Dame i gospodo narodni poslanici, skoro četiri meseca nakon dostavljanja izveštaja DRI Narodnoj skupštini čekalo se da se prašina slegne. Međutim, način trošenja novca poreskih obveznika od strane predstavnika vlasti je uvek aktuelna tema i ono što građane Srbije veoma interesuje.
Nije dobro što danas ne prisustvuju svi ministri i funkcioneri čiji je rad kontrolisan i u čijem su radu utvrđene nepravilnosti.
Ova sednica bi jedino tako, uz njihovo prisustvo, imala smisla. Ne smatram dobrim ukusom da se govori o nekome ko nije tu. Ali, to je odluka vladajuće većine, pa nama, kao opoziciji, ne preostaje drugo.
Pitanje koje u ime SRS postavljam predsedniku Vlade se, u stvari, odnosi na Ministarstvo rada i socijalne politike. S obzirom da nema predstavnika ovog ministarstva, a evidentirane su nepravilnosti u trošenju sredstava iz budžeta, ovo pitanje moram da uputim gospodinu premijeru, jer je on ličnost koja je na čelu Vlade i koja snosi najveću odgovornost za njeno funkcionisanje.
Mi smo ovo pitanje već postavljali prilikom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom. Toj raspravi je prisustvovao ministar za infrastrukturu gospodin Mrkonjić i, naravno, nije bio u prilici da nas udostoji odgovorom, pa zato sada tražim odgovor.
Ko su poslodavci koji neopravdano uvećavaju zaradu trudnici zaposlenoj u periodu od samo četiri meseca koji prethode mesecu otpočinjanja porodiljskog bolovanja, koji je od uticaja na ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada, radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta?
Ovo o čemu govorim je navedeno kao razlog za izmenu pomenutog zakona. S obzirom da je ovo napisano u zvaničnom dokumentu, želim da znam kod kojih je poslodavaca uočena ova pojava. Oni sigurno imaju svoje ime i prezime i svoju firmu.
Kao razlog je navedeno da na ovaj način dolazi do neopravdanog odliva sredstava iz budžeta Republike Srbije. Bilo bi dobro da neko od stručnjaka iz Ministarstva rada i socijalne politike napravi računicu, jedno poređenje između iznosa koji je po ovom osnovu naveden kao neopravdani odliv sredstava iz budžeta Republike Srbije i iznosa za koji je oštećen taj isti budžet od strane odgovornih u Ministarstvu rada i socijalne politike zbog nepravilnosti koje su utvrđene u njihovom radu i zbog kojih je državni revizor podneo prekršajnu prijavu protiv odgovornih lica u ovom ministarstvu.

Zahvaljujem gospodinu premijeru, samo ću reći da ja ovaj ogovor nisam želela od gospodina Mrkonjića. Zakon koji je bio na dnevnom redu trebalo je da u Narodnoj skupštini brani gospodin Rasim Ljajić. Međutim, umesto njega je došao gospodin Mrkonjić i zbog toga nije bio u prilici da nam odgovori.
Pitanje sam namerno uputila jer sam želela da ovog puta i vama, kao premijeru, kažem da način funkcionisanja Vlade i Narodne skupštine nije na zadovoljavajućem nivou. Jer, kada se govori o nekom zakonu, nije sporno da dođe neko od ministara iz drugog resora, međutim, eto šta se dešava, dođe neko ko je tog dana slobodan, umesto ministra koji je potrebno da bude tu, i mi ne možemo da dobijemo odgovore. Zbog toga se moje pitanje odnosilo na to.
Još ću jedno kratko pitanje postaviti gospođi ministru finansija. Imali smo prilike u decembru, mislim da je bio u proceduri Zakon o budžetu za 2010. godinu i govorili smo o detaljima iz izveštaja državnog revizora, kada je gospođa ministar rekla da narodni poslanici ne treba da veruju svemu onome što pročitaju u izveštaju državnog revizora jer je on ovaj izveštaj uradio prvi put.
Moje je pitanje gospođi Dragutinović – da li i dalje ostajete pri toj svojoj tvrdnji?

Dame i gospodo narodni poslanici, evo drugog po redu rebalansa budžeta za ovu 2009. godinu.
Nasuprot neistinama koje smo imali prilike da u toku ove godine čujemo od čelnih ljudi naše države, premijera Cvetkovića i njegovih potpredsednika gospodina Đelića i gospodina Dinkića, da se javljaju pozitivni signali koji označavaju da privreda kreće putem oporavka, da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju, da je kriza u Srbiji na kraju, ovo što je napisano u obrazloženju za donošenje ovog predloga zakona sušta je suprotnost njihovim izjavama, koje su izrekli iz samo njima znanih razloga, jer im niko u Srbiji nije poverovao.
Podaci u ovom predlogu zakona govore u prilog ovoj činjenici crno na belo. A u obrazloženju je napisano da su u privredi Srbije u prvih devet meseci 2009. godine nastavljane nepovoljne tendencije, započete u drugom delu 2008. godine usled prelivanja efekata globalne ekonomske krize na realni sektor, BDP je u prvom polugodištu opao za 4,1% u poređenju sa prvih šest meseci 2008. godine i nastavljen je opadajući trend industrijske proizvodnje započet avgusta 2008. godine.
Navedeni su podaci koji govore o padu obima industrijske proizvodnje - 15%, padu prometa robe u trgovini na malo - 10,2%, padu turističkog prometa - 4%, građevinske aktivnosti - 22,4%, saobraćaja - 14,6%, poštanskih aktivnosti - 2,5%. Stanje je drugačije jedino u oblasti poljoprivrede i telekomunikacija.
Sve ovo, ali i činjenica da kriza u Srbiji traje već godinama unazad, uzrok je smanjenja prihoda u budžetu.
Kada napravimo poređenje planiranih primanja budžeta koji se odnose na poreske prihode, vidimo da je prvobitno planiran iznos od 640 milijardi. Prvim rebalansom predviđa se smanjenje na 586,2 milijarde, a ovim drugim rebalansom, koji je Vlada uradila desetak dana pred kraj godine, morali su se realnije sagledati prihodi i sada se radi o iznosu od 570.914.000.000 dinara, što znači 69.242.200.100 dinara manje no što je prvobitno planirano.
Prvobitno je i deficit planiran u iznosu od 49,9 milijardi, međutim godina će se završiti sa deficitom od 104,8 milijardi, što je 54,9 milijardi dinara više od planiranog.
U strukturi poreskih prihoda evidentno je smanjenje i kod poreza na dohodak građana i na dobit preduzeća i na dodatu vrednost. Opet se postavlja pitanje koje je tokom čitave godine postavljano, a koje interesuje privrednike, hoće li biti povećanja PDV-a.
Važno je još istaći da upoređivanjem stavke primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, kod finansiranja budžeta stvari stoje ovako: prvobitno - 99,6 milijardi, prvi rebalans u aprilu - 218,4 milijarde, a sada, prilikom drugog rebalansa - 250,6 milijardi. Ali, kada god ministru finansija (koja ovoga puta nije sa nama, a bilo bi dobro da jeste) kažemo da se preteruje sa zaduživanjem, uvek dobijemo isti odgovor – da je neko drugi mnogo zaduženiji od nas.
Vlada nije imala spremnosti da smanji rashode. Mnogo puta smo govorili o tome da ne treba veštački stvarati nove korisnike budžeta koji troše mnogo novca, a paralelni su postojećim ustavnim, državnim organima. Znali su predstavnici Vlade koliko su uslovi u kojima Vlada radi u 2009. godini nepredvidivi, kako reče gospođa ministar danas, ali se nisu obazirali na to. Osnivane su agencija za agencijom, a sada Vlada traži razumevanje, traži nemoguće.
U vreme kada je imalo šta da se privatizuje, sve je bilo mnogo lakše i nije se razmišljalo da će doći ovakvi dani. Proces nepoštene privatizacije, u kome su mnoga preduzeća ogromne vrednosti prodavana u bescenje, a radnici ostavljeni bez posla, sa otpremninama za odlazak s posla sa kojima se zaista nije mogao započeti neki privatni posao, učinio je da obespravljeni radnici povlače očajničke poteze: sečenje delova tela, demonstriranje u šatorima u parkovima, blokade pruga.
Ti ljudi ne vide drugi način za rešavanje svojih problema. Pripadnici vlasti koji su dozvolili da se stvore ovoliki problemi, sada i ne pokušavaju da pronađu mehanizme za njihovo rešenje. A jedan problem nikad ne ide sam, uvek sa sobom povlači još mnogo drugih.
Naime, 14 kompanija izvoznika iz prehrambene, metalske, hemijske, industrije građevinskog materijala i tri spoljnotrgovinske kompanije trpe velike gubitke, koji se, zbog nemogućnosti transportovanja robe železnicom, povećavaju iz dana u dan. Ukupni dnevni gubici ovih 17 kompanija su preko 35.000 evra, zbog toga što su one prinuđene da, umesto jeftinijom železnicom, svoju robu, namenjenu makedonskom i grčkom tržištu, šalju daleko skupljim drumskim saobraćajem. Njihovi ukupni gubici bi uskoro mogli dostići iznos od milion evra.
Poseban problem predstavlja što se, prekidanjem železničke veze sa Grčkom, prekida i veza sa solunskom trgovačkom lukom, iz koje skoro 15% srpskog izvoza odlazi brodovima u svet, tako da je broj kompanija koje trpe gubitke daleko veći. Unija poslodavaca Srbije pretpostavlja da je broj kompanija koje su imale štetu daleko veći i prikuplja dodatne informacije sa terena kako bi analizirala ukupne gubitke. U Uniji kažu da se, zbog nepouzdanosti države, naše kompanije proglašavaju za nepouzdane partnere koji ne poštuju rokove isporuke.
Osvrnuću se na još nešto što u obrazloženju ovog predloga zakona piše - da je ukupan broj zaposlenih u periodu od januara do septembra 2009. godine smanjen za oko 2%. Ovaj podatak zavređuje da se o njemu kaže nešto više. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju oktobra je u evidenciji bilo 727.142 nezaposlena lica, u oktobru je registrovano 33.813 novoprijavljena, od kojih 14.015 prvi put traži zaposlenje. Od ukupnog broja nezaposlenih 63,63% je dugotrajno nezaposleno, odnosno čeka na posao duže od godinu dana. Najveći broj nezaposlenih, 12,75%, ima 25-29 godina - navodi se u izveštaju Nacionalne službe.
Tokom oktobra bez posla je ostalo 55.688 osoba, što je za 3,98% manje nego u istom mesecu 2008. godine. Najveći broj osoba, 54,84%, ostao je bez posla pošto im je istekao ugovor o radu na određeno vreme. Sporazumom sa poslodavcem bez posla je ostalo 10.945 ljudi, na osnovu zakona ili kolektivnog ugovora 4.453 osobe, a kao tehnološki višak bilo je 3.044 radnika.
Na kraju oktobra ukupan broj nezaposlenih registrovan kod Nacionalne službe za zapošljavanje bio je 806.068, ali je 77.502 osobe bilo privremeno nesposobno ili nespremno za rad, 1.114 je bilo zaposleno na privremenim ili povremenim poslovima, za 215 osoba su mirovala prava, a 95 je tražilo promenu zaposlenja.
Podaci iz izveštaja govore da se u oktobru sa evidencije Nacionalne službe zaposlilo 23.310 osoba, dok se iz radnog odnosa zaposlilo 33.506 ljudi. Broj ljudi koji su se zaposlili sa evidencije u oktobru bio je 18%, odnosno 5.118 manji nego u istom mesecu 2008. godine.
Republički zavod za statistiku je na kraju septembra 2009. godine objavio svoje podatke i oni pokazuju da je u Srbiji bilo 1.827.958 zaposlenih, što je za 0,4% ili 7.292 radnika manje nego na kraju avgusta. Broj zaposlenih u septembru ove godine bio je za 164.000 ili 8,28% manji nego na kraju istog meseca 2008. godine - navodi se u izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje.
Inače, gledano po gradovima, stopa nezaposlenosti je najviša u Novom Pazaru, Loznici, Leskovcu, Jagodini i Kragujevcu, i kreće se od 52,6% do 33,8%, a gradovi sa najnižom stopom nezaposlenosti, od 13,4% do 18,1%, jesu Beograd, Valjevo, Požarevac, Užice i Novi Sad. Ovo su zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Tačan podatak nije poznat, jer su mnogi izgubili nadu da će se ikada zaposliti, pa se više ne prijavljuju na evidenciju nezaposlenih, dok su drugi skinuti sa evidencije zbog nekog dana zakašnjenja i u narednih nekoliko meseci ne mogu se opet prijaviti.
Pred kraj rasprave o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, koja je vođena pre sadašnje rasprave o rebalansu budžeta za 2009. godinu, ministar finansija, koja bi trebalo da je u ovom trenutku sa nama, dala je konstataciju da je omiljeno štivo narodnih poslanika Izveštaj Državne revizorske institucije o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu.
Zbog javnosti, reći ću zbog čega se o ovom izveštaju nije raspravljalo na plenarnoj sednici Narodne skupštine. Na sednici Odbora za finansije članovi ovog odbora iz redova opozicije insistirali su da se pomenuti izveštaj DRI nađe na dnevnom redu i da se o njemu raspravlja pre no što se vodi rasprava o budžetu za 2010. godinu.
Međutim, pošto u tom izveštaju stoji puno podataka o činjenju raznih nepravilnosti u trošenju novca iz državne kase, članovi skupštinskog Odbora za finansije iz redova vladajuće koalicije, koji inače i u odborima čine većinu, nisu bili voljni da se ovaj predlog prihvati, pa je Odbor doneo zaključak da se nekada održi sednica sa ovom tačkom dnevnog reda. Rečeno je tada da će poslanici opozicije o tome ionako govoriti prilikom rasprave o usvajanju budžeta za 2010. godinu.
Ne mogu ovog trenutka da pitam gospođu ministra finansija zbog čega joj je smetalo što se tom prilikom govorilo o izveštaju revizora. Da li je trebalo da čekamo da se nekada zakaže sednica povodom ovog izveštaja, pa da nekada govorimo tome?
Neverovatno je da od gospođe Dragutinović, kojoj se stručnost zaista nijednog trenutka ne može sporiti, čujemo to da narodni poslanici ne veruju ni u šta, da jedino slepo veruju u izveštaj državnog revizora i sve što u njemu piše. Zaista je neverovatno da ministar finansija kaže da ne treba verovati svemu što napiše državni revizor, jer je ovaj izveštaj sada sačinjen prvi put.
Koliko znamo, državni revizor nije novinar koji piše trač rubrike, pa da ne verujemo onome što u njegovom izveštaju pročitamo. Uz dužno uvažavanje novinara koji pošteno rade, ni oni više ne mogu da pišu bilo šta, a tek državni revizor to ne može. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predviđeno je smanjenje sredstava koje je Ministarstvo finansija planiralo u 2010. godini za usluge po ugovoru. Stara narodna poslovica kaže: "Štedite kada se ima, a kad se nema štedi se samo". U vreme kad se imalo, kada su u procesu privatizacije prodavana preduzeća sa društvenom svojinom, nije se štedelo. Govorim generalno, ne samo u ovom Ministarstvu finansija. Sada kad se nema, opet ne postoji namera da se štedi. Niko ne želi da se odrekne mogućnosti da zbrine svoje kadrove ili da nekim pruži neke dodatne prihode. To se postiže uz nova zaduživanja, a štedi se jedino na penzionerima i porodiljama.
Što se tiče predviđenog iznosa od osamdeset miliona i hiljadu dinara za usluge po ugovoru, namenjene su za usluge prevođenja, zatim kompjuterske usluge. Ove usluge su vrlo pogodne za zloupotrebu, o čemu govori izveštaj o reviziji završnog budžeta za 2008. godinu.
Evo šta kažu revizori. Kad se radi o kompjuterskim uslugama, u nekim slučajevima nisu pruženi dokazi o stvarno izvršenim uslugama održavanja za koje se plaća stalna naknada u toku godine. U nekim slučajevima nismo se uverili da je uopšte postojala potreba da se ovi ugovori zaključuju, a u nekim slučajevima nisu sprovedeni postupci javnih nabavki, dobara i usluga, prvenstveno za usluge održavanja.
Dalje, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. Ako je nešto za poštovanje i nešto što lično poštujem jeste obrazovanje, ali u ovo vreme ekonomske krize, kada građani svakodnevno ostaju bez posla, novcem tih istih građana treba platiti postdiplomske studije činovnicima ministarstva. U obrazloženju se pozivate na član 49. Zakona o radu, a to je u stvari pokriće za plaćanje ove namene. Naš odgovor na to je da građani Srbije treba da školuju svoju decu, a ne zaposlene u ministarstvima.
Vratiću se još jednom na izveštaj DRI na deo koji se odnosi na stručne usluge. Stručne usluge su vršene prvenstveno transakcijama koje predstavljaju isplate po osnovu ugovora o delu zaključenog sa fizičkim licima. Ovom revizijom smo tretirali deset ministarstva i generalna primedba je da su ugovori zaključivani sa osobama sa kojima to nije bilo moguće, odnosno da su zaključivani za obavljanje poslova koje nije bilo moguće iz delokruga samog ministarstva, a da su u pojedinim slučajevima, kako je to u preciznom izveštaju, nisu dostavljeni izveštaji o stvarno izvršenim poslovima. Opet velike mogućnosti za zloupotrebu.
Obrazloženje je da se ovaj amandman ne prihvata, jer bi se smanjenjem sredstava ugrozilo ostvarenje nadležnosti ovog budžetskog korisnika, pre svega, za stručne usluge vezane za sporazum o pitanjima sukcesije i imovine bivše SFRJ, za rad komisije za računovodstvo, usluge prevođenja teksta i simultano prevođenje i dr.
U vezi sa Nacionalnom komisijom za računovodstvo, postavila bih pitanje, da li je predsednik komisije, kome pripada mesečna naknada u visini od 55% od neto plate pomoćnika direktora uprave u sastavu ministarstva, već negde ostvaruje zaradu, pa su mu ovo dodatne primanja. Da li je to slučaj i sa ostalim članovima komisije kojima pripada naknada u visini od 40% navedene plate.
Takođe, u okviru stručnih usluga, planirani su troškovi za angažovanje ministara, opet predviđena su sredstva za autorske honorare, za autore stručnih tekstova koji se objavljuju u časopisu "Finansije", ali u istu ovu svrhu predviđena su sredstva i kod usluga informisanja. Za jednu istu svrhu predviđena su sredstva na dva mesta.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem ratnih vojnih rezervista iz Jablaničkog okruga nije od juče, ali je problem koji Vlada uporno ignoriše. Pozivam se na član 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji kaže da pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Na ovaj isti član Ustava pozvali su se i vojni rezervisti iz Jablaničkog okruga kada su pokušali da ostvare svoja prava u vezi sa razlikom u isplati ratnih dnevnica.
Naime, rezervistima iz Leskovca, Vlasotinca, Lebana, Bojnika, Medveđe, Crne Trave uskraćena je mogućnost da ostvare pravo na razliku koja je isplaćena rezervistima iz drugih okruga. Izbegavanje Vlade da izjednači prava na jednake dnevnice vređa njihovo ljudsko dostojanstvo.
Onda kada je trebalo odazvati se pozivu i učestvovati u odbrani zemlje ovi ljudi su se odazvali. Najveći broj poziva bio je upućen baš rezervistima iz Jablaničkog okruga, najveći je tu bio i odziv i logično je da iako ih je puno i njima treba omogućiti ostvarenje ovih prava koja su već ostvarili rezervisti iz drugih okruga, ali ih je bilo brojčano manje.
Svi napori veterana da postignu dogovor sa Vladom ostali su bez uspeha. Mnogo su puta štrajkovali, štrajkački odbor je vodio pregovore sa radnom grupom Vlade, međutim, nije se došlo do ostvarenja njihovih zahteva. Kada bi se smanjile zloupotrebe sredstava iz budžeta, odavno bi ovih sredstava bilo i njima bi bile isplaćene razlike. Ne postoji nijedno opravdanje da u 2010. godini ne dođe do isplate bar prve rate. Sve mogućnosti za bilo kakvo opravdanje eliminisao je državni revizor.

U cilju transparentnosti i preglednosti Predloga zakona o budžetu na 1009 strana natrpano je i dosta odredaba o materiji koja je već definisana drugim sistemskim zakonima. To je  slučaj i sa članom 20. i to je razlog što je predloženo brisanje ovog člana. Građanima Srbije dobro je poznato da kad god se počnu glasne priče o transparentnosti, o javnosti, o preglednosti, o poštenju, da se iza toga obavezno krije namera da se sakrije nešto, tačnije da se sakrije neka krupna nepravilnost. Unošenje ovakvih odredbi u Predlog zakona o budžetu možemo da shvatimo jedino kao nameru da sutradan kada se nađete u situaciji da neka nepravilnost bude otkrivena okrivite računovođe i daktilografe.
Citiraću državnog revizora, gospodina Sretenovića koji je na sednici Odbora za finansije Narodne skupštine rekao sledeće - kada je reč o kratkoročnim obavezama, utvrdili smo da iste iznose, 36.369.255.000 dinara i najvećim delom se odnose na obaveze po osnovu pozajmice sa konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije, a u cilju obezbeđivanja sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta Republike Srbije za 2008. godinu.
Dozvoljeni iznos pozajmice iz konsolidovanog računa Trezora u skladu sa propisima iznosi 60% dnevnog stanja salda prethodnih dana. Utvrdili smo da je došlo do prekoračenja u dva slučaja, 30. decembra i 31. decembra. Dana 30. decembra za 12 milijardi, a 31. decembra za dve milijarde. Pozajmljena sredstva nepropisno su vraćena u rokovima dužim od 30 dana, a sredstva u iznosu od 35 milijarde nisu vraćene do kraja budžetske godine, što je suprotno odredbama pravilnika i Zakona o javnom dugu.
Iznos zaduživanja za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta na kraju godine premašio je dozvoljeni nivo po Zakonu o javnom dugu. Dakle, mogao je da iznosi samo 5% ukupno ostvarenih prihoda u budžetskoj godini i to za iznos od pet milijardi.
Bilo bi dobro da znamo kakve veze ovo ima sa knjigovođama. Da li će neko za ovo preuzeti odgovornost i kako će se ubuduće sprovoditi zakoni, kada revizor kaže da je upravo ovde kršen zakon.
Zna se način na koji je moguće prevazići probleme u vezi sa tekućom likvidnošću budžeta. Način na koji je to urađeno u 2008. godini nije zakonit i državni revizor je to javno predočio.

Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje budžeta za narednu godinu predstavlja usvajanje najvažnijeg dokumenta ekonomske politike kako za Republiku Srbiju, tako i za sve jedinice lokalne samouprave. Zbog čega ovo kažem?
Zato što je danas u Leskovcu održana vrlo specifična sednica Skupštine grada. Najpre je problem nastao jer vladajuća većina nije prihvatila da na dnevni red stavi tačku dnevnog reda u vezi sa mandatima odbornika stranke SDP. Većini nije stalo do poštovanja zakona. Jedino je bilo važno izvršiti rebalans budžeta za 2009. i to po svaku cenu. Ali, bukvalno po svaku cenu.
Vladajuća većina tj. odbornici vladajuće većine povukli su se u svečanu salu, primenili su neviđene mere obezbeđenja, tolike da je došlo i do intervencije hitne pomoći, a sve zbog toga da u svečanu salu ne bi ušli i predstavnici opozicije. U rekordno kratkom roku završena je sednica, bez prisustva televizijskih kamera, koje inače prate svako zasedanje Skupštine. Leskovac po treći put na vlasti ima Demokratsku stranku i izgleda da će u 2010. godini po treći put imati privremeno finansiranje. Praksa je izgleda praksa.

Gospođo predsedniče, izvinjavam se, gospodin Dragan Todorović je podneo amandman na član 35. Želim reč po tom amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, šef poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović, podneo je amandman na član 35. stav 3. Izuzetno je zanimljivo obrazloženje za odbijanje ovog amandmana.
Amandman se ne prihvata iz razloga što je suprotan Zakonu o Vladi, kojim je utvrđeno da Vlada u svom nazivu nema dodatak Republike Srbije, jer je samo jedna vlada. Svi narodni poslanici i građani znaju da je jedna vlada i ne pomišljamo da ih ima više.
I ova jedna je preglomazna i previše košta građane Srbije, radi isključivo u svom interesu, a ne u interesu svih građana, poreskih obveznika. Argument za ovu tvrdnju je predviđeni deficit budžeta za 2010. godinu u iznosu od 107 milijardi. Za ovu potrošnju, višu od prihodovanja, pokriće će se obezbediti najvećim delom zaduživanjem.
Krediti će se uzimati i za druge namene, izdaće se garancije Republike Srbije do iznosa od 210.009.066.081 dinar, emitovaće se državne hartije od vrednosti oko 294 milijarde i za taj iznos će biti uskraćena privreda, jer se ti vrednosni papiri vuku od banaka.
Dame i gospodo, poražavajući je podatak, koji je maločas u svojoj diskusiji izneo gospodin Krasić, da su planirani prihodi u 2010. godini oko 656 milijardi dinara ili oko 6,9 milijardi evra. Ukupno zaduživanje u ovoj 2009. godini i narednoj 2010. godini je 373 milijardi dinara ili oko 3,9 milijardi evra. To je skoro 57% ovogodišnjeg budžeta.
Poslanička grupa SRS iznela je većinu svojih primedbi, mnogo ih je, ali je svaka naša primedba u interesu građana Republike Srbije. Još nešto najvažnije, svaka primedba ima utemeljenje u izveštaju o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Sve primedbe SRS i državnog revizora identične su.

Gospodo poslanici, posle usvajanja ovog predloga zakona o budžetu za 2010. godinu i njegovim stupanjem na snagu, građani Srbije biće zaduženiji. Imaćemo i dalje glomazni državni aparat, bez obzira na velika otpuštanja koja će krenuti od 1. januara 2010. godine, iako je planirano da se tim otkazima administracija učini navodno efikasnijom.
Penzionerima će biti zamrznute penzije, bez obzira na inflaciju u ovoj godini, štedeće se na naknadama porodiljama, iznosi transfera gradovima i opštinama biće toliki da ozbiljno dovode u pitanje njihovo funkcionisanje, imaćemo i dalje astronomski broj paralelnih državnih organa, uglavnom agencija, i dalje će biti visoki iznosi sredstava opredeljeni za budžetske korisnike, za usluge po ugovoru, specijalizovane usluge itd. Predlog SRS je bio da tu ostvarite uštede kako biste omogućili veći iznos subvencija poljoprivredi i privredi.
Mi smo dali konkretne predloge, vi ih niste prihvatili. Štetu trpe svi građani. Zaista ne znam da li će narodni poslanici koji budu prilikom glasanja pritisnuli taster ''za'' nakon toga biti mirne savesti? Godine ekonomske krize su teške. Svesno ili nesvesno, vi ih činite još težim.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu predstavlja najznačajniji dokument ekonomske politike, podnet je ovaj amandman na član 2. Način na koji je napisan stav 2. u drugom članu predstavlja veliku neozbiljnost vlasti.
Ovo što je napisano znači da uopšte nije bitno šta će biti sa preostalim preduzećima koja posluju sa većinskim društvenim kapitalom. Trideset prvi decembar 2008. bio je krajnji rok za objavu prvih poziva Agenciji za privatizaciju u skladu sa Zakonom o privatizaciji. Do isteka ovog roka, objavila je prodaju svih neprivatizovanih preduzeća. Tada ih je bilo biše od 600. Bile su zakazane aukcije za 552 firme, ali je procena ekonomskih stručnjaka bila da će većina od polovine tih firmi morati da ode u likvidaciju ili stečaj, jer su više puta neuspešno nuđene na prodaju, a u nekim preduzećima proces privatizacije nije ni bio započet.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja optimistički su ocenili na kraju prošle godine da je realno da status svih preduzeća sa društvenim kapitalom budu rešeni do sredine ove 2009. godine.
Na kraju smo godine a do rešavanja ovog velikog problema naravno nije došlo. Ostalo je više od 450 neprivatizovanih preduzeća. Prema podacima iz novembra ove godine, novog vlasnika od početka godine dobilo je 68 preduzeća. S druge strane, samo u ovoj godini, poništene su 72 sklopljene prodaje, dok je od početka privatizacije raskinuto ukupno 457 kupoprodajnih ugovora.
Imali smo prilike u prepodnevnom delu sednice da od koleginice Marine Raguš čujemo deo izveštaja o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu, koja se odnosi na pozajmice iz budžeta i to iz sredstava privatizacije i da ta sredstva nisu vraćena budžet. Ne bih da opet sve to čitamo, ona je detaljno to pročitala i mislim da su građani Srbije čuli na koji način je trošen novac koji je trebalo plasirati u oživljavanje privrede i otvaranje novih radnih mesta.
Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, u periodu od 2001. do 2008. više od 400.000 radnika u nepoštenom procesu privatizacije je ostalo bez posla.
Samo u preduzećima koja su krajem prošle 2008. godine čekala na privatizaciju fiktivno je bilo zaposleno oko 50.000 radnika i njihova je sudbina nažalost neizvesna.
Moram da napomenem da u vreme kada je privatizovana Hemijska industrija Zdravlje iz Leskovca, predstavnici vlasti su tu privatizaciju okarakterisali kao uspešnu, a samo da se podsetimo, Zdravlje je prodato za 3,5 miliona evra. To ne da je prodato u bescenje, nego je nešto što nije čak ni jednako poklonu, nešto više od poklona.
Što se tiče radnika, nedavno je još 219 njih proglašeno tehnološkim viškom, pa je spisak onih koji su morali da odu iz Zdravlja dostigao broj od 1300. To je još 1300 porodica od kojih mnoge ostaju bez jedinog izvora primanja. I sve ostale privatizacije slične su jedna drugoj i sudbina radnika takođe su slične, bez obzira u kom kraju Srbije se radi.
Od početka privatizacije u pirotskoj opštini privatizovano je 18 preduzeća, a u svakom trećem je raskinut kupoprodajni ugovor. Mnogi radnici propalih firmi našli su se na ulici bez posla i plate, a otpremnine na ime socijalnih programa nisu uložena u pokretanje proizvodnje. Nisu uložena u neko novo radno mesto, već su ta sredstva otišla u ličnu potrošnju, iako se, recimo po tom osnovu u Pirot slilo više od milijardu dinara. Novac je potrošen, a do novog posla je teško doći.
U momentu privatizacije, u time preduzećima je bilo zaposleno više od 3000 radnike, a sada ih je ostalo negde oko 1800. Raskinuto je oko pet kupoprodajnih ugovora, u autotransportnom preduzeću, "Budućnost", mlekari, grafici i opremi u kojima je radilo oko 500 radnika. Ugovori se uglavnom raskidaju posle čestih kontrola, kada je imovina preduzeća već opljačkana ili kada je već sve dato pod hipoteku.
Rezultati privatizacije u Loznici i Trsteniku jednake su socijalnoj katastrofi. Ova dva grada su u potpunosti zavisila od velikih industrija - Prve petoletke i Viskoze. Ostala preduzeća u ovim gradovima nekada su zavisila od ove dve fabrike. Od 13 pogona lozničke Viskoze, samo su tri privatizovana, dok su otali otišli u stečaj.
Nakon tri neuspešna pokušaja prodaje u Trsteničkoj Prvoj petoletki, čekaju prodaju po delovima. U Prvoj petoletki je nedavno napravljen još jedan spisak tehnoloških viškova, na tom spisku je 661 radnik. Međutim, iz Agencije za privatizaciju stižu najave da bi taj spisak trebalo proširiti na 900 radnika. Kada i oni budu napustili kompaniju, u proizvodnim pogonima ostaće još oko 4000 zaposlenih.
Prema podacima većih samostalnih sindikata u Loznici, na području srednjeg Podrinja koje pored Loznice obuhvata Mali Zvornik, Ljuboviju i Krupanj, pre procesa privatizacije radilo je 71 društveno preduzeće sa 18.150 zaposlenih, od kojih je u međuvremenu više od 15.000 ostalo bez posla. Privatizovano je 31 društveno preduzeće sa 3.000 zaposlenih, a na privatizaciju čeka još sedam, koja zapošljavaju 903 radnika, dok su u stečaj otišla 32 preduzeća sa 3.651 radnikom.
Ovo je sada sagledano više sa sociološkog aspekta, ali kada se sagledaju cene po kojima je prodavan kapital društvenih preduzeća, šta se može reći sem - zločin nad privredom i to, zločin bez kazne, a uz blagoslov države.
Ovaj amandman nije prihvaćen. Za to je dato obrazloženje sledeće - amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na isti član i stav koji je podneo narodni poslanik dr Nenad Popović. Očigledno da se nije shvatila namera amandmana koji sam u ime SRS podnela. U redu je da dođe do smanjenja državnih hartija od vrednosti, kako je svojim amandmanom predložio dr Popović. Suština ovog amandmana ogleda se u tome, da vlast mora da prihvati odgovornost da se započeti proces privatizacije završi, da mnoga preduzeća ne bi otišla u stečaj ili bila likvidirana.
Gospođo predsedniče, molim vas da vreme od dva minuta koje sam potrošila računate kao vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo, SRS kad god se usvaja budžet ili vrši rebalans svoje primedbe iskazuje u vidu amandmana i naši se amandmani uglavnom odnose na smanjenje opredeljenih iznosa sredstava za usluge po ugovoru, specijalizovane usluge i neke druge troškove. Da smo u pravu, pokazao je i izveštaj Državnog revizora, koji je upravo tu evidentirao mnogo nepravilnosti, što je dokaz da su ove stavke izuzetno pogodne za različite zloupotrebe.
Tako je gospodin Ljubiša Petković podneo ovaj amandman na član 7. i predložio smanjenje planiranog iznosa sredstava u ekonomskoj klasifikaciji 423 – usluge po ugovoru, inače, radi se o razdelu III, Vlada, Glava 3.1, kabinet predsednika Vlade.
Svojim amandmanom gospodin Petković je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog trošenja novca na sumnjiv način od strane vladajuće strukture i istovremeno želeo da ukaže na molbu kojom se udruženje penzionisanih podoficira Srbije obratilo poslaničkom klubu SRS i molbu naslovilo gospodinu Ljubiši Petkoviću. Radi se o izmirenju dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima vojnih penzija.
Prema podacima kojima raspolaže ovo udruženje, dugovi su nastali jer su sredstva namenjena za ovu namenu nenamenski potrošena. Po osnovu naknade štete za ovaj dug, okončano je 1.300 parnica, a već je novac sudskim nalogom skinut sa računa fonda i isplaćen oštećenima. Mada, po osnovu ovog duga, po sudovima čeka oko 20.000 tužbi. Svi sudski sporovi, jasno je, nose sa sobom troškove koji će morati da se isplate iz budžeta, a to su troškovi koji bi se mogli izbeći kada bi došlo do isplate ovih dugovanja.

Razlog za izdvajanje mišljenja na sednici Odbora za finansije po svim tačkama dnevnog reda koje su objedinjene u ovaj zajednički pretres dobro je poznat. Time sam izrazila stav SRS da se mora prestati sa nekontrolisanim zaduživanjem.
Postala je praksa da se na dnevnom redu svake sednice pred kraj nađu predlozi zakona kojima se vrše zaduživanja i koliki god bio njihov broj, rasprava o njima se spoji u vreme predviđeno za jednu tačku.
Opozicija upozorava da smo sve zaduženiji, da to nikuda ne vodi, međutim, predstavnici vladajuće većine redovno na glasanju pritisnu taster za i time stežu dužničku omču oko vrata građana Srbije.
Sada je rasprava o pet tačaka dnevnog reda i sve su potvrđivanje sporazuma o zajmovima. Nakon ove sednice, građani Srbije biće dužni za iznos od 699 miliona 900.000 evra, ali takođe i za iznos kredita o kome je bilo reči u okviru prethodne tačke dnevnog reda, u iznosu od 25 miliona dolara.
Činjenica je da je realizacija većine projekata neophodna. Kada to kažem, prvenstveno mislim na realizaciju infrastrukturnih projekata, ali ovoliko uzimanje zajmova zaista nije rešenje.
Jedan deo ovih zajmova jeste za infrastrukturne projekte. Dva zajma za Koridor 10 i jedan za opštinsku i regionalnu infrastrukturu, dok se drugi deo odnosi na razvoj privatnog i finansijskog sektora i za razvoj javnih finansija. U ovu drugu svrhu namenjen je zajam u iznosu od 140 miliona 900.000 evra.
Interesantno je na Odboru za finansije prilikom predstavljanja programskog zajma za razvoj javnih finansija rečeno je da su ta sredstva namenjena reformi u oblasti upravljanja javnim finansijama, za eksternu i internu reviziju za javne nabavke. Međutim, rečeno je da ovo nije uobičajen projektni zajam, tj. da ova sredstva mogu da se koriste i za druge namene, ali nije rečeno koje.
Moram da istaknem da SRS pozdravlja nameru da se unapredi postupak javnih nabavki i svaki vid revizije, jer su to oblasti sa evidentno najvećim nepravilnostima, ali ovoliko zaduživanje nikada ne možemo da prihvatimo.
U obrazloženjima skoro svih zajmova navodi se da su vrlo povoljni, na dug rok, sa povoljnim periodom počeka. Tako sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koji se odnosi na Koridor 10 je prezentovan kao najpovoljniji koji ta banka odobrava. Rok otplate je 15 godina, period počeka četiri godine.
Takođe, sa Evropskom investicionom bankom, takođe za Koridor 10 najpovoljnije od strane te institucije. Rok otplate je 30 godina, period počeka šest godina.
Kod većine ovih sporazuma evidentan je dug period počeka, što znači da se početak vraćanja ovih dugova odlaže za neko drugo vreme, a vlast izgleda da ne želi da vidi da je srpskom narodu svako lane bilo bolje.
Poražavajući su podaci da su dve prosečne plate nedovoljne za najosnovnije životne troškove, da je potrošačka korpa u decembru veća za 1.830 dinara u odnosu na septembarsku i da su cene u Beogradu više nego u Budimpešti, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani.
Nekom drugom prilikom će biti više reči o nezaposlenosti i ostalim problemima koje država ne uzima u obzir prilikom zaduživanja, jer svaki dug mora da se vrati.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2010. biće treća po redu godina svetske ekonomske krize. Za građane Srbije – godina krize daleko je više od tri, ali činjenica je da se poslednjih nekoliko godina došlo do granice izdržljivosti. U takvom stanju mi sada pred sobom imamo Predlog budžeta koji će verovatno ovako kako je predložen i biti usvojen, jer većina od 126 može sve.
I ovog puta je država planirala da potroši više nego što može da prihoduje, pa će ukupan deficit iznositi 107 milijardi dinara.
Samo da podsetim, Predlogom budžeta za ovu 2009. godinu, planirani iznos deficita iznosio je 49,9 milijardi dinara, da bi rebalansom u aprilu bio uvećan na 70,5 milijardi. Sada je planirani iznos 107 milijardi. I ovog puta će se za pokriće tog većeg trošenja od prihodovanja uzeti kredit, što je već postala praksa i to ide u nedogled, pa smo sve zaduženiji, emitovaće se državne hartije od vrednosti, a računa se i na određeni iznos donacija, kao i na neutrošena sredstva iz prethodnih godina.
Zamoliću, kasnije, gospođu ministra da nam objasni o kojim se to neutrošenim sredstvima radi, jer smo poslednjih godina imali prilike da čujemo najave da će biti izvršen rebalans budžeta za 2009. godinu. Da li će biti samo manjih preraspodela, kako ste rekli, u okviru određenih stavki budžetskih rashoda ili će možda ipak biti novih zaduživanja?
Kada pogledamo planirane prihode za 2010. godinu, vidimo da je planirano da najveći prihodi budu poreski prihodi, a u okviru njih najznačajniji su prihodi od poreza na dodatu vrednost. Da bi ovaj prihod bio ostvaren, potrebna je veća privredna aktivnost i veća kupovna moć stanovništva, a ni jedno ni drugo nije izvesno da će biti u 2010. godini. Naprotiv, stanje je sve lošije. Planiran je i viši prihod od akciza u odnosu na prošlu godinu, i to za 14.200.000.000, to će, takođe, biti teško izvodljivo, ako u obzir uzmemo životni standard stanovništva.
Što se tiče rashoda, moram da istaknem da je zaista dobro to što je predviđen viši iznos subvencija u poljoprivredi u odnosu na 2009. godinu, mada je stav SRS da je za ovu namenu trebalo izdvojiti više sredstava.
Takođe, naš stav je i da je nedovoljan iznos za subvencije u privredi. Za ovu namenu je predviđeno 3,5 milijarde dinara, što znači 74 miliona manje no u ovoj godini. Ako predsednik Vlade za Predlog zakona o budžetu kaže da je razvojni, zar to ne znači da je pored izgradnje infrastrukturnih objekata potrebno obezbeđivanje i većeg broja radnih mesta? Sa ovoliko planiranih sredstava za subvencije u privredi teško!
Mnogo se govorilo o tome da je ovaj predlog zakona o budžetu urađen jasnije i transparentnije u odnosu na prethodne budžete i SRS pozdravlja takve namere. Međutim, svima je odavno postalo jasno da kada glasno počne da se govori o transparentnosti nečega građani Srbije mogu s pravom da očekuju da će vlast nešto da prikrije i da je to nešto uglavnom neka krupna nepravilnost.
Na vrlo lukav način, u Predlogu zakona o budžetu, prikazuje se postojanje javnih agencija i nekih drugih organa i to kako oni troše novac. Pojedine agencije su predstavljene na ispravan način.
To je slučaj sa Agencijom za rudarstvo, Agencijom za energetsku efikasnost, Agencijom za borbom protiv korupcije, Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza, Antidoping agencijom Republike Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Fondom za zaštitu životne sredine i drugima.
Ovi organi, iako su paralelni zvaničnim državnim organima, u Predlogu zakona o budžetu imaju svoje mesto, u određenim razdelima prikazani su kao budžetski korisnici.
Po funkcijama i ekonomskim klasifikacijama prikazano je sve ono što je bitno kod jednog budžetskog korisnika: plate, dodaci, naknade zaposlenih, socijalni doprinosi na teret poslodavca, stalni troškovi, troškovi putovanja, usluge po ugovoru, materijal i sve ostale potrebne stavke. Međutim, neki su pokušali da budu lukavi tako što su na pojedinim ekonomskim klasifikacijama opredeljivali sredstva za rad agencija i drugih tela.
Na primer, kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na strani 98, u Predlogu zakona o budžetu, funkcija 410, ekonomska klasifikacija 424 - Specijalizovane usluge, u obrazloženju piše – sredstva ove aproprijacije u iznosu od 250 miliona dinara namenjena su za Agenciju za privatizaciju. Sredstva u iznosu od 17.760.000 dinara namenjena su za akreditaciono telo.
Kod istog ovog ministarstva, na strani 102, funkcija 474, ekonomska klasifikacija 424 - Specijalizovane usluge, u obrazloženju stoji – sredstva ove aproprijacije u iznosu od 320 miliona namenjena su za finansiranje Nacionalne agencije za regionalni razvoj i za ostale specijalizovane usluge. Ovde čak i ne piše koji je iznos namenjen Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, a koji za ostale specijalizovane usluge.
Kod Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, na strani 116, razdeo 23, funkcija 560, ekonomska klasifikacija 451 -Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u obrazloženju je napisano sledeće – sredstva ove aproprijacije u iznosu od 153 miliona dinara namenjena su za finansiranje Zavoda za zaštitu prirode, sredstva u iznosu od 65 miliona dinara za Agenciju za hemikalije i, sredstva u iznosu od 25 miliona dinara namenjena su za finansiranje Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.
Na strani 117, funkcija 620, ekonomska klasifikacija 451 -Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, stoji obrazloženje – sredstva ove aproprijacije namenjena su za Republičku agenciju za prostorno planiranje. Radi se o iznosu od 169.950.000 dinara.
Dakle, jedno ministarstvo je agencijama obezbedilo sredstva putem specijalizovanih usluga, a drugo kroz subvencije. Onda ne čudi što su se primedbe Državnog revizora, u Izveštaju o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, najviše i odnosile na zloupotrebe specijalizovanih usluga.
Imali smo prilike da se upoznamo sa time kolike su trošadžije javne agencije i kolike su bile plate njihovim direktorima u februaru ove godine, i do 355.000 dinara, to su podaci objavljeni na zvaničnom sajtu Vlade. O tome smo već više puta govorili i ne bih sada, zbog vremena, da sve to ponavljam.
Koliko licemerje karakteriše ovu vlast najbolje možemo videti na primeru otpuštanja zaposlenih u državnoj administraciji, a takođe, i u lokalnoj.
I pored upozorenja opozicije da to ne radi u ovom trenutku ekonomske krize, kada oni koji ostaju bez posla ne mogu drugde da se zaposle, predstavnici vlasti su juče glasali za zakon kojim će veliki broj ljudi ostati bez posla, a sve u cilju povećanja efikasnosti državne administracije i smanjenja javne potrošnje.
A kako u Predlogu zakona o budžetu za 2010. godinu to izgleda? Da li se zaista na ovaj način smanjuje javna potrošnja? Naravno da se ne smanjuje.
Predstavnici vlasti su govorili da će se pozitivni efekti ove mere na budžet moći da vide tek naredne godine, jer će ove godine onima koji ostaju bez posla biti isplaćene otpremnine. Al' kako stvari, zaista, stoje? Rebalansom budžeta za 2009. godinu predviđeni su rashodi za zaposlene u ukupnom iznosu od 180.690.424.000 dinara. Predlogom zakona o budžetu za 2010. godinu, predviđeno je 182.515.844.000 dinara, što znači za 1.825.420.000 dinara više u 2010. godini.
U javnosti ste govorili da je u ovom iznosu sadržan i iznos otpremnina za one koji će ostati bez posla. Ministar Dinkić je 8. decembra izjavio, i to su preneli mediji, da su sredstva u budžetu za 2010. godinu, koja su prividno planirana za veći broj zaposlenih u javnom sektoru viša no ove godine, zapravo, novac za isplatu otpremnina u procesu racionalizacije. Odgovarajući na pitanje – da li su u budžetu za 2010. godinu predviđena izdvajanja za veći broj zaposlenih nego ove godine, gospodin Dinkić je rekao da je i on to pitao gospođu ministra i da je dobio takvo objašnjenje.
Sada želim da uputim pitanje ministru finansija – šta je istina, jer imamo sledeću situaciju? U razdelu 61, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, funkcija 110 - ekonomska klasifikacija 414, predviđeno je 110.000.000 za socijalna davanja zaposlenima tj. za otpremnine za zaposlene u državnim organima.
Ovo je jedino mesto gde su sredstva predviđena za ovu namenu i radi se o iznosu 110 miliona dinara. A, već sam rekla da su sredstva za rashode za zaposlene predviđena u 2010. godini viša za 1.825.420.000 od sredstava iskazanih u rebalansu za 2009. godinu, koji je urađen u aprilu.
Sada moramo da napravimo paralelu između iznosa od 110 miliona i iznosa od 1.825.420.000 i molila bih ministra da nam definiše koji je iznos predviđen za otpremnine onima koji će dobiti otkaze? A da bi građanima Srbije, kojima je jasno šta se krije iza ovih otpuštanja, bilo još jasnije, pročitaću podatke iz tabele koji se odnose na broj izvršilaca za koje se obezbeđuju sredstva za plate. Inače, ova tabela je sastavni deo Predloga zakona o budžetu, što znači da predstavlja zvaničan podatak.
Prilikom rebalansa budžeta za 2009. godinu, predviđeno je 261.316 lica za koja se obezbeđuje plata u budžetu, dok je ukupan broj izvršilaca u 2010. godini – 266.699, što znači da je sada 5.383 lica više i to samo za jednu godinu. Evo obrazloženja iz Vlade Srbije, odnosno Ministarstva finansija, koje su preneli mediji (citiram):
''Kao što je i u obrazloženju budžeta za 2010. godinu navedeno, sredstva za povećanje broja izvršilaca kod pojedinih budžetskih organa obezbeđena su po osnovu preuzimanja određenog broja izvršilaca iz odgovarajućih institucija, na osnovu novih nadležnosti, koje su definisane određenim zakonskim aktima, i radi jačanja kadrovskog kapaciteta kod pojedinih organa, koji bi doprineli i boljem nadzoru nad radom državnih organa. Reč je o nadležnostima koje proističu iz procesa evropskih integracija.
Naime, Vlada je i dalje na stanovištu da će se, kada je reč o državnoj administraciji, ići u pravcu smanjenja broja državnih službenika, ali da su izuzeti od otpuštanja i zabrane novih zapošljavanja sektori koji intenzivnim aktivnostima ispunjavaju obaveze u skladu sa procesom evrointegracija.'' (Kraj citata.)
Najlakše je reći – ''mora se zbog evropskih integracija'', i onda je sve moguće, sve je dopušteno. A, sa druge strane, prazne priče o smanjenju javne potrošnje i te se priče stalno ponavljaju. Verovatno vlast misli da ako stalno o tome govori, da će ubediti građane da je to istina, a toliko uporno o tome govori da će pre samu sebe ubediti da je istina.
Veoma je interesantan način na koji vlast želi da ostvari uštede, najpre, otpuštanjem zaposlenih, o čemu sam upravo govorila, dalje, uz Predlog zakona o budžetu na dnevnom redu ove sednice su i prateći predlozi i zakoni o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Odluka je pala da se uštede ostvare na onima koji imaju najmanje; kada to kažem, ne mislim na onaj mali broj penzionera koji imaju penzije od kojih se normalnim ljudima, zaista, vrti u glavi.
Govorim o penzionerima čije penzije vređaju ljudsko dostojanstvo. Oko 1.600.000 penzionera u Srbiji prima prosečnu penziju, oko 930.000 penzionera ima nekih 20.000 dinara, dok više od 500 njih ima penziju ispod 13.000 dinara. I ti ljudi su sada suočeni sa činjenicom da, kao i u 2009, i u 2010. neće biti povećanja iznosa penzija. To je uslov MMF i od toga odstupanja nema.
Priče o budućem standardu penzionera u Srbiji – da će za koju godinu biti sličan standardu penzionera u Sloveniji, a potom i standardu penzionera u Danskoj, nemaju utemeljenje u srpskoj realnosti, štaviše, te priče iritiraju ogromnu većinu penzionera u Srbiji koji su sa svojih 13.000 prinuđeni da izdržavaju članove svoje šire porodice, tačnije, unuke, da ih školuju, jer njihovi roditelji nisu u prilici da se zaposle, pa da oni obezbede egzistenciju svojoj porodici. Da ne govorim o tome da životno doba penzionera prate veliki zdravstveni problemi i koliko im je novca potrebno za lečenje i lekove.
Mnogim porodicama je penzija jedino primanje i njome moraju da plate tekuće kućne troškove, a oni stalno poskupljuju i moraju da se plate, jer država svoje traži – ako ćete nešto da koristite, morate i da platite. Čuli smo i najave da će u toku naredne godine struja da poskupi, verovatno u dva navrata, a da ne govorim o cenama hrane koja se u prodavnicama menja skoro svakodnevno. Žalosno je što najveći broj ove populacije u Srbiji karakteriše odricanje maltene od svega. To su ljudi koji su završili svoj radni vek, koji su uplaćivali doprinose penzijsko- invalidskom fondu, i sada, umesto pristojnih penzija, primaju crkavice za poniženje.
Pomenula sam Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje. Moram da istaknem da transfer iz budžeta ovom fondu u 2010. godini iznose 215 milijardi dinara, a da je stanje u privredi onako kako bi trebalo da bude, a nije, ovaj fond bi se punio sredstvima koja zaposleni uplaćuju Fondu i iz budžeta bi mnogo manje bilo potrebno sredstava za ovu namenu, pa bi se sredstva mogla usmeriti u druge svrhe.
Inače, transfer iz budžeta Republike učestvuju sa 45,6% u ukupnim prihodima i primanjima Fonda. Ovako, Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, predstavljaju krupne budžetske korisnike.
Još jedan način da se uštede ostvare u budžetu jeste da se štedi na isplati naknada zarada ženama na porodiljskom odsustvu, jer je, navodno, uočeno da poslodavci uvećavaju zaradu zaposlenoj trudnici u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje ovog prava. Promena koju predlaže Ministarstvo ogleda se u posmatranju prosečne zarade zaposlene žene za poslednjih 12 meseci i predstavlja nestimulativnu populacionu meru.
Rađanje dece u današnje vreme postalo je hrabrost i žene koje rađaju treba nagraditi.
Činjenica jeste da je biti zaposlen danas postalo privilegija u Srbiji, a ne osnovno ljudsko pravo, tako da su mnoge žene koje ne rade neretko u situaciji da odlažu rađanje čak i prvog deteta, a da ne govorim o problemima mnogih zaposlenih žena koje znaju da ukoliko rode dete ostaju bez posla, jer su pri zapošljavanju morale da potpišu blanko ugovor o prestanku radnog odnosa.
Još jedna stvar, sa kojom moram da izrazim neslaganje, jeste smanjenje transfera opštinama i gradovima. Za 2009. godinu planiran iznos ovog transfera bio je 40.681.000.000 dinara.
Zatim je rebalansom smanjen na 25.681.000.000, što znači za 15 milijardi. Time su mnoge jedinice lokalnih samouprava dovedene u situaciju iz koje se ne vidi izlaz i njihovo funkcionisanje je dovedeno u pitanje.
Istovremeno, dok je sa jedne strane izvršeno smanjenje transfernih sredstava gradovima i opštinama, država je nekontrolisan osnivala mnogobrojne izmišljene organe, najčešće agencije, o tome je bilo puno reči, pa da ne ponavljam. Građani su shvatili koliko se ovog puta vodilo računa o ravnomernom razvoju svih krajeva Srbije. Ovo je najbolji primer.
Smatram svojom obavezom da danas, kada govorimo o budžetu za 2010. godinu, kažem nešto o izvršenoj reviziji računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Državna revizorska institucija je počela da radi i odmah je utvrdila brojne nepravilnosti. Mnogo ih je, neću stići da ih sve pomenem, ali je najveći broj nepravilnosti uočen kod stavke – stručne usluge.
To je stavka kod koje smo mi iz SRS svih ranijih godina imali primedbe. Ispostavilo se da smo bili u pravu kada smo govorili da je to način na koji se novac uzima nezakonito. Državni revizor je to samo potvrdio.
Na kraju ću, u ime SRS, izraziti svoje neslaganje sa ovim predlogom zakona o budžetu za 2010. godinu i izraziti nadu da će ovaj predlog biti konačan, da nas u toku naredne godine neće čekati novi rebalans, jer smo ionako previše zaduženi.
Kad god to kažem, gospođa ministar kaže da postoji neko drugi ko je zaduženiji od nas, ali činjenica je da svako snosi odgovornost za svoje postupke.
Takođe, građani Srbije očekuju da će u 2011. godini, kada za to bude došlo vreme...U redu, hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mirović je u ime poslaničke grupe SRS podneo ovaj amandman sa namerom da se oroči izbor arbitara i izvrši njihov upis u imenik i da krajnji rok za to bude 31. decembar 2009. godine.
Ovaj amandman je izuzetno smislen i trebalo ga je prihvatiti. Iz obrazloženja Vlade zašto odbija da prihvatio amandman jasno je da su određeni rokovi u postupku izbora arbitra i njihovog upisa u imenik moraju ispoštovati. Ti rokovi bi se uklopili u ovaj rok koji je amandmanom predvideo mr Mirović da ova sednica nije do sada prekidana tri puta i da ne zakazujete sednice Narodne skupštine sa po 58 tačaka dnevnog reda.
U Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu, moguće su i mnogo lošije stvari od ovih. Ovde se već dugo krše Ustav, zakon i Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Danas se na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine dogodilo nešto neobjašnjivo. Na današnjoj sednici Odbor je prihvatio ostavku narodnog poslanika DS gospodina Dragana Vujadinovića.
Ne bi to bilo ništa neobjašnjivo da se na 48. sednici Administrativnog odbora, koja je održana 6. oktobra ove godine, nije dogodilo to da se donese odluka da se nisu stekli uslovi za prestanak mandata narodnih poslanika SRS, prestanak mog mandata i koleginice Elene Božić-Talijan.
Podsetiću da su u toku ovog saziva Narodne skupštine i drugi narodni poslanici podnosili ostavke, gospođa Jorga, gospodin Albijanić i drugi iz vladajuće koalicije i da je Administrativni odbor uvažio njihovu volju.
Evo, danas je opet prihvatio ostavku narodnog poslanika DS. Jedino se ne prihvata volja narodnih poslanika SRS, jedino se u našem slučaju izmišlja nova procedura.
Strašno je to što je na današnjoj sednici Administrativnog odbora predsedniku Nenada Konstantinoviću upućeno više pitanja da objasni kako to da se prihvataju ostavke narodnih poslanika iz vladajuće koalicije, a ne prihvataju ostavke narodnih poslanika SRS. Ni na jedno pitanje nije odgovorio, samo su članovi Administrativnog odbora podigli ruke, izjasnili se za prihvatanje ostavke narodnog poslanika Dragana Vujadinovića i to je bilo sve.
U međuvremenu, danas je stigao izveštaj RIK u kome piše da mandat za ovo upražnjeno poslaničko mesto pripada izbornoj listi ZES - Boris Tadić. Ostatak posla završen, upražnjeno poslaničko mesto, i svim ostalim političkim partijama se omogućava da učine to, da izvrše izmenu u svom poslaničkom klubu. Jedino se SRS uskraćuje ovo pravo.
SRS smatra da zbog toga što učestvuje u jednom protivzakonitom postupku, a to je legalizovanje onoga što se ne da legalizovati, narodni poslanik Nenad Konstantinović treba da uradi jedno što je u tom slučaju normalno, da podnese ostavku na mesto predsednika Administrativnog odbora Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, radi se o amandmanu na član 7. koji je podneo kolega Boris Aleksić. Da li je tako?