru je turizam osnova ekonomskog razvoja. U BDP-u Kipra, tercijarni sektor učestvuje sa 75,5% i zapošljava 71,1% stanovništva.
U obrazloženju ovog sporazuma o saradnji u oblasti turizma piše da će se njegovom primenom stvoriti uslovi za doprinos bilateralno-ekonomskoj saradnji i da se ovo odnosi na iznalaženje mogućnosti u oblasti investicija, zajedničkih razvojnih projekata i podsticanja investitora da učestvuju u procesu privatizacije u oblasti turizma u našoj zemlji.
Nažalost, Srbija je u takvoj situaciji da mora pronalaziti inostrane investitore za sve oblasti, pa tako i u oblasti turizma, i bilo bi dobro da to budu partneri sa Kipra. Ono što kod nas predstavlja veliki problem jeste to što je turizam dugi niz godina zapostavljena grana. Ovome u prilog govori činjenica su najčešći turisti u Srbiji državljani nekadašnjih jugoslovenskih republika, a nije da Srbija nema šta da ponudi, naprotiv.
Kada ovo kažem, mislim prvenstveno na banjski turizam, koji, nažalost, zaista nije razvijen u dovoljnoj meri. Srbija ima banja koje imaju izuzetno lekovita svojstva. Međutim, njihovi kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni, jer se godinama ništa nije ulagalo. Recimo, u Jablaničkom okrugu, Sijarinska Banja je vrlo malo iskorišćena u odnosu na mogućnosti koje poseduje. U Topličkom okrugu, jedino je posećena Prolom Banja, dok su Kuršumlijska i Lukovska Banja skoro potpuno zapostavljene. Izvor mineralne vode u Viči, kod Prokuplja, otiče u reku Toplicu, a još davne 1933. godine, na međunarodnim izložbama u Londonu i Parizu, voda s ovog izvora osvojila je ''Grand pri'' za kvalitet.
Što se tiče Sporazuma sa Sirijom, ona spada u zemlje srednje razvijenosti, u tercijarnom sektoru radi 46% stanovništva i u ovom sektoru ostvaruje najveću dobit i devizni priliv. Međutim, kvalitet pitke vode u Siriji je nezadovoljavajući. S obzirom na to da je sirijska strana inicirala stvaranje novog pravnog okvira saradnje u oblasti turizma, iako postoji sporazum o saradnji u ovoj oblasti iz 1974. godine, doduše, između Vlade tadašnje SFRJ i Sirijske Arapske Republike, bilo bi dobro da sada Vlada Srbije inicira proširenje saradnje, pa da možda dočekamo da se jednog dana mineralna voda s izvora u Viči kod Prokuplja nađe na tržištu Sirije.
Na kraju, samo da podsetim predsednika Narodne skupštine. Iako Narodna skupština predstavlja najviše zakonodavno telo, imamo situaciju da se upravo ovde vrši najveće kršenje i Ustava i zakona. Naime, 31. avgusta predate su moja i ostavka koleginice Elene Božić-Talijan. Administrativni odbor je doneo odluku da ne postoje uslovi za prestanak mandata i na taj način osporio našu volju da nam prestanu mandati. Ostavke narodnih poslanika drugih stranaka su uvek bile prihvaćene i te su stranke mogle da izvrše zamenu narodnih poslanika. Jedino se SRS-u osporava ovo pravo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije koji prate ovu sednicu Narodne skupštine da ponovim da se trenutno vodi rasprava o 26 objedinjenih tačaka dnevnog reda. Poslovnikom jeste dozvoljeno spajanje rasprave u pojedinim tačkama koje su međusobno povezane. Međutim, spajanje rasprave o predlozima zakona o potvrđivanju 26 ugovora najrazličitije sadržine, govori jedino o tome da je cilj da se narodnim poslanicima uskrati mogućnost da kažu sve što bi trebalo, jer vremena ima samo toliko koliko je predviđeno za raspravu po jednoj tački.
U ovom delu izlaganja ću se osvrnuti na predloge zakona kojima se potvrđuju sporazumi kojima Vlada zadužuje RS i to kao što smo čuli od kolege Jeremića za iznos od 154,5 miliona evra. Jedinim sporazum RS zadužuje od Republike Italije za 30 miliona evra, a u druga dva ugovora se RS javlja kao garant i to u jednom prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj kao garant za obaveze javnog preduzeća "Železnice Srbije" u iznosu od 100 miliona evra i u drugom prema Evropskoj investicionoj banci za obaveze javnog preduzeća "Elektromreža Srbije" u iznosu od 24,5 miliona evra. Sve ukupno je 154,5 miliona evra.
Ovo je postala praksa da se na svakoj sednici Narodne skupštine potvrđuju ugovori o zaduživanju, bez obzira na to što predstavnici SRS uvek kada to bude na dnevnom redu ukazuju na to da se Srbija previše zadužuje, stalno dobijamo odgovore kako je tamo neko drugi zaduženiji više od nas.
Sada ću nešto reći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa - kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima, preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća. Ovo je još jedan u nizu dokaza da ova vlast, kako bi realizovala neki projekat, obavezno mora da se zaduži.
Ovaj kredit okarakterisan je kao koncensionalni ili kredit pod povoljnim uslovima, period trajanja 13 godina, period počeka šest godina, rok otplate sedam godina, kamatna stopa 0,35%. To su uslovi pod kojima Srbija dobija kredit od Italije. Krajnji korisnici će kredit koristiti po drugačijim uslovima i to: kamatna stopa 4,85% na godišnjem nivou i ona obuhvata: stopu od 0,35% koju Vlada Republike Italije obračunava Republici Srbiji, uvećana za naknadu za upravljanje kreditom po stopi od 0,5% koju zaračunava Narodna banka Srbije plus maksimalna stopa od 4% koja je potrebna da bi domaće banke pokrivale poslovni rizik svake pojedinačne transakcije, dalje, rok otplate ne duži od osam godina, uključujući period počeka od najviše dve godine.
S obzirom na to da kamatne stope kod banaka, pri odobravanju komercijalnih kredita, iznose i do 17% pri zaduživanjima u evru, a za zaduživanje u dinarima i do 27% na godišnjem nivou, da banke u većini slučajeva zadržavaju pravo da vrše izmenu određenih uslova kredita, nezavisno od volje klijenata, zatim devizni kursevi koje banke koriste prilikom odobravanja kredita, odnosno plaćanja anuiteta. Kada se sve ovo uzme u obzir, krediti poput ovog, u ovo teško vreme, imaju osnova da budu primamljivi privrednicima.
Ovde je prisutna jedna važna stavka - kredit po ovim uslovima ne može da dobije svako. Da bi neko mogao da postane korisnik ovog kredita, mora da ima partijsku knjižicu neke od stranaka na vlasti. U suprotnom, vrlo je verovatno da će njegov biznis plan, kada konkuriše za kredit, biti negativno ocenjen. Tu padaju u vodu sve priče o nameri države da pomogne razvoju malih i srednjih preduzeća, kao najveća šanse i najboljeg načina da se zaposli što veći broj ljudi. Država će biti potpora, ali samo određenom broju privrednika koji su partijski drugari vladajućoj strukturi. Ostali, nažalost, ne mogu da računaju ni na kakve pogodnosti, ako se kredit uopšte može posmatrati kao pogodnost, s obzirom na to da svaki kredit predstavlja dug, obavezu, teret, jer dužnik ne vraća samo glavnicu, već i kamatu.
Trenutno imamo situaciju u Srbiji da oko 60% firmi ima blokiran račun. Prema rečima eksperata Svetske banke, u narednoj godini, mnoga preduzeća u Srbiji mogla bi da se suoče sa kolapsom zbog velikog spoljnog duga koji dospeva na naplatu. Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, od 21,8 milijardi evra, koliko je iznosio ukupan spoljni dug na kraju prošle 2008. godine, udeo privatnog duga domaćih preduzeća u njemu, izražen u procentima, iznosio je 52,8%, a privatni dug banaka 17,9%, dok dug javnog sektora čini 29,3%.
Krediti koji ove godine domaćim preduzećima dospevaju, ne mogu da se u potpunosti naplate, a pokušaj prinudne naplate doveo bi do toga da strane banke moraju da preuzmu delove ili čitava preduzeća sa kojima ne bi znale šta da rade. Nimalo ne iznenađuje podatak da su najtraženiji krediti od strane privrednika u Srbiji - krediti za likvidnost. Privrednici su prinuđeni na taj način da rešavaju probleme sa novčanim tokovima, jer u ovako nezdravim uslovima nemaju drugog izlaza, a time ustvari sebi stvaraju nova opterećenja.
Kada bolje pogledamo ovaj ugovor o kreditu između Republike Srbije i Republike Italije, očigledno je da, što se tiče italijanske strane, ona je svoje interese jasno definisala. Do 70% svakog ugovora o nabavci koristiće se za finansiranje nabavke roba i usluga iz Republike Italije. Tako je ova strana sebi obezbedila još jednu korist, obezbedila je plasman svoje robe na naše tržište.
Jedan od nedostataka ovog ugovora jeste to što srpska strana nije precizirala koji je deo iznosa od 30 miliona evra namenila za pomoć malim i srednjim preduzećima, a koji će iznos otići kao podrška lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća. U ugovoru su navedeni minimalni i maksimalni iznosi ugovora o nabavci koji će biti finansirani iz kreditne linije. Takođe je navedeno i to da projekti javno komunalnih preduzeća podležu obavezi verifikacije nabavke od strane nadležnog organa, a ta se verifikacija ustvari odnosi na pravilnu primenu procedura za javne nabavke. Ovo govorim zato što je dobro poznato da su javna preduzeća stecište korupcije.
Javna preduzeća su izvor materijalne moći za stranke iz kojih su im direktori. Na taj način se obezbeđuju paketići u vreme pred izbore, kao način da se dođe do glasova, a takođe su javna preduzeća mesto za zbrinjavanje partijskih kadrova, a Srbija je jedina država u Evropi, pored Vatikana, u kojoj ne funkcioniše revizija trošenja para iz državnog budžeta i revizija rada javnih preduzeća.
Inače, javna preduzeća u Srbiji završila su prošlu godinu sa gubicima većim od 100 evra po stanovniku, a njihovi kumulirani gubici dostigli su čak 371,8 milijardi dinara ili oko četiri milijarde evra. U prošloj 2008. godini javna preduzeća su imala gubitke u vrednosti od 1,9% bruto domaćeg proizvoda Srbije, ostvarivši četiti puta veći gubitak od dobiti, dok su u 2007. godini gubici javnih preduzeća bili čak 4,7% BDP.
Prema analizi Narodne banke Srbije, svaki peti dinar gubitka srpske privrede u 2008. godini ostvarila su javna preduzeća. S druge strane, njihova dobit iznosila je svega 4,9%. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za razvoj, u ukupnim prihodima privrede, javna preduzeća učestvuju sa 14,3%, u neto dobiti sa 3,8%, dok u gubicima učestvuju sa 15,8%. Pojedina javna preduzeća ostvaruju velike gubitke, bez obzira na to što, kada se pogleda struktura njihovih prihoda, može se videti da je praktično svaki drugi dinar stigao direktno iz državnog budžeta.
Iznosi subvencija javnim preduzećima iz budžeta su poprilični, iako je poznat stav Svetske banke da srpska izvršna vlast mora da smanji subvencije javnom sektoru. Eto, tako stoje stvari u vezi sa poslovanjem srpskih javnih preduzeća, ali najveći paradoks je u tome što su direktori ovih gubitaša, praveći gubitke, istovremeno sebi i članovima upravnih i nadzornih odbora, isplaćivali abnormalne zarade i naknade.
Podsetiću na to da su predstavnici SRS početkom ove godine, iznoseći mnoge podatke vezane za primanja direktora, insistirali da javno budu objavljene plate direktora javnih preduzeća i agencija. Vlada je na svom Internet sajtu objavila zvanične podatke o platama direktora javnih preduzeća isplaćenim u februaru ove godine. Da se podsetimo kako je to izgledalo. Generalni direktor "JAT ervejz" - 379.161 dinar, direktor "Telekoma" - 354.879 dinara, "Elektroprivrede" - 345.779 dinara, "Transnafte" - 331.136 dinara, "Srbijagasa" - 312.918, "Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva" - 226.214, "PTT Srbija" - 97.202, "Srbija vode" - 220.500 dinara, "Službenog glasnika" - 275.904, Aerodroma "Nikola Tesla" - 297.474 dinara i tako redom.
U upravnim odborima stanje je izgledalo ovako - predsednik upravnog odbora Aerodroma 180.000 mesečno, „Srbijagasa“ 260.000, „Transnatfe“ 65.000, „Elektroprivreda“ Srbije 110.000, Javno preduzeće „Skijalište“ Srbije“ 160.000. Predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća „Jugoimport“ – SDPR je u 2008. godini primio ukupno 1,2 miliona dinara, predsednik Upravnog odbora JAT „Ervejs“ takođe 1,2 miliona, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ 872.000, „Srbijavode“ 922.000, „Elektromreža Srbije“ milion i 200.000.
Samo da napomenem da se broj članova u većini upravnih odbora kreće i do 20. Sve su ovo podaci koje smo već imali prilike da čujemo, ali ih je dobro ponoviti u ovom trenutku, kada Vlada Srbije neprestano govori o smanjenju javne potrošnje koju namerava da ostvari tako što sprema otkaze zaposlenima u Republičkoj i lokalnoj administraciji. Jedan broj zaposlenih će ostati bez posla, u ovom trenutku ekonomske krize, kada je nemoguće doći do novog zaposlenja. Baš u ovom trenutku, predstavnici Vlade najavljuju da će od nove godine prestati da važi Zakon o privremenom smanjenju plate u javnom sektoru, što znači da će plate svih zaposlenih u administraciji biti vraćene na prethodni nivo.
Ovo znači, da ukoliko se ne produži važnost Zakona o privremenom smanjenju plata u javnom sektoru, opet možemo očekivati da direktori javnih preduzeća i članovi njihovih upravnih i nadzornih odbora imaju ovakva primanja. To što su javna preduzeća glavni gubitaši u Srbiji, to ovoj vlasti ne znači ništa. Važno je jedino da njihovi zaslužni kadrovi budu dobro zbrinuti, naravno, na dobro plaćenim mestima u javnim preduzećima.
Ovo je jedan u nizu dokaza da racionalizacija državne i lokalne administracije zaista nema veze sa smanjenjem javne potrošnje. Još samo jedan podatak, i ako iskazuju loše finansijske rezultate, u većini javnih preduzeća plate su znatno iznad proseka. U 2008. godini, zaposleni u javnim preduzećima „Vode Vojvodine“, „Transnafta“ i JAT, primili su zarade od oko 2,2 puta više od proseka. Prosečna plata u javnim preduzećima bila je prošle godine za 37,2% iznad proseka Srbije i čak 58,7% veća nego u ostalom delu privrede.
Pored svega, mi sada imamo sledeću situaciju – Srbija se zadužuje od Italije 30 miliona evra, od tog iznosa ne zna se koji će deo iznosa ići za razvoj malih i srednjih preduzeća, a koji deo javno komunalnim preduzećima. Takođe, Republika Srbija se javlja u ulozi garanta pri zaduživanju dva javna preduzeća – „Železnice Srbije“ za 100 miliona evra i „Elektromreže Srbije“ za 24,5 miliona evra.
Na kraju, ponoviću ono što sam danas već jednom rekla, u Narodnoj skupštini, najvišem zakonodavnom telu, krši se zakon, Ustav i ljudska prava. Ne znam dokle će predsednik Narodne skupštine ignorisati moje obraćanje u vezi sa prestankom mandata mojoj koleginici Eleni Božić-Talijan i meni. Naše ostavke su uredno predate predsedniku Narodne skupštine 31. avgusta i ne postoji ni jedna prepreka za prestanak mandata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi zaista dobro kada bi se stvarnost u Srbiji mogla popraviti time što će se napisati jedan zakon od 57 članova, reći da su svi ravnopravni pred zakonom i Ustavom i da su svi dužni da to poštuju.
Sve bi bilo u redu da Srbija poslednjih godina nije postala država u kojoj se zakoni donose, ali se ne poštuju i ne primenjuju. Javni i privatni sektor su povezani neraskidivim korupcionim vezama na svim nivoima, pa je većini građana Srbije život veoma težak, a žene su posebno u nezavidnom položaju.
Stvarnost u Srbiji izgleda ovako. Proces tranzicije, koji kod nas predugo traje, učinio je, između ostalog, da žene u Srbiji budu te koje će podneti najveći teret ovog procesa. Statistički podaci pokazuju da je srpska žena najčešće diskriminisana u oblasti rada i zapošljavanja. Sredinom prošle, 2008. godine, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je više od 417 hiljada žena, što čini oko 54% od ukupnog broja nezaposlenih.
Kada govorimo o ovim podacima, moramo uzeti u obzir to da Nacionalna služba za zapošljavanje stalno briše s evidencije mnoga lica koja zakasne sa prijavljivanjem nekoliko dana i iz mnogo drugih razloga, a neretko se nezaposlenim licima koja žive u zajedničkom domaćinstvu s vlasnikom imovine na koju se plaća katastarski prihod, tj. koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, savetuje da nema potrebe da se prijavljuju na evidenciju nezaposlenih, jer im to ne znači ništa u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, prava na dečiji dodatak i nekih drugih prava, pa nema potrebe da prave gužvu. Zato je ovaj podatak netačan, jer je realan broj nezaposlenih žena, nažalost, i muškaraca veći od zvaničnog podatka.
Pored toga, u međuvremenu je došlo i do otpuštanja velikog broja nezaposlenih. Dalje, žene pre dobijaju otkaze, duže čekaju na novo zaposlenje, manje su plaćene od muškaraca i češće izložene mobingu.
U najtežem položaju se nalaze žene bez obrazovanja, ali i žene na selu koje se bave poljoprivredom. One, praktično, predstavljaju besplatnu radnu snagu. Ništa nije lakše ni mladim devojkama, čije je zaposlenje najčešće uslovljeno atraktivnim izgledom i odlaganjem materinstva.
Zakon o zapošljavanju se otvoreno krši, jer mnogi poslodavci bez ikakvog ustručavanja, bez straha od sankcija zbog kršenja zakona, oglašavaju slobodna radna mesta na taj način što napišu u oglasu da je za to radno mesto potreban muškarac star do 40 godina, ili mlada žena privlačne spoljašnosti. Šta da rade muškarci koji imaju 41 i više godina, ostali su bez posla, a imaju porodicu i decu o kojoj treba da brinu? Šta da rade mlade žene i one ne baš tako mlade čija spoljašnost nije u skladu s nečijim stručnim mišljenjem o tom vrlo bitnom elementu započinjanja posla, izgleda, bitnijem od diplome fakulteta, radnog iskustva i radne sposobnosti?
U privatnom sektoru, najveći broj žena radi u tzv. sivoj zoni. Ovde je broj žena veći u odnosu na broj muškaraca. One najčešće nemaju potpisan ugovor o radu, ne uplaćuju im se doprinosi, socijalno i zdravstveno osiguranje. Plaćene su ispod zakonskog minimuma, nemaju definisano radno vreme. Rade prekovremeno, i subotom i nedeljom.
Mnogi poslodavci otvoreno zahtevaju da prilikom zaposlenja žena potpiše izjavu da ne čeka dete i da to neće činiti narednih nekoliko godina. Mnoge žene, zbog teškog materijalnog položaja svoje porodice, pristaju na ovakve ucene, a niko ne razmišlja o tome da nam kao narodu ozbiljno preti bela kuga.
Sve su češće porodice sa samo jednim detetom, jer srpska majka ne želi da čeka da primi dečji dodatak da bi kupila svojoj bebi ''pampers'' pelene ili mleko, ili detetu koje ide u školu, ranac, patike ili jaknu. Srpska žena želi da sačuva dostojanstvo srpske porodice i mnogo puta prihvata poslove koji su za nju preteški, često u neljudskim uslovima, samo da bi imala kakvu-takvu platu.
Takođe, srpska žena je spremna da prihvati odgovorne i rukovodeće poslove, da stane na čelo kompanije, da formira i vodi svoje preduzeće i da pored svega ne trpi porodica, jer se kod nas poslovi vezani za kuću i decu, uglavnom, smatraju ženskim.
Želim da se posebno osvrnem na član 24. stav 3. tačku 2) Predloga zakona o ravnopravnosti polova, koja kaže da zdravstvena zaštita žena obuhvata naročito zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva. One žene koje imaju sreće da ne rade na crno i u vreme kada čekaju dete moraju da odu na bolovanje, prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, primaju naknade i zarade u iznosu od 65% svoje zarade, kao i u slučajevima kada se radi o bilo kakvom drugom bolovanju.
Ovaj predlog zakona o ravnopravnosti polova, ovom svojom odredbom, zalaže se za veće prava žena u toku trudnoće, ali onda se dolazi u suprotnost s važećim zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Prema nekadašnjim odredbama tog zakona, zaposlenoj ženi je odsustvo sa rada u vreme trudnoće bilo isplaćivano u iznosu od 100% njene zarade. Pre nekoliko godina, ovaj iznos je smanjen na 65%, kao i kod svih ostalih bolovanja, i to se u praksi pokazalo kao antipopulaciona mera, a činjenica je da natalitet konstantno opada.
Na kraju, želim da govorim o onome što je napisano u obrazloženju Predloga zakona o ravnopravnosti polova. Između ostalog, piše da je donošenje antidiskriminatorskih zakona važan korak u procesu evropskih integracija.
Obraćam se, u ime SRS-a, pitanjem predstavnicima vladajuće većine, pre svih, predsedniku Skupštine, jer je ona odgovorna za primenu Poslovnika o radu Narodne skupštine, mada trenutno nije prisutna – kako će se Srbija integrisati u evropske tokove kada ima Skupštinu, a skupština predstavlja najviše zakonodavno telo, koja u svom radu krši osnovna ljudska prava, koja diskriminiše narodne poslanike? Neću reći da je to diskriminacija po osnovu pola, ali da se radi o diskriminaciji, to je evidentno, i to po osnovu političkog uverenja.
Podsetiću da je u odredbama člana 21. Ustava Republike Srbije, koji se odnosi na ljudska i manjinska prava i slobode, propisano da su pred Ustavom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija po bilo kom osnovu. U stavu 3, između ostalog, piše – i po osnovu političkog uverenja. Svi smo svedoci da se ove odredbe Ustava najgrublje krše u samom radu Narodne skupštine, i to samo onda kada se radi o poslanicima SRS.
Još jednom ću podsetiti da su 31. avgusta ove godine predsedniku Narodne skupštine uredno predate moja i ostavka moje koleginice Elene Božić-Talijan na mandat narodnog poslanika. Bez ikakvog utemeljenja u odredbama Poslovnika o radu Narodne skupštine, zakona i Ustava, Administrativni odbor Narodne skupštine je doneo odluku da ne postoje uslovi za prestanak mandata.
Podsećam da su sve ostavke koje su podnosili narodni poslanici drugih političkih partija bile prihvaćene i, umesto njih, političke partije su popunile upražnjena mesta drugim narodnim poslanicima sa svojih lista. Ovo pravo jedino je uskraćeno SRS-u.
Sve priče o namerama sadašnje srpske vlasti da se bori protiv diskriminacije, tako što će donositi antidiskriminacione zakone, padaju u vodu upravo u ovom domu, najvišem zakonodavnom telu, jer se ovde, pored diskriminacije koja se vrši nad dva narodna poslanika, vrši diskriminisanje čitave jedne političke partije, SRS-a.
Još jedino želim da istaknem to da je SRS politička partija koja ne prenaglašava ravnopravnost, jer se kod nas ravnopravnost podrazumeva sama po sebi. Kod nas ne postoji odvojen forum žena, niti radikalna omladina. Svako punoletno lice može postati član SRS-a, a jednakost među ljudima je nešto što se podrazumeva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postala je praksa u ovom parlamentu da kada se vrše izmene i dopune nekog zakona, ili se usvaja neki novi zakon, u praktičnoj primeni zaista bude onako kako su predstavnici SRS-a, u raspravi o tim zakonima, upozoravali da bi moglo biti.
Tako je bilo i kada je prošle godine činjeno isto što se ovim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama čini i sada, tj. produžuje rok važenja pasoša na starom obrascu za još jednu godinu.
Ovo je još jedna u nizu potvrda da se u proces izdavanja novih biometrijskih pasoša ušlo nespremno i da je u trenutku donošenja ovog zakona jedino bila bitna politička priča o belom šengenu, o putovanjima. Bilo je potrebno reći građanima ono što su želeli da čuju.
Podsećam samo građane da je to bilo u vreme pred izbore i da je to bio glavni adut DS-a, a to što nije bilo spremnosti, niti tehničke, niti druge da se ispoštuje ono što je propisano Zakonom o putnim ispravama, to i nije mnogo važno.
U Srbiji se već naviklo da se donose zakoni a da se ne poštuju. Nas iz SRS-a to ne iznenađuje nimalo, jer smo svedoci da se čak i u ovom parlamentu ne poštuje niti zakon, niti Ustav, niti Poslovnik. Naime, 31. avgusta ove godine, predsedniku Narodne skupštine predate su moja i ostavka gospođice Elene Božić-Talijan na mandat narodnog poslanika. Kršeći najgrublje i Poslovnik, i Ustav, i zakon, Administrativni odbor Narodne skupštine nije ispoštovao našu volju, uz obrazloženje da, navodno, ne postoje uslovi za prestanak mandata. Neke nepostojeće odredbe Poslovnika primenjuju se jedino kada se radi o narodnim poslanicima SRS-a.
Bilo bi dobro da nam predsednik Narodne skupštine, kao neko ko je odgovoran za poštovanje Poslovnika, mada gospođe predsednika trenutno nema, ali očekujem da će doći do kraja današnjeg zasedanja, kaže zbog čega se Poslovnik primenjuje selektivno i kada će podnete ostavke biti prihvaćene.
Sad ću se vratiti na ono što se tiče druge izmene Predloga zakona o putnim ispravama, kojom su predloženi drukčiji rokovi važenja pasoša za lica mlađa od 14 godina. U obrazloženju je navedeno da su razlog ovome, pored uštede i poboljšanja bezbednosti građana, i sprečavanje trgovine ljudima.
Pre, otprilike, godinu dana sam, koristeći pravo koje je bilo predviđeno tadašnjim poslovnik, a koje je ovim novim poslovnikom redukovano, tražila obaveštenje od svih ministara koji su članovi Saveta za borbu protiv trgovine ljudima o merama koje Savet preduzima, a posebno odgovor od ministra pravde na pitanje – da li su okončani sudski procesi pokrenuti zbog krivičnih dela trgovine ljudima, naročito procesi u kojima su žrtve maloletna lica?
Tada sam navela podatke koji govore da je u periodu od 2004. do 2005. godine, ilegalnim kanalima, vršeno prebacivanje ljudi, za šta je podneto ukupno 66 krivičnih prijava, 52 zbog trgovine ljudima i 14 zbog nedozvoljenog prelaska državne granice. U toku 2006. godine, podneto je 37 krivičnih prijava protiv 84 lica za krivično delo trgovine ljudima. Među identifikovanim žrtvama ima maloletne dece. Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije, približno 12% od ukupnog broja žrtava trgovine ljudskim bićima čine deca.
Odgovore sam dobila jedino od ministra zdravlja i ministra unutrašnjih poslova. Ovog puta izražavam zahvalnost ministru unutrašnjih poslova, jer je retkost da nas ministri udostoje odgovorom. Odgovor sadrži uglavnom mere koje Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima u borbi protiv trgovine ljudima.
Međutim, odgovor ministra pravde na konkretno pitanje – da li su okončani sudski procesi u kojima su žrtve maloletna lica, nije stigao.
To je veliki problem kod nas, nesprovođenje zakona. Da bi ovi sudski procesi bili pokrenuti, policija je morala da uradi svoj deo posla, ali uzalud je sve ako i pravosudni organi ne urade svoj deo posla, jer ukoliko oni koji čine ovakva krivična dela ne budu sankcionisani, zalaganje za borbu protiv trgovine ljudima gubi svaki smisao. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se da ukažem na povredu Poslovnika o radu Narodne skupštine, i to člana 104. stav 1, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a u  vezi sa članom 239. koji kaže da: ''Narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine ostavku odmah dostavlja narodnim poslanicima.''
Sada želim da ukažem na nezakonit rad Administrativnog odbora ove skupštine, jer na 48. sednici Administrativnog odbora moja ostavka nije prihvaćena. Ostavku sam podnela u skladu sa zakonom i zbog ovog postupka zahtevam da predsednik Administrativnog odbora, gospodin Konstantinović, podnese ostavku, jer ne može on da učestvuje...(Aplauz.)
Gospodin Konstantinović učestvuje u jednom postupku koji je nemoguće sprovesti, a to je legalizovanje nečega što se ne može legalizovati. On sa Administrativnim odborom želi da legalizuje krađu mandata SRS i zbog ovog postupka zahtevam da on podnese ostavku, jer je to nešto što je moralno.
A, ostavku koju sam ja podnela na mesto narodnog poslanika učinjeno je u skladu sa zakonom, Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine. Hvala. (Aplauz.)

Želela sam pravo na repliku vama, ali sve što je trebalo reći rekla je gospođa Radeta. Dužni ste da se starate o primeni …

Dame i gospodo narodni poslanici,  poslanički klub SRS podneo je amandman na član 10. Ovaj amandman odnosi se na dokumente prostornog i urbanističkog planiranja.
U članu 10. piše da su dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja prvo planski dokumenti, drugo, dokumenti za sprovođenje prostornih planova i, treće, urbanističko-tehnički dokumenti.
Amandmanom koji sam podnela ispred poslaničkog kluba SRS predloženo je brisanje 2) tačke tj. dokumenata za sprovođenje prostornih planova.
Zbog građana koji prate ovo zasedanje reći ću da su dokumenti za sprovođenje prostornih planova sledeći: program implementacije prostornog plana Republike Srbije, program implementacije regionalnog prostornog plana i program implementacije prostornog plana područja posebne namene. Ovaj amandman je podnet jer SRS smatra da prostorni planovi treba da sadrže i mere za sprovođenje planova i nepotrebno je dodatno administrativno i finansijski usložnjavati proces planiranja i sprovođenja planova.
Pored toga, može se dogoditi da se u sprovođenju planova na ovaj način ne postupa objektivno, odnosno neće se izrađivati i donositi dokumenti za sprovođenje svih prostornih planova, regionalnih i posebne namene, već se mogu donositi odgovarajuća dokumenta samo za one planove gde postoji aktuelni politički interes, pa određena područja mogu biti zapostavljena.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku obrazlaganja ovog amandman, koji je poslanički klub SRS podneo na član 12, želim da istaknem da se SRS zalaže za smanjenje nepismenosti u Srbiji i da to mora biti jedan od prioritetnih ciljeva svake vlasti. Ulaganje u obrazovanje, ma koliko ono bilo, jeste nešto što se nikada ne sme posmatrati sa aspekta troška i u našim uslovima nikada nije dovoljno.
Međutim, mi se ne možemo složiti sa predloženim rešenjem u članu 12. stav 1. tačka 2). Smatramo da osnivanje Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao posebnog tela, van Nacionalnog prosvetnog saveta, ima drugačiju pozadinu, tačnije da se time vrši gomilanje institucija.
Da je ovakav naš stav ispravan potvrđuje i izjava jednog donedavnog člana Nacionalnog prosvetnog saveta i univerzitetskog profesora, neću imenovati, sigurna sam da znate o kome govorim, koji smatra da "predložena zakonska rešenja značajno centralizuju i politizuju naš školski sistem i povećavaju troškove osnivanja nekih nepotrebnih službi".
Tako se, prema njegovim rečima, izdvaja srednje stručno obrazovanje iz celokupnog obrazovnog sistema. "Ono neće više biti u nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta, već pod ingerencijom novog saveta, Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, čije članove neće imenovati Skupština Srbije, već Vlada".
Želim samo još da istaknem da poslanički klub SRS smatra da je u cilju razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dovoljno da postoji Nacionalni prosvetni savet, tradicionalna institucija koja deluje skoro sto godina, da u okviru njega postoji organizaciona jedinica za stručno i obrazovanje odraslih i da bi osnivanjem ovog novog saveta moglo doći do stručnih i političkih konfrontacija među njima, jer Nacionalni prosvetni savet bira Skupština, a članove saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih imenuje Vlada.