Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje podnela sam ispred poslaničke grupe SRS amandman na član 5. Amandman glasi: "U članu 5. stav 1. procenat 15 zamenjuje se procentom 20".
Inače, članom 5. predlagač zakona predlaže da se nakon člana 35a aktuelnog zakona doda član 35b koji glasi: "Osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike je mesečna osnovica doprinosa koju čini iznos od 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos mesečne osnovice doprinosa iza stava 1. ovog člana svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje počev od 1. januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju."
Vlada je odlučila da odbije moj amandman uz obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je osnovica za obračun doprinosa za navedene kategorije lica opredeljena, kao optimalno rešenje, u visini od 15% od prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća doprinos, imajući u vidu očekivani rast prosečne mesečne zarade kao obračunske veličine i ceneći iznos sredstava koja se planiraju da se, na teret sredstava budžeta, u narednom periodu izdvoje preko aproprijacije resornog ministarstva za ove namene."
Predlagač je predložio osnovicu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u visini iznosa od 15% mesečne zarade u Republici.
Mojim amandmanom predloženo je da osnovica ne bude 15%, već 20%.
S obzirom na to da se radi o licima koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, koja ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu, saglasno zakonu koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruje kao član porodice osiguranika, a za koje se u budžetu Republike Srbije prema zakonu koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, SRS smatra da je predlog da osnovica bude u visini iznosa od 20% opravdan.
Napomenuću samo da je Predlogom ovog zakona u članu 9. prelaznom odredbom utvrđeno da osnovicu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, izuzetno za 2009. godinu, za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike čini iznos od 10% mesečne zarade u Republici. Srpska radikalna stranka smatra da ovo nije u interesu građana Srbije i o tome će kasnije biti više reči, kada se bude govorilo o amandmanu na član 9.
Predlažem da Vlada prihvati amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS na ovaj predlog zakona, jer bi se tako zaštitili interesi siromašnih građana Srbije, kojih je, nažalost, sve više. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o amandmanu koji je podneo kolega narodni poslanik mr Dejan Mirović na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i ovim svojim amandmanom predložio izmenu iznosa akcize na pivo sa 15 na 10 dinara po litru. Vlada je odlučila da ovaj amandman odbije.
Poslanička grupa SRS smatra da u momentu kada se posledice ekonomsko-finansijske krize uveliko osećaju u Srbiji ne treba povećavati bilo koje akcize, jer to direktno povećava maloprodajnu cenu proizvoda.
Trenutne maloprodajne cene piva u Srbiji su, u zavisnosti od proizvođača, oko 38 dinara za pola litra u staklenoj ambalaži, oko 80 dinara za litar u plastičnoj ambalaži i 115 do 140 dinara za dva litra u plastičnoj ambalaži. U uslovima u kojima se Srbija nalazi zbog trenutne krize, svako povećanje cena predstavlja udarac za građane.
Neumesno je govoriti o tome da li je potrebno da neko konzumira ili ne konzumira pivo. Time što će doći do povećanja iznosa akcize, ne mora da znači da će i prihod od akcize biti viši. Postoji mogućnost da dođe do pada prometa proizvoda čija će cena biti povećana. To se može dogoditi i sa prometom piva, neko iz revolta zbog poskupljenja, neko zbog nemogućnosti da odvoji novac za to, neće kupovati pivo.
Građani Srbije, zbog trenutne ekonomske krize, a i zbog lošeg životnog standarda, godinama unazad u prilici su da se odriču mnogih drugih namirnica, pa tako ko bude morao odreći će se i konzumiranja piva, a za to će moći da zahvali Vladi Republike Srbije, jer će cena piva biti povećana zbog odluke Vlade da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum.
Većina narodnih poslanika opozicije, i kada smo govorili o budžetu i sada kada govorimo o setu pratećih finansijskih zakona upozoravala je na štetu koja će biti pričinjena Srbiji zbog jednostrane primene sporazuma, ali za Vladu to nema nikakvog značaja. I dalje ćemo nastaviti da govorimo o tome iz jednog najprostijeg razloga. Smatramo da se nalazimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije da bismo radili u interesu građana Republike Srbije, i to svih građana, a ne na njihovu štetu.
Zato što se odrekla dela prihoda od carina na uvoz robe iz EU, Vlada je morala da pronađe način da nekako poveća prihode u budžetu i eto nama nove maloprodajne cene, uslovljene povećanjem akciza, a tu cenu plaćaju krajnji korisnici proizvoda.
Neko će možda reći da predloženo povećanje akciza na pivo u iznosu od 2,59 dinara po litru, što predstavlja razliku između predloženih 15 dinara i 12,41 dinar, što je poslednji usklađeni iznos akciza na pivo, ne predstavlja neko veliko poskupljenje. Međutim, srpski radikali smatraju da sve što ide na štetu građana Srbije, a zbog koristi građana EU, mnogo je, pa je tako i ovaj iznos od 2,59 dinara po litru previsok.
Upozoravali smo kada je na dnevnom redu Skupštine bio SSP da je on štetan za Srbiju, da strane potpisnice ugovora nisu ravnopravne, da je Srbija u podređenom položaju u odnosu na države EU. Do vladajuće skupštinske većine ništa od toga nije doprlo. Sporazum je prihvaćen. Ali, zbog odluke Holandije EU neće primenjivati ovaj sporazum. Naša vlada donela je odluku da jednostrano primenjuje ovaj sporazum. Pored ove odluke, Srbija nije nimalo bliže vratima EU, jer uvek postoji pripremljena neka nova ucena.
Predsednik Evropske inicijative za stabilnost, Džerald Knaus, izjavio je da nije siguran da bi hapšenje Ratka Mladića bilo Srbiji dovoljno za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU, ali bi svakako pomoglo da dobije status kandidata.
Sada ću redom navesti još nekoliko ucena. Šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa državama jugoistočne Evrope, Doris Pak, kaže da se o pitanju da li Srbija treba da prizna Kosovo neće diskutovati, sve dok Međunarodni sud pravde ne donese mišljenje da li je proglašenje nezavisnosti legalno, a što su zatražile UN.
Dok čekamo odluku suda, Beograd treba da zna da Albanci i Srbi moraju da žive zajedno na Kosovu i da učini sve da im obezbedi normalan život.
Važno je da Srbi imaju dovoljno hrane, struje, novca, a to će se dogoditi ukoliko Beograd odustane od svojih paralelnih struktura vlasti na Kosovu i počne da sarađuje sa Prištinom. To kaže Doris Pak.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Just Lagendajk, ističe da u toku ove godine niko neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo, jer to sada nije bitno, ali dodaje da će pitanje srpskog priznanja Kosova jednog dana morati da se postavi, jer svaka zemlja koja postane član EU mora da razvija dobre odnose sa svojim susedima.
Zatim, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, kaže da je važno da Srbija ima dobrosusedske odnose sa Kosovom. Ne možemo tražiti od Srbije da prizna Kosovo, ako to nisu uradile ni Španija ni Rumunija, koje su članice Unije, ali Beograd mora da se posveti Srbima na Kosovu, a ne da radi na svoju štetu i pokušava da spreči izvoz robe sa oznakom kosovske države. Srbija je bila prvi ekonomski partner Kosova i mora da zna da je ekonomska saradnja najbolji put za ostajanje Srba na Kosovu - kaže Jelko Kacin.
Mislim da je ovo dovoljno da svi shvate koje su namere i ciljevi evropskih prijatelja srpske Vlade. Pored svega, Prelazni trgovinski sporazum će se u Srbiji jednostrano primenjivati, zbog toga će akcizna roba biti skuplja, a svima nama ostaje da se zapitamo - ima li kraja?
Izgleda da kraja problemima u Srbiji nema na vidiku. Veliki problem sa kojim se Srbija suočila pred kraj prošle godine jeste pad vrednosti domaće valute. Snažni skokovi evra, koji ne odgovaraju ni građanima niti privredi, posledica su nedostatka deviza.
Od septembra 2005. do septembra 2008. godine inflacija je porasla za oko 30%, a devizni kurs ojačao za 10%. Tako je napravljen jaz između kretanja inflacije i kursa, i jednom je moralo doći do ovoga do čega je došlo, i to baš sada kada je počela svetska ekonomska kriza.
U nameri da uspori preterano slabljenje dinara, Narodna banka Srbije je u decembru prošle godine na međubankarskom tržištu prodala 288,1 milion evra, a radi ublažavanja preteranih dnevnih oscilacija deviznog kursa kupila 19,4 miliona evra. Inače, devizne rezerve centralne banke na kraju decembra prošle godine iznosile su 8,15 milijarde evra, što znači da su u tom mesecu smanjene za 892,4 miliona evra, a u toku 2008. godine ukupno za 1,49 milijardi evra.
U toku ove godine 4 puta je Narodna banka Srbije intervenisala na međubankarskom tržištu za nekih 15 dana. Povećanje kursa evra uslovilo je povećanje cena uvoznih proizvoda u mnogim srpskim trgovinama. Cene tehničke robe su povećane za 5-15%. Do kraja januara očekuje se da će cene velikog broja proizvoda biti povećane za 5-10%.
Očekuje se poskupljenje mesa za oko 10%. Kao razlog poskupljenja navodi se to da će juneće meso poskupeti zbog slabljenja dinara u odnosu na evro, a svinjsko zbog nestašice, kao i zbog uzgajivača svinja, koji su zbog skoka evra podigli cene žive vage. U decembru cena žive vage je bila 115 dinara po kilogramu, a sada je od 140 do 145 dinara.
Pored mesara, cene će povećati kompanija "Centroproizvod", koja u svom asortimanu ima začine, supe, soseve, konzervisano voće. Ova odluka doneta je jer je većina ovih proizvoda vezana za sirovine iz uvoza, a pored toga razlog je i skok evra. Zato će proizvodi ove kompanije biti skuplji za 7-8%. U ovakvim uslovima, kada građani već dugo žive teško, novi nameti mogu doneti nesagledive posledice. Zato se SRS zalaže za to da ne dođe do povećanja akciza. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji ima 30 članova, podnela 30 amandmana. Svaki naš amandman odnosi se na po jedan član Predloga zakona i svi su identične sadržine, to jest svojim amandmanima predložili smo brisanje svih članova Predloga zakona.
Time smo iskazali naš principijelni stav prema ovom predlogu zakona, a on je da se srpski radikali ne slažu sa povećanjem republičkih administrativnih taksi u uslovima ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Moj amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama konkretno se odnosi na brisanje objašnjenja značenja pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu o republičkim administrativnim taksama.
Kako sam već rekla, SRS svojim amandmanima iskazuje svoj stav prema čitavom Predlogu zakona i predlažemo brisanje svih članova. Kada se već predlaže brisanje svih članova, nepotrebno je ostaviti ovaj prvi član, u kome je objašnjeno značenje pojedinih izraza.
Narodni poslanici SRS smatraju da smo ovde da radimo u interesu svih građana Republike Srbije, a ne protivno njihovim interesima i zato predlažemo da u ovom teškom trenutku, kada nas je zahvatila svetska ekonomska kriza, Vlada Republike Srbije odustane od povećanja iznosa republičkih administrativnih taksi.
Svaka odgovorna vlada mora da vodi računa o građanima svoje države. Koliko je ova naša vlada neodgovorna prema svojim građanima pokazala je odlukom o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, iako je verovatno i njima jasno da nas Evropljani ne žele u njihovoj Uniji, da ne žele čak ni da Srbija stekne status kandidata za članstvo, već im je Srbija potrebna kao tržište i doskora prostor na kome će, po mizernim cenama, u postupku privatizacije preduzeća u društvenoj svojini kupovati ta preduzeća.
Na pitanje zašto se Vlada Republike Srbije odlučila na čin kakav je jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma odgovora nema. Da li je u pitanju prevelika želja da se naši vladari dodvore EU, ili su u pitanju neki drugi interesi, građani Srbije ne mogu da dobiju odgovor od Vlade.
Još jedan veliki problem Vlade je to što unutar nje ne postoji saglasnost oko jedinstvenog programa za prevazilaženje efekata svetske ekonomske krize, jer ministar ekonomije, Mlađan Dinkić, i premijer, Mirko Cvetković, imaju sasvim drugačija viđenja ovog problema.
Premijer Cvetković je rekao da je Vlada Srbije usvojila okvirni plan mera protiv krize koji će, ukoliko bude potrebno, svakog meseca biti revidiran. Reč je o dokumentu - Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije - okvirni program mera.
Premijer ističe: ''Vlada Srbije je dala principe za borbu protiv ekonomske krize, a u okviru njih je i kontinuitet, odnosno to da se do te mere stalno dopunjuju. Program mera postoji, a označen je kao okvirni upravo zbog ovog principa kontinuiteta, što znači da ćemo svakih mesec dana imati verovatno neke izmene.''
S druge strane, ministar Dinkić kaže da će Vlada Srbije doneti, znači tek doneti, program zasnovan na dogovoru s privrednicima, sindikatima i bankarima. Na osnovu ovih izjava ekonomisti su zaključili da Vlada Srbije nema konkretni plan za sučeljavanje sa krizom.
Svesna činjenice da zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma može doći i sigurno će doći do smanjenja priliva prihoda u budžet, ministar finansija, gospođa Dragutinović, počela je polako da priprema javnost za još jednu nepopularnu meru, povećanje poreza na dodatu vrednost.
U Ministarstvu finansija kažu da će tek krajem marta znati da li je neophodno raditi rebalans budžeta, a da je povećanje PDV-a nešto što može doći kao mera. Ovo tek krajem marta rečeno je kao da će mart biti kroz dve godine, a ne kroz svega dva meseca.
Opravdanje za ovu najavljenu meru pronalazi se u poređenju sa zemljama u regionu. Navodi se da je PDV u Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj 19%, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Sloveniji 20%, u Hrvatskoj i Poljskoj 22%. Međutim, valja istaći da su stope PDV-a u nekim drugim zemljama Evrope niže. U BiH, kao i u Crnoj Gori, 17%, u Španiji 16%, u Engleskoj 15%.
Ekonomski analitičari ističu da se u razvijenim evropskim zemljama od direktnih poreza sakuplja samo 30% poreskih prihoda, dok ostatak dolazi od oporezivanja bogatstva. Kod nas se 70% poreskih prihoda ostvaruje direktnim oporezivanjem potrošnje, a to ukazuje na činjenicu da što smo siromašniji imamo veće poresko opterećenje.
Povećanjem poreske stope od 2,5%, sa 18 na 20,5, pokrio bi se deficit od 47 milijardi dinara u budžetu, koji je inače posledica pogrešnih proračuna naplate poreza u ovoj godini. Ova mera za posledicu bi imala rast nivoa cena za 2,5%, povlačenje poslovanja iz legalnih tokova, odnosno rast sive ekonomije, smanjenje proizvodnje, pad zaposlenosti, dodatni pritisak na kurs dinara. Nažalost, najveći pritisak od povećanja PDV-a imali bi građani i to oni najsiromašniji.
Još jednu stvar treba naglasiti. Pre no što država dodatno poveća poreze, trebalo bi da se pobrine za adekvatnu naplatu postojećeg PDV, jer ne postoji dobar institucionalni okvir za kontrolu plaćanja PDV-a, jer je mnogo toga izvan sistema.
U uslovima svetske ekonomske krize Srbiju je zadesio još jedan veliki problem, vrednost dinara počela je vrtoglavo da pada. Ovo predstavlja problem i za građane i za privrednike. Zbog inflacije od oko 30% u protekle tri godine, a jačanja deviznog kursa za oko 10%, došlo je do neslaganja između kretanja inflacije i kursa, i ovo naprasno usaglašavanje je nešto do čega je moralo doći. Trenutak da se ovo dogodi nije mogao biti gori.
Intervencijama Narodne banke Srbije samo u decembru prošle godine devizne rezerve smanjene su za 892,4 miliona evra. Višim kursom evra izazvano je povećanje cena proizvoda koji se uvoze za 5% do 15%. Međutim, izazvano je povećanje cena i domaćih proizvoda, jer neki domaći proizvođači koriste pojedine sirovine iz uvoza.
Najteža posledica ekonomske krize sigurno je masovno otpuštanje radnika. Lekari su još pre nekoliko godina upozorili na to da je jedan od najjačih stresova upravo gubitak posla i upoređuju ga sa teškom bolešću, pa čak i sa gubitkom člana porodice.
Mnogo smo puta za ovom govornicom govorili o otpuštanjima radnika u čitavoj Srbiji, o prinudnim kolektivnim odmorima usled smanjenja proizvodnje i zatvaranja proizvodnih pogona. Samo ću podsetiti da je u leskovačkoj fabrici "Zdravlje" pre nekoliko meseci u samo jednom danu bez posla ostalo 194 radnika.
Želim samo da iznesem još jedan neverovatan podatak o jednom događaju iz još jedne leskovačke fabrike. Radi se o fabrici "Kloting", u kojoj je u septembru jednoj zaposlenoj radnici isplaćena zarada u iznosu od 1,93 dinara, ili po tadašnjem kursu 0,021 evro. Druga radnica koja je zahtevala da se plaća prekovremeni rad otpuštena je, uz obrazloženje da navodno nije stručna, iako se tim poslom bavila tri decenije.
Pojava mobinga sve je češća nad zaposlenima u Srbiji. Istraživanja su pokazala da 4/5 zaposlenih, zbog izloženosti mobingu, ima psihičke probleme na radnom mestu. U najvećem broju slučajeva na mobing se žale osobe starije od 50 godina, čak 44%. Mobing je najzastupljeniji u privatnom sektoru, čak u oko 68% prijavljenih slučajeva. Otprilike, podjednako su ugroženi i žene i muškarci, tačnije žene nešto više, u 56% slučajeva.
Među ugroženima najviše je zaposlenih sa srednjom školom, 68%, a sa završenim fakultetom 28%. Mobing se najčešće koristi kao metod pritiska da bi zaposleni sam napustio preduzeće.
Nasuprot ovome, u Srbiji imamo jednu vrlo čudnu neprirodnu pojavu, direktori javnih preduzeća primaju astronomske plate. Na inicijativu narodnih poslanika SRS ovde u Narodnoj Skupštini, Vlada Srbije je onako glasnije najavila da će direktorima javnih preduzeća primanja biti smanjena. Međutim, pravilnik o javnim preduzećima još uvek nije završen, a Vlada nije precizirala kada bi do završetka ovog pravilnika moglo doći.
Ideji o smanjivanju plata direktora prethodila je odluka o smanjenju nadoknada za članove upravnih odbora i nadzornih odbora, koje su takođe bile abnormalne. Plate menadžera u javnim preduzećima kreću se do 700 hiljada dinara, ali i više. O tome smo već puno govorili za ovom govornicom, pa to neću ponavljati.
Predlog Vlade je da se plate menadžera u svim javnim preduzećima svedu na nivo premijerske, a to je oko 120 hiljada dinara. Kada će se ovo dogoditi, još uvek se ne zna.
Da zaključim, u uslovima kada se Srbija suočava sa problemima svetske ekonomske krize, kada Vlada nema jedinstveni program za prevazilaženje efekata ekonomske krize, kada se od strane ministra finansija najavljuje povećanje stope PDV-a za 2,5%, kada vrednost nacionalne valute pada, kada zaposleni svakodnevno ostaju bez posla, kada su poskupljenja svakodnevna, poskupljenja lekova, cene fiksne telefonije, prehrambenih proizvoda, tehničke robe, kada direktori javnih preduzeća imaju plate kolike nemaju ni menadžeri u zemljama EU, kada Vlada donosi odluku da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum - srpski radikali predlažu Vladi Republike Srbije da odustane od povećanja nameta svom narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je podneo gospodin Miloš Radulović na član 3, kojim traži brisanje ovog člana. Smatram da bi Vlada Republike Srbije trebalo da prihvati ovaj amandman.
Trenutak koji je Vlada Republike Srbije odabrala za povećanje akciza na derivate nafte, uopšte nije pravi. Što se tiče građana koji treba da zbog povećanja akcize plaćaju višu maloprodajnu cenu, trenutak nikada nije pravi. Međutim, nekada je to opravdano.
Sada ne postoji nijedan opravdani razlog da se u Srbiji poveća iznos akciza na derivate nafte, jer je povećanje akciza samo način da se nadomeste sredstva koje država Srbija gubi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Tako građani Srbije pomažu privredi EU, dok je naša privreda u sve lošijem stanju.
Novonastala situacija i u Evropi i u svetu, vezana za ekonomsko-finansijske krizu, za građane Srbije nije ništa novo. Građani Srbije već godinama unazad žive loše. Sada kada je kriza u Evropi Srbija treba da bude ta koja će uticati na to da se proizvodi uvezeni iz EU na našem tržištu prodaju po nižim cenama, jer se Srbija odriče dela prihoda od carine na te proizvode.
Ogromnu štetu od odluke srpskih vlasti da jednostrano primenjuju Prelazni trgovinski sporazum sa EU imaće svi građani Srbije kao vozači koji derivate nafte koriste za svoje automobile. Međutim, najveću štetu imaće oni koji derivate nafte koriste kao inpute za svoj rad. Među njima najugroženiji će biti poljoprivrednici i prevoznici.
Povećanje maloprodajne cene dizel goriva i motornog benzina direktno utiče na povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. Oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom znaju kako je puno novca potrebno za ulaganje u dizel gorivo kako bi se zemljište obradilo, jer ne može traktor niti da ore, niti da seje bez dizel goriva.
U uslovima poremećenih klimatskih faktora potrebna su mnogo češća navodnjavanja poljoprivrednih kultura, a za navodnjavanja je potreban motorni benzin, čija će cena sada biti viša zbog povećanja iznosa akciza.
U kakav se položaj sada dovode poljoprivrednici u Srbiji? Njihov položaj nikada nije bio lošiji. Cene svih inputa su visoke i još se povećavaju. Subvencije smanjene, tržišta liberalizovana do te mere da se iz EU mogu uvoziti poljoprivredni proizvodi koji su vrlo, vrlo konkurentni, tj. jeftiniji u odnosu na proizvode proizvedene kod nas.
Zašto i ne bi bili jeftiniji kada njihove države subvencionišu njihovu proizvodnju, i to u velikoj meri, kada im uz sve to i naša država pomaže jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Srbija time obezbeđuje tržište za proizvode iz EU, umesto da pronađe tržište za svoje proizvode na kome bi ih plasirala.
Srpski poljoprivredni proizvođači sada, pored toga što svoje proizvode ne mogu da izvezu, neće moći ni da ih prodaju na sopstvenom tržištu, jer će oni uvezeni biti jeftiniji, a u uslovima ekonomske krize potrošači uglavnom kupuju proizvode koji su jeftiniji, ne gledajući na to da li su domaći ili su uvezeni. To potvrđuje moju konstataciju da poljoprivredni proizvođači u Srbiji nikada nisu bili u lošijem položaju.
Povećanje maloprodajne cene usled povećanja iznosa akcize negativno će se odraziti i na poslovanje prevoznika robe i putnika i taksista. U uslovima tranzicije zbog privatizacije preduzeća u društvenoj svojini mnogo radnika je ostalo bez posla, prepušteno samo sebi.
Šestogodišnji proces privatizacije, tokom kojeg je prodato 2.500 preduzeća za ukupno 4 milijarde evra, bio je prema oceni stručnjaka ne samo spor i neefikasan, već i sprovođen po najgorem zakonu koji je Srbija ikada videla.
Eksperti tvrde da se Srbija od privatizacije nije ovajdila, kako zbog toga što je Agencija za privatizaciju kontrolisala samu sebe, tako i zbog činjenice da je novac od prodaje već potrošen.
Sreća u nesreći je, tvrde znalci, što vlasti ne poštuju zakone, a što će spasiti oko 600 javnih preduzeća da ne završe u stečaju. U Agenciji za privatizaciju dosadašnju prodaju oko 2.500 preduzeća ocenjuju kao uspešnu i ističu da je cenu određivalo isključivo tržište.
Nasuprot njima ekonomski stručnjaci tvrde da su ista ova preduzeća prodavana u bescenje i bez jasne državne strategije. Takođe, jedan od profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je jedna od najvećih grešaka odluka da pare idu u budžeta, pa je pitanje šta će se raditi kada izvori presahnu.
Socijalne programe trebalo je potpuno odvojiti od kupovnog procesa i zbog svega toga uzeti više para, a onda državnom strategijom i sa istim tim novcem rešiti problem nezaposlenosti. Ovako se u pojedinim preduzećima dobijalo po 100 evra, dok su neki prošli sa 750 evra po godini radnog staža.
Neki od njih, koji su dobili mizerne iznose socijalnih programa, morali su da se snađu i da se sami zaposle. Mnogi su odlučili da se bave taksi prevozom, jer su od tih otpremnina mogli da kupe jedino automobil kojim će raditi ovaj posao.
U vreme kada je cena tečnog naftnog gasa bila pristojna, ovaj posao se mogao isplatiti koliko-toliko. Problem u ovom poslu predstavlja i velika konkurencija, tako da su zarade male. Sa nižom cenom goriva zarada bi mogla biti solidna, da taksisti mogu da prehrane svoje porodice, ali sa višim cenama to je nemoguće.
Ako pogledamo strukturu cene benzina u decembru 2008. godine, videćemo da iznos akcize u maloprodajnoj ceni zauzima 44%. Naša država nije iskoristila mogućnost da snizi akcize letos, kada je cena nafte vrtoglavo rasla, kao što su to učinile mnoge evropske zemlje. Sada će ih povisiti, čime će postati lider u Evropi po udelu indirektnih poreza u maloprodajnoj ceni.
Za one koji koriste motorni benzin izgleda da je bilo bolje da je vladajuća većina izglasala prvobitni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer je u njemu prvobitno bilo predviđeno povećanje akciza na 40,50 dinara. U međuvremenu je iznos povećan na 42 dinara. Mnogo je i 40,50 dinara, mnogo je i 42 dinara i zato smatram da treba ovaj član 3. Predloga zakona brisati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, ispred poslaničke grupe SRS, podnela sam amandman kojim se predlaže da se posle člana 2. doda novi član 2a, koji se odnosi na član 6. Zakona o porezima na imovinu.
Član 6. stav 1. glasi - ''Tržišna vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata.'' Stav 2 - ''Osnovni elementi jesu: 1) korisna površina; 2) prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine.'' Stav 3 - ''Korektivni elementi jesu: 1) lokacija nepokretnosti; 2) kvalitet nepokretnosti; 3) drugi elementi koji utiču na tržišnu vrednost nepokretnosti.''
Amandmanom sam predložila da se posle stava 3. dodaju stavovi 4. i 5. Stav 4. glasi - ''Prosečna tržišna cena kvadratnog metra iz tačke 2) stava 2. ovog člana utvrđuje se posebno za svaku opštinu odlukom koju donosi skupština opštine na predlog opštinskog veća, a na osnovu podataka nadležne poreske uprave i koja se objavljuje.'' Stav 5 - ''Odluka iz stava 4. ovog člana donosi se svake tri godine i mora sadržati opis metodologije koja je korišćena pri utvrđivanju tržišne cene kvadratnog metra.''
Svrha ovog amandmana jeste regulisati zakonom da odluku o prosečnoj tržišnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine donose organi lokalne samouprave.
Predlagač zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu je članom 2. predložio da se u članu 5. zakona izvrši izmena u stavu 2. tako što će se regulisati da visinu tržišne vrednosti nepokretnosti, umesto nadležnog poreskog organa, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave.
SRS smatra da i kod utvrđivanja prosečne tržišne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine treba precizirati nadležnost organa lokalne samouprave.
Naime, u cilju fiskalne decentralizacije Zakonom o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine, članom 60, regulisano je da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. istog zakona, počev od 1. januara 2007. godine. Među izvornim prihodima ostvarenim na teritoriji jedinice lokalne samouprave je i porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon.
Osnovica oporezivanja imovine je tržišna vrednost i ona se utvrđuje primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Prosečna tržišna cena kvadratnog metra jeste osnovni element. Zato treba pokazati ozbiljnost prilikom njenog utvrđivanja i zato tražimo da predlog o visini prosečne cene kvadratnog metra bude dat od strane lokalne poreske administracije, da se opštinsko veće o njoj izjasni i da na kraju bude usvojena od strane skupštine opštine.
Zašto je ovo bitno? Postoji objektivni problem, koji se ogleda u tome što su tržišne cene uglavnom poznate kod objekata prodatih pre kratkog vremena, pa se formiranje vrši na osnovu njih. Podaci o prosečnim cenama nekretnina se mogu dobiti od građevinskih firmi na teritoriji konkretne opštine. Trenutno postoji mogućnost da opštine koje nemaju takve podatke mogu za obaveštenje da se obrate poreskoj upravi i Republičkom zavodu za statistiku.
Međutim, podaci koje dobiju ne predstavljaju realnu osnovu, pa se tako građani dovode u situaciju da plaćaju niži ili viši iznos poreza, a i sama lokalna samouprava dolazi u poziciju ili da se odriče dela svog prihoda ili da svojim građanima uzima više novca no što bi trebalo.
U cilju transparentnosti rada lokalne poreske administracije, amandmanom je još predloženo da se odluka o prosečnoj tržišnoj ceni kvadratnog metra objavljuje. Takođe, ova odluka mora sadržati opis metodologije koja je korišćena pri utvrđivanju prosečne tržišne cene kvadratnog metra.
Ovo je potrebno jer se radi o novcu građana, poreskih obveznika, koji moraju da budu informisani zašto daju baš toliko novca i kako se do te cene došlo.
Vlada je odlučila da ovaj moj amandman odbije uz opširnije obrazloženje, koje ću pročitati - amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 6. zakona uređena tržišna vrednost nepokretnosti iz člana 5. zakona, koja čini osnovicu poreza na imovinu, koja je jedan od osnovnih elemenata poreza na imovinu, što je u skladu sa odredbom člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, prema kojoj se poreski podsticaji, oslobođenja, olakšice, poreski krediti i drugo, kao i ostali elementi sistema i politike javnih prihoda ustanovljeni na osnovu tog zakona mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvode odgovarajući javni prihode.
Prema tome, iako je saglasno odredbama članova 6. i 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, u nadležnosti jedinica lokalne samouprave je da utvrđuje, naplaćuje i kontroliše porez na imovinu. Utvrđivanje poreske osnovice vrši se primenom zakona i podzakonskog akta, koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, na osnovu ovlašćenja iz člana 9. Zakona o porezima na imovinu, što znači propisa koji se jedinstveno primenjuju na teritoriji Republike Srbije, a kojima su uređeni osnovni i korektivni elementi za utvrđivanje poreske osnovice.
Napominjemo da prosečnu tržišnu vrednost kvadratnog metra objekta predstavlja prosek cena ostvarenih u prometu, uz naknadu za odgovarajuću vrstu novih objekata po kojima se u opštini, odnosno gradu u kojem se objekat nalazi obavljao promet uz naknadu u godini koja prethodni godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, član 4. stav 1. Pravilnika o načinu utvrđivanje osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnosti.
Na osnovu ovog obrazloženja Vlade zaključujemo da u Vladi nema volje da se upotpuni proces fiskalne decentralizacije. Vlada je 2006. godine, kada je zakonom o finansiranju lokalne samouprave uredila nadležnost jedinice lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda, među kojima i porez na imovinu, ostavila u nadležnost Republici naplatu prihoda od poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. Ovaj porez i dalje naplaćuje Republička uprava javnih prihoda.
Sada Vlada i dalje u nadležnosti Republike ostavlja utvrđivanje prosečne tržišne vrednosti kvadratnog metra objekta. Svi argumenti su na strani organa jedinice lokalne samouprave, ali Vlada kaže ovako.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze predlozi zakona koji su neophodni za primenu budžeta za ovu godinu i trebalo je da budu usvojeni istovremeno sa budžetom.
Na poslednjoj sednici u decembru bili su na dnevnom redu. Rasprava o njima bila je objedinjena sa raspravom o budžetu, i zbog važnosti budžeta o ovim predlozima zakona vrlo se malo govorilo. Zbog nedostatka vremena o podnetim amandmanima na ove zakone nije bilo rasprave, takođe nije bilo moguće ni o njima glasati.
Sada se o svim ovim zakonima, njih je sedam, vodi zajednički načelni pretres. Neki od ovih predloga zakona treba da omoguće punjenje budžeta, i to su: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, dok su drugi pak uzrok smanjenja prihoda budžeta, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o carinskoj tarifi, koji omogućuje jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Što se tiče Predloga zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, za njega Vlada kaže da ga je na svojoj sednici 27. novembra 2008. godine usvojila u okviru paketa mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize.
Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predloženo je izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđeno je stvaranje uslova za regulisanje obaveza od plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za osiguranike za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Predlogom zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predloženo je da se iznos penzije ne menja u 2009. godini. Kada smo govorili o Predlogu zakona o budžetu za 2009. godinu, srpski radikali su više puta ukazivali na šetu koju će sa sobom doneti jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, jer se na taj način Republika Srbija odriče značajnih prihoda od carina na uvoz robe iz zemalja EU.
Zato što se Vlada Srbije dobrovoljno odrekla ovih svojih prihoda u korist proizvođača iz EU, morala je da ih nadomesti na drugi način i jedini način koji preostaje jeste povećanje akciza i taksi. Time su u vrlo nepovoljan položaj dovedeni privrednici Srbije, ali i svi ostali građani Srbije.
Prvi od predloga zakona, o kojima se danas vodi zajednički načelni pretres, jeste o dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Predlagač kao razlog za donošenje ovog zakona navodi kako bi se ubrzali procesi evropskih integracija i omogućila primena Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.
Tako se ovim predlogom zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi predlaže da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carina predviđene tim sporazumima.
Dalje se predlaže da ako Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ne stupi na snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona na uvoz robe poreklom iz Evropske zajednice, stope carina utvrđuju se u skladu sa dinamikom smanjenja stopa carina predviđenih Zakonom o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. Svima je jasno da do dana stupanja na snagu ovog zakona neće stupiti na snagu Prelazni sporazum.
U vreme kada je u Skupštini potvrđivan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, SRS je ukazivala na neravnopravnost strana potpisnica, tj. da je srpska strana u podređenom položaju u odnosu na drugu stranu, države potpisnice koje su članice EU, a vrhunac poniženja je odbijanje primene sporazuma od strane država članica EU, jer Holandija nije prihvatila ovaj sporazum, a za njegovu primenu je potreban konsenzus.
Time je samo dokazan ucenjivački stav EU prema Srbiji i jasno pokazivanje da ne postoji namera da nas tretiraju kao ravnopravne partnere, već da žele da od nas izvuku ekonomsku korist.
Sve to upakovano je kroz priču o sticanju statusa kandidata kroz članstvo u EU. Ne možemo za sve da krivimo njih, jer je krivica na našoj Vladi, koja je i pored svega odlučila da jednostrano primenjuje sporazum i da nanosi štetu građanima svoje države.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predlagač kao razlog za donošenje zakona navodi nameru da hartije od vrednosti i udeli pravnom licu budu izuzeti iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava. Međutim, ono što je nepovoljno jeste to da se ovim predlogom zakona predviđa i ukidanje poreskog kredita za stan u kojem obveznik ne stanuje, koji je bio propisan u visini od po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog porodičnog domaćinstva koji u obveznikovom stanu stanuje, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Na ovaj način zadržaće se pravo na poreski kredit samo u slučaju stana u kome obveznik stanuje, a za ostale će se porez plaćati bez umanjenja za poreski kredit.
Želim da napomenem i to da je SRS predložila svojim amandmanima da stopa poreza na prenos ostalih apsolutnih prava bude 1,5%. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama vrši se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su u nadležnosti organa, za čiji se rad plaća republička administrativna taksa.
Ovde se radi o spisima i radnjama koji su bili u nadležnosti organa državne zajednice SCG, za koje se plaćala taksa u skladu sa Zakonom o saveznim administrativnim taksama. Visina ovih taksi nije menjana od 2001. godine, a inače je trebalo usklađivati ih godišnje.
Sada će se izmeniti visina taksene obaveze, pa će povećanje pojedinih taksi u uslovima ekonomske krize predstavljati izdatak koji će opterećivati i privrednike i sve ostale građane. Tako će na primer taksa za zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa sada biti 1.000 dinara, dok je ranije bila 870 dinara. Još samo jedan primer. Za žalbu organu taksa će biti 300 dinara, a ranije je iznosila 170 dinara.
Što se tiče Predloga zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, njime se predlaže privremeno izuzimanje od oporezivanja porezom na dohodak građana, prihoda od kapitala po osnovu kamate na devizne štednje i druge depozite građana, kapitalnih dobitaka po osnovu prihoda od prenosa uz naknadu hartije od vrednosti i udela u imovini pravnih lica i prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Predviđeno je da se ova mera, koja se preduzima radi ublažavanja efekata svetske ekonomske krize, primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine. Narodni poslanici SRS smatraju da ovu meru treba primenjivati do kraja 2010. godine, jer će se negativni efekti krize manifestovati kako u ovoj, tako i u narednoj godini. U skladu s tim smo i podneli amandmane kojima smo ovo rešenje predložili, jer smatramo da je to u interesu građana Srbije.
Kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje treba istaći da je on predložen kako bi bili stvoreni uslovi za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i regulisanja obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za 2009. godinu za fizička lica, osiguranike za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Za ove korisnike sredstva su obezbeđena u budžetu za 2009. godinu i valja istaći da se radi o fizičkim licima, koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, koja ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu.
Kada vladajuća većina usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a usvojiće ga jer ima 126 poslanika koji će za njega glasati, većina korisnika prava po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju naći će se u velikim neprilikama.
Naime, njime je predloženo da se iznos penzije, najniži iznos penzije, iznos novčane naknade i iznos opšteg boda zadrži na dostignutom nivou, odnosno da se ne menja u 2009. godini. U 2008. godini ovi iznosi su povećani za 10% Uredbom o vanrednom povećanju penzija, a pored toga i redovno su usklađeni.
To je sve na šta su penzioneri mogli da računaju, jer u 2009. godini neće biti ni redovnih usklađivanja, već će čitave godine primati isti iznos penzije koju primaju sada. Tako će mnogi penzioneri uveliko osetiti posledice ekonomsko finansijske krize.
Predizborna obećanja koja su dobili da će penzije biti visoke, da će iznositi 70% od prosečne zarade, bila su samo način da se od onih koji su u teškom položaju dobiju glasovi i uđe u Vladu. I tada se znalo da je to ne moguće i nerealno ostvariti. Onda su obećanja, naravno, zaboravljena.
Vanredno povećanje od 10% ne znači mnogo onima čija je penzija 8.000 ili 9.000 dinara. Oni su dobili povećanje za 800 do 900 dinara mesečno, ali ovo povećanje značilo je jednom broju penzionera čije su penzije preko 54.000 dinara.
Onda su penzioneri koji mesečno žive sa 8.000, 9.000 ili 10.000 dinara shvatili da su njihovi glasovi i te kako zloupotrebljeni, a tek sada kada se iznosi penzija zamrzavaju za čitavu 2009. godinu, penzioneri shvataju koliko su poniženi od strane vlasti i da ova vlada, predvođena premijerom Mirkom Cvetkovićem, nije nimalo socijalno odgovorna.
Ekonomska kriza je uveliko počela u Srbiji da ubira danak. Svakodnevni pad vrednosti dinara, otpuštanja radnika, poskupljenje cena namirnica, lekova. Nedavno poskupljenje lekova će umnogome pogoditi penzionere, jer je to populacija kojoj su lekovi uglavnom svakodnevno potrebni.
Uglavnom su to ljudi koji su se u toku svog radnog veka istrošili, ostareli, razboleli se i žive od tog skromnog iznosa penzije. Nisu retki penzioneri u Srbiji koji svojim penzijama izdržavaju čitave porodice, kojima je ta penzija jedini izvor prihoda, jer deca ne mogu da im se zaposle, pa neretko bake i deke penzioneri školuju unuke.
SRS smatra da će ovakav Predlog zakona doneti mnogo štete penzionerima, koji već godinama žive preteško. Jedna socijalno odgovorna Vlada ovakav predlog zakona ni u kom slučaju ne bi usvojila i poslala Skupštini na usvajanje, naročito ne ako su mnogi njeni predstavnici pre samo sedam-osam meseci u predizbornoj kampanji tako puno govorili o boljem životu penzionera i mnogo većim penzijama.
Glasovi penzionera pripali su njima jer su im penzioneri poverovali, jer su se nadali da će to biti ostvareno. Ovakav predlog zakona samo potvrđuje da su penzioneri koji su dali svoje glasove onima sa lažnim obećanjima najgrublje obmanuti i dovedeni u situaciju da strahuju za svoju egzistenciju.
Moram samo javnost da podsetim na neke izjave iz oktobra prošle godine. Naime, 17. oktobra potpredsednik Vlade Srbije zadužen za socijalnu politiku najavio je povećanje penzija na 65% sredinom 2009. godine, a krajem godine iznos penzija će biti 70% prosečnog primanja u Srbiji. Izgleda da je potpredsednik vrlo brzo zaboravio šta je obećao penzionerima, oni koji žive sa 150 do 300 dinara na dan, i da je zaboravio obećanja da će rešavati pitanja invalidskih penzionera, posebno onih koji su u penziju otišli zbog povreda na radu.
Ne samo da penzije neće dostići nivo koji je obećan, jer trenutno to nije moguće, već će sada biti zamrznute i neće biti ni redovnog usklađivanja, tako da će penzioneri na svojoj koži baš osetiti posledice ekonomske krize.
Pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, još jedan nepopularan i za građane Srbije nepovoljan predlog zakona u ovom setu jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Njime se predlaže povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine i pivo.
Zbog odluke da Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum i na taj način ostaje bez značajnih prihoda, morao se pronaći način da se ti prihodi nadomeste. Odluka je doneta da se to učini tako što će se povećati iznosi akciza, a u trenutnim uslovima ekonomske krize to predstavlja i za privrednike i za građane Srbije veliki udarac. Predlogom zakona predviđeno je povećanje iznosa akcize na derivate nafte, i to na motorni benzin sa sadašnjih 35,91 dinar po litru na 42 dinara po litru.
Moram da napomenem da je prvobitnim predlogom bilo predloženo da taj iznos bude 40,50 dinara. Međutim, u međuvremenu desilo se to, kada danas govorimo o ovom zakonu, da taj iznos bude 42 dinara po litru. Na dizel gorivo sa 19,10 dinara po litru na 26 dinara po litru i tečni naftni gas sa 11,01 dinar po kilogramu na 13 dinara po kilogramu. Povećanje akcize utiče na povećanje maloprodajne cene.
U poređenju sa zemljama u okruženju kod nas su zahvatanja bez PDV-a mnogo viša nego kod njih. Kada pogledamo strukturu cene benzina u decembru u Srbiji videćemo da akciza čini 44% maloprodajne cene. Napominjem da nas, pored ovog povećanja akciza, već se u februaru može očekivati još jedno povećanje redovno akcize u skladu sa rastom inflacije. Povećanje akcize na cigarete predviđeno je na 11 dinara po pakovanju u 2009. godini, 16 dinara u 2010. godini, 20 dinara u 2011. godini, a 24 dinara od 1. januara 2012. godine po pakovanju. Pored ovoga, platiće se i još jedna akciza po stopi od 35% umesto dosadašnjih 33%. Akcize na pivo će umesto dosadašnjih 9 dinara po litru iznositi 15 dinara po litru.
Prvobitno je Predlogom zakona bilo predloženo povećanje akcize na kafu. Onda su se oglasili ministar trgovine i usluga i proizvođači kafe. Rekli su da bi povećanje akciza uslovilo povećanje maloprodajne cene kafe, što bi predstavljalo osnov za šverc kafe iz okolnih zemalja u kojima je kafa jeftinija. Predlog da akcize budu povećane je povučen. Da li ovo povlačenje možda ima veze sa ovim reakcijama?
Da zaključim, povećanje akciza usloviće nova poskupljenja naftnih derivata, duvanskih prerađevina i piva u Srbiji. Građani Srbije za to mogu zahvaliti svojoj Vladi, koja se odlučila na ovo jer mora da nadomesti smanjenje prihoda od carina koje gubi jednostranom primenom štetnog Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Poskupljenja u trenutnim uslovima ekonomske krize uopšte nisu potrebna građanima Srbije.
Međutim, sudeći po najavama ministra finansija, gospođe Dragutinović, da ne isključuje mogućnost povećanja poreza na dodatu vrednost u toku ove godine, i to sa 18% na 20,5% - poskupljenja će i te kako biti.
Na kraju bih samo postavila pitanje Vladi, a ono se samo odnosi na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Član 24. kaže: "Posle člana 40đ. dodaju se... (Predsednik: Vreme.) izvinite, završiću odmah ...dodaju se poglavlje 12b. i član 40e. koji glase. Poglavlje 12b: "Promet akciznih proizvoda sa Autonomnom Pokrajinom KiM", a član 40e: "Vlada će urediti izvršenje ovog zakona na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN br. 1244". Moje pitanje je - kako? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik koji dolazi iz kraja u kome se većina stanovništva bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, smatram da amandman moje koleginice, dr Dušanke Plećević, treba prihvatiti, kao i amandmane ostalih narodnih poslanika SRS slične sadržine.
Suština ovih naših amandmana jeste štednja u državnim organima i sa druge strane obezbeđivanje više novčanih sredstava za subvencije poljoprivredi.
Što se tiče preporuke štednje, zbog ekonomske i finansijske krize, SRS je preporučila smanjenje planiranih sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru - jer smo u tome prepoznali mnoge mogućnosti za zloupotrebu kod skoro svih budžetskih korisnika.
To je u stvari način da se novčana sredstva isplate na osnovu mnogih ugovora, a najčešće su to ugovori o izvršenim uslugama. Kao izvršene usluge uglavnom se navode ekspertske usluge, administrativne, računovodstvene, usluge prevođenja i slično.
Činjenica je da u svim državnim organima ima mnogo više zaposlenih no što je potrebno. Kako bi se istim tim zaposlenim isplatilo još novca, oni budu angažovani na nekim posebnim projektima i na taj način van redovnih zarada zarade još novca. To je klasična zloupotreba. Nedavno smo ovakva dešavanja imali u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo. U Ministarstvu su bili ljuti zbog toga što se ovo potencira i branili su se činjenicom da se takve stvari rade u svim ministarstvima.
Zbog ove činjenice srpski radikali traže da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu sredstva opredeljena na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru - smanje. Najviše će se uštedeti ako se spreče zloupotrebe.
Sa druge strane, ušteđena sredstva treba preusmeriti subvencijama u poljoprivredi. Najveći apsurd koji je Vlada mogla učiniti, prilikom predlaganja zakona o budžetu, jeste smanjenje sredstava za subvencije, umesto da iznos ovih sredstava u 2009. bude veći u odnosu na iznos iz 2008, on je smanjen.
Izgleda da Vlada nije svesna činjenice da je život poljoprivrednika u Srbiji pretežak, a da će u predstojećoj 2009. godini, zbog svetske ekonomske i finansijske krize, biti još mnogo teži. Do sada poljoprivredni proizvođači nisu svojim preteškim radom mogli da obezbede sredstva za pristojan život svojih porodica.
Dolazim iz kraja u kome se većina stanovništva bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Moji zemljaci novu godinu dočekuju sa velikim uznemirenjem umesto radosti, jer već početkom februara počinje period ulaganja u proizvodnju.
Povrtari koji se u Jablaničkom regionu najčešće bave proizvodnjom paprike, ali isto tako paradajza, kupusa, krompira i drugih kultura, moraće da ulože u kupovinu semena koje je vrlo skupo. Pored toga, veliki izdatak predstavljaju ulaganja u plastenike, jer su povrtari svesni toga da, zbog promenjene klime, proizvodnja na otvorenom prostoru nosi mnogo veći rizik, no proizvodnja u plastenicima.
Takođe, veliki izdatak predstavljaju sistemi za navodnjavanje kap po kap, bez kojih se povrtarstvo ne može ni zamisliti, jer su temperature u toku leta često iznad 40 stepeni. Ako ovome dodamo izdatke za veštačka đubriva i pesticide, onda je jasno da je proizvodnja povrća preskupa. Kada treba da proda svoje proizvode, proizvođač niti ima obezbeđeno tržište, niti sigurnu cenu. Proizvođači su prepušteni sami sebi i često svesni da su na gubitku. O preteškim uslovima rada na njivi i u plastenicima neću da govorim, to je svima poznato.
Što se tiče voćara, Vučjansko porečje poznato je po kvalitetnoj proizvodnji višanja i krušaka. Baveći se proizvodnjom ovog voća mnoge porodice ostvaruju svoje jedine prihode. Nemoguće je opisati poniženja koja ti ljudi doživljavaju kada treba da naplate od nakupaca novac za prodato voće.
Moram da pomenem samo još jednu srpsku sramotu. Ratari su ove godine najveće količine kukuruza potrošili za grejanje. Cena kukuruza je toliko niska da predstavlja pravo poniženje za ratare.
Kako stvari stoje, poljoprivredni proizvođači biće poniženi i u 2009. godini, jer ih je Vlada Republike Srbije Predlogom zakona o budžetu za 2009. ponizila do krajnje mere.
Članovi Vlade u svojim kabinetima, koji podsećaju na staklena zvona, ne znaju kako je poljoprivrednicima na njivi, voćnjaku, plasteniku. Prihvatanjem amandmana SRS, ponižavanje poljoprivrednika bilo bi barem malo manje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Članom 6. Predloga zakona predlagač želi da izmeni član 25. postojećeg zakona.
Član 25. glasi: ''Ako Narodna banka Srbije da saglasnost za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije, taj postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Pravne posledice postupka likvidacije nastaju danom dostavljanja rešenja Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana pravnom licu iz člana 24. stav 1. ovog zakona.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 24. stav 2. ovog zakona, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja, u skladu sa ovim zakonom.
Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije banke, odnosno druge finansijske organizacije, odnosno društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Ako u toku vršenja nadzora iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji banke, odnosno druge finansijske organizacije, odnosno društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije''.
Članom 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje predloženo je da se u članu 25, posle stava 5. dodaje stav 6. koji glasi: ''Skupština banke, odnosno društva za osiguranje, usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije''.
Amandmanom sam predložila brisanje člana 6.
Likvidacija se sprovodi kao dobrovoljna ili prinudna likvidacija, na temelju zakonom propisanih uslova. Za razliku od stečaja, postupak likvidacije se može pokrenuti samo nad solventnim društvom za osiguranje. To je izričito propisano odredbom člana 347. stav 1. Zakona o privrednim društvima.
S tim u vezi treba istaći da postojanje solventnosti predstavlja prethodni uslov za sprovođenje kako dobrovoljne tako i prinudne likvidacije.
Dobrovoljnu likvidaciju sprovode sami vlasnici društva. Za to vreme privredno društvo ima iste organe kao i pre pokretanja likvidacionog postupka.
Izuzetno i u slučaju dobrovoljne likvidacije mogu nastati određene promene u upravi privrednog društva. Do toga dolazi kada se odlukom Skupštine društva sprovođenje likvidacije poveri likvidatoru kao posebnom organu. U tom slučaju likvidator preuzima ovlašćenja uprave društva. Međutim, i tada likvidator društva postupa na način kao što bi delovala njegova uprava. Zato se i na likvidatora primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima, kojima se uređuje položaj i pravo uprave.
To važi i za likvidaciju društava za osiguranje. Specifičnost likvidacionog postupka društava za osiguranje, kao i banaka i drugih finansijskih organizacija u odnosu na postupak likvidacije drugih privrednih društava najpre se iskazuje u zakonom propisanoj mogućnosti sprovođenja prinudne likvidacije.
Neke specifičnosti se iskazuju u postupku dobrovoljne likvidacije društava za osiguranje. One su pre svega rezultat zakonske obaveze da se dobrovoljna likvidacija društava za osiguranje može sprovesti samo uz izričitu saglasnost NBS. Ukoliko Narodna banka odbije zahtev društva za osiguranje za sprovođenje dobrovoljne organizacije, isti će po službenoj dužnosti pokrenuti postupak prinudne likvidacije.
Osim toga, NBS vrši posredan i neposredan nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije društava za osiguranje. Ako pri vršenju nadzora NBS utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji.
Zajedničko za postupak dobrovoljne likvidacije društava za osiguranje i ostalih privrednih društava je da ona predstavlja rezultat promenjenog cilja društva. Ova promena je posledica nastupanja zakonom propisanih razloga za prestanak društva. Zbog toga je i dalje postojanje društva opredeljeno potrebnim vremenom za okončanje njegovog postojanja. Ono podrazumeva neophodne aktivnosti radi naplate potraživanja, unovčenja imovine i podmirenje obaveza, odnosno ustupanje eventualnog likvidacionog viška osnivačima društva.
Odluke o realizaciji tih poslova i dalje donose organi društva u likvidaciji, osim u slučaju kada se odlukom skupštine sprovođenje likvidacije poveri likvidatoru. Razlika je samo što sa sprovođenjem likvidacije dolazi do redukcije mogućih aktivnosti organa upravljanja. Njihov obim se opredeljuje ciljem likvidacije. Zato je u postupku likvidacije isključena mogućnost donošenja odluka koje imaju za cilj unapređenje poslovanja društva.
Odnos između organa upravljanja društva, kao i međusobni odnosi i prava osnivača prema društvu ostaju nepromenjena. O pokretanju postupka likvidacije moraju biti obaveštena sva zainteresovana lica. To se čini tako što se uz poslovno ime društva dodaju reči "u likvidaciji".
Time se treća lica obaveštavaju o promenjenom cilju društva i da u narednom periodu mogu očekivati izmenu organa upravljanja, odnosno prenošenje njihovih ovlašćenja na likvidacionog upravnika.
Nakon donošenja odluke o pokretanju likvidacije, društvo za osiguranje je dužno da svim poznatim poveriocima dostavi pisano obaveštenje sa pozivom da u određenom roku podnesu prijavu potraživanja. Obaveštenje o odluci o likvidaciji se mora objaviti na internet strani agencije istog dana kada je odluka o pokretanju postupka likvidacije upisana. Za vreme trajanja postupka likvidacije društvo za osiguranje ne može preduzimati nove poslove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka, kao što su prodaja imovine, plaćanje poverilaca i naplata potraživanja.
Specifičnost ovog postupka je da sve navedene poslove mogu voditi lica koja su imala ista ovlašćenja i pre likvidacije. To je pravilo, ali se, izuzetno, odlukom društva, vođenje ovih poslova može poveriti i likvidacionom upravniku. Postavljeni likvidacioni upravnik se, odlukom društva, iz opravdanih razloga može odlukom suda zameniti i na njegovo mesto postaviti drugi likvidacioni upravnik.
Zadatak likvidacionog upravnika je da sastavi bilans stanja najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije. On sadrži stanje aktive i pasive društva, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije. Odluku o prihvatanju početnog likvidacionog bilansa donosi Skupština društva za osiguranje. Likvidacioni upravnik podnosi Skupštini društva izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka društva.
Amandmanom sam predložila da se briše član predloga zakona kojim se utvrđuje ovo pravo da Skupština banke, odnosno društva za osiguranje usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka.
SRS smatra da nadležni državni organi, u ovom slučaju Agencija za osiguranje depozita i Narodna banka Srbije, jedini mogu imati to pravo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 31. Predloga zakona o javnim nabavkama.
U članu 31. stav 1. kaže se: Naručilac će od dana objavljivanja javnog poziva omogućiti zainteresovanim licima neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju, preuzimanje konkursne dokumentacije ili će u roku od dva dana od dana prijema zahteva za dostavljanje konkursne dokumentacije, konkursnu dokumentaciju dostaviti poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte, a može i objaviti na Portalu javnih nabavki.'' Stav 2: ''U slučaju preuzimanja ili dostavljanja konkursne dokumentacije naručilac naplaćuje samo troškove umnožavanja i dostavljanja konkursne dokumentacije.''
Amandmanom je predloženo da se posle stava 2. doda stav 3. koji će glasiti: ''Kada se realizacija javne nabavke finansira budžetskim sredstvima, prihodi koje naručilac ostvaruje na način propisan stavom 2. ovog člana uplaćuju se u budžet Republike Srbije.''
Vlada je odlučila da odbije ovaj amandman. U obrazloženju je napisano - Vlada ne prihvata amandman ''iz razloga što bi se predloženom regulativom stvorila obaveza da naručioci sa lokalnog nivoa, koji se finansiraju iz budžeta opštine, ne mogu da naplate svoje troškove koje su imali u vezi sa umnožavanjem i dostavljanjem konkursne dokumentacije, kako je to utvrđeno Predlogom zakona, već bi se ta sredstva uplaćivala u budžet Republike.''
Dužnost je naručioca javne nabavke da pripremi konkursnu dokumentaciju. Na osnovu te dokumentacije ponuđači će pripremiti ispravnu ponudu.
Konkursna dokumentacija različita je u svakom postupku javne nabavke, jer se svaki postupak razlikuje od drugih. Prilikom svakog postupka izrađuje se dokumentacija potrebna za konkretni slučaj.
Konkursna dokumentacija sadrži: 1) poziv za podnošenje ponude; 2) uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu; 3) obrazac ponude; 4) obrazac za ocenu ispunjenosti uslova; 5) model ugovora; 6) vrstu, tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanje garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge; 7) tehničku dokumentaciju i planove, odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naručioca, u slučaju javne nabavke finansijske usluge kredita; 8) obrazac strukture cene, sa uputstvom kako se popunjava.
U pripremi dokumentacije učestvuju lica koja izrađuju tu dokumentaciju, tehnički uređuju, štampaju, umnožavaju. U zavisnosti od konkretnog slučaja, dokumentacija može biti obimnija ili manje obimna. U nekim slučajevima ponuda se može pripremiti tek po neposrednom pregledu mesta gde će se javna nabavka izvesti. To naručiocu stvara određene troškove, a pored toga nastaju troškovi dostavljanja dokumentacije poštom, telefaksom, putem elektronske pošte ili objavljivanjem na Portalu javnih nabavki. Naknadu tih svih troškova naručilac naplaćuje od zainteresovanih ponuđača.
Zakonodavac koji je izradio ovaj predlog zakona o javnim nabavkama nije eksplicitno propisao kome pripadaju prihodi koje naručioci ostvaruju od ponuđača po osnovu naknade troškova za umnožavanje i dostavljanje konkursne dokumentacije kada se realizacija javne nabavke finansira budžetskim sredstvima.
Rešenje koje je predloženo od strane SRS podnošenjem ovog amandmana donelo bi dvostruku korist. Prvo, na ovaj način bi bilo sprečeno da se prihodi po ovom osnovu uplaćuju na račun sopstvenih prihoda naručioca, kao što se sada u praksi dešava, a sa druge strane, uplatom na budžetski račun Republike Srbije bi na godišnjem nivou ostvario znatne prihode koji bi bili usmereni za finansiranje javnih rashoda. Ovo je argument više za prihvatanje ovog amandmana.
Zakon o javnim nabavkama donet je u julu 2002. godine i predstavljen je kao prvi sistemski zakon antikorupcijskog karaktera. Ciljevi donošenja ovog zakona, kako su demokratski vlastodršci tada rekli, bili su ušteda i racionalna upotreba budžetskih sredstava, jačanje antikorupcijskih mehanizama, jačanje konkurencije, jačanje privatnog sektora i brže pristupanje EU.
Međutim, u praksi se pokazalo da postoji mnogo problema postojećeg sistema javnih nabavki.
Ispostavilo se da su osnovni problemi sledeći: cene za iste vrste proizvoda, usluga i radova značajno variraju od naručioca do naručioca; cena se najčešće uzima kao glavni kriterijum, zato što se može lako definisati i braniti prilikom ocenjivanja, dok se kvalitetu pridaje znatno manji značaj; nema preciznih podataka o tome koliko su nabavljena dobra, usluge i radovi zadovoljili potrebe naručioca, definisane u konkursnoj dokumentaciji i u ugovoru.
Ocena relevantnog broja naručilaca je da kvalitet nabavljenih dobara, usluga i radova nije zadovoljavajući. Veliki broj sitnih naručilaca nameće značajne probleme u pogledu efikasne koordinacije uvođenja dobre prakse, standardizacije, izgradnje kapaciteta zasnovane na profesionalizaciji.
Poslovi javnih nabavki su shvaćeni od strane rukovodilaca državnih organa naručilaca na pojednostavljen način, bez sagledavanja njihovog pravog značaja, sadržaja i kompleksnosti, što je rezultiralo time da su znatno potcenjeni.
Poslovi javnih nabavki su odvojeni od planiranja i praćenja izvršenja ugovornih obaveza i imaju tretman čisto administrativnog posla, što se negativno odražava, kako na efikasnost poslova javnih nabavki, tako i na mogućnost njihove efektivne kontrole. Mali broj službenika se specijalizovao za javne nabavke, dok u većini slučajeva službenici ove poslove obavljaju povremeno, uz druge glavne poslove, uz odsustvo profesionalizacije u javnim nabavkama, značajan utrošak vremena i novca za realizaciju tendera.
Vrlo nizak nivo standardizacije u javnim nabavkama, neadekvatna provera postupka javnih nabavki, uz potpuno odsustvo eksterne provere Državne revizorske institucije još uvek ne funkcionišu, zatim neefikasna interna provera kod naručilaca, s obzirom da jedinica interne revizije postoji kod veoma malog broja naručilaca, sa procedurama koje se tek stvaraju.
Potom visok rizik od korupcije, posebno u fazi planiranja i pripreme za postupak javne nabavke, kao i u fazi realizacije ugovora, koje su nedovoljno kontrolisane od strane nadležnih organa, eksterne i interne revizije. Slabljenje discipline u primeni zakona, uz odsustvo sankcionisanja kršenja propisa.
Postojećim Zakonom o javnim nabavkama trebalo bi da budu sankcionisane nepravilnosti koje utvrdi Komisija za zaštitu prava u postupku po žalbi učesnika na tenderu. Odlukom Komisije javna nabavka može biti potpuno ili delimično poništena, a moguće je pokrenuti postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti. Odluke Komisije uglavnom se ne poštuju. Režim omogućava da se, kao i drugi zakoni, i ovaj zakon ne poštuje.
Prekršajne kazne za pravna lica naručioce su od 100 hiljada do milion dinara, a za odgovorna lica u pravnom licu od 20 hiljada do 50 hiljada dinara.
Međutim, kada Uprava za javne nabavke podnese prekršajnu prijavu zbog nepravilnosti u postupku javnih nabavki, odgovorna lica budu kažnjena samo opomenom ili nekom najblažom novčanom kaznom. Glavni problem je u tome što se u Srbiji zakoni krše, kaznene odredbe ne primenjuju, pa korupcija cveta. Milioni budžetskih sredstava tj. novac poreskih obveznika, građana Srbije, završava tamo gde mu nije mesto. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je na noćašnjem dnevnom redu treće smene rada Narodne skupštine rasprava u pojedinostima o jednom od predloga zakona iz seta pravosudnih zakona, na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a zbog vršenja funkcije narodnog poslanika, potrebno mi je da budem obaveštena o pitanjima vezanim za rad Saveta za borbu protiv trgovine ljudima.
Želim da znam koje mere preduzima ovaj savet, jer su izuzetno zabrinjavajući podaci koji govore o broju žrtava trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi. Podaci govore da je periodu od 2004. do 2005. godine, ilegalnim kanalima, vršeno prebacivanje ljudi, za šta je podneto ukupno 66 krivičnih prijava, 52 zbog trgovine ljudima i 14 zbog nedozvoljenog prelaska državne granice. U toku 2006. godine, podneto je 37 krivičnih prijava protiv 84 lica za krivično delo trgovine ljudima. Među identifikovanim žrtvama ima i maloletne dece. Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije, približno 12% od ukupnog broja žrtava trgovine ljudskim bićima čine deca.
Potrebno mi je obaveštenje – da li su okončani sudski procesi pokrenuti zbog ovih krivičnih dela, naročito procesi u kojima su žrtve maloletna lica?
Ovo obaveštenje tražim od ministra pravde, s obzirom na to da je ona trenutno ovde, ali podjednako i od ostalih ministara, članova Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, ministra unutrašnjih poslova, ministra zdravlja, ministra omladine i sporta i ministra rada i socijalne politike. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Potrebne su mi informacije za obavljanje funkcije narodnog poslanika.
Obaveštenje mi je potrebno od Vlade Republike Srbije: kada će nadležni organi početi rad kako bi ispitali kriminalne radnje u javnim preduzećima u Republici Srbiji, naročito na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu? Podaci postoje i to je osnov za istragu od strane budžetske inspekcije, MUP-a, javnog tužioca.
Smatramo da nijedno obezbeđenje nema prava da ovim organima uskrati pravo da vrše svoj posao. Ali, izgleda da ovi organi ne žele da otpočnu da rade svoj posao. To što se novac navodno vraća od strane onih koji su ga uzimali ko zna na osnovu čega, nije razlog da se ne istraži ovako veliki kriminal. Vlada želi da se ove radnje zataškaju, pa je to razlog što državni organi ne preduzimaju ništa.
Poslanici SRS već nekoliko dana ukazuju na ova dešavanja, podaci postoje, samim tim i osnov da se kriminalu i korupciji stane na put. Građani Srbije, takođe su na strani istine i poslanici SRS uvek će štititi interese građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, po čl. 225. i 226. Koristim svoje pravo narodnog poslanika da zatražim obaveštenje radi vršenja poslaničke funkcije. Potrebno mi je obaveštenje od nadležnih ministarstava – da li će javni tužilac reagovati u ovoj situaciji, vezanoj za nesavesno trošenje sredstava na Aerodromu "Nikola Tesla"?
Ovakvo trošenje novca nije samo nesavesno, već su to kriminalne radnje. Čuli smo danas i prethodnih dana od narodnih poslanika SRS o kojim je iznosima reč i u koje je svrhe novac trošen. Nijedan rukovodilac ne sme biti zaštićen, ma kojoj političkoj grupaciji pripadao. Novac poreskih obveznika ne sme se trošiti na način na koji je trošen u ovom slučaju. To je novac koji državi plaćaju oni od kojih većina nije u prilici da kupi osnovne životne namirnice, onih koji svakodnevno ostaju bez posla i prepušteni su sami sebi.
Zato poslanici SRS smatraju da javni tužilac, MUP, budžetska inspekcija i svi ostali nadležni organi moraju početi da rade svoj posao, počevši od danas, na Aerodromu u Beogradu.
Mi smo ovde, u ovo najviše zakonodavno telo izabrani da učestvujemo u donošenju zakona, ali i da zaštitimo interese građana, onih koji redovno izmiruju svoje obaveze u vidu poreza prema državi.
Ne plaćaju građani porez da bi se taj njihov novac od poreza trošio na način na koji se troši na Aerodromu u Beogradu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 63. stav 4. Predloga zakona o uređenju sudova, na deo koji se odnosi na ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika.
Naime, u članu 63. u stavu 4. ovog predloga zakona kaže se: "Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa 'naročito se ističe' može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda."
Amandmanom je predloženo brisanje stava 4. jer je ova odredba u suprotnosti sa odredbom člana 59. stava 3. istog ovog predloga zakona u kome je jasno definisano da zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Predlogom zakona o sudijama u glavi III definisani su uslovi za izbor sudija. Tako član 43. kaže da za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. Dalje, u članu 44. u stavu 1. stoji – posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci, i u alineji 3 – šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i višeg prekršajnog suda.
Vlada je predložila Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj moj amandman uz obrazloženje da se amandman ne prihvata jer smatra da zakonom treba dati mogućnost da viši sudijski saradnik može steći više zvanje ako je ocenjen najvišom ocenom dve godine uzastopno i u slučaju da ne ispunjava uslove za sticanje tog zvanja. Ovakvom odredbom stimuliše se kvalitetniji rad sudijskih pomoćnika.
Činjenica je da se ovakvom odredbom sigurno ne može stimulisati kvalitetniji rad sudijskih pomoćnika, već se, naprotiv, pružaju mogućnosti za prebrzo napredovanje pojedinih viših sudijskih saradnika. Kada kažem prebrzo napredovanje mislim na to da u roku od jedne godine i sedam meseci nakon položenog pravosudnog ispita neko može steći zvanje sudskog savetnika.
Naime, u članu 61. ovog predloga zakona kaže se u stavu 1: "Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje", a u stavu 2: "Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne ocenjuje se za tu godinu." To znači da ako je neko u jednoj kalendarskoj godini radio sedam meseci i ocenjen je ocenom "naročito se ističe" i naredne godine opet bude ocenjen istom ocenom, on će u roku od jedne godine i sedam meseci napredovati u zvanje sudskog savetnika. Dovoljno je samo da stekne blagonaklonost predsednika suda koji vrši ocenjivanje, što se najčešće postiže pripadnošću istoj političkoj stranci.
Ovo odredbom zakona o uređenju sudova direktno se krši odredba zakona o sudijama kojom je propisan uslov od šest godina radnog iskustva u pravnoj struci za sudiju višeg suda. Ova dva zakona donose se istovremeno a pojedini njihovi članovi koji se odnose na istu stvar u suprotnosti su, što govori o neodgovornosti predlagača.
Prihvatanjem ovog amandmana ne bi se kršio zakon o sudijama, a bila bi afirmisana stručnost. Ovako, pored kršenja zakona, podstiče se diskriminatorski odnos prema višim sudijskim saradnicima, loši kolegijalni odnosi i protekcionizam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Dragan Stevanović je ispred poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 66. Predloga zakona o uređenju sudova. Član 66. Predloga zakona glasi, stav 1: "Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine." Stav 2: "Sudijski pripravnik koji je na  pravosudnom ispitu ocenjen sa 'položio sa odlikom' prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika."
Svojim amandmanom gospodin Stevanović predložio je da se stav 2. izmeni tako da glasi: "Sudijski pripravnik nakon položenog pravosudnog ispita prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika."
Odluka Vlade je da ovaj amandman ne prihvati. Za svoju odluku Vlada je dala sledeće obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što smatramo da je predložena odredba celishodnija. Naime, navedenom odredbom se garantuje sudijskim pripravnicima koji su položili pravosudni ispit sa odlikom zasnivanje radnog odnosa u sudu na neodređeno vreme. Što se tiče ostalih pripravnika koji su položili pravosudni ispit, njihov prijem u stalni radni odnos zavisiće od broja slobodnih radnih mesta sudijskih pomoćnika u sudovima."
Ovaj amandman podnet je sa namerom da se dođe do oslobođenja od diskriminatorskog odnosa prema svršenim studentima prava tj. prema onima koji treba da polažu pravosudni ispit nakon tri godine staža sudijskog pripravnika. Onaj ko položi pravosudni ispit sa odlikom zasnovaće radni odnos u sudu na neodređeno vreme. Oni koji ne polože sa ovom ocenom, sa odlikom, jer iz nekog razloga toga dana nije bio njihov dana, zbog bolesti ili nekog drugog razloga, automatski ne mogu da računaju na radni odnos na neodređeno vreme u sudu.
Nije u redu, u državi sa poremećenim sistemom vrednosti kakva je Srbija, uspostaviti, po namerama predlagača ovog zakona, jednu ovakvu pozitivnu selekciju. U državi u kojoj je nepotizam prisutan u svim sferama društvenog i privrednog života postala je praksa da deca poznatih roditelja uglavnom budu najbolji studenti na fakultetima i ta negativna selekcija se stvara već u toj fazi, tako da te anomalije pristrasnosti treba preseći na nekim drugim nivoima, a ne kroz zakon koji se predlaže, jer predloženi način ne predstavlja garanciju da će se najkvalitetniji primiti u stalni radni odnos u sudovima. Potrebno je predvideti tačan broj studenata tj. diplomiranih pravnika i taj broj uskladiti sa potrebama države kako bi se izbegla serijska proizvodnja pravnika na fakultetima, jer ćemo kao posledicu toga imati veliki broj diplomiranih pravnika na tržištu rada.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini na usvajanje i o kome mi danas raspravljamo, posebnu pažnju privlače članovi 4. i 5.
Naime, članom 4. Predloga zakona želi se da se izmeni član 158. važećeg zakona o državnim službenicima, koji se odnosi na Službu za upravljanje kadrovima. U stavu 2. kaže se: "Služba za upravljanje kadrovima oglašava slobodna radna mesta u organima državne uprave i službama Vlade, brine za usklađeno preuređenje državne uprave, savetuje organe državne uprave i službe Vlade kako da upravljaju kadrovima, organizuje stručno usavršavanje državnih službenika, pruža stručnu i tehničku pomoć Visokom službeničkom savetu, vodi poslove značajne za politiku Vlade u upravljanju kadrovima i vrši druge poslove određene zakonom ili propisom Vlade".
Predloženo je da se u ovom stavu, posle reči: "organizuje stručna usavršavanja državnih službenika", dodaju zapeta i reči: "posebno u oblasti borbe protiv korupcije". Kada se vidi ova odredba, moglo bi se pomisliti da srpska vlast ima nameru da se bori protiv korupcije. Činjenica je, o tome smo mnogo više govorili kada je usvajan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da vlast u Srbiji samo iznalazi načine da se korupcija prikrije i poveća.
O tome što se ova pošast uvukla u sve sfere života i što se Srbija, po stepenu suzbijanja korupcije, nalazi tek na 85. mestu u svetu, u društvu sa Panamom, Madagaskarom, Senegalom, nimalo se ne vodi računa. Zakoni se donesu, kao, usklađuje se naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, ali se ti zakoni u praksi ne primenjuju. Tako se ni ova bolna tačka našeg društva – korupcija, time što će se u ovom zakonu napisati da će se državni službenici stručno usavršavati u oblasti borbe protiv korupcije, neće smanjiti, jer je borba protiv korupcije u državi Srbiji poverena jednoj agenciji koja će biti kontrolisana od strane vlasti.
Članom 5. Predloga zakona o državnim službenicima predlaže se produženja roka za sprovođenja javnih konkursa za položaje i prestanak dužnosti postavljenim licima čija radna mesta postaju položaji. Ovde se traži produženje roka do 31. decembra 2009. godine.
Važno je napomenuti da je ovaj rok već jednom produžen. Naime, Zakonom o državnim službenicima, koji je stupio na snagu 1. jula 2006. godine, bilo je predviđeno, članom 180. stav 1, da će se, radi postavljenja na položaje, sprovesti javni konkursi do 1. jula 2007. godine. Takođe, u stavu 2. se kaže da postavljenim licima čija radna mesta postaju položaji dužnost, u svakom slučaju, prestaje 1. jula 2007. godine.
Međutim, zakonom o izmenama Zakona o državnim službenicima, članom 3, koji je stupio na snagu 1. jula 2007. godine, rokovi su produženi do 1. maja 2008. godine, a sada se, u obrazloženju novog predloga zakona, navodi da je prethodnoj vladi prestao mandat u martu 2008. godine, dakle, pre 1. maja 2008. godine, i da je to razlog što javni konkursi za postavljenje nisu sprovedeni.
Znači, od 1. jula 2006. do 1. jula 2007. nije bilo dovoljno vremena, nije ga bilo ni od jula 2007. do marta 2008. godine, pa se sada traži produženje do 31. decembra 2009. godine. Ovaj zahtev za produženjem roka predlagač opravdava brojnošću radnih mesta državnih službenika na položaju koje treba popuniti, a njih je 358, od toga je 108 postupaka okončano, kao i složenošću konkursnog postupka.
Što se tiče složenosti konkursnog postupka, Uredbom o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima, precizirani su rokovi u kojima se odvijaju radnje vezane za popunjavanje položaja. Članom 19. definisano je da rok za podnošenje prijava na javni konkurs počinje da teče narednog dana od kada je javni konkurs oglašen u "Službenom glasniku RS" i ne može biti kraći od 15 dana. Zatim, sledi rok od 20 dana, koji je predviđen kako bi kandidati koji nemaju položen državni stručni ispit mogli da dostave dokaz o položenom državnom stručnom ispitu.
Uredbom nisu propisani rokovi u kojima se vrši pismena provera osposobljenosti, znanja i veštine i usmeni razgovor s kandidatima.
Takođe, nije propisan ni rok u kome izborni postupak mora biti sproveden, ali od 1. jula 2006. do danas bilo je dovoljno vremena da se bilo koji konkurs okonča. Hvala.