Gospođo predsednice, recite mi, molim vas, koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS?

(Predsednik: 44 minuta.)

Hvala puno.

Ovaj amandman sličan je ostalim amandmanima koje je poslanički klub SRS podneo na član 3. Stav našeg poslaničkog kluba je da u teškim godinama krize je neophodno istinski primeniti princip štednje.

U svom kratkom obraćanju Narodnoj skupštini, predstavljajući budžet za 2011. godinu, premijer Cvetković je istakao da se Vlada rukovodila ključnim principima – štednje i razvoja. Međutim, stvarno stanje, kada pogledate Predlog zakona o budžetu, pokazuje drugačije.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se odustane od kredita namenjenog za programsku podršku budžetu u iznosu od 25,5 milijardi dinara ili 250 miliona evra koji je predviđen članom 3. deo b) pod rednim brojem 7. Radi se o kreditu od poslovnih banaka u različitim valutama. U toku prošlih nekoliko godina je bila praksa da se uzimaju krediti za podršku budžetu za različite namene.

Ovde je sada napisano da se radi o programskoj podršci budžetu, a to govori u prilog tome da skoro nijedan projekat ne može da se realizuje a da se ne uzme kredit. To samo potvrđuje konstataciju da postoji namera da se i dalje troši daleko više od onoga čime se realno raspolaže, a to već nije poštovanje principa štednje.

Mnogo puta, prilikom usvajanja raznih zakona o zajmovima, poslanici SRS ukazivali su da to nije rešenje i da se stvaraju dugovi budućim generacijama. Odgovor ministra finansija uvek je bio isti – mi nismo previše zaduženi i uvek su vršena poređenja sa nekim drugim državama. O situaciji u drugim državama neka brinu oni koji su preuzeli odgovornost za vršenje vlasti u tim državama, a ovde se zna ko treba da vodi računa i ko treba da brine. Svako zna čime raspolaže i kakve mogućnosti ima, na koji će način svoje dugove vraćati ili će možda doći u stanje prezaduženosti.

Dok još ima vremena, treba prestati sa ustaljenom praksom neprekidnog uzimanja kredita, jer će se u suprotnom Srbija naći u još većim problemima. Situacija je ionako već ozbiljna. Privreda je u jako lošem stanju, građani na ivici izdržljivosti, bez mogućnosti da redovno plaćaju svoje obaveze državi u vidu poreza, bez mogućnosti da se zaposle, a država više nema šta da prodaje.

45/1 AD/IP 19,30-19,40

Verovatno će se u ovoj godini prodati i Telekom, možda još nešto malo od onoga što je ostalo da vredi, tako da posle, možda, predstavnici vlasti imaju kuda, ali građani Srbije nemaju rezervnu domovinu. Zato je obaveza vlasti da se potrudi da je sačuva na što zdravijim nogama, a ne da napravi velikog dužnika.

U obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, napisano je da je članom 5. Zakona o javnom dugu propisano da se Republika Srbija može zadužiti, između ostalog, radi finansiranja budžetskog deficita.

Naravno, da može, ali pitanje je – da li uvek treba i da li je to opravdano.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre tačno mesec dana na dnevnom redu sednice Narodne skupštine bila je rasprava o rebalansu budžeta za 2010. godinu, jer se ispostavilo da 107 milijardi prvobitno planiranog deficita ipak nije dovoljno, već se moralo zakonom definisati veći deficit i to u iznosu od 120,1 milijarde.

Evo, večeras vodimo raspravo o Predlogu zakona o budžetu za 2011. godinu. Noćas u neko vreme će biti emitovan snimak na televiziji i ovo je prilika da zahvalimo ministru finansija i čitavoj Vladi na velikodušnosti što su nam stavili na raspolaganje četiri dana – nedelju, ponedeljka, utorak i sredu da pročitamo Predlog zakona od 1000 strana i danas govorimo o njemu. Preostalih 114 strana odnose se na odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Fondu za PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i nacionalne službe za zapošljavanje koji nisu bili ispravni, pa su nam naknadno dostavljeni novi tekstovi finansijskih planova.

I ove godine nastavilo se sa praksom da se dugo vodi borba ministara u Vladi oko budžeta, a na kraju borba sa ministrom finansija. Zbog tako duge borbe ministara, narodnim poslanicima je na raspolaganju minimum vremena za pripremu za raspravu o budžetu.

Nije slučajno što je Međunarodna institucija za istraživanje otvorenosti budžeta OBI svrstala Srbiju među zemlje koju pružaju neke informacije o budžetu, ali u nedovoljnoj meri da bi se on potpuno razumeo i da bi izvršna vlast bila podvrgnuta potrebnim promenama.

Prema istraživanju OBI Srbija ima 54 poena i deli 36. mesto sa Ganom. Parlamentarni nadzor nad budžetom ocenjen je kao osrednji zbog manjka vremena za raspravu o budžetu i nerazvijene prakse da se o budžetu raspravlja na skupštinskim odborima u kojima bi mišljenje mogli da daju i predstavnici javnosti.

Ono što ni u kom slučaju nije smelo da se dogodi jeste spajanje rasprave o Predlogu budžeta sa ostalim predlozima zakona o kojima sada vodimo objedinjenu raspravu, a naročito je nelogično, van svake pameti da se u istoj raspravi govori i o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Budžet jeste najvažniji dokument ekonomske politike, ali se ne sme potceniti važnost izmena Zakona o PIO. Ovo u najmanju ruku predstavlja krađu vremena, s jedne strane, narodnim poslanicima da govore o ovim važnim zakonima u regularnom vremenu predviđenom Poslovnikom, a sa druge starne vladajuća koalicija

krade vreme i građanima Srbije da čuju uglavnom od poslanika opozicije šta je napisano u ovim predlozima zakona i šta ih to očekuje.

Očigledna je namera da izmene Zakona o PIO ostanu u senci rasprave o budžetu, jer sve što je njima predloženo ide na štetu građana. Govorio je o tome kolega Jeremić. Nadam se da će biti vremena da kažemo još nešto.

S obzirom na to da većina od 126 može sve, ovaj osnovni dokument ekonomske politike biće usvojen ovako kako je napisan, a to naravno da nije u interesu građana Republike Srbije. Predviđeni deficit iznosi 120,5 milijardi dinara. Opet će se potrošiti mnogo više sredstava no što će se sliti u budžet. Međutim, uopšte ne bismo bili iznenađeni da se u toku 2011. godine ispostavi da ni to nije dovoljno i da ovaj iznos mora da bude viši.

Planirano je da se u 2011. godini prihoduje 724,4 milijarde dinara, što je za 64,8 milijardi više no u tekućoj 2010. godini. Ovaj plan je nerealan. Jer, iako svakodnevno predstavnike vlasti slušamo da Srbija izlazi iz ekonomske krize, to jednostavno ne odgovara činjeničnom stanju. Iako ćete od početka naredne godine povećati, kako piše u Predlogu zakona, stopu poreza na dodatu vrednost za južno veće, personalne računare i njihove komponente, usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima, iako ćete povećati akcize, mala je verovatnoća da će prihodi biti ostvareni u planiranom iznosu jer je srpska privreda u jako lošem stanju a takođe i većina građana živi u preteškim uslovima i vodi svakodnevnu borbu za opstanak. Ovim povećanjem samo ćete učiniti manje dostupnim građanima pomenute proizvode i usluge i postići ćete suprotan efekat od onoga što ste zamislili.

Što se tiče rashoda, planirano je da se potroši 844,9 milijardi u 2011. godini, što je za 65,2 milijarde više no u tekućoj 2010. godini. Polovinu ukupnih rashoda, tačnije 50,59% ili izraženo u novcu 427,5 milijardi čine rashodi za zaposlene i transfer Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada pogledamo tekuće rashode, vidimo da je za subvencije planirano 55,1 milijardi a za socijalnu zaštitu 88,7 milijardi.

Struktura rashoda prava je slika stanja u Srbiji i razumljiva je želja gospođe ministra da ona bude izmenjena, a ona izgleda ovako: Država je poslodavac broj jedan; obaveze prema penzionerima Fond nije sposoban da izmiri jer ne može da se napuni koliko treba od zaposlenih i država mora da te obaveze preuzme na sebe.

Sve je veći broj korisnika socijalne pomoći, jer mladi ljudi umesto da se zapošljavaju provode godine na tržištu rada a i oni koji rade svakodnevno ostaju bez posla, pa su potrebe za socijalnom pomoći države sve veće.

Kako smo čuli od ministra finansija, privreda se sporo oporavlja a u 2011. godini subvencije privredi biće 3,1 milijardi. Srpski poljoprivrednici su u problemima do grla, a subvencije poljoprivredi 20 milijardi.

Pomenula sam da je država poslodavac broj jedan. Zaista je među korisnicima budžetskih sredstava veliki broj novih. Nije ni čudo, jer skoro na svakoj sednici Narodne skupštine u ovoj i prošloj godini osnivan je neki novi korisnik, i to uglavnom neki novi organ, paralelan regulatornom državnom organu. Radi se o različitim regulatornim telima, agencijama, komisijama, savetima i drugima. Pomenuću Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Fiskalni savet, Upravu za sigurnost plovidbe, Upravu za transport opasnog tereta i još dosta njih.

Kada god ste osnivali neko od pomenutih tela, govorili smo da ćete time samo povećati ionako brojni činovnički aparat i da stvarate skupu državnu administraciju, ali izgleda da je jedino bitno da osnivanjem agencija se obezbedi svojim ljudima dobro plaćen posao, iako se on preklapa sa poslovima pojedinih ministarstava koja inače Ustav priznaje za jedine regularne državne organe. Obezbede se naknade upravnim i nadzornim odborima.

Prošle godine smo imali farsu oko donošenja dva zakona o smanjenju broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Samo da se podsetimo da je za lokalne samouprave koje ne sprovedu zakon i ne smanje broj zaposlenih u lokalnih administraciji na broj koji je zakonom propisan predviđena kazna koja će se izvršavati tako što se lokalnim samoupravama neće transferisati predviđeni iznos sredstava iz budžeta. A gde je kazna za sve brojne paradržavne organe? Gde je kazna za regularne državne organe koji su jedne ljude otpustili ali su sa drugima zaključivali ugovore o radu na koje nisu imali prava? U kolikoj meri su vršene ove zloupotrebe pokazuje Izveštaj o reviziji nacrta zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. O tome ćemo više govoriti a nadam se da ćemo imati i više vremena u raspravi o pojedinostima. Tu je sve napisano – ko je sa kime zaključio ugovor o radu za poslove koji su inače sistematizovani u samom organu, kolika je vrednost ugovora, pa su pojedinci radili u samom organu i pored toga bili i ugovorom angažovani, drugi su radili u nekom drugom organu, pa su im na ovaj način obezbeđene duple plate itd.

Dok se tako raspolaže državnim novcem, među građanima vlada beznađe i očaj. U čitavoj Srbiji se teško živi, a ja ću navesti jedan primer očajnih ljudi sa juga Srbije, koji su imali zaista zapanjujuću ideju. Oni su po ugledu na državu hteli da osnuju jednu agenciju – agenciju za prodaju ljudskih organa. Ova šokantna najava stanovnika Doljevca, opštine koja se nalazi između Niša i Leskovca pre nekoliko meseci je uzburkala čitavu Srbiju. Siromašni građani Doljevca rekli su da u osnivanju ove agencije vide izlaz iz nemaštine.

Opština Doljevac je jedan od 40 nerazvijenih u Srbiji. U Doljevcu i okolnim mestima i selima živi između 18 i 19 hiljada stanovnika. Pre deset godina polovina stanovnika u doljevačkoj opštini imalo je posao u fabrikama elektronske i mašinske industriji, duvanskoj industriji i industriji gumenih proizvoda "Vulkan" i drugima u Nišu, a znatan deo radio je u preduzećima i firmama u samoj opštini. Svojevremeno je uspešno radila doljevačka klanica koja je imala oko 250 zaposlenih. Bila je tu i konfekcija i jaka zemljoradnička zadruga. Danas u Doljevcu i drugim mestima radi samo nekoliko stotina ljudi, uglavnom u trgovini i u ekspoloataciji šljunka.

U Centru za socijalni rad u Doljevcu materijalnu pomoć dobija oko 350 porodica sa teritorije opštine. Potrebe su međutim mnogo veće. Ovakvo stanje nateralo je ljude da počnu da govore da će osnovati agenciju i prodavati svoje organe.

Sećamo se dobrih događaja odsecanja prstiju. To ima simbolično značenje jer svaki častan čovek kaže da sve što je stekao, stekao je sa svojih desetoro prstiju. Odsecanje prstiju znači da od poštenog rada u Srbiji teško da se može živeti. Izgleda da sve ovo ne dopire do očiju i ušiju predstavnika vlasti, jer kada bi dopiralo sigurno se ne bi ponašalo ovako sa novcem svih poreskih obveznika i ne bi bilo ovoliko zaduživanje. Ne bi se zadužile buduće generacije iz godine u godine, a ovde slušamo priče da se vodi fiskalna politika u skladu sa načelom međugeneracijske pravičnosti. Jednostavno, ove priče su u suprotnosti sa činjeničnim stanjem.

Pokušalo se da izmene i dopune zakona o PIO budu nedovoljno tretirane u današnjoj raspravi. Zbog nedostatka vremena reći ću samo nešto o izmenama koje se odnose na potreban minimalan staž osiguranika za osiguranika ženu. Ovaj staž povećava se sa 35 na 38 godina. Kada sagledamo sve teškoće sa kojima se većina žena u Srbiji suočava jasno je da ove izmene idu na štetu ženama u Srbiji.

Najpre teško je zaposliti se. Mnogo vremena provede se na evidencije nezaposlenih. Kada uspe da se zaposli mnogo žena radi na crno bez plaćenih doprinosa, a u ranijim raspravama o nekim drugim zakonima govorili smo da su žene često manje plaćene za isti posao koji rade i muškarci. Priroda je tako htela da žene rađaju i gaje decu i mali je broj žena koje su u prilici da im decu čuvaju pomoćnice. Više o ovome, ali i o porastu broja raznih oboljenja od kojih često oboljevaju žene, pogotovo mlade, govorićemo u raspravi u pojedinostima, kao i o ostalim predloženim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Sada je važno samo istaći da će se ovim predlogom zakona promeniti uslovi za odlazak u penziju ljudi koji obavljaju poslove za koje je predviđeni beneficirani radni staž, tj. staž osiguranja sa uvećanim trajanjem. Uslovi će biti pooštreni za većinu ovih osiguranika, jer se podiže starosna granica i povećava se broj potrebnih godina staža osiguranja. S obzirom na to da se radi o posebno složenim poslovima ova izmena nije u interesu pomenutih osiguranika.

Na kraju, u svom kratkom obraćanju poslanicima premijer je poručio da predloženi budžet posmatramo profesionalno i odgovorno, oslobođeni stranačke ostrašćenosti. Narodni poslanici Srpske radikalne stranke poručuju premijeru, koji sada nije sa nama, da mi to uvek radimo tako. Svaki predlog zakona koji dođe u Narodnu skupštinu posmatramo i odgovorno i profesionalno i svaka je naša diskusija po neka istinita životna priča bez trunke ostrašćenosti, a sa puno onoga što nam građani kažu.

Mi iz opozicije za razliku od predstavnika vlasti i te kako čujemo ono što nam građani govore i to nosimo delom u svojim diskusijama ovde u Narodnoj skupštini.

Gospođa Dragutinović nam je u uvodnoj reči saopštila da današnju raspravu doživljava kao borbu u političkoj areni, čak i da to posmatra tako da je za Vladu ova borba ništa u odnosu na međusobnu borbu koalicionih partnera Vlade prilikom izrade budžeta. Pošteno je građanima Srbije reći da je jedino bio važan ishod te međusobne borbe ministara, a ne interesi građana Srbije.

Poslovnik Narodne skupštine je napisan tako da u raspravi narodni poslanici iznesu svoje argumente. Na kraju ministar iznese svoju priču i posle toga narodni poslanici nemaju mogućnosti da odgovore. To može stvoriti utisak kod ministra da je pobedio u borbi u političkoj areni, ali građani Srbije pažljivo slušaju sve i većina se prepoznaje u diskusijama poslanika opozicije. Ne mogu ih prevariti priče koje ne odgovaraju svakodnevnici.

Žao mi je što su pojedine kolege poslanici iz vladajuće koalicije ispričale svoju priču i sada nisu u sali, a priča im se zasnivala na tome da im se jednostavno ne sviđa što opozicija kritikuje ono što je u Predlogu zakona o budžetu nije dobro. Nekorektno je reći da smo Predlog zakona čitali u mraku, pa govorimo sve crno. Takođe je nekorektno iznositi javno da je u raspravi bilo mnogo retorike, a malo sadržaja. To je relativno, jer ne gledamo svi isto neke stvari. Sve što su rekli narodni poslanici poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke, i što će nakon ove diskusije reći i gospodin Buha je argumentovano i ponavljam istinite su životne priče.

Šta god smo amandmanima predložili Vlada bi odbila, jer će naravno nastojati da realizuje ono što je ona isplanirala, a ustupke u vidu prihvatanja amandmana činiće naravno kada je amandman podnet od strane poslanika vladajuće koalicije. Amandmani opozicije na budžet obično budu odbijeni, ma koliko kvalitetna rešenja da sadrže. Kako smo informisani raspravu o amandmanima na budžet vodićemo

u utorak, mi ćemo detaljno obrazlagati rešenja koja su predložena i videćemo onda koliko će vlast imati volje da prihvati rešenja koja su zaista u interesu građana. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o dve tačke dnevnog reda. Postala je praksa u Narodnoj skupštini da se spaja rasprava o više tačaka dnevnog reda, pa se prosto iznenadimo kada se vodi rasprava samo o jednom predlogu zakona, tako da narodni poslanici nemaju prilike da kažu sve što bi trebalo o onome što je na dnevnom redu, već moraju da vreme  rasporede u odnosu na broj predloga zakona o kojima je rasprava objedinjena.

Reći ću nešto više o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o igrama na sreću. U vreme velikih kriza igre na sreću su jedna od najprofitabilnijih delatnosti. Ljudi ostaju bez posla, mnogi i bez stečenog imetka, pojedini preduzetnici propadaju. Na tržištu rada je čitava vojska radnosposobnih koji ne mogu da se zaposle, da započnu samostalan život, da se stambeno zbrinu, formiraju porodicu.

U takvim uslovima, nada umire poslednja, nada da će se i pored svega lošeg desiti i nešto dobro, da će se sreća osmehnuti, i ljudi masovno igraju igre na sreću.

Svako ko da i najmanji ulog, očekuje da će baš on biti taj kome će pripasti obećana nagrada. U obrazloženju za donošenje ovog zakona potvrđeno je ovo o čemu govorim, tačnije, napisano je da priređivanje igara na sreću u našoj zemlji predstavlja specifičnu delatnost koja je u velikoj ekspanziji.

Ovo potvrđuje da je kriza u kojoj se nalazimo velika i dugačka. Od 2004. godine, kada je usvojen, ovaj zakon se nije menjao, a evo, sada se menja 47 članova zakona.

Osvrnuću se na nekoliko izmena ovog zakona. Krenuću sa analizom od člana 2. kojim se menja član 5. stav 2. osnovnog zakona. Primedba se odnosi na novu formulaciju korisnika sredstava od 40%, koja su prihod budžeta, tačnije na to što se kao korisnici, pored organizacija osoba sa invaliditetom, ovim izmenama uvode i druga udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe.

Stav SRS, kada su u pitanju sva ta udruženja je poznat. Nimalo nemamo poverenja u njih. Pre nekoliko dana, kada smo vodili raspravu o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, imali smo prilike da čujemo od kolege Borisa Aleksića jako zanimljive podatke o udruženjima i nevladinim organizacijama.

Naravno, to sada neću ponavljati, ali ću potvrditi naš stav da vlast uporno pokušava da prenaglasi ulogu nevladinog sektora i udruženja, da ih previše uključi u sve sfere, i kako smo od kolege Aleksića imali prilike da čujemo, i značajna sredstva se opredeljuju za njihov rad.

Položaj osoba sa posebnim potrebama ili invaliditetom u Srbiji nije na zavidnom nivou. Naprotiv, i SRS insistira na tome da se na unapređenju položaja ovih naših sugrađana mora mnogo intenzivnije raditi, a preduslov za to jeste izdvajanje finansijskih sredstava za njih.

Ni u kom slučaju se ne sme dogoditi da se osnivaju vazdan neka nova udruženja, koja će u svom nazivu navesti da se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom. Poučeni mnogim dosadašnjim iskustvima sa udruženjima, nismo sigurni da na taj način neće doći do zloupotreba, da će sredstva otići nekome ko, kao, nešto, tamo, radi, a da će osobe sa invaliditetom ostati uskraćene za značajna sredstva koja su njima neophodna.

Što se tiče člana 12. Predloga zakona, njime se menja član 28. stav 3. osnovnog zakona, tako što nakon stupanja na snagu ovih izmena utvrđivanje dobitaka neće biti javno. Nama iz SRS malo je teško da poverujemo da predstavnici vlasti, koji se svakog dana zaklinju u transparentnost, evo, sada čine ovakve stvari. Dato je obrazloženje da utvrđivanje dobitaka vrši Komisija za utvrđivanje dobitaka, odnosno Komisija Centralnog trezora Državne lutrije Srbije, te ono iz tog razloga ne može biti javno.

Članom 14. napravljena je podela na osnovne klasične igre na sreću i ostale klasične igre na sreću. Cilj ove podele je da se među njima naprave razlike u Fondu dobitaka koji pripada dobitnicima nagrada. Kod osnovnih klasičnih Dobitni fond ostaje i dalje 50%, dok se kod ostalih klasičnih Fond definiše na 10%. Glavni cilj ovoga što radite je da daleko više sredstava ide budžetu privređivaču igara, a manje potencijalnim dobitnicima nagrada. Ovde je čak napravljena i zanimljiva tabela koja ilustruje koliko će kome pripasti nakon usvajanja ovih predloženih izmena.

Takođe, izuzetno je zanimljivo da pojedine izmene ovog zakona pokušavaju da se predstave kao namera da se vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Govorim o članu 17. u kome se kaže – da Vlada, u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama, navoditi teritoriju na koju će biti locirana igračnica, a sve u cilju otvaranja novih radnih mesta u manje razvijenim regionima. Vratiću se sad na ono što sam na početku rekla, da, kada ljudi u teškim vremenima ostaju bez mnogo toga, nada da će ih pogledati sreća je sve veća. Verovatno predlagač ovih izmena misli da će u manje razvijenim regionima igre na sreću doživeti još veću ekspanziju.

Što se tiče člana 35. kao i većina roditelja i ja sam mišljenja da kladionice i automati treba da budu udaljeni od škola. Međutim, ovim predlogom zakona iako je predviđeno da ovakvi objekti ne mogu biti na udaljenosti manjoj od 200 metara, kada pažljivo pročitamo izmenu vidimo da to nije tako. Pročitaću kako tačno glasi novi stav 2 –''Udaljenost iz stava 1. ovog člana predstavlja najkraći pešački put od zgrada obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) do ulaza u objekte u kojima se priređuju igre na sreću, klađenje i na automatima.''

Ovo znači da od ulaznih vrata škole do ulaznih vrata kladionice i automata ne sme biti manje od 200 metara. Ali, mnoge škole imaju velika dvorišta, u dvorištu sportske terene i onda tu imamo više od 200 metara, što znači, da se odmah pored ograde školskog dvorišta, prema ovom zakonu, može naći objekat u kome se priređuju igre na sreću, klađenja i na automatima, jer škola je na jednom delu dvorišta, a pored ograde može se desiti da se otvori ovakav objekat. Ovakvo rešenje je mnogo lošije od prethodnog.

Želim da kažem još nešto o članu 39, za koji smatram da je jako nepošten, zato što se pravnim licima ili preduzetnicima onemogućava da kao ranije priređuju nagradne igre. Dakle, smanjen je broj nagradnih igara u toku godine, i trajanje nagradne igre se ograničilo na 60 dana. Obrazloženje za to jeste da veliki broj nagradnih igara, u robi i uslugama, u toku godine njihovo reklamiranje putem medija, otežava poslovanje Državne lutrije Srbije. Legalno je pravo da sva preduzeća, sva pravna lica imaju mogućnosti da izdvoje onolika sredstva za ovaj vid promocije za koliko oni smatraju da je to njima potrebno i onda kako bi se, zbog smanjenja broja nagradnih igara i vremenskog trajanja, amortizovao iznos koji pripada budžetu priređivač nagradne igre dužan je da sa 20% uplati 25% u budžet, od ukupne vrednosti nagradnog fonda.

Još ću, samo, kratko, prokomentarisati član 45, koji uvodi nove iznose za kazne za one koji ne poštuju Zakon o igrama na sreću. Navedeno je da se u prethodnih nekoliko godina dešavalo dosta tih prekršaja. Iznosi i kazne su smešni. Pitanje je – zašto se tek sada odlučilo da se zakon promeni i da kazne budu nešto više?

Ovim ću završiti, pošto moje kolege imaju još dosta toga da kažu, s obzirom na to da se vodi rasprava o dva predloga zakona. Zahvaljujem. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog za podnošenje ovog amandmana je taj što je stav SRS da je krajnje vreme da Vlada Republike Srbije prestane da ulaganja u Fijat tretira kao ulaganje od posebnog značaja, jer je zaista bilo dosta ulaganja.
Većinski vlasnik ima 67% udela, dok Vlada ima 33% i za većinskog vlasnika već je učinila mnogo, toliko čak da je obezbeđivanje prodaje automobila Fijat predstavila kao način izlaska iz krize i naravno kupovinu punta stavila na listu za subvencionisane kamate iz republičkog budžeta.
Ovim rebalansom je opredeljeno dodatnih milijardu i 383 miliona dinara ekonomske klasifikacije 621 i navedeno je za šta će sva ova sredstva biti iskorišćena.
Mi iz SRS smo amandmanom predložili da se milijardu dinara iskoristi u druge svrhe, a ne za Fijat. Predložili smo da milijardu dinara bude iskorišćeno za subvencije u grinfild investicije, za koje je inače opredeljeno dve milijarde i 214 miliona i smatrali smo da bi još milijardu dinara bilo od velike koristi, jer pojedini investitori smatraju da su ovakve investicije isplativije ekonomski ili je priroda posla takva da zahteva izgradnju novog objekta iz temelja.
Kratko ću pomenuti još Fijat, nekoliko dana nakon najave kada bi se moglo dogoditi da se u Srbiji proizvedu još dva nova modela Fijata – idea i lanča muza, zato što je u Italiji bilo problema sa sindikatima, a u Kragujevcu se može obezbediti nesmetana i sigurna proizvodnja i onda su usledile burne reakcije italijanske vlade.
Roberto Kalderoli, ministar u italijanskoj vladi, izjavio je sledeće – ne može da se sedne za trpezu i jede uz pomoć države, a onda da se ustane i ne plati račun, rekao je Kalderoli, misleći na pomoć koju je italijanska država pružila Fijatu nakon izbijanja ekonomske krize 2008. godine.
Na račun Fijata i ranije su izricane optužbe da kao privatna kompanija koristi često državnu pomoć, a da daje malo zauzvrat. U Italiji postoji šala da je država, kada bi obračunala svu pomoć koju je davala torinskoj kompaniji, do sada mogla nekoliko puta da otkupi Fijat. Ovo puno govori u prilog amandmana koji smo podneli i u opravdanost našeg zahteva da bude prihvaćen.
Da se vratimo sada malo investicijama, statistički podaci za 2009. godinu govore da među balkanskim zemljama koje nisu u sastavu EU najviše direktnih stranih investicija prošle godine je otišlo Hrvatskoj 2,1 milijarda evra, Srbiji milijardu i 300 miliona evra, a Crnoj Gori neznatno manje 1,06 milijardi evra, iako je ona deset puta prema broju stanovnika manja od Srbije.
Jedan od uzroka lošeg rejtinga Srbije jeste poslovno okruženje, odnosno velika razlika između dobrih namera Vlade i stvarnih rezultata.
Evo kako ocenjuju stanje u Srbiji pojedini potencijalni investitori. Razlog nije vezan za politiku Vlade, nego za strukturu društva, gde je 80% ekonomije u rukama desetak tajkuna. Lepo je imati posebne programe za privlačenje investitora, ali na prvom mestu je vladavina zakona i sudska zaštita, a to je nešto o čemu je lakše govoriti, nego uraditi.
Lakše je dati poreske olakšice nego poboljšati pravni sistem, objasnio je Gavin Rajan, partner u investicionoj kompaniji World Europe Capital Management. Da niska cena i porezi nisu dovoljni potvrdili su i u Henkelu. Srbija jeste povoljna, kako zbog poreza na dobit i poreza na dohodak građana, tako zbog kredita za investiranje i podsticanje posebnih sredstava za novozaposlene.
Ipak, poslovno okruženje bilo bi bolje da je bila bolja infrastruktura i administracija jednostavnija, reči su direktora ove kompanije. To je slika Srbije viđena očima investitora. Završiću kratkim osvrtom na reči gospođe ministra tokom rasprave u načelu budžeta. Rekli ste tada, gospođo ministre, da Vlada mora da isplati plate policiji, profesorima, lekarima, da mora da isplati penzije, invalidnine, dečije dodatke i to je nesporno.
Nijednom rečju to niko nije osporavao, naprotiv. Ono što ćemo uvek osporavati jeste to da ovo zaista liči na rasipanje državnog novca za rad neustavnih organa, a tu mislim na agencije i slične organe. S tim se nikada nećemo složiti, a vi nikako da prestanete da osnivate iste te na svakoj sednici Narodne skupštine. Hvala.

Amandman poslaničkog kluba SRS na član 39. logičan je sled naših prethodnih amandmana kojima je predviđeno brisanje odredba koji se odnose na banku za posebne namene.
Naš je generalni stav da s obzirom na to da postoji Agencija za osiguranje depozita ona treba da obavlja ove poslove koji su ovim zakonom namenjeni banci za posebne namene. Najpre ima banka za posebne namene i to je projekat koji zahteva brojčani deo osnivačkog kapitala od najmanje 5 miliona evra, a pored toga potrebno je i dosta vremena da počne sa radom, ne može preko noći. Potrebni su kadrovi koji će se baviti ovim osetljivim poslom.
Dok se sve to uradi, banka koja je u problemu, tj. kojoj je NBS oduzela kao dozvolu za rad, kakva banka da radi? Da čeka osnivanje i početak rada banke za posebne namene. Mi svakodnevno imamo prilike da slušamo o tome kako je bankarski sektor u Srbiji uprkos svemu ostao stabilan, dobro kapitalizovan i kako građani ne treba da brinu za svoj novac koji su poverili bankama.
Zaista podaci iz bilansa banaka u prvom kvartalu ove godine ne pokazuju značajnije promene u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit čitavog bankarskog sektora imala je raspon od 1,3 % prihoda od kamata i imali su rast od 2,5%, aktiva banaka je imala rast od 24% zahvaljujući subvencionisanim kreditima i kreditima javnog sektora odnosno države.
Ukupni deficiti imali su rast od 21. Kad bi se analizirali samo ovi podaci koji predstavljaju jednu sliku bankarskog sektora, ne bi se moglo zaključiti da postoje veliki razlozi za brigu. Razloga ima i te kako kad pogledate onu drugu stranu, tj. svakodnevni život većine građana koji su se u jednom trenutku odlučili da uzmu kredite. Ovo se posebno donosi na građane koji su uzeli stambene kredite. Samo da napomenem da prema podacima udruženja banka ..

Ovaj amandman poslaničkog kluba SRS je pravno-tehničke prirode. Mi smo predložili brisanje reči "osnovana posebnim zakonom", a misli se na Agenciju za osiguranje depozita. Nepotrebno je ovo unositi u zakon jer je dobro poznato da postoji poseban zakon o Agenciji za osiguranje depozita i tim zakonom je Agencija osnovana još 2005. godine.
S obzirom da se radi o amandmanu tehničke prirode, stav SRS je da ga je trebalo prihvatiti jer bi tekst zakona bio zaista bolji bez dodatnih opštepoznatih stvari.
U okviru ovog vremena vratiću se opet nekim izuzetno važnim stvarima koje se odnose na sve izraženije problem koji je nastao zbog nemogućnosti građana da izmiruju obaveze prema bankama, što bi nesumnjivo u skorije vreme moglo dovesti do nesagledivih negativnih posledica, pa bi Agencija za osiguranje depozita imala dosta posla.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije svaki građanin Srbije u proseku na osnovu kredita duguje 560 evra, da se svakog meseca po 0,1% povećava kašnjenje u plaćanju obaveza, da je to loša tendencija koja će, ako se nastavi, biti ozbiljan problem.
Veliki broj dužnika kasni u otplati rata više od dva, a neki i više od tri meseca. Iz tog razloga sve je veća potražnja za kreditima za refinansiranje i da građani uzimaju kredite od banaka da bi platili ranije obaveze koje su dospele.
Nažalost, zbog toga što su neki ljudi koji su uzeli kredite u međuvremenu ostali bez posla, ne postoji mogućnost da servisiraju svoje obaveze i kada su u pitanju stambeni krediti, s obzirom na to da su uglavnom obezbeđeni hipotekom, banke su već počele da aktiviraju hipoteke. Neću nabrajati u koji banci je koliko hipoteka aktivirano, ali važno je istaći da su mnoge banke u Srbiji…

Amandmanom koji je podnet na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje predloženo je da se novi član 3d briše.
S obzirom na to da smo i u prethodnom predlogu zakona o kome smo vodili raspravu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, predložili brisanje svih odredbi koje se odnose na banke posebne namene, isto smo to predložili i u ovom predlogu zakona, tako da je ovaj amandman logičan sled svih naših prethodnih amandmana koji se odnose na brisanje odredbi o bankama posebne namene.
Vlada je odlučila da sve ove naše amandmane odbije. Ja i kolege narodni poslanici poslaničkog kluba SRS izneli smo argumente, gospođa ministar nas je saslušala, do dana za glasanje ima vremena, pa ukoliko dođe do promene mišljenja, možda ovi amandmani budu prihvaćeni. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnih dana nije bilo moguće uključiti televizor, uzeti da pročitate novine, a da ne budete bombardovani pričama o prevelikoj brizi predstavnika vlasti u Srbiji o zaposlenima sa niskim primanjima, o penzionerima koji imaju niske penzije, o onima koji su korisnici socijalne pomoći, kao i o onima koje je, nažalost, zadesila neka elementarna nepogoda.
Sva ta velika briga ispoljena je u vidu ovog rebalansa budžeta, koji se danas nalazi pred nama, koji je predstavljen javnosti kao podrška pomenutim građanima.
Posle ovih srceparajućih izjava, evo građani Srbije, koji nesumnjivo znaju o čemu se radi, imaju prilike da u ovoj skupštinskoj raspravi čuju istinu i tako samo dodatno potvrde ono čega su i sami svesni.
Republika Srbija završiće 2010. godinu sa deficitom budžeta u iznosu od 120,1 milijardi dinara, što znači još 13,1 milijardi više od prvobitno planiranih 107 milijardi. Inače, 107 milijardi manjka nije bilo dovoljno ovoj vladi u toku ove godine, pa mora da napravi manjak još 13 milijardi.
Neću se sada vraćati mnogo unazad da bih napravila poređenje sa iznosima deficita ranijih godina. Uporediću samo sa prošlom 2009. godinom, u kojoj je najpre planiran deficit u iznosu od 49,8 milijardi, da bi kasnije bio uvećan na 70,4, a da bi se konačno godina završila sa 104,8 milijardi. Traženi su izgovori u ekonomskoj krizi i na sve moguće načine pokušalo se da se građanima predstavi neistinita slika.
Kada je usvajan budžet za 2010. godinu, govorili smo mi iz opozicije da je rekordnih 107 milijardi previše, da to nikud ne vodi da se novcem građana Srbije mora domaćinski raspolagati i da se budućnost naše dece ne sme kreirati tako da jedina njihova misao bude velika zaduženost i kako izaći iz tog problema.
Međutim, i tih 107 milijardi nije bilo dovoljno i evo nas opet pred novim iznosom deficita i opet rekordnim.
Prema najnovijim najavama ministra finansija, kako su preneli pojedini mediji, ni u narednoj 2011. godini stanje neće biti ništa bolje. Republički budžet bi u prvoj verziji trebao da ima deficit 125 milijardi, a uopšte neće biti neko iznenađenje ako dođe do promene, tj. da bude još viši iznos deficita i ovo govori sve. Govori o ružnoj navici Vlade Republike Srbije da iz godine u godinu sve više i više zadužuje građane, trošeći iz godine u godinu mnogo više no što može da prihoduje.
Pokušavali su predstavnici vlasti da demantuju da iz godine u godinu kroje potrošačke budžete, trudili se na početku svog mandata da ih predstavljaju kao razvojne, međutim, činjenično stanje u budžetu ih je uvek samo demantovalo. Sada kažu da je budžet sa izraženom socijalnom komponentom, a ova godina biće završena sa učešćem tekućih rashoda od 93,11%.
Ali, pre rashoda, dobro je prvo reći nešto o prihodima budžeta. Kod poreskih prihoda je evidentno odstupanje od prvobitno planiranih. Prihodi od poreza na dohodak građana biće manji za dve i po milijarde, a poreza na dobit preduzeća će biti veći za oko sedam milijardi dinara.
Sada se nameće pitanje - da li su ovakva odstupanja rezultat izmena pomenutih zakona u martu ove godine ili su rezultat toga da je sve manje zaposlenih ljudi i da su njihove zarade niske, a sa druge strane, dobit koju ostvaruju pojedina preduzeća u Srbiji nije beznačajan.
Imamo i pad prihoda od PDV za 4,2 milijarde, ali je jako interesantna struktura ovog prihoda. Prihodi od PDV u zemlji manji su za 21,7 milijardi, dok su od PDV iz uvoza viši za 17,9 što znači da se i ove godine prilično uvozilo, mada treba uzeti u obzir i pad dinara koji ima svoju ulogu u tome i, kako smo čuli od gospođe ministra, blagi porast izvoza.
Takođe, zanimljiv je podatak da će biti viših prihoda od akciza za dve milijarde, a najveće povećanje prihoda je od akciza na duvanske prerađevine. Ostali poreski prihodi biće veći za milijardu dinara, jer građani Srbije plaćaju viši ili dodatni porez na upotrebu mobilnih telefona i registraciju vozila.
Što se tiče neporeskih prihoda, evidentno je smanjenje za 4,4 milijarde. U okviru ovih prihoda, drastično je smanjen prvobitno planirani iznos od novčanih kazni i to za 5,2 milijarde. Tu se postavlja pitanje – da li se radi o tome da se smanjio broj prekršaja, što bi bilo dobro kada bi bilo istinito ili je u pitanju to da nadležni ne obavljaju svoj posao kako treba, ili možda postoje problemi u naplati kazni?
Što se tiče rashoda, već sam pomenula koliki je udeo tekućih rashoda. Neprekidno se u poslednje dve godine govori o potrebi da se smanji javna potrošnja, ali to nikako da se dogodi.
Za rashode za zaposlene i za transfer Republičkom fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje, u ovoj godini iz budžeta odlazi 404 milijarde i 129 miliona, što je skoro polovina ukupnih rashoda i izdataka.
Napravljena je velika farsa sa smanjenjem broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Govorilo se o racionalizaciji kao načinu da se smanji javna potrošnja, da broj zaposlenih u administraciji bude u skladu sa propisanim.
Epilog svega je da su jedni ljudi ostali bez posla, a drugi se zaposlili opet u državnoj administraciji.
U tom procesu najviše su stradali oni koji su bili zaposleni u lokalnoj administraciji, u mestima sa umrtvljenom privredom, koji su ostali bez ikakve nade za svoju budućnost i budućnost svoje dece.
Sa druge strane, na republičkom nivou se neprekidno osnivaju novi organi, paralelni ustavnim državnim organima, sa velikim brojem zaposlenih, velikim brojem sektora, što podrazumeva i veliki broj rukovodioca. Radi se o mnogobrojnim centrima, komisijama i još mnogobrojnijim agencijama, a agencije imaju upravne odbore, što dodatno uvećava troškove njihovog poslovanja.
Rashodi za zaposlene ovim rebalansom se uvećavaju za milijardu i po. Svaka priča o smanjenju javne potrošnje pada u vodu, a nisu rashodi za zaposlene jedini rashodi kod državnih i paradržavnih organa. Tu su stalni troškovi materijala, mašine i opreme, da ne nabrajam sve, ali moraju se pomenuti neizostavne usluge po ugovoru, koje su neprevaziđeni način za zloupotrebe.
O tome smo puno govorili kada je prošle godine stigao Izveštaj državnog revizora o završnom računu i ovog puta neću govoriti o tome. Ostavićemo mesta da o tome pričamo kada stigne Narodnoj skupštini novi izveštaj revizora.
Što se tiče transfera Republičkog fonda PIO, to su obaveze države prema svojim građanima koji su odradili svoj radni vek, stekli pravo na penzije i te obaveze moraju da se ispune.
Zbog strašne neproporcionalnosti između onih koji primaju penzije i onih koji su zaposleni, sredstva za penzije koja se ostvare od uplata trenutno zaposlenih nikako ne mogu da budu dovoljna i onda je rešenje sredstva iz budžeta.
Sve bi bilo drugačije i mnogo bezbolnije kada bi se obezbedila veća zaposlenost i onda bi budžet bio malo rasterećeniji, ali evo već unazad nekoliko godina plaćaju se ogromne greške koju su napravljene u procesu privatizacije, u kome je umesto oživljavanja proizvodnje došlo do zatvaranja vrata mnogih fabrika, koji je mnogo radnika ostavio na ulici, pa sad imamo na tržištu rada čitavu vojsku nezaposlenih radno sposobnih ljudi.
Ono što je važno kada se analiziraju rashodi jeste da će iz budžeta ove godine za rashode po osnovu otplate kamata biti plaćeno 4,6 milijardi manje.
Pitanje koje se ovde nameće jeste da li se taj iznos izbegava da plati sada da bi se preneo u narednu godinu ili je možda došlo do smanjenja iznosa obaveze za kamate? Ova druga mogućnost je malo verovatna jer se Vlada neprekidno zadužuje. Doduše, većina kredita imaju određeni grejs period pa nekad može da se stvori ovakva nejasnoća.
Vratiću se opet na ono kako su predstavnici vlasti pokušali da opravdaju povećanje budžetskog deficita sa 107 na 120,1 milijardi, da to rade s ciljem da podrže penzionere sa niskim penzijama, zaposlene s niskim primanjima, korisnike socijalne pomoći, a na kraju građane pogođene zemljotresom i drugim nepogodama.
Penzioneri kojima je penzija mala je zamrznuta već dve godine, njima je podeljeno po pet hiljada jednokratno, jer njihov položaj zaista nezavidan.
Milijardu dinara raspoređeno je članom 5. i to polovina iznosa svim jedinicama lokalne samouprave, a druga polovina onim jedinicama lokalne samouprave koje imaju niska budžetska sredstva.
Podsećanja radi, pre nepune dve godine transferi lokalnim samoupravama drastično su smanjeni. Takođe, povećani su izdaci za socijalnu zaštitu.
Činjenica je da su potrebe za ovim vidom zaštite iz dana u dana sve veće zbog opšte ekonomske situacije.
Moram da kažem, jedina pozitivna stvar prezentovana u ovom predlogu zakona jeste to da je u ovoj godini došlo do povećanja broja korisnika naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i korisnika roditeljskog dodatka za preko hiljadu korisnika.
Kada budemo vodili raspravu u pojedinostima, koliko nam tada vreme bude dozvolilo, pokušaćemo da istaknemo više detalja, a sada ću privesti ovu svoju diskusiju kraju. Reći ću još da ovaj rebalans ovako predstavljen kao briga vlasti o onima koji nemaju dovoljno sredstava za život samo je uvod u novu predizbornu kampanju.
Oni građani koji plaćaju najvišu cenu celokupnih dešavanja u Srbiji ne mogu da poveruju u ove priče, ne daju se prevariti da se vlast zadužuje i da stvara veći budžetski deficit kako bi se njihovo trenutno stanje popravilo i kako bi njihova budućnost bila bolja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman podnet je na član 24. koji se odnosi na registar zadužbina i fondacija, tačnije na organ nadležan za poslove upisa i vođenja registra.

Amandmanom je predloženo da se briše treći stav člana 24. koji definiše da visinu naknade za upis zadužbina i fondacija u registar i druge usluge koje pruža agencija u postupku vođenja registra određuje upravni odbor agencije uz saglasnost Vlade.

U ovom predlogu zakona o zadužbinama i fondacijama ova odredba je nepotrebna jer sve što se tiče agencije, pa tako i visine naknade za upis u registar i visina drugih usluga u postupku vođenja registra, regulisana je odredbama Zakona o Agenciji za privredne registre.

Stav SRS je poznat kada su u pitanju agencije. To su neustavni organi, smišljeni sa ciljem da se u javnom sektoru zaposli što veći broj kadrova sa mnogo rukovodećih mesta, uglavnom sa visokim zaradama, sa upravnim i nadzornim odborima, sa naknadama koje su jedno vreme svojim visinama parale uši, sve dok nije doneta odluka 2009. godine da se visina naknada u upravnim i nadzornim odborima ograniči.

Onda se zaćutalo i nema podataka da li se odluka poštuje ili ne, ali to uskoro može biti tema za poslanička pitanja kada ministri nadležni za te oblasti dođu u Narodnu skupštinu.

Razlog više što ovu odredbu ne treba ugrađivati u ovaj zakon jeste taj što se u budućnosti možda dogodi jednog dana da se neustavne ustanove - agencije transformišu u legalne sektore ministarstava, naprave se realne sistematizacije, ne bude više upravnih i nadzornih odbora, počne se sa legalnim obavljanjem poslova državne uprave. U takvoj situaciji ovaj zakon bi mogao da podlegne izmenama. Da bi se to izbeglo, način je prihvatanje ovog amandmana SRS.

Ovo je zakon sa jasno definisanim ciljevima, kao što su unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture, promovisanje i popularizacija nauke, obrazovanja, umetnosti amaterskog sporta, unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, briga o deci i mladima, pomoć starima, zaštita životne sredine, borba protiv korupcije, zaštita potrošača, zaštita životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što se na prvi pogled prilikom čitanja ovih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma može videti jeste da ih možemo jasno podeliti u dve grupe. U prvoj grupi su sporazumi sa Češkom Republikom i Republikom Maltom, dok su u drugoj sporazumi sa Republikom Azerbejdžan, BiH i Arapskom Republikom Egipat.
Ovakva podela je rezultat unošenja u ove sporazume odredaba koje se odnose na teritoriju. Tako je u sporazumu sa Maltom u članu 1. kao jedna od definicija napisano šta izraz teritorija označava u odnosu na Srbiju, a šta u odnosu na Maltu. Kao prva izmena osnovnog sporazuma sa Češkom se javlja definisanje šta pojam teritorija znači u pogledu Republike Srbije, a šta u pogledu Češke Republike.
Druga grupa sporazuma sa Azerbejdžanom, BiH i sa Egiptom ovakve odredbe ne sadrži. Ovo je vrlo važno istaći, jer predstavnici Srbije jedan te isti sporazum, kako je gospođa ministar rekla – tipski sporazum, sačinjavaju na različite načine, u zavisnosti od druge ugovorne strane. To na koji će način ugovor biti zaključen, tj. sporazum biti sačinjen, zavisi od toga da li je druga ugovorna strana članica EU i da li poštuje državni integritet Republike Srbije. Tačnije, da li je priznala samoproklamovanu nezavisnost tzv. republike Kosovo.
I Češka i Malta su članice EU i obe su zvanično priznale nezavisnost Kosova. Zato je u sporazumima sa njima precizirano šta izraz teritorija znači za jednu stranu, a šta za drugu.
Sada ću nešto reći o sporazumu o trgovini i ekonomskoj saradnji sa Azerbejdžanom, kavkaskom zemljom koja je važan politički i ekonomski činilac u kaspijskom regionu i na raskršću istočne Evrope i zapadne Azije. To je država koja je ekonomski izuzetno osnažena. Prošlu godinu je završila sa pozitivnim bilansom od 7 milijardi dolara. Inače ima oko 8 miliona stanovnika.
U Bakuu, glavnom gradu, predstavništvo kompanije "Bentli motors" za godinu dana postojanja prodalo je, verovali ili ne, 57 automobila. U martu ove godine u Srbiji je otvorena ambasada Azerbejdžana. Prema rečima njihovog ambasadora, Srbija ima dobar potencijal, posebno kada je reč o Dunavu, lukama na njemu. Privrednici iz Azerbejdžana su veoma zainteresovani za transport na ovom pravcu. Zainteresovani su za saradnju u sferi energetike, poljoprivrede, privatizacije industrije, kao i za mogućnost da investiraju u Srbiju.
Azerbejdžan je jako bogat naftom i gasom. Poslednjih godina se sve više ulaže u hemijsku industriju, poljoprivredu, rudarstvo, industriju, mašinogradnju, farmaceutsku tehnologiju. Znači, u one oblasti koje nisu u direktnoj vezi sa naftom i gasom, a Srbiju vide kao svog saradnika u tom delu.
Srbija je zainteresovana za razvoj saradnje na sektoru poljoprivrede, energetike, petrohemije, farmacije, turizma, građevinarstva itd. Srbija u Azerbejdžan izvozi proizvode metalurške industrije, hranu i lekove. U 2009. godini, robna razmena između dve zemlje je dostigla vrednost od 5 miliona dolara, tačnije 5,2 miliona dinara, od čega je srpski izvoz u Azerbejdžan bio 4,2 miliona, a uvoz milion dolara, s tim što je mogućnost za rast robne razmene mnogo veća.
Ovim sporazumom je definisano da će strane u međusobnoj trgovini odobriti tretman najpovlašćenije nacije za robu poreklom sa teritorija država strana. U obrazloženju za donošenje ovog zakona o potvrđivanju sporazuma je navedeno, a imajući u vidu da ostvareni nivo robne razmene ne beleži rezultate koji odgovaraju potencijalima privreda dve zemlje, realno je očekivati da će se potpisivanjem navedenog sporazuma stvoriti uslovi za povećanje međusobne robne razmene, pre svega, povećanjem izvoza proizvoda i usluga iz Republike Srbije na tržište Azerbejdžana i uspostavljanje viših oblika saradnje.
Videćemo kako će predstavnici vlasti u Srbiji iskoristiti ove mogućnosti na pomenutom tržištu.
U ovoj grupi sporazuma su i dva sporazuma sa Arapskom Republikom Egipat. Jedan se odnosi na ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju, a drugi na saradnju u oblasti turizma. Što se tiče ovog prvog sporazuma, navedeno je da je njegovo potpisivanje inicirala Republika Egipat, još su u oblasti ekonomske saradnje i dalje na snazi sporazumi iz 1957. i 1961. godine, koji su produženi 2006. godine.
Dalje je navedeno da je Egipat bio jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije među zemljama u razvoju. Ekonomsku saradnju dveju zemalja u ranijem periodu su karakterisali razvijenost i raznovrsnost formi saradnje, dok sadašnja ekonomska saradnja po sadržini samo delimično predstavlja nastavak ranijih veoma uspešnih odnosa dveju zemalja. To znači da je prethodnih godina Srbija propustila nove šanse, jer je mogla da ima daleko veći obim direktne trgovine sa Egiptom, da učestvuje u razmeni novih tehnologija i ljudskog znanja u realizaciji investicionih i istraživačkih projekata.
S druge strane, nije u dovoljnoj meri pružena šansa egipatskim investitorima, bilo u procesu privatizacije, bilo u direktnim investicijama. Prema rečima egipatskog ambasadora u Srbiji, i te kako ima prostora za unapređenje investicija i za zajedničke poduhvate sa velikim potencijalom u turizmu, farmaceutskoj industriji, telekomunikacijama, informacionim tehnologijama, agrobiznisu, industriji nameštaja, u hemikalijama, đubrivima, prehrambenoj i automobilskoj industriji i transferu tehnologije.
Što se tiče Republike Egipat, ona ima stabilnu poslovnu sredinu, sa razgranatom ekonomijom, koju predvodi privatni sektor, konkurentne podsticaje, lokalno tržište od 85 miliona žitelja i sporazume o slobodnoj trgovini koji nude pristup velikim tržištima u različitim trgovinskim blokovima Afrike, arapskog sveta i EU.
Od 2004. godine ukupan domaći proizvod u Egiptu rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 7,1%. Uz to, Egipat je bio zaštićen od poraznih efekata svetske finansijske krize, i tada je nacionalna privreda zabeležila u 2009. godini rast BDP od 4,8%.
Istog dana kada i ovaj sporazum, potpisan je i sporazum o saradnji u oblasti turizma. Poznato je da veliki broj turista iz naše Srbije za svoj godišnji odmor bira baš Egipat. Međutim, turistički potencijal Srbije prilično je neiskorišćen i dobro je što se ovim sporazumom naglašava potreba da se na mnogo bolji način predstavi i ponuda Republike Srbije u oblasti zdravstvenog, kongresnog turizma i manastirskih tura, jer bi ova ponuda mogla da ima dobar plasman.
Kada govorimo o kongresnom turizmu u Srbiji, poslednjih godina turistički radnici su mogli samo da se sećaju vremena kada je zemlja bila domaćin raznih skupova, mada postoje određeni nagoveštaji da se stanje može popraviti, jer je Svetska asocijacija kongresa rangirala Srbiju na 55. mesto na svojoj listi. Činjenica je da Srbija ima kongresnih potencijala, ali bi pored Beograda i Novog Sada trebalo podsticati razne grane turizma u planinskim i banjskim mestima. Raznovrsnija i kvalitetnija ponuda učinile bi zemlju konkurentnijom.
Za razvoj ovih mesta, poput Zlatibora, Kopaonika, Palića, Fruške Gore, koji osim objekata i vrhova imaju da ponude i razne druge zanimljivosti, potrebno je mnogo investicija u hotele, kongresne sale i ulaganje države u infrastrukturu.
U Turističkoj organizaciji Beograda konstatovano je da nedostaje više hotelskih kapaciteta odgovarajućih kategorija, kako bi mogli da konkurišu za skupove od tri do pet hiljada učesnika. Nedostatak smeštaja samo delimično su prevazišli Beograd i Novi Sad, ali bi bilo problema ukoliko bi se održavao kongres za više od pet hiljada učesnika, jer ne bi imali gde da budu smešteni.
Inače, poslovni ljudi ili kongresni turisti su veoma zahtevni, pa im je pored kongresnih i smeštajnih kapaciteta potrebno ponuditi mnoge zanimljivosti u neposrednom okruženju.
Oni koriste hotelske kapacitete, spremni su da u slobodno vreme upoznaju mesto u kome borave, žele izlete gde bi upoznali znamenitosti, kupuju suvenire i sve ono što im je neophodno za boravak. Zato je poželjno da kongresni centri budu na onim mestima koji u slobodno vreme pružaju i ove sadržaje.
Zlatibor je, prema rečima onih koji se bave turističkom ponudom, idealan za kongresni turizam manjeg obima, odnosno za skupove do 300 učesnika. Ta planina ima veoma raznovrsnu ponudu. Svaki slobodan trenutak može da se provede na drugom mestu. Tu je Sirogojno, tu su jezera i ostala mesta. Međutim, na Zlatiboru, kao i u drugim delovima zemlje neophodna su nova ulaganja, kako bi ponuda zadovoljila turiste naviknute na najbolje.
Srbija jeste strategijom razvoja turizma definisala kongresni biznis kao jedan od prvih proizvoda koje treba razvijati. Ukoliko to ne ostane samo slovo na papiru, ukoliko se na tome bude radilo, moglo bi se računati na značajne prihode, jer poslovni ljudi koji dolaze na skupove, najčešće ostanu po nekoliko dana i potroše nekoliko hiljada evra.
Podaci koji su objavljeni pokazuju da se za tri dana u proseku potroši oko 2350 evra. Evidentan problem je u Srbiji taj što, pored problema sa smeštajnim kapacitetima, postoji problem i sa ljudima, jer potencijalni organizatori na odgovor čekaju i po sedam dana, dok je svetski standard da se informacija dobije u roku od 150 minuta.
Ovo sve nesumnjivo govori da mora da se promeni celokupno okruženje. Poražavajući su podaci sa svetskog ekonomskog foruma od pre nekoliko dana koji pokazuju da po stanju infrastrukture Srbija zauzima 122. mesto u konkurenciji od 133. zemlje.
Po ažurnosti i izdavanja građevinskih dozvola, Srbija je na 176. mestu, a ovo istraživanje je sprovela Svetska banka, a kada se radi o korupciji, nalazimo se kao i prošle godine na 78. mestu, zajedno sa Kolumbijom, Peruom, Tajlandom, Kinom i Grčkom.
Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, zaključno sa avgustom, u Srbiju je ušlo oko milijardu dolara direktnih investicija, a da je to malo, potvrđuje primer Crne Gore, koja je po broju stanovnika osam puta manja od Srbije, a dobila je 670 miliona investicija.
Svetska banka i međunarodne finansijske korporacije su Srbiju rangirale na 74. poziciju. Po problemu organizovanog kriminala nalazimo se na 109. mestu, a po nezavisnosti sudstva na 110. mestu, a po efikasnosti antimonopolske politike Srbija je rangirana na 130. mestu od ukupno 133. zemlje.
Pomenula sam malopre da podaci svetskog ekonomskog foruma pokazuju da je Srbija po stanju infrastrukture rangirana na 122. mestu od ukupno 133. zemlje. Osvrnuću se na Zakon o potvrđivanju protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke, uz sporazum o ekonomskoj saradnji.
Ovaj Protokol odnosi se na saradnju u oblasti infrastrukture, jer ova oblast nije bila obuhvaćena osnovnim sporazumom o ekonomskoj saradnji. Strane ugovornice su se složile da je prioritet saradnje u ovom trenutku modernizacija i rekonstrukcija železničkog Koridora 10, projekat Niš-Dimitrovgrad, s tim da mešoviti komitet može predložiti i druge prioritete.
U članu 9. stav 3. Protokola rečeno je da u cilju finansiranja ovog prioritetnog projekta, nadležni organi država strana ugovornica razmotriće pripremljene finansijske olakšice Češke eksportne banke, prihvatljivu za državu, stranu ugovornicu u svojstvu zajmoprimca ili davaoca garancija. Ovo za Republiku Srbiju znači nastavak prakse i da se za skoro svaki projekat mora uzeti kredit iz inostranstva.
Što se konkretnog projekta tiče, rekonstrukcije železničkog Koridora 10, priča oko njegove realizacije je malo duža.
Samo podsećanja radi, železnička pruga Niš-Dimitrovgrad, granica Bugarske, izgrađena je 1888. godine, dugačka je 104 metra, ima jedan kolosek.
Inače, ova pruga ima veliki nacionalni i međunarodni značaj, svrstana je među najvažnije magistralne pruge Evrope, E 70, deo je plana evropskog Koridora 10 i nalazi se u mreži pruga jugoistočne Evrope.
Rekonstrukcija ovog železničkog dela mnogo puta je do sada predstavljena kao prioritet, u stvari svake godine otkako je ova vlada formirana, najpre u 2008. godini je ministar za infrastrukturu rekao da su za železnički deo Koridora odobreni krediti međunarodnih banaka, iako je on najavio da će rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad biti završena 2009. godine, već na proleće iste godine stiglo je do pomeranja tog posla.
Zatim je direktor za investicije Železnica Srbije 12. marta na proleće 2009. godine rekao da tender za remont i sanaciju pruge Dimitrovgrad – Niš, duge 60 kilometara, biće raspisan u junu, a radovi bi trebalo da počnu u oktobru. Do kraja 2009. godine radovi nisu počeli i onda je po treći put najavljena rekonstrukcija ovog dela kao prioritet, a najavljuje generalni direktor Železnica.
U narednoj godini prioritetni projekti će biti izgradnja beogradskog železničkog čvora, rekonstrukcija i elektrifikacija pruge Niš – Dimitrovgrad. Znači, to je pri kraju u decembru 2009. godine. S obzirom da se ništa nije dogodilo, u maju 2010. godine potpisan je ovaj protokol i najavljeno je da će prvi projekat biti upravo obnova ovog spornog dela pruge i da će za tu namenu Češka ekspertna banka odobriti Vladi Srbije kredit od 120 miliona evra za elektrifikaciju tog dela pruge.
Radovi će trajati negde od tri i po do četiri godine. To su reči direktora Železnica. Kao što vidimo, već je bilo nekih kredita, planiraju se i novi, a kada će se ova pruga uraditi, videćemo. Sve u svemu, kad god se ona pomene, tu je odmah i pominjanje kredita.
Završiću ovu diskusiju podsećanjem na ono što sam rekla na početku. Da li jedna Vlada koja sebe naziva odgovornom ima prava da potpisuje međunarodne sporazume sa ovakvim odredbama, koje se odnose na teritoriju, a koje imamo u sporazumima sa Republikom Maltom i Češkom Republikom? Teritorija je teritorija za svaku ugovornu stranu i ovaj termin ne može biti različit za različite potpisnike sporazuma. U ovim sporazumima očigledno nema jednakosti ugovornih strana, jer se radi o državama koje ne poštuju teritorijalni integritet Republike Srbije i to je jasno izraženo različitim tumačenjem teritorije.
Zato je stav SRS da međunarodne ugovore koji su postavljeni na ovako nejednakim osnovama, na nezdravim temeljima, predstavnici Vlade Republike Srbije ni u kom slučaju nisu trebali da potpišu u ovom obliku, tj. sa različitim definisanjem teritorije, niti da ih Narodna skupština potvrdi.

Dame i gospodo narodni poslanici,  vodimo spojenu raspravu o četiri tačke dnevnog reda. Vrše se izmene i dopune Zakona o turizmu i uz zaista mnogo napora ne može se jasno videti kako su rešenja u tom zakonu povezana i međusobno uslovljena sa izmenama i dopunama preostala tri zakona.
U osnovi ta tri zakona je i izmeštanje sedišta van Beograda pojedinih organa koji funkcionišu na teritoriji čitave Republike. To je jedina izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dok se u Zakonu o Fondu za razvoj i u Zakonu o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije vrše i neke druge izmene. Da napomenem samo da su sve to službe Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Nešto ću više reći o zakonu i izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Stav SRS o svim javnim agencijama, pa tako i o ovoj je poznat, da su to paradržavni organi smišljeni sa ciljem da se mnogostruko usloži državni aparat, s obzirom na to da je privreda uništena, pa je to način da se zbrinu mnogi kadrovi i da tu budu zadovoljni i položajem i platom i svim ostalim što prati takve institucije.
Ovo ću ponavljati uvek kada je na dnevnom redu neki zakon o bilo kojoj agenciji. Ponavljaću to zbog svih onih ljudi koji su radili u lokalnoj administraciji ostali bez posla.
Inače, dolazim iz kraja koji je gospođa Kalanović u četvrtak prilikom predstavljanja zakona pominjala po najvišoj stopi nezaposlenosti. U Jablaničkom okrugu su i Bojnik i Lebane, sa stopama 54 i 60,5%. Od svih lokalnih samouprava traženo je da sprovedu Zakon o racionalizaciji ili će im biti smanjeni ionako već umanjeni transferi.
Želim građanima da kažem da je pre nekih sat vremena članovima Odbora za finansije podeljen nov materijal. U rukama sada držim pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na ovaj pravilnik saglasnost daje odbor nadležan za finansije u Narodnoj skupštini.
U ovoj komisiji nakon toga, to nemojte sumnjati, jer će odbor pošto ima većinu dati saglasnost, radiće novih 70 ljudi, ni manje ni više. Od toga 68 državnih službenika na položaju i na izvršilačkim radnim mestima i dva nameštenika. Ova služba imaće 70 novih radnika.
Uvek kada se osnivala neka od mnogobrojnih agencija, komisija i slično predstavnici SRS su predlagali da poslovi koji se poveravaju na obavljanje javnim agencijama budu organizovani u okviru legitimnih državnih organa koje priznaje Ustav Republike Srbije.
Međutim, vlast nikada nije pristala na to, jer bi to podrazumevalo jednog, eventualno nekoliko rukovodioca i određen broj zaposlenih, što stručnjaka, što pomoćnog osoblja i to bi bilo sve. Ovako stvoreni su posebni organi sa priličnim brojem zaposlenih, a o platama direktora i naknadama članova upravnih odbora smo više puta govorili i složili da su u ovom trenutku ekonomske krize nepristojno visoke.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije ima prema zvaničnim podacima koji su dostupni na sajtu 34 zaposlenih u pet sektora, pet odeljenja, tri direkcije, sekretarijatu, odboru za reviziju. Takođe, ima i upravni odbor koji ima predsednika, zamenika predsednika i još tri člana, izvršni odbor koji pored predsednika broji još dva člana. Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama, pored toga što će se sedište agencije izmestiti iz Beograda u Užice, predviđeno je da agencija može imati jednu ili više filijala i predstavništva.
Čim se nešto ovako predvidi u zakonu, odmah možemo očekivati da se to sprovede u delo. Mnogi drugi bitni zakoni se donose i nikada se ne primenjuju, ali ovakva jedna odredba kada se donese možemo očekivati da bude sprovedena u najskorije vreme. To potvrđujem sledećim činjenicama. Usvojena su u ovoj skupštini dva zakona o racionalizaciji i o ograničavanju zapošljavanja u državnoj administraciji i oni spadaju u onu grupu zakona koji se selektivno poštuju.
Mi u SRS uopšte ne sumnjamo da će se ova odredba da se formiraju nova predstavništva i filijale Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, pored budućeg sedišta u Užicu, sprovesti ekspresno.
Što se tiče ostalih izmena zakona, ubuduće će se, pored osiguranja, vršiti i reosiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu, ali i osiguranja naplate potraživanja izvoznika na domaćem tržištu, najviše do iznosa vrednosti izvoznog posla. Takođe će se izdavati garancija i druga jemstva po kratkoročnim poslovima izvoza, a ne kao ranije samo za srednjoročna i dugoročne poslove. Ovakav protekcionizam bi možda i mogao da bude razumljiv kada su u pitanju izvozno orijentisani subjekti, jer smo svi svesni značaja koji ima izvoz.
Međutim, neprihvatljiv je očigledni protekcionizam - da se omogućava da rade samo oni subjekti čiji rad su zainteresovani pojedini politički moćnici. Upravo te sprege političkih i privrednih moćnika su odlučujuće u tome ko će na tržištu opstati, a ko neće. Kada država nekome da nerealno visoke subvencije iz budžeta, znači, novac svih nas poreskih obveznika, njegov proizvod će biti konkurentniji u odnosu na one koje su prepušteni samostalnoj borbi na tržištu.
U Srbiji je pronađen zanimljiv model da se to sprovede: subvencije poslodavcu po radnom mestu. To je najranjiviji deo, jer je privreda u Srbiji uništena u neposrednom procesu privatizacije, u kome je mnogo ljudi ostalo bez posla, najveći deo njih uz mizerne, ponižavajuće otpremnine.
Samo ću kratko prokomentarisati događaj od pre nekoliko dana. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa bugarskom firmom "Bulcvat" o prodaji leskovačke fabrike "Nevena", jer kupac nije održavao kontinuitet proizvodnje i poštovao socijalni program. Raskidom ugovora završena je agonija 257 radnika kojima mesecima nisu uplaćivani doprinosi i plate.
Predstavnici samostalnog sindikata izrazili su nadu da firma neće otići na doboš, a radnici na ulicu. Ova njihova nada zasnovana je na obećanju koja su dobili od Agencije za privatizaciju, da će fabrika biti restrukturirana. Inače, "Bulcvat" je kupio 15 srpskih firmi, od kojih je u čak 13 raskinut kupoprodajni ugovor. Ovo je samo jedna od mnogobrojnih priča iste sadržine.
Kada bi neko rekao da ne treba stimulisati poslodavce preterano visokim subvencijama za nova radna mesta, to bi zaista moglo da bude pogrešno shvaćeno – da je neko protiv zapošljavanja. Naprotiv, poslodavce treba stimulisati da otvaraju nova radna mesta, da zapošljavaju ljude, ali razumnim iznosima.
Nikako ne treba davati nekome previsoke iznose po radnom mestu, a taj neko radniku isplati najminimalniju platu, ne plaća mu prekovremeni rad, ne dozvoljava bolovanje, prijavljuje sa najnižom stručnom spremom i na taj način državi uplaćuje minimalne doprinose i poreze na zarade. To je jedan od specijalno kreiranih modela da se iz budžeta novac prosledi samo određenim privrednicima, naravno, prema izboru onih koji u svojim rukama imaju moć da u tome odlučuju.
Što se tiče Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza RS, važno je istaći da je osnovni kriterijum da preduzeće dobije kredit od Agencije da ima ostvaren izvoz u prethodnoj poslovnoj godini od najmanje 300 hiljada evra i da ima ugovore sa ino partnerima.
Međutim, kada se radi o preduzećima koje imaju status pretežnog izvoznika, a to znači da preko 70% svoje realizacije ostvaruju na inostranom tržištu ili da su u prethodnoj kalendarskoj godini ostvarili izvoz od 10 miliona evra, takva preduzeća stiču mogućnost za dobijanje poreskih olakšica, u smislu bržeg povraćaja PDV, u roku od 15 dana i povoljnije uslove kreditiranja kod Agencije. Inače, uslovi pod kojima Agencija kreditira i sufinansira sa poslovnim bankama su takvi da su kamatna stopa i svi troškovi maksimalno do 10% godišnje.
Prema podacima koje je u javnost iznela sama Agencija, u 2009. godini odobreno je 199 kratkoročnih kredita za finansiranje izvoznih poslova, u vrednosti od oko 72 miliona evra, što je 10% više kredita neko u 2008. godini. Ovi krediti bili su odobreni uglavnom preduzećima koja spadaju u top 300 srpskih izvoznika, jer su to bonitetna preduzeća.
Prosečna vrednost kredita bila je oko 350 hiljada evra, a veći deo je odobren preduzećima iz oblasti prehrambene i prerađivačke industrije. Jadan od sve zastupljenijih poslova Agencije je otkup potraživanja i u 2009. godini Agencija je otkupila 75 miliona evra potraživanja domaćih izvoznika na ino tržištu.
Sredinom godine predstavnici vlasti počeli su da se hvale time da se Srbija zabeležila značajan pad spoljnotrgovinskog deficita. Napravljena su poređenja sa susednim zemljama i konstatovano je da je pad srpskog deficita iznosio 24,2% u odnosu na prošlu godinu, dok je susedna Bugarska imala rast od 30%, a Hrvatska 14,4%.
Kada se pogledaju cifre, evidentno je da Srbija izvozi dvostruko manje u odnosu na Hrvatsku. Takođe je rečeno da je Srbija zabeležila za prvih šest meseci najviši rast izvoza u okruženju i taj rast je iznosio 53,7% . napravljeno je poređenje sa zemljama u okruženju. Stopa rasta izvoza u Bugarskoj je iznosila 27,7%, Rumuniji 16,6% i Hrvatskoj 14,4%.
Međutim, ono što oslikava pravo stanje u Srbiji jeste uvoz. Srbija je u prvih šest meseci, u odnosu na Hrvatsku, ostvarila dvostruko niži rezultat, izdvojivši 4,64 milijarde dolara, dok je u Hrvatskoj izdvojeno više od devet milijardi. Kada napravimo poređenje prema broju stanovnika, sve je jasno. Kupovna moć stanovnika Srbije drastično je opala.
Pre nedelju dana Republički zavod za statistiku objavio je podatak da je prosečna plata u Srbiji u septembru iznosila 34.570 dinara, a mnogo je primera da radnici rade za desetak hiljada mesečno, a nije loše ponoviti da su plate direktora javnih agencija prošle godine bile 355.205 dinara, 344.149 dinara, 325.598 itd.
Još ću kratko samo reći nešto o prevelikom forsiranju priče o "Fijatu". Svi smo svedoci koliko je novca Vlada Srbije uložila u tu fabriku koja je privatizacijom dobila svog vlasnika. Sada smo bukvalno zatrpani pričom da će investicija "Fijata" u Srbiji omogućiti državi u 2013. godini izvoz vredan oko 2,5 milijarde evra. "Fijat"je do sada uložio 100 miliona evra od planiranih 940 miliona evra, što znači nešto više od jedne desetine. Pitanje je koliko je uložila RS iz budžeta?
Strašno je i to što politički moćnici previše forsiraju pojedine privrednike i od toga prave priču kako su uspešni u vođenju države, dok se na očigled svih nas dešava propadanje ogromnog broja građana. Ne mogu da ne pomenem da je Privredna komora Srbije iznela poražavajuće podatke o tome da je Srbija uvoznik veliki količina mesa i to prvih osam meseci ove godine u iznosu od 26 miliona dolara, naviše iz Makedonije, BiH i Nemačke.
Proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u poslednjih deset godina smanjena je sa 400 hiljada na manje od 300 hiljada tona, goveđeg sa 110 hiljada na 80 hiljada tona, jagnjećeg sa 35 hiljada na 25 hiljada tona, pilećeg sa 85 hiljada na 75 hiljada tona godišnje. Potrebe za uvozom nisu veće samo iz jednog razloga: pad životnog standarda stanovništva koje ne može sebi da priušti potrebne količine mesa.
Izneću jedan pozitivan primer. Vredni i dovitljivi srpski poljoprivredni proizvođači zasadili su kultivisanu borovnicu, udružili se u zadrugu i ovog leta izvezli ceo rod borovnice: ranu borovnicu po ceni od devet evra, a kasniji rod po malo nižoj ceni.
Za njihov proizvod čulo se u svetu, ali što se tiče nadležnih u Srbiji i pomoći države preostalo im je samo da izraze nadu da će nadležni imati više sluha za ovu vrstu voćarske proizvodnje koja bi mogla da postane jedno od važnih opredeljenja srpske poljoprivrede.
Poslednjih dana smo imali prilike da primetimo iznenadnu brigu pojedinih predstavnika vlasti zbog prevelike nezaposlenosti. Izgleda da su konačno prepoznali ključni problem u Srbiji ili će pre biti da su sad prepoznali interes da to glasno izgovore, pa ne štede obećanja o zapošljavanju, misleći da će tako pridobiti građane kao glasače na narednim izborima.
Građani Srbije, kako je maločas moja uvažena koleginica gospođa Paunović Milosavljević rekla, još uvek nisu zaboravili na ostvarena obećanja iz prethodne predizborne kampanje, kao što su besplatne akcije od 1.000 evra, 200.000 novih radnih mesta i mnoga druga.

Poštovani predsedavajući, s obzirom na to da je kao cilj koji se usvajanjem ovog zakona postiže postavljeno činjenje tog prvog koraka ka približavanju našeg zakonodavstva zakonodavstvu EU, poslanički klub SRS razumeo je tu želju vlasti i odlučio je da predloži da ukoliko EU nekad, neke godine, 2015, 2016. godine, kao što je nedavno bilo prilike da čujemo od predsednika Republike ili neke druge godine, odluče da Srbija možda postane njen deo, mi smo odlučili da damo svoj doprinos poboljšanju teksta ovog zakona u vidu naših amandman.
Ako Srbija nekad postane članica EU, eto, imaće zakon o vazdušnom saobraćaju napisan onako kako treba, a ako ne postane, a što je izvesnije, opet će imati dobro napisan zakon.
Kako bi ovaj zakon zaista bio dobar, potrebno je prihvatiti amandmane koje je podneo poslanički klub SRS, kako na član 3. o kome sad govorimo, tako i sve ostale amandmane.
Što se tiče člana 3, u njemu su data značenja izraza koji se koriste u ovom zakonu. Međutim, veliki deo članova zakona urađen je tako da čitav član ili neki od stavova, najčešće je to prvi ili drugi stav, predstavlja objašnjenje pojma, a ne pravnu normu, kako bi inače trebalo da bude. Ovi amandmani jesu tehničke prirode, ali urađeni su na način da se sve definicije termina nađu na jednom mestu, i to u članu 3, dok se iz ostalih članova koji se nalaze u predlogu zakona brišu, kako ne bi došlo do ponavljanja.
Amandmanom koji sam podnela u ime poslaničkog kluba SRS predloženo je da se u članu 3. doda nova tačka 27a. Tu bi bilo definisano značenje termina strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom, koji se inače nalazi u članu 32. kao stav 1, čije smo brisanje predvideli, kako ne bi bilo dupliranja.
Ukoliko biste prihvatili ove amandmane koje smo podneli na član 3, ovaj tekst zakona bio bi pravno i tehnički mnogo ispravniji.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem koji se godinama unazad provlači i koji je u najvećoj meri doprineo ogromnom rastu javne potrošnje u Srbiji jeste osnivanje raznih tela – agencija, komisija i saveta.
Govorili smo više puta da se radi o dupliranju nadležnosti, o stvaranju organa sa prevelikim brojem zaposlenih. Meni je to juče bilo zamereno, ali sama ta reakcija znači da sam bila u pravu i da to jeste tako.
Umesto da se svi poslovi obavljaju u okviru pojedinih sektora nadležnih ministarstava, formiraju se novi, paralelni organi, uz obrazloženje da je neophodno osnovati baš to nezavisno telo, najčešće jer se time ispunjava neki zahtev koji je EU postavila pred Srbiju na putu ka pridruživanju. To nezavisno telo onda ima direktora, zamenika direktora, više rukovodilaca sektora, upravni i nadzorni odbor i, kada sve to sagledate, shvatite koliko puno novca iz budžeta je potrebno za postojanje takvog tela.
Neću sada govoriti ono što sam ranije već rekla, a odnosi se na ogromne iznose koje su na ime zarada i naknada isplaćivani rukovodiocima ovih tela. Kada god smo, prilikom osnivanja neke javne agencije govorili da Ustav Republike Srbije ne poznaje takav organ, ili organizaciju, opet je odgovor bio EU i njeni standardi.
Zbog toga što javne agencije ne priznaju Ustav, one ne mogu biti nadležni organ. Na osnovu toga je podnet ovaj amandman kojim je predviđeno da se iz definicije nadležnog organa briše javna agencija, tako kao nadležni organ, u čijem je delokrugu preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu potrošača u vezi sa pružanjem usluga od opšteg interesa, u skladu sa ovlašćenima utvrđenim ovim i drugim zakonima, ostaje ministarstvo, koje je definisano kao nadležni organ Ustavom Republike Srbije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, član 20. Predloga zakona odnosi se na pojam nepoštenog poslovanja. Da bi bilo jasnije zbog čega je ovim amandmanom predloženo brisanje stava 5, pročitaću najpre stav 4. ovog člana: "Poslovanje koje preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje jasno određene grupe potrošača, koji su zbog svoje psihičke ili fizičke slabosti, uzrasta ili lakomislenosti naročito osetljivi na tu vrstu poslovanja ili na dati proizvod, pod uslovom da se od trgovca moglo osnovano očekivati da to predvidi, procenjuje se prema prosečnom pripadniku te grupe potrošača".
Sada sledi stav 5. čije je brisanje predviđeno ovim amandmanom: "Odredbe stava 4. ovog člana se ne odnose na slučajeve uobičajenog i dopuštenog oglašavanja koje podrazumeva i davanje preteranih izjava ili izjava koje ne treba uzimati doslovno".
Ovo što sam upravo pročitala jedna je od najlošijih odredbi Predloga zakona. Pre svega, ovo vređa dostojanstvo pripadnika grupa na koje se odredbe odnose, ali vređa i inteligenciju svakog potrošača. Nameće se pitanje, ko je merodavan da odluči koja je izjava preterana prilikom oglašavanja i koje izjave ne treba uzimati doslovno, a koje treba.
Prilikom oglašavanja, svaka izjava koja bude data mora biti tačna, u suprotnom treba takvo oglašavanje kvalifikovati kao nepošteno poslovanje. To je svrha podnošenja ovog amandmana.
Za obrazloženje koje je stiglo od Vlade u najmanju ruku bi se moglo reći da je došlo do nesporazuma. Zašto Vlada ne prihvata ovaj amandman? Ne prihvata iz razloga što se taj deo nepoštenog poslovanja širi i na poslovnu praksu, odnosno ukida dozvoljeno oglašavanje.
Cilj amandmana nije bio ukinuti dozvoljeno oglašavanje, već definisati da nije dozvoljeno davanje preteranih izjava ili izjava koje ne treba uzimati doslovno. Znači, prilikom oglašavanja svaka izjava koja bude data mora biti istinita, i to je ono što je bio cilj podnošenja ovog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je podnet sa namerom da se u zakon ugrade odredbe koje su već bile u prethodnom zakonu, a koje će prestati da važe stupanjem na snagu ovog zakona, a odnose se na zdravlje dece, i to na igračke koje mogu biti opasne i na mleko i drugu hranu i piće za novorođenčad i odojčad.
Ono što se garantuje ovim zakonom, kao jedno od osnovnih prava potrošača, jeste bezbednost i to ste napisali u članu 2. stav 1. tačka 2): "bezbednost - zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena". Znači, ako ovako nešto garantujete, nema razloga da se izostave odredbe koje su već postojale u prethodnom zakonu.